Kултурно уметничко друштво „Еђшег“ вечерас је било домаћин 7. Међународном сусрету хорова. Кикиндској публици представило се седам хорова из Новог Кнежевца, Нове Црње, Руског Села, Сајана, два кикиндска хора културно-уметничких друштава „Еђшег“ и „Сунчана јесен“, као и хор из Мађарске. Јудит Дукаи из града Шолтваркерта из Мађарске истиче да им је увек драго када дођу у Кикинду.
-Са члановима „Еђшега“ негујемо вишедеценијску сарадњу. Од самог почетка део смо сусрета хорова. Имамо цитрашки оркестар који броји више од 30 чланова, а у Кикинду је дошло њих девет. Хор „Еђшега“ сваке године у августу узвраћа нам посету када организујемо Фестивал цитри – напоменула је Јудит Дакаи.
Манифестација је, као Сусрет банатских хорова, заживела пре девет година међутим када су се фестивалу прикључили гости из Мађарске прерастао је у Међународни фестивал хорова, појаснила је председница КУД-а „Еђшег“ Рамона Тот.
-Циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде. Ово је прилика да се упознамо са традицијом средина које нас окружују – истакла је Рамона Тот.
Међународни сусрет хорова подржала је Фондација „Бетлен Габор“ која је обезбедила и новац, 350.000 динара, за адаптацију хола друштва.
-Дуго година желимо да хол, кроз који се улази на сцену, преуредимо у салу успомена и сећања. Сада то можемо и да остваримо. Радови се почели и биће завршени до краја године, а у холу ће се налазити предмети, фотографије, новински чланици који ће представљати историјат нашег друштва – казала је Рамона Тот.
У „Еђшегу“ већ наредног месеца припремају ново окупљање када ће на сцени наступити „Младе звезде“. У новембру је позоришни фестивал „Сцена кратких прича“ када ће прилику да се представе добити млади глумци са кратким представама.
Фудбалери ОФК Кикинде, у петом колу Српске лиге „Војводина”, претрпили су први пораз на свом терену, а други у сезони и то везани. У убедљиво најслабијој партији ове сезоне, очајна ОФК Кикинда поражена је од Елемираца, који су заслужили сва три бода, али мора се напоменути да су Кикинђани жестоко оштећени када им је поништен чист погодак за изједначење па је питање како би се у тим околностима утакмица даље развијала.
Већ од првог тренутка видело се да гости више желе бодове, били су бржи и опаснији насупрот конфузним домаћинима и било је само питање тренутка када ће Нафтагас стићи до предности. У 27. минуту капитен „нафташа” Грбић повукао је лопту са половине терена уз десну аут-линију и идеално набацио на петарац у висини друге стативе, а Савановић мајсторским ударцем главом погодио супротан угао голмана Савкова. Седам минута касније Бенке је одлично прошао по левој страни, стигао готово до саме гол-аут линије и онда одиграо повратну у петерац. Ивановић је у тренутку упућивања лопте био на петерцу, није било говора о офсајду, снашао се у гужви и проследио лопту у мрежу, али је други помоћник Стефан Петровић из Сремске Митровице частио „нафташе” неоправданим подизањем заставице. Пред одмор одлични Милош Савановић погодио је на супротној страни пречку Кикинђана.
У наставку утакмице Елемирци су мудро чували предност, нису се превише трошили на половини домаћина, а на својој су господарили осигуравајући на све начине простор пред голом. Само у 78. минуту, ОФК Кикинда била је близу изједначења, али је резервиста Попесков у доброј шанси промашио оквир гола. На другој страни и Нафтагас је могао дуплирати резултат, након контре голман Савков ипак је спречио госте да га још једанпут савладају.
У порти храма Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу, уприличено је откривање и освећење споменика патријарху и вођи велике сеобе Срба Арсенију III Чарнојевићу, рад Душана Беловића, учитеља у пензији из Руског Села. Свечаност је, поред градоначелника Николе Лукача са сарадницима, представника Округа и Месне заједнице, окупила истакнуте званице- министра за рад, запошљавање борачка и социјална питања Николу Селаковића, народног посланика Миленка Јованова, генерала Милорада Ступара, представнике Удружења ратних добровољаца 1912-18, њихових потомака и поштовалаца, као и велики број мештана.
Министар Селаковић истакао је значај изградње и неговања културе сећања поручивши да чувајући народ, чувамо и будућност.
– Крајем 17. века српски народ који се нашао у чељустима великих сила и борби великих царстава, задесила је огромна невоља преточена у велику сеобу Срба која је била бежање од сигурне смрти, бола и патње ка трагању за слободом. На чело тог народа који је, између осталог, свој дом нашао и овде, на северу Баната, стао је патријарх Арсеније III Чарнојевић. Ово је било једно од села колонизованих након Балканских и Првог светског рата, у којима су српски ратни добровољци из северне Далмације. Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Кордуна, Баније, али и друге стране океана одазвавши се позиву своје матице, пробили Солунски фронт и као добровољци, од краља Петра и краља Александра добили овде своје поседе- подсетио је министар Селаковић и истакао:
– Вредна је лекција коју смо научили из те страшне историјске епохе, а то је, да је у тешким временима, најважнији циљ сваког од нас ко се налази на одговорној функцији, да чувамо слободу, независност, Србију, али и да чувамо наш народ. Спасавајући Србе од сигурне турске одмазде, патријарх Арсеније III Чарнојевић је спасавао наду да ћемо једног дана обновити државу, што смо и учинили. То данас зна и државно руководство на челу са председником Вучићем када на сваки могући начин се трудимо да сачувамо српски народ на Косову и Метохији, јер без народа, свака наша борба је узалудна- поручио је министар Селаковић.
Како је указао, данас се обележава и годишњица најстаријег борачког удружења у Србији –Удружења српских ратних добровољаца од 1912 до 1918, њихових потомака и поштовалаца које слави 120 година од оснивања.
Слобода је најскупља српска реч, слободу смо бранили и гинули за њу, рекао је градоначелник Никола Лукач.
– Велико ми је задовољство и част што сам присуствовао откривању споменика једној историјској личности чија је храброст и одважност изузетно значајна за Србе и Србију. Рускоселци, Град, Министарства и СПЦ заједнички смо подигли овај велелепни споменик да нас подсећа на ту храброст, али и значај слободе у нашем народу- како се она чува, бори за њу и да се сећамо свих који су дали животе да бисмо ми данас уживали у слободи. Споменик нас опомиње да чувамо једни друге, православље, српство и да у се у миру боримо за бољи живот- поручио је Лукач.
Свету архијерејску литургију служио је владика банатски Никанор, који је заједно са присутним свештенством освештао споменик.
– Овај величанствени споменик подсећа нас на још величанственију личност Арсенија III Чарнојевића, праоца овог места, уз којег се данас сећамо и наших великих и цењених војсковођа и родољуба који су дали своје животе. Свој однос према Србији морамо мењати ми сами. Чувајмо себе у Србији која нам гарантује слободу, све хоће да учине да униште то што јесмо –истакао је владика банатски Никанор.
У порти рускоселског Храма налази се гробница породице Чарнојевић, то су даљи сродници патријарха Арсенија, подсетио је протонамесник Слободан Дивљаков.
– Ово је врло важан дан за нас. Сећање на велике људе и вредности које они носе не мењају се, без обзира на технолошки напредак. Српска православна црква баштини вредности да човек кроз пожртвовање и љубав за друге чини вредна и дивна дела– рекао је Дивљаков.
У свечаном програму наступили су хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина и АДЗНМ „Гусле”.
Становници Мокрина, Банатског Великог Села и Башаида данас су у прилици да обаве бесплатне превентивне дерматолошке прегледе у амбулантама у својим селима, за које нису потребни књижица, упут нити заказивање.
Прегледе, за које влада велико интересовање, организовало је Удружење дерматовенеролога Србије, у сарадњи са Домом здравља и Градском управом. Подршку акцији пружила је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
Удружење жели да скрене пажњу на значај ране дијагностике карцинома коже, болести која је у сталном порасту последњих година.
– Пољопривредно и сеоско станивништво због начина живота и обавеза више је изложено УВ радијацији и та група се убраја у ризичну, има већу инциденцу појаве кожних карцинома. Најважнија је рана дијагностика тумора коже јер тада, осим хируршке, даља онколошка терапија није потребна. Радује ме велики одзив мештана што нам је и циљ. Ту су дерматолози из Београда, Новог Сада и Опште болнице Кикинда – рекла је професор др Даница Тиодоровић, председница Удружења дерматовенеролога Србије.
Она је напоменула да се, према статистици, на годишњем нивоу открије око 650 меланома, али да свакодневни, амбулантни рад лекара показује да учесталост меланома и других немеланомских карцинома бележи фрапантан пораст, док посебно забрињава њихово откривање код популације млађе од 30 година, па чак и од 18 година. Др Тиодоровић је додала да је потребна едукација о правилном понашању на сунцу и опасностима прегоревања.
На значај ове кампање Удружења дерматовенеролога Србије, као и велики одзив суграђана, указала је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
– Удружење дерматовенеролога Србије препознало је Град Кикинду као место где треба да дођу и ураде превентивне прегледе. Ово није први пут, али је веома значајно. Са њима смо договорили да се овога пута, прегледи организују у ова три места. Наше становништво, углавном, на листи својих приоритета нема ову врсту прегледа, а превентива је кључна да би човек био здрав. Град Кикинда је увек партнер оваквим кампањама. Данас становницима Мокрина, Башаида и Великог Села није потребна књижица за прегледе које обављају еминентни професори, дерматолози, а само њихово интересовање показује да су превентивни прегледи потребни, и да би било добро да их организујемо чешће. То сам и рекла у разговору са др Тиодоровић, да Кикинду уврсте и наредни пут, и ми ћемо прегледе организовати и у другим насељеним местима као и у самом граду- рекла је Станислава Хрњак.
Др Синиша Јолић из Опште болнице Кикинда указује да се у оквиру кампање ради комплетан скрининг и да је врло важан самопреглед, те ако се примети промена, брзо реагује обраћањем лекару.
– Данас се у све три амбуланте ради дермоскопија са циљем да се открије уколико постоји промена. У кикиндској болници, откријемо месечно један до два меланома, док су базоцeлуларни и спиноцелуларни још учесталији. У Општој болници је служба дерматовенерологије добро организована и без великих перипетија грађани могу доћи до нас на прегледе– каже др Јолић.
У амбуланти у Мокрину прегледи су од 10 до 12 часова, у Банатском Великом Селу од 12.30 до 14.30, а у амбуланти у Башаиду су од 12.30 до 14.30 часова. Поред др Тиодоровић и др Јолића, мештане три кикиндска села прегледају и други специјалисти међу којима и доцент др Татјана Рош, примаријус др Мирослав Динић и доцент др Татјана Радевић.
„Мамут фест“ и ове године, 17. пут, окупио је у дворишту Курије и Народном музеју велики број малишана, али и гостију како би заједнички био прослављен рођендан мамутице Кике. Као носећа изложба овогодишње манифестације, у Галерији „Нова“ отворена је изложба „Лета без интернета“ Музеја науке и технике из Београда, a читав дан био је у знаку популарне Кике.
– Изложба је изазвала велико интересовање и биће доступна до 9. новембра. Намењена је деци и интерактивна је, али колико видимо једнакко је интересантна свим генерацијама. Садржи флипер, игру школице, кликере и подсећа на време које смо проводили пре доласка интернета. У оквиру Базара музеја и идеја угостили смо музеје из наше земље. То је показетељ да наше колеге из других музеја подржавају овај фестивал и препознају га као добар музејски садржај. Са друге стране значјано је што нам се на манифестацији придружи велики број деце и њихових родитеља који се лепо проводе у Музеју – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.
„Мамут фест“ има вишеструки значај за Град, јер је мамутица један од заштитних знакова и велика промотерка Кикинде, рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је присуствовала овом догађају.
– Славимо рођендан најстарије Кикинђанке Кике и ово је прилика да деца и родитељи квалитетно проведу време и сазнају више о једном од брендова наше средине. Сваке године посетиоце очекује богат и добро осмишљен програм уз тематске радионице. Ово је уједно и најлакши начин да деца кроз игру стичу нова знања – рекла је Валентина Мицковски.
У току је радионица Стреличарског клуба „Аполо“, након чега следи “Концерт за бебе”. Луткарска представа студија „Театрило“ почиње у 18 часова реализује у сарадњи са нашим суграђанином Владимиром Анушићем. Реч је о човеку који је препознатљив по својој методологији како деца у најранијем узрасту могу да науче да пливају. Рођендански дан завршава се плесном радионицом студија „Џеси“ за децу.
Изложба „Графике и теракоте“ Милана Блануше отворена је у Галерији „Тера“. Уметник годинама ствара у Атељеу „Тера“ и како истиче осетио је потребу, али и обавезу да изложи своје радове у Кикинди. Посетиоци имају прилику да виде скулптуре стандардног формата и новије графике у чијем је фокусу појединац.
-Људска фигура је мој мотив, сиви човек. Највише радим графике и сликам, а скулптуре од теракоте стварам током лета у „Тери“. Сматрам да је атеље недовољно искоришћен, да би вајари чешће требало да долазе. Услови за рад су фантастични – рекао је Блануша.
Тијана Тошевски, историчарка уметности приликом отварања изложбе позвала је суграђане да дођу и погледају изложбу која ће бити отворена до 28. септембра.
-Милан Блануша 2013. године био је учесник Интернационалног симпозијума у теракоти и вишегодишњи је сарадник нашег Центра за ликовну и примењену уметност. Његови радови део су сталне поставке у Музеју „Тера“. Изложба је наставак онога што уметник годинама ствара, а указује на проблем савременог човека у друштву окренутом материјалним вредностима – напоменула је Тијана Тошевски.
Милан Блануша је у континуитету активно присутан на домаћој уметничкој сцени на којој деценијама остаје доследан аутентичном језику медија, паралелно у цртежу, слици, графици али и скулптури инсистирајући на питањима посвећеним отуђеном човеку који преживљава у отуђеном глобалном – корпоративно -капиталистичко – конзумерско оријентисаном друштву. Визуелне поруке на радовима појачане су цитатима, речима или реченицама те тако представљају интимну белешку уметника који није само сведок већ и забринути учесник визуелних представа које ствара.
Осим што ће фудбалери ОФК Кикинде, у суботу од 16 сати на Градском стадиону у петом колу Српске лиге, дочекати тим Нафтагаса из Елемира, фудбалски викенд пред нама биће у знаку локалних дербија. У суботу, у Војвођанској лиги Козара ће у Банатском Великом Селу одмерити снаге с рускоселском Црвеном звездом, а дан касније такође од 16 сати, на кикиндском Вашаришту играће ЖАК и новокозарачка Слобода. И у Подручној лиги састаће се два наша клуба – мокрински Делија и тополски Напредак, и то у суботу, а у недељу још ће Полет у Накову чекати екипу Радничког из Јаше Томића. Минулог викенда започело ја надметање и у најнижем рангу – Међуопштинској лиги „Кикинда-Житиште” у којој су преостала два клуба са шире територије Града Кикинде. Башаидска Војводина и иђошки Борац. Војводина ће у недељу у Равни Тополовац код Омладинца, а Борац у Нову Црњу код Рохама.
Председник Србије Александар Вућић најавио је данас да ће ускоро бити потписан уговор за изградњу веома важне брзе саобраћајнице, тзв. смајли, за помало заборављена места у Војводини, на траси од Бачког Брега до Црње.
„Весић ради напорно по том питању, ускоро потписујемо уговор за ‘Смајли’, верујемо да ће то бити радосна вест. Потписаћемо у Сомбору или Новом Саду, а волео бих у Сомбору јер одатле почињу радови. То ће изаћи преко 1,5 милијарди евра. То је Бачки Брег, Сомбор, Кула, Врбас, Србобран, Бечеј, Нови Бечеј, Кикинда, Црња, јер Румуни преко пута Црње праве свој прелаз, а не преко пута Накова. То ће бити брза саобраћајница која ће бити северна тангента Србије , нагласио је Вучић.
Председник Србије је рекао да ће та саобраћајница омогућити долазак свим инвеститорима у помало заборављена места у Војводини, а посебно у средњем и северном Банату, али и у Западнобачком округу у целини, и делу Јужнобачког округа.
Одлука о износу минималне цене раде за следећу годину биће донета на седници Владе Србије 14. септембра, а предлог Владе јесте да се минималац повећа за 17,8 одсто и да износи 47.154 динара, односно 401 евро, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.
Министар је након седнице Социјално-економског савета Србије рекао да ће цена радног сата од 1. јанаура бити повећана са 230 на 271 динар и да ће бити повећан неопорезиви део зараде са садашњих 21.712, на 25.000 динара.
-Са тим повећањем ће се зараде растеретити и имаћемо рекордно ниско оптерећења на зараде. Оно је рецимо 2018. године било 64 одсто, а са растерећењем од 1. јануара биће мање од 60 одсто и износити 59,9 одсто. То ће мотивисати послодавце да запошљавају нове раднике и да оне из тзв. сиве зоне пребаце у белу зону – рекао је Мали.
Прослава рођендана мамутице Кике почела је данас, а предшколци из кикиндскох вртића и основци најлепше жеље пожелели су јој цртањем рођенданских честитки. Близу 200 предшколаца из вртића украсило је простор око најстарије становнице Кикинде, а њима су се придружили и њихови старији другари који тек уче да читају, пишу и рачунају, а неки су већ савладали добар део школског градива.
Анђела Малиновић ученица је четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“.
-Кики за рођендан нацртала сам торту, и то воћну, јер свако треба да има торту за свој рођендан. Пожела сам јој срећан рођендан. Кика је била мамутица која је живела јако, јако давно – рекла нам је Анђела.
И њен другар Филип Стојановић такође се потрудио да изради лепу честитку.
-Нацртао сам лудаје и торту. Лудаје су на цртежу зато што имамо „Дане лудаје“, а сигуран сам и да је Кика волела да једе бундеве – истакао је Филип.
Ученица ОШ „Свети Сава“ Емилија Бањац додаје да воли „Мамут фест“ који је посвећен Кики.
-Кика је пронађена пре 27 година. Ископана је и сада сви можемо да видимо како су мамути изгледали док су живели на Земљи. Рођенданску торту коју сам нацртала укарсила сам балонима – казала је Емилија.
Централни дан рођенданског славља је сутра када ће у оквиру „Мамут феста“ од 11 до 19 сати бити низ активности за децу.Овом приликом биће отворена изложба Музеја науке и технике из Београда „Лета пре нета“. У оквиру Базара музеја и идеја гостоваће музеји из Шида, Лесковца, Новог Сада, Београда. У рођенданским радионицама учествоваће стреличарски клуб „Аполо“, биће приређен „Концерт за бебе“ , а за сву децу препорука је едукативна луткарска представа „Пливајте са нама“ дечијег позоришта „Театрило“. Рођендански дан завршава се плесном радионицом за децу.