najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava javnost da će preko banke „Poštanska štedionica“ isplatiti redovnu i privremenu novčanu naknadu za mesec avgust 2023. godine.
Redovna novčana naknada za nezaposlena lica biće isplaćena u četvrtak 21. septembra, dok će privremena novčana naknada za lica koja žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija biti isplaćena u petak 22. septembra 2023. godine.
Tamara Ristić, mlada muzičarka iz Kikinde, poznata i pod umetničkim imenom Kezz, predstavila je svoju muziku na Glastonberi festivalu u Velikoj Britaniji krajem juna. Na ovu prestižnu manifestaciju, poznatu i kao „festival na travi“, koji okuplja umetnike iz svih oblasti i oko 200 hiljada posetilaca, otputovala je na poziv organizatora, bila je prva Srpkinja koja je dobila tu priliku i, pored sjajnog nastupa, ostvarila je i novu saradnju.
– Teško je rečima dočarati taj doživljaj – kaže Tamara. – Publika je opuštenija i mnogo ekspresivnija u odnosu na ono na šta smo mi navikli. Stranci jako dobro reaguju na tradicionalne motive koje ja provlačim u svojim pesmama. Imala sam sreću da sam uspela da ostanem pet dana na Festivalu koji je, zapravo, jedna velika farma. Bila sam u ekološkom delu u kojem nije bilo alkohola, piju se samo čajevi i prirodni sokovi i organizuju paneli na temu ekologije. Stalno su se održavale izložbe, instalacije, preformansi, bilo je to jedno veoma lepo izmeštanje iz stvarnosti.
Posle samostalnog nastupa, Tamara se predstavila publici zajedno sa koleginicom iz Turske sa kojom su je spojili upravo organizatori, prepoznavši sličan etno melos.
– Muzičarka Ilaey ima skoro istu postavu kao ja, takođe nastupa sama, ali je njena muzika malo mirnija od moje. Takođe koristi tradicionalne motive i bilo je jako interesantno kada smo spojile naše dve muzičke tradicije. I nama i organizatorima se to jako svidelo i to je i najvažnije što sam ponela sa Festivala. Sada radimo na zajedničkoj pesmi koja će, uskoro, biti objavljena, takođe sam za nju uradila remiks pesme koju je izdala. Verujem da ćemo da nastavimo da sarađujemo i da nastupamo zajedno – zaključuje Tamara.
Ova istoričarka umetnosti veoma rano se opredelila da umetnost sama i stvara. Kombinujući folklorne elemente sa elektro-zvukom, instrumentalno i vokalno, kreira kompozicije koje, na svojim nastupima, dodatno obogaćuje. Uz pomoć elektronike i glasa često nastaje i sasvim novi kolorit.
– Dopada mi se to što, u svakom trenutku mogu da improvizujem, nekada ni sama ne znam u kom smeru će to da ide. Nikada ne koristim pripremljene podloge, uživo radim miks različitih elektronskih elemenata i svog glasa – objašnjava Tamara.
Njen najnoviji album „Elektroizvorika“, inače treće autorsko delo, još uvek promoviše, ali već i priprema, kako kaže, novi projekat. Tamara živi u Sloveniji i, od kada je postala majka malog Josipa, manje nastupa, a više se bavi produkcijom.
Njena kreativnost je široka i neiscrpna, tako da, uskoro, od ove talentovane pesnikinje, muzičarke i producentkinje zasigurno možemo da očekujemo nove i smele projekte koji spajaju naizgled nespojivo. Tamarina umetnost nije samo avangardna, ona stvara potpuno nove umetničke izraze i ona, kao i njena publika, beskrajno uživaju u tome.
Grad Kikinda se i ove godine priključuje najvećem događaju u Evropi posvećenom održivoj urbanoj mobilnosti – Evropskoj nedelji mobilnosti, koja se održava od 16. do 22. septembra.
Aktivnosti u ovoj nedelji usmerene su ka ograničavanju korišćenja automobila u urbanim zonama i promovisanju zdravog načina života – biciklizma, pešačenja.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave grada u subotu, 23. septembra, organizuje rekreativno-biciklističku vožnju od Kikinde do fazanerije „Mlaka“ (Lovačkog udruženja „Kikinda“) i poziva sugrađane da se priključe.
Okupljanje učesnika je na parkingu ispred Vatrogasnog doma, u ulici Marka Kraljevića 4, od 9.30 do 10 sati. Ručak, osveženje, odmor i predavanje o istorijatu lovstva u Kikindi biće organizovani na fazaneriji „Mlaka“ od 10.45 do 12.15. Povratak u Kikindu je najkasnije do 13 sati. Ukupna dužina puta (oba smera) je oko 15 kilometara.
Sve dodatne informacije o akciji mogu da se dobiju u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj grada Kikinde, na brojeve telefona 315-901 i 315-904.
Konferencijom u Žombolju završen je IPA prekogranični projekat Rumunija – Srbija „Ekolejks”. Partneri na projektu Grad Kikinda i opština Žombolj još jednom su u praksi dokazali važnost svog prijateljstva i partnerstva realizujući projekat vredan 787.736,97 evra.
Projektom „Ekolejks” trstik na Starom jezeru pretvoren je u park i šetalište, a pet aeratora doprineće poboljšanju kvaliteta vode u jezeru i obodnom kanalu. U ime Grada Kikinde završnoj konferenciji projekta prisustvovali su član Gradskog veća Saša Tanackov i Jovan Rodić član projektnog tima.
Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ domaćin je gimnazijalcima iz Lješa iz Albanije u okviru programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Nakon što su Kikinđani boravili u Gimnaziji „Hidajet Lježa“ i upoznali se sa kulturom, istorijskim znamentostima, načinom života, školskim programom u Lješu, sada su dobili priliku da uzvrate gostoprimstvo tokom boravka 12 učenika i dve profesorke iz Albanije u našem gradu.
Aurora Simoni podelila je sa nama svoje utiske o boravku u Kikindi.
-Kikinda je lep grad, a naši prijatelji iz Kikinde potrudili su se da nam pokažu sve njegove lepote. Iskustvo i prijateljstva koje smo stekli pamtićemo. Saznali smo puno o istoriji, tradiciji, o ludajama, ali i o sovama koje dolaze tokom zime – rekla je Aurora.
Klaudija Suli dodaje da je sigurna da će stečena prijateljstva nastaviti.
-Istorija, kultura, ljudi, gostorpimljivost, način na koji se živi ovde, sve je na mene ostavilo pozitivan utisak. Iako živimo drugačije imamo puno sličnosti i to je najbolje od svega – napomenula je Klaudija.
Osnovna ideja projekta je da mladi iz regiona upoznaju jedni druge i uče o drugim lokalnim zajednicama. Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, pojasnio je Vanja Tomašev, profesor SSŠ „Miloš Crnjanski.
-U junu smo mi boravili u Albaniji i sada smo uzvratili gostoprimstvo. Tokom razmena organizovano je mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta. Cilj projekta je pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu i mi smo ih upotpunosti ispunili – zaključio je Tomašev.
Đaci i profesorke iz Albanije posetu Kikindi završavaju sutra, a tim povodom organizovano je predstavljanje projekta kom su prisustvovali Milica Vučićević, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.
-Projekat ima ogroman značaj jer je ideja vodilja negovanje međuljudskih odnosa i multikulturalnosti. Drago mi je što su naši gosti imali priliku da dođu u Kikindu dok su trajali „Dani ludaje“, da osete našu srdačnost i zbliže se sa kikindskim đacima – kazala je Valetina Mickovski.
Program „Superškola“ podržali su lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, a finansira ga Evropska unija i Nemačka.
Umesto da pozdrave davanja države Kikindi, u lokalnom odboru Stranke slobode i pravde postupili su suprotno, napadajući najveći infrastrukturni projekat u gradu u protekle četiri decenije – izgradnju fabrike vode. Na saopštenje koje je u ime lokalnog odbora Stranke slobode i pravde, potpisao Miroslav Panić, odgovorio je Gradski odbor Srpske napredne stranke:
Dušebrižnici iz Stranke slobode i pravde,
čitajući vaše saopštenje, došli smo do zaključka da zahtev koji konstantno upućujute predsedniku Vučiću za formiranje tehničke Vlade, prevashodno ima za cilj konačno rešavanje radnog statusa gospodina Panića, jer bi u takvoj Vladi on zasigurno dobio ministarsko mesto. Takav stručan, kvalifikovan kadar, takoreći čovek univerzalnog znanja, oličinje je politike koju vaša stranka zastupa u Srbiji. Politike skakanja po klupama Narodne Skupštine, politike koja se protivi povećanju plata i penzija, politike koja je protiv direktne pomoći građanima, politike koja se protivi ulaganju u gradove i opštine u Srbiji, politike uništavanja, rasprodaje, pljačke i otimačine, politike koja promoviše nasilje dok se, istovremeno, navodno, bore protiv istog.
Kako vas, gospodo, nije sramota da pominjete pomoć Vlade Republike Srbije gradu Kikindi u iznosu od 100 miliona dinara, kada vrlo dobro znate da je ta pomoć dodeljena kako bi Kikinda izašla iz blokade u koju ju je gurnuo vaš gazda i politički otac Zoran Milešević?! Odakle vam hrabrosti, pošto obraza odavno nemate, gospodine Paniću, da plasirate laži o bogaćenju, kada jedini koji se obogatio od tih para jeste gazda Milešević?! Verovatno ste i vi dobili neku mrvicu, pa sada to otplaćujete besomučnim lajanjem, laganjem, izmišljanjem i napadanjem najznačajnijeg projekta za Kikindu i njene građane u poslednjih nekoliko decenija!
Bez obzira na to, gospodine Paniću, koliko Vi i ostali iz Vaše političke organizacije kevćali i lagali, dalje pljačkali ovaj grad i narod, Srpska napredna stranka će nastaviti da se bori za svakog Kikinđanina i interes Kikinde. Završićemo fabriku vode, distributivnu mrežu za vodu, izgradićemo mini postrojenja za preradu vode po selima, završiti rekonstrukciju gradske bolnice, izgraditi novi vrtić i realizovati mnoge druge projekte od značaja za građane, koliko god se to vama ne sviđalo, koliko god bili protiv i koliko god vi skakali po skupštinskim klupama.
Na kraju, mnogo sreće Kikinda i ima, gospodine Paniću, jer, kad god nam je teško, pogledamo Vas, prekrstimo se i kažemo „Oprosti nam Bože, moglo je i gore!“
U okviru „Dana ludaje“ i ove godine održana su tradicionalna enigmatska takmičenja. Enigmatski klub „Kikinda“ okupio je pedesetak učesnika iz Novog Sada, Sremske Mitrovice, Požarevca, Beograda, Banatskog Dvora, Zrenjanina Batajnice, kao i desetak srednjoškolaca iz Albanije koji su gosti SSŠ „Miloš Crnjanski“ i koji su učestvovali u rešavanju sudokua sa svojim domaćinima.
Na devetom Prvenstvu Kikinde u enigmatici pobedila je Sofija Necin iz Novog Sada koja je bila ispred Mateje Vukmirice iz Kikinde i Miodraga Ivaniševića iz Beograda.
Sedmi put održano je i Prvenstvo Kikinde u sudokuu. Prve dve nagrade otišle su u Sremsku Mitrovicu, odakle su pobednica Nataša Štimac i njena ćerka Zvezdana, dok je treće mesto osvojio Kikinđanin Dobrivoj Jerinkić.
Posebne nagrade dodeljene su najuspešnijim mladim takmičarima, Dunji Oroslomaški (enigmatika) i Kalini Gavrilov (sudoku), učenicama SSŠ „Miloš Crnjanski“ iz Kikinde.
Na dopisnom takmičenju u sastavljanju enigmatskih zadataka učestvovalo je 60 enigmata iz sedam zemalja. Najbolju ukrštenicu imao je Pero Galogaža (Rijeka), najbolji rebus Božo Miljević (Banja Luka), a najbolji anagram Aljoša Vuković (Šibenik).
Autori zadataka bili su naše proslavljene enigmate, Slavko Bovan i Vanja Tomašev, a nadmetanja su održana u Kulturnom centru.
Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:
“Pozivam sve predstavnike opozicije, i Ponoša, i Zelenovića, i žute, i Jeremićeve, sve te derivate Demokratske stranke, da kažu u kom se tačno pasusu dopisa koji su poslali predsedniku Aleksandru Vučiću nalazi rečenica u kojoj traže održavanje izbora pre kraja godine.
Ne može predsednik Republike, niti bilo ko drugi, da bude odgovoran za to što su oni nesposobni čak i za to da napišu dopis i da jasno izraze svoj zahtev i svoju volju.
U dopisu koji su poslali jasno piše da oni traže da se izbori RASPIŠU do kraja godine. I to piše već u prvom pasusu. I sad, kad je predsednik Republike jasno rekao da će da izađe u susret tom zahtevu i da će do kraja godine raspisati izbore, oni su shvatili da, zapravo, neće ni ono što su tražili, nego da hoće nešto drugo!
Odlično je što predsednik želi da izađe u susret njihovom zahtevu, jer će imati dovoljno vremena da razmisle šta, u stvari, hoće, a šta neće, u koliko kolona žele da idu na izbore, ko će još od koga da se odvoji i da napravi svoj poslanički klub, ko će s kim još da se posvađa ili da se pomiri, da se druži i razdruži, i sve ostalo.
Sa druge strane, kad god izbori bili, uveren sam da će odgovor naroda biti isti – jer građani Srbije ne mogu da zaborave da su oni, svi zajedno – žuti, zeleni, ovakvi, onakvi – bili vlast, i da, osim što su radili za sebe i što su se obogatili, za narod nisu uradili ništa” zaključio je Jovanov.
Povodom 70 godina postojanja Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, u sredu, 20. septembra, biće održan koncert u Narodnom muzeju. U svečanoj sali, za svoje đake, roditelje i ostale sugrađane, nastupiće nastavnici i bivši učenici Škole. Koncert počinje u 18 sati.
Niža muzička škola osnovana je 14. septembra 1953. godine, na inicijativu građana. Za samo desetak dana od početka akcije „Inicijativnom odboru“ se prijavilo preko stotinu dece, i to najviše za klavir, čak 70 odsto, zatim za violinu i harmoniku. Odluku o osnivanju doneo je Gradski narodni odbor uz saglasnost Saveta za prosvetu i kulturu AP Vojvodine.
Pokretači akcije bavili su se mišlju da školi daju ime po Miodragu Grujiću, Kikinđaninu, prvoborcu, ljubitelju muzike i vrlo darovitom violončelisti koji je život završio u NOB-u.
Školi je dato ime „Slobodan Malbaški“ na predlog osnivača i prvog direktora, Milivoja Krstića, u znak sećanja na mladog prvaka beogradske opere, raskošnog tenora, jednog od najboljih koje ova scena pamti, kojem je karijera prekinuta u 28. godini, pogibijom u Drugom svetskom ratu.
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine odobrio je pet miliona dinara Gradu Kikindi na konkursu za čišćenje divljih deponija u Sajanu, Ruskom Selu i Novim Kozarcima. Kako ističe Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj lokalna samouprava izdvojila je milion dinara za ovaj posao, tako da će ukupna vrednost radova biti šest miliona dinara.
-U Sajanu, Ruskom Selu i Novim Kozarcima deponije se nisu čistile nekoliko proteklih godina. Kad god smo ih uklonili, ponovo su nastajale, tako da smo konkurisali za bespovratna sredstva za njihovo uklanjanje. Sa ovim poslom započećemo do kraja oktobra, kako bi do kraja godine on bio završen – rekla je Miroslava Narančić.
Svake godine znatna sredstva ulažu se za uklanjanje divljih smetlišta.
-Dobri primeri, da su sredstva svrsishodno utrošena, su deponija u Nakovu koja je očišćena pre pet godina. Sada se na mestu, u neposrednoj blizini jezera, nalazi zeleni pojas i šuma. U Banatskoj ulici i na Staroj klanici u Kikindi takođe su postojale deponije i pošto su uklonjene niko godinama ne odlaže otpad na ovim lokacijama. Sa druge strane deponija u Mokrinu, očišćena prošle godine, za koju je izdvojeno 11 miliona dinara, ponovo postaje smetlište. Svega nekoliko dana nakon čišćenja neodgovorni sugrađani ponovo su počeli da odlažu otpad. Ogromna sredstva koja se ulažu mogu da se iskoriste za druge namene – saznajemo od naše sagovornice.
U svakom selu organizovano se sakuplja komunalni otpad, a organizuju se i akcije odnošenja kabastog otpada tokom kojih građani mogu da odlože sve što ne spada u standardno kućno smeće.
-Neophodno je da svi imamo svest o tome da stvaranjem divljih deponija zagađujemo okolinu u kojoj živimo. Važno je da svi zajedno vodimo računa da nam sredina u kojoj živimo bude uređena i zdrava kako bismo dali primer budućim generacijama – zaključila je Miroslava Naraničić.
