најчитанији портал Севернобанатског округа
Национална служба за запошљавање обавештава јавност да ће преко банке „Поштанска штедионица“ исплатити редовну и привремену новчану накнаду за месец август 2023. године.
Редовна новчана накнада за незапослена лица биће исплаћена у четвртак 21. септембра, док ће привремена новчана накнада за лица која живе на и изван територије АП Косово и Метохија бити исплаћена у петак 22. септембра 2023. године.
Тамара Ристић, млада музичарка из Кикинде, позната и под уметничким именом Кезз, представила је своју музику на Гластонбери фестивалу у Великој Британији крајем јуна. На ову престижну манифестацију, познату и као „фестивал на трави“, који окупља уметнике из свих области и око 200 хиљада посетилаца, отпутовала је на позив организатора, била је прва Српкиња која је добила ту прилику и, поред сјајног наступа, остварила је и нову сарадњу.
– Тешко је речима дочарати тај доживљај – каже Тамара. – Публика је опуштенија и много експресивнија у односу на оно на шта смо ми навикли. Странци јако добро реагују на традиционалне мотиве које ја провлачим у својим песмама. Имала сам срећу да сам успела да останем пет дана на Фестивалу који је, заправо, једна велика фарма. Била сам у еколошком делу у којем није било алкохола, пију се само чајеви и природни сокови и организују панели на тему екологије. Стално су се одржавале изложбе, инсталације, преформанси, било је то једно веома лепо измештање из стварности.
После самосталног наступа, Тамара се представила публици заједно са колегиницом из Турске са којом су је спојили управо организатори, препознавши сличан етно мелос.
– Музичарка Илаеy има скоро исту поставу као ја, такође наступа сама, али је њена музика мало мирнија од моје. Такође користи традиционалне мотиве и било је јако интересантно када смо спојиле наше две музичке традиције. И нама и организаторима се то јако свидело и то је и најважније што сам понела са Фестивала. Сада радимо на заједничкој песми која ће, ускоро, бити објављена, такође сам за њу урадила ремикс песме коју је издала. Верујем да ћемо да наставимо да сарађујемо и да наступамо заједно – закључује Тамара.
Ова историчарка уметности веома рано се определила да уметност сама и ствара. Комбинујући фолклорне елементе са електро-звуком, инструментално и вокално, креира композиције које, на својим наступима, додатно обогаћује. Уз помоћ електронике и гласа често настаје и сасвим нови колорит.
– Допада ми се то што, у сваком тренутку могу да импровизујем, некада ни сама не знам у ком смеру ће то да иде. Никада не користим припремљене подлоге, уживо радим микс различитих електронских елемената и свог гласа – објашњава Тамара.
Њен најновији албум „Електроизворика“, иначе треће ауторско дело, још увек промовише, али већ и припрема, како каже, нови пројекат. Тамара живи у Словенији и, од када је постала мајка малог Јосипа, мање наступа, а више се бави продукцијом.
Њена креативност је широка и неисцрпна, тако да, ускоро, од ове талентоване песникиње, музичарке и продуценткиње засигурно можемо да очекујемо нове и смеле пројекте који спајају наизглед неспојиво. Тамарина уметност није само авангардна, она ствара потпуно нове уметничке изразе и она, као и њена публика, бескрајно уживају у томе.
Град Кикинда се и ове године прикључује највећем догађају у Европи посвећеном одрживој урбаној мобилности – Европској недељи мобилности, која се одржава од 16. до 22. септембра.
Активности у овој недељи усмерене су ка ограничавању коришћења аутомобила у урбаним зонама и промовисању здравог начина живота – бициклизма, пешачења.
Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе града у суботу, 23. септембра, организује рекреативно-бициклистичку вожњу од Кикинде до фазанерије „Млака“ (Ловачког удружења „Кикинда“) и позива суграђане да се прикључе.
Окупљање учесника је на паркингу испред Ватрогасног дома, у улици Марка Краљевића 4, од 9.30 до 10 сати. Ручак, освежење, одмор и предавање о историјату ловства у Кикинди биће организовани на фазанерији „Млака“ од 10.45 до 12.15. Повратак у Кикинду је најкасније до 13 сати. Укупна дужина пута (оба смера) је око 15 километара.
Све додатне информације о акцији могу да се добију у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој града Кикинде, на бројеве телефона 315-901 и 315-904.
Конференцијом у Жомбољу завршен је ИПА прекогранични пројекат Румунија – Србија „Еколејкс”. Партнери на пројекту Град Кикинда и општина Жомбољ још једном су у пракси доказали важност свог пријатељства и партнерства реализујући пројекат вредан 787.736,97 евра.
Пројектом „Еколејкс” трстик на Старом језеру претворен је у парк и шеталиште, а пет аератора допринеће побољшању квалитета воде у језеру и ободном каналу. У име Града Кикинде завршној конференцији пројекта присуствовали су члан Градског већа Саша Танацков и Јован Родић члан пројектног тима.
Средња стручна школа „Милош Црњански“ домаћин је гимназијалцима из Љеша из Албаније у оквиру програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Након што су Кикинђани боравили у Гимназији „Хидајет Љежа“ и упознали се са културом, историјским знаментостима, начином живота, школским програмом у Љешу, сада су добили прилику да узврате гостопримство током боравка 12 ученика и две професорке из Албаније у нашем граду.
Аурора Симони поделила је са нама своје утиске о боравку у Кикинди.
-Кикинда је леп град, а наши пријатељи из Кикинде потрудили су се да нам покажу све његове лепоте. Искуство и пријатељства које смо стекли памтићемо. Сазнали смо пуно о историји, традицији, о лудајама, али и о совама које долазе током зиме – рекла је Аурора.
Клаудија Сули додаје да је сигурна да ће стечена пријатељства наставити.
-Историја, култура, људи, госторпимљивост, начин на који се живи овде, све је на мене оставило позитиван утисак. Иако живимо другачије имамо пуно сличности и то је најбоље од свега – напоменула је Клаудија.
Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине, појаснио је Вања Томашев, професор ССШ „Милош Црњански.
-У јуну смо ми боравили у Албанији и сада смо узвратили гостопримство. Током размена организовано је мноштво активности, радионица, посета. Циљ пројекта је помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану и ми смо их употпуности испунили – закључио је Томашев.
Ђаци и професорке из Албаније посету Кикинди завршавају сутра, а тим поводом организовано је представљање пројекта ком су присуствовали Милица Вучићевић, помоћница покрајинског секретара за образовање и чланица Градског већа Валентина Мицковски.
-Пројекат има огроман значај јер је идеја водиља неговање међуљудских односа и мултикултуралности. Драго ми је што су наши гости имали прилику да дођу у Кикинду док су трајали „Дани лудаје“, да осете нашу срдачност и зближе се са кикиндским ђацима – казала је Валетина Мицковски.
Програм „Супершкола“ подржали су локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансира га Европска унија и Немачка.
Уместо да поздраве давања државе Кикинди, у локалном одбору Странке слободе и правде поступили су супротно, нападајући највећи инфраструктурни пројекат у граду у протекле четири деценије – изградњу фабрике воде. На саопштење које је у име локалног одбора Странке слободе и правде, потписао Мирослав Панић, одговорио је Градски одбор Српске напредне странке:
Душебрижници из Странке слободе и правде,
читајући ваше саопштење, дошли смо до закључка да захтев који константно упућујуте председнику Вучићу за формирање техничке Владе, превасходно има за циљ коначно решавање радног статуса господина Панића, јер би у таквој Влади он засигурно добио министарско место. Такав стручан, квалификован кадар, такорећи човек универзалног знања, оличиње је политике коју ваша странка заступа у Србији. Политике скакања по клупама Народне Скупштине, политике која се противи повећању плата и пензија, политике која је против директне помоћи грађанима, политике која се противи улагању у градове и општине у Србији, политике уништавања, распродаје, пљачке и отимачине, политике која промовише насиље док се, истовремено, наводно, боре против истог.
Како вас, господо, није срамота да помињете помоћ Владе Републике Србије граду Кикинди у износу од 100 милиона динара, када врло добро знате да је та помоћ додељена како би Кикинда изашла из блокаде у коју ју је гурнуо ваш газда и политички отац Зоран Милешевић?! Одакле вам храбрости, пошто образа одавно немате, господине Панићу, да пласирате лажи о богаћењу, када једини који се обогатио од тих пара јесте газда Милешевић?! Вероватно сте и ви добили неку мрвицу, па сада то отплаћујете бесомучним лајањем, лагањем, измишљањем и нападањем најзначајнијег пројекта за Кикинду и њене грађане у последњих неколико деценија!
Без обзира на то, господине Панићу, колико Ви и остали из Ваше политичке организације кевћали и лагали, даље пљачкали овај град и народ, Српска напредна странка ће наставити да се бори за сваког Кикинђанина и интерес Кикинде. Завршићемо фабрику воде, дистрибутивну мрежу за воду, изградићемо мини постројења за прераду воде по селима, завршити реконструкцију градске болнице, изградити нови вртић и реализовати многе друге пројекте од значаја за грађане, колико год се то вама не свиђало, колико год били против и колико год ви скакали по скупштинским клупама.
На крају, много среће Кикинда и има, господине Панићу, јер, кад год нам је тешко, погледамо Вас, прекрстимо се и кажемо „Опрости нам Боже, могло је и горе!“
У оквиру „Дана лудаје“ и ове године одржана су традиционална енигматска такмичења. Енигматски клуб „Кикинда“ окупио је педесетак учесника из Новог Сада, Сремске Митровице, Пожаревца, Београда, Банатског Двора, Зрењанина Батајнице, као и десетак средњошколаца из Албаније који су гости ССШ „Милош Црњански“ и који су учествовали у решавању судокуа са својим домаћинима.
На деветом Првенству Кикинде у енигматици победила је Софија Нецин из Новог Сада која је била испред Матеје Вукмирице из Кикинде и Миодрага Иванишевића из Београда.
Седми пут одржано је и Првенство Кикинде у судокуу. Прве две награде отишле су у Сремску Митровицу, одакле су победница Наташа Штимац и њена ћерка Звездана, док је треће место освојио Кикинђанин Добривој Јеринкић.
Посебне награде додељене су најуспешнијим младим такмичарима, Дуњи Оросломашки (енигматика) и Калини Гаврилов (судоку), ученицама ССШ „Милош Црњански“ из Кикинде.
На дописном такмичењу у састављању енигматских задатака учествовало је 60 енигмата из седам земаља. Најбољу укрштеницу имао је Перо Галогажа (Ријека), најбољи ребус Божо Миљевић (Бања Лука), а најбољи анаграм Аљоша Вуковић (Шибеник).
Аутори задатака били су наше прослављене енигмате, Славко Бован и Вања Томашев, а надметања су одржана у Културном центру.
Његово саопштење преносимо у целости:
“Позивам све представнике опозиције, и Поноша, и Зеленовића, и жуте, и Јеремићеве, све те деривате Демократске странке, да кажу у ком се тачно пасусу дописа који су послали председнику Александру Вучићу налази реченица у којој траже одржавање избора пре краја године.
Не може председник Републике, нити било ко други, да буде одговоран за то што су они неспособни чак и за то да напишу допис и да јасно изразе свој захтев и своју вољу.
У допису који су послали јасно пише да они траже да се избори РАСПИШУ до краја године. И то пише већ у првом пасусу. И сад, кад је председник Републике јасно рекао да ће да изађе у сусрет том захтеву и да ће до краја године расписати изборе, они су схватили да, заправо, неће ни оно што су тражили, него да хоће нешто друго!
Одлично је што председник жели да изађе у сусрет њиховом захтеву, јер ће имати довољно времена да размисле шта, у ствари, хоће, а шта неће, у колико колона желе да иду на изборе, ко ће још од кога да се одвоји и да направи свој посланички клуб, ко ће с ким још да се посвађа или да се помири, да се дружи и раздружи, и све остало.
Са друге стране, кад год избори били, уверен сам да ће одговор народа бити исти – јер грађани Србије не могу да забораве да су они, сви заједно – жути, зелени, овакви, онакви – били власт, и да, осим што су радили за себе и што су се обогатили, за народ нису урадили ништа” закључио је Јованов.
Поводом 70 година постојања Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, у среду, 20. септембра, биће одржан концерт у Народном музеју. У свечаној сали, за своје ђаке, родитеље и остале суграђане, наступиће наставници и бивши ученици Школе. Концерт почиње у 18 сати.
Нижа музичка школа основана је 14. септембра 1953. године, на иницијативу грађана. За само десетак дана од почетка акције „Иницијативном одбору“ се пријавило преко стотину деце, и то највише за клавир, чак 70 одсто, затим за виолину и хармонику. Одлуку о оснивању донео је Градски народни одбор уз сагласност Савета за просвету и културу АП Војводине.
Покретачи акције бавили су се мишљу да школи дају име по Миодрагу Грујићу, Кикинђанину, првоборцу, љубитељу музике и врло даровитом виолончелисти који је живот завршио у НОБ-у.
Школи је дато име „Слободан Малбашки“ на предлог оснивача и првог директора, Миливоја Крстића, у знак сећања на младог првака београдске опере, раскошног тенора, једног од најбољих које ова сцена памти, којем је каријера прекинута у 28. години, погибијом у Другом светском рату.
Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине одобрио је пет милиона динара Граду Кикинди на конкурсу за чишћење дивљих депонија у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Како истиче Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој локална самоуправа издвојила је милион динара за овај посао, тако да ће укупна вредност радова бити шест милиона динара.
-У Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима депоније се нису чистиле неколико протеклих година. Кад год смо их уклонили, поново су настајале, тако да смо конкурисали за бесповратна средства за њихово уклањање. Са овим послом започећемо до краја октобра, како би до краја године он био завршен – рекла је Мирослава Наранчић.
Сваке године знатна средства улажу се за уклањање дивљих сметлишта.
-Добри примери, да су средства сврсисходно утрошена, су депонија у Накову која је очишћена пре пет година. Сада се на месту, у непосредној близини језера, налази зелени појас и шума. У Банатској улици и на Старој кланици у Кикинди такође су постојале депоније и пошто су уклоњене нико годинама не одлаже отпад на овим локацијама. Са друге стране депонија у Мокрину, очишћена прошле године, за коју је издвојено 11 милиона динара, поново постаје сметлиште. Свега неколико дана након чишћења неодговорни суграђани поново су почели да одлажу отпад. Огромна средства која се улажу могу да се искористе за друге намене – сазнајемо од наше саговорнице.
У сваком селу организовано се сакупља комунални отпад, а организују се и акције одношења кабастог отпада током којих грађани могу да одложе све што не спада у стандардно кућно смеће.
-Неопходно је да сви имамо свест о томе да стварањем дивљих депонија загађујемо околину у којој живимо. Важно је да сви заједно водимо рачуна да нам средина у којој живимо буде уређена и здрава како бисмо дали пример будућим генерацијама – закључила је Мирослава Нараничић.
