Classic Layout

379625309_319040107468195_78598506302510329_n

У оквиру прекограничног пројекта „Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations” на простору касарне одржана је заједничка тактичка вежба гашења пожара. Циљ је био да се у што реалнијим условима, уз поштовање свих прописаних мера безбедности и заштите, провере способности и мобилност ватрогасаца – спасиоца  из Кикинде, као и ватрогасаца – добровољаца Градског ватрогасног савеза.  Гашењу пожара у објекту присуствовалли су чланови ватрогасно – спасилачких  јединица и јединица цивилне заштите из Румуније и Зрењанина, Града Кикинде и Севернобанатског округа.

У пројекту који је почео прошле године учествују ватрогасци и полицајци из Жупаније Тимиш, док су са српске стране партнери градови Зрењанин и Кикинда. Мирослав Сладојевић,командир јединице цивилне заштите опште намене из Зрењанина напомиње да је слична вежба током јуна одржна у овом граду.

-Ми смо приказали тактичку вежбу спашавања из поплављеног подручја. Показали смо спашавање на води и са воде. Овакав пројекат је значајан јер се међусобно повезујемо, али и набављамо опрему неопходну за свакодневни рад – рекао је Сладојевић.

Вежби су присуствовали и партнери из Жупаније Тимиш, а Богдан Михаеску, менаџер пројекта, захвалио је партнерима на који учествују   и прецизирао да ће пројекат бити завршен до краја године.

-Пројекат ће омогућити да се за ватрогасно- спасилачке екипе обезбеди опрема неопходна за гашење пожара и спашавање живота. Повезаће суседе из Србије и Румуније, а и са једне и са друге стране границе планиране су радионице за децу и младе који ће моћи да сазнају више о раду ватрогасаца, али и опасностима  – казао је Михаеску.

Подршку су  дали и представници Града на челу са градоначелником Николом Лукачем, као и начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић.

-Важна нам је сарадња са првим комшијама, а вежбе показују да се спремно дочекује свака кризна ситуација. Овакви пројекти помажу што бољем оспособљавању ватрогасно-спасилачких екипа, али и добровољних ватрогасаца и јединице цивилне заштите.  Током вежбе видели смо спремност да се ризикује сопствени, како би се спасао туђи живот и имовина – поручио је Лукач.

Пројекат је нашем граду омогућио куповину потребне опреме и камиона цистерне која је вишенаменска, сазнајемо од Саше Танацкова, члана Градског већа. Укупна вредност је милион и 108 хиљада евра, а Кикинди је припала 181.000 евра.

-Цистерна се користи  за пијаћу воду и као испомоћ ватрогасним јединицима у случају великих пожара, када је неопходно допуњавање ватрогасних камиона водом. Осим тога сарадња која је успостављена са службама из Жупаније Тимиш и Зрењанина је немерљива нарочито уколико је неопходно да заједнички реагују у случају елементарних непогода и других инцидентних ситуација  – прецизирао је Танацков.

У оквиру пројекта у  октобру, вежба спашавања из рушевина након земљотреса, биће одржана у Темишвару. Крајем следећег месеца Кикинда ће бити домаћин радионицама намењених деци, али и пољопривредницима јер није редак случај да се у атару запали усев или стрњиште.

ofk kikinda

Трећи пораз у низу забележила је ОФК Кикинда. Словен је, головима у наставку победио на свом терену, а шеф струке севернобанатског српсколигаша Владимир Шпоња признаје да су Румљани заслужено освојили плен.

– У овом тренутку квалитетнија су екипа од нас, а ми се, иако смо знали одакле нам прети опасност, нисмо супротставили како треба осим донекле у првом полувремену. Мирков је пропустио сјајну прилику и питање је у којем би смеру ишла утакмица да је поентирао, а у наставку нисмо имали одговор на појединачни квалитет домаћина. Како је меч одмицао падали смо, снаге нам је понестајало па и дисциплина није била на потребном нивоу. Резервисти нису донели равнотежу, Словен је имао апсолутну контролу, а ми смо већ трећи пут заредом поражени према сличном сценарију – каже Шпоња.

Тако је недовољан број квалитетних играча за српсколигашки ранг узео данак.

– У задњи час ангажовали смо Николу Дукића, Алексу Спаића и Немању Чемана. Имају квалитет, а долазе и из добрих тренажних процеса. Дукић покрива целу леву страну и има искуство играња и у суперлигашким клубовима, а стиже из земунског Телеоптика с исписницом Партизана из којег је одлазио на позајмице. Нападач Спаић долази из требињског Леотара, а везни Чеман из кулског Хајдука. Млади су и верујем да ће нам помоћи, бићемо агресивнији.

У наредна два кола Кикинђани ће бити домаћини, у суботу (15.30) долазе Шајкашани.

– Иза нас је тешко раздобље, али и период пред нама неће бити много лакши иако смо двапут домаћини. Притисак ће бити велики, имаћемо императив победа, а Борац је, по индивидуалном квалитету, тим за врх табеле. Окосница састава већ дуго им је на окупу, а промена тренера у уводу трке покренула их је резултатски. Очекујем да и мој тим покаже и знање и карактер из прва три кола па да се извучемо из неугодне ситуације – јасан је Шпоња.

Резултати шестог кола: Борац – 1.мај Рума 0:2, Железничар – Раднички 4:0, Омладинац – Бачка 1:0, Бечеј – Тиса 5:4, Јединство – Кабел 1:1, Хајдук – Динамо 0:1, Нафтагас – Подунавац 1:1, Словен – ОФК Кикинда 2:0.

ТАБЕЛА: Железничар 13, Словен 12, Динамо 12, Кабел 11, Подунавац 10, Хајдук 10, 1.мај Рума 10, Тиса 9, ОФК Кикинда 9, Бечеј 9, Нафтагас 7, Раднички 7, Борац 6, Омладинац 6, Јединство 4, Бачка 2.

У седмом колу, у суботу и недељу, играће: ОФК Кикинда – Борац, Подунавац – Словен, Динамо – Нафтагас, Кабел – Хајдук, Тиса – Јединство, Бачка – Бечеј, Раднички – Омладинац, 1.мај Рума – Железничар.

viber_image_2023-09-21_11-04-10-738

Радионица под називом „Хоћу да растем у Србији!“ одржана је током викенда у Кикинди, у организацији Удружења грађана “Деца са ахонроплазијом Србије“ са седиштем у нашем граду.

Породице са децом која имају ову ретку дијагнозу, дефектолози и представници предшколских установа из Сврљига, Београда, Лесковца, Шида, Земуна и Кикинде окупили су се ради израде нацрта медицинског водича за ахондроплазију, као и размене искустава.

– Водич је неопходан како би се правовремено успоставила дијагноза и започела правилна нега деце са ахондроплазијом, што је од суштинског значаја. Помогао би и у успостављању системског приступа у третману деце са овом дијагнозом и бољем разумевању ове ретке болести. Намењен је струци и биће дистрибуиран по педијатријским установама и породилиштима у читавој Србији – каже Слађана Терзин, председница Удружења.

У изради водича помаже докторка Драгана Грујић. Радионица је организована под покровитељством Министарства здравља које ће помоћи и у његовој изради, што се, како каже Слађана, очекује до краја године.

Важна тема овог скупа, одржаног у Играоници „Чаробни дворац“, било је и укључивање деце са ахонроплазијом у вршњачке групе и у локалну заједницу. По искуствима родитеља, у неким местима још увек не постоји довољно разумевања у вртићима и школама за стварање услова за ову врсту инклузије, каже Слађана. Деца са ахондроплазијом су нижег раста и једино што је неопходно јесте да се обезбеде сто и столица одређене величине. Такође је закључено да је, посебно у процесу успостављања дијагнозе, неопходна и психолошка помоћ читавој породици.

Четворогодишња Сташа, ћерка Слађане и Давора Терзина овог септембра је кренула у вртић.

– Сташа се веома добро снашла, није јој уопште било потребно прилагођавање, много воли да се дружи са децом. Међутим, као и сви малишани на почетку, често има инфекције, што код деце са овом дијагнозом, због друкчије грађе горњих дисајних путева, може додатно да се искомпликује – каже Слађана. – Ипак, ми не одустајемо и радујемо се сваком дану у вртићу и дружењу са децом.

Иначе, како је већ познато, терапија за децу са овом дијагнозом постоји. Инјекције које дете треба да прима свакодневно, од друге године до престанка развоја, обезбеђују правилан раст без тешких и болних хируршких интервенција. Годишња терапија кошта 270 хиљада евра и Републички завод за здравствену заштиту до сада је обезбедио терапију за троје деце. У Србији је за овај лек индиковано двадесеторо деце, а њих 13 је на листи чекања Завода. Међу њима је и мала Сташа из Кикинде.

Родитељи деце са ахондроплазијом, захваљујући породици Терзин, чврсто су повезани и редовно иницирају и организују окупљања. До краја године још једном ће се срести у Предшколској установи „Радост“ у Новим Бановцима. Да поделе искуства, пруже подршку једни другима и учине све како би њихова деца, која имају исте потребе као и њихови вршњаци, била равноправна и срећна.

– Ми славимо различитост, то је био и мото прошлогодишњег окупљања. Наша деца заслужују то – каже Слађана.

141917479_102405325196773_3630163075865200986_n

Од данас поново ради амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње Дома здравља. Како сазнајемо од главне сестре Мире Пећанац услед повећања броја особа позитивних на корона вирус амбуланта ће поново бити на услузи пацијентима.

-Као и до сада амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње се налази у дворишту Друге здравствене станице у Светосавској улици број 53. Радно време је од 9 до 16 сати, а сви суграђани код којих постоји сумњиво фебрилно стање и респираторне сметње долазе у ову амбуланту на преглед. Дежурни лекар након прегледа одредиће којим пацијентима ће се радити тест на ковид – истакла је Мира Пежанац и напоменула да је улаз у амбуланту, која није радила два и и по месеца, кроз двориште.

Последње две недеље повећан је број тестирања на вирус корона на дневном нивоу тако да је од укупно тестираних око 20 процената узорака позитивно на корона вирус. У свету, али и околним земљама, циркулише подваријанта „ерис“, која се лакше и брже преноси, а која је регистрована и у Србији. Симптоми су повишена температура, кијање, бол у грлу, малаксалост, главобоља. Поједини пацијенти  имају и дијареју, осип по кожи и цурење носа.

Од данас су, у Дому здравља, али и у Општој болници, обавезне маске за све који улазе у поменуте здравствене установе, као и за запослене.

DRAGAN ZILIC IZ IGRACKIH DANA FOTO SPORTSKI ZURNAL

Својевремено фудбалски репрезентативац који је прославио наш град и који има изузетно занимљиву спортску биографију, још увек није у спортској пензији. Наиме, Драган Жилић, прослављени голман, данас је тренер голмана у Немачкој, али понекад и сам обуче голманске рукавице и стане међу стативе. Био је, пре скоро две деценије, први репрезентативац Србије који је заиграо у хрватском фудбалском првенству, а и данас би то био велики куриозитет. У интервјуу за „Комуну“ осврнуо се на почетак каријере у ОФК Кикинди, као и на то како у својој колекцији, уз асистенцију Јовице Шкора, бившег играча „мале“ рускоселске „Црвене звезде“ има и скалп великог, истоименог београдског клуба.

Четири године сте бранили боје ОФК Кикинде. Да ли сте сентиментално везани за почетке каријере и сам клуб и град из којег сте потекли?

– У ОФК Кикинди сам почео као пионир да тренирам, са навршених 10 година, у лето 1985. године. Свакако да сам сентиментално везан за свој матични клуб, из њега сам се винуо у висине, наступао за кадетску селекцију Југославије 1989. и 1990. године. Сада мој син Лука гази мојим стопама и тражи своје место под сунцем. Покушавам саветима и у пракси да му приближим тежину, а и лепоту голманског посла.

Убрзо постајете запажени,  прелазите у новосадску „Стару даму”, па сте се касније обрели у Бугарској. Дакле, прескочили сте престоничке великане. Случајно или је то био сплет околности?

– Било је понуда у то време и од Црвене звезде, али дугогодишњи контакт са Илијом Пантелићем ме је навео ка „Српској Атини”. Наравно да нисам погрешио, јер након две године боравка у Војводини дебитовао сам за А селекцију Југославије у пријатељском мечу против Бразила. Уз садашњег селектора Стојковића, Мијатовића, Јокановића и остале наше фудбалске величине. Јединствен осећај у сваком случају. После Војводине одлазим у софијски ЦСКА и после годину дана враћам се у земљу на гол смедеревског Сартида.

Били сте и члан чувене генерације Сартида која је скинула скалп Звезди у финалу националног купа. Сећате ли се те утакмице и данас?

— Успешне године су биле у Смедереву, фантастично извајан тим од стране тренера Јовице Шкора на почетку са Богдановићем, Мудринићем, Миросављевићем и осталима, крунисан је освајањем националног Купа 2003. године против Звезде у финалу уз препознатљив гол Марка Пантелића у продужецима.

Бранили сте и боје репрезентације, а куриозитет је да сте први фудбалер који је облачио дрес са грбом Србије, а обрео се у неком хрватском клубу. Ви сте прешли у Ријеку, можда најтолерантнији град у Хрватској али било је и отпора од навијачке групе „Армада”?

-Након Смедерева 2005. године прелазим у Ријеку. С почетка није баш деловало обећавајуће из разлога негодовања једног дела „Армаде“, навијачке групе из поменутог града, али у великој мери су допринеле и добре моје одбране да узаврела атмосфера спласне. На самом крају те прве сезоне на Кварнеру освајамо Куп у финалу против Вартекса. Раритет који се десио следеће сезоне под вођством тренера Брачуна је када сам постигао гол главом у 1/4 финалу Купа  и то ме је поново ставило на насловнице регионалних медија.

Може ли да се пореди време кад сте ви бранили боје репрезентације и ово данашње време? Који су домети Стојковићевих пулена?

– Посматрајући с ове дистанце сматрам да садашња генерација наших момака који играју под државним грбом треба и мора да подигне лествицу на виши ниво пошто имају и знање и квалитет за највише домете. Мислим да ће то Пикси добро уклопити, пласирати се на Европско првенство и на самом такмичењу постићи дуго очекивани добар резултат.

Чиме се данас бавите, да ли сте још у фудбалу?

– Последњих седам година сам у Немачкој. Отворио сам приватну голманску школу, помало сам и активан на голу, колико ми године дозвољавају (смех). У питању је аматерски ранг, шеста лига немачког фудбала. Ускакао сам са позиције тренера голмана у локалном клубу када су два млада голмана били повређена. Не дам се још, али радије сам у последње време на трибинама.

Немања Савић

Mala Gospojina

Мала Госпојина је празник којим се слави рођење Богородице Марије. Посебно га славе и поштују жене.

Према предању, Свети Јоаким и Ана добили су, у позним годинама, ћерку. Богородица је рођена у Назарету, а већ у трећој години одведена је у храм у Јерусалим. У молитвама, богослужењу и читању Светог писма почела је да учествује већ у седмој години.

Још један важан Богородичин празник јесу Благовести, дан када јој се, према предању, јавио Архангел Гаврило и рекао јој да ће родити месију, Господа Исуса Христа. Након Христовог вазнесења, Богородица је живела тако што је ширила хришћанство и помагала болеснима и сиромашнима.

Мала Госпојина представља дан славља, среће и породичног окупљања, а у неким породицама обележава се као крсна слава. Обичај је да се на овај дан не раде физички послови, већ да се проведе у одмору и молитви. Верује се да, ако је на овај празник ведро небо, сунце ће нас грејати и током јесени и зиме.

На овај дан многи планирају и заказују венчања, јер према старом веровању, парови који су се верили или венчали на Малу Госпојину, имају посебан благослов.

Празник се слави са мрсном или посном трпезом, у зависности од тога да ли “пада” у среду или петак, када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.

DAN PESACENJA 2

Планинарско друштво „Кинђа“ и ове године организује успон на Кинђу у оквиру Дана пешачења који се обележава у суботу, 23. септембра.

Скуп је у 10 са на платоу испред Спортског центра „Језеро“, из „Кинђе“ напомињу да је важно имати јаку и удобну обућу. До највишег брда у граду хода се по тврдој подлози   асфалту и земљаном путу. Треба обући тренерку са дугим ногавицама с обзиром на то да је брдо прекривене травом, као и воду, слаткиш и нешто да се поједе. Пре поласка на пешачење доручак је обавезан. Кружна стаза дужине је око 10 километара и креће се кроз улице у Баранди,након чега се атарским путем стиже до  Кинђе. Након успона до врха уследиће повратак  до почетне тачке истим путем. Предвиђено време пешачења је  око два сата.

Дан пешачења подржали су министарства просвете и спорта и  институт „Др Милан Јовановић Батут”. Под слоганом „Корак ближе здрављу“ циљ је да се покрену житељи Србије да живи здравије и да код грађана подигне свест о активном и редовном пешачењу, као основном предуслову неопходном за очување здравља.

 

 

 

vojvođanski istok

У заосталој утакмици шестог кола војвођанског „Истока”, новокозарачка Слобода, на „Илији Пантелићу”, резултатом 2:0 савладала је великоселску Козару.

Галић је у 44. минуту, из слободног ударца, донео предност домаћину. Ћулибрк је претходно оборен готово на самој ивици казненог простора, а Галић је ниским и одмереним шутем погодио, делимично и зато што зид гостију није био добро постављен. На супротној страни у надокнади, Б. Бунић тукао је, такође из прекида, с нешто веће удаљености под пречку, али је ветеран Атлагић избио лопту у корнер.

Након бесадржајног првог полувремена и успаванке без темпа и живости, ритам је у наставку диктирао Војислав Станаћев, стварајући и шансе саиграчима. Средином другог дела, зрела прилика за Ковачевића, а и резервиста Лабус двапут је у последња два минута меча, пред судијски додатак, имао стопостотне шансе. Слобода је у осмом минуту надокнаде, ипак, стигла до овере победе. Станаћев је кратко проиграо Ковачевића који се прошетао казненим простором и ставио тачку.

После комплетиране шесте рунде, Слобода је осма с девет бодова, а Козара позицију ниже и с бодом мање.

Слобода: Атлагић, Богојевић, Марковић (Радулашки), Ћулибрк, Галић (Лабус), Поповић, Станаћев, Ђорић (Зељковић), Ковачевић, Д. Ћосић (Лисица), Вокић.

Козара: Ми. Француски, Јелача (Томић), Лисица, Рофа, Б. Бунић, Јовандић, Латиновић (Бурсаћ), Петровић, Н. Ђаковић, Кочиш, Ма. Француски (Мисић, М. Бунић).  

mzicka jubilej 4

Јубилеј Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, 70 година постојања, који се обележава 14. септембра, прослављен је са малим закашњењем због вишедневне манифестације, „Дана лудаје“. Вечерас су, у сали Народног музеја, наступили наставници и бивши ученици Школе, сада средњошколци и академци.

– Школа је, за седам деценија рада, изнедрила многе уметнике који су оставили траг у музичкој уметности не само града, него и шире. Од настанка, сваких десет година отварао се по један нови одсек. Данас их имамо девет и у плану је да имамо и одсек удараљки, као и да оснујемо средњу музичку школу јер много наших ученика одлази из Кикинде на даље школовање у музичкој уметности – рекла је директорица Маргита Детари.

Концерту су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник Никола Лукач, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи.

– Чињеница да је много квалитетних музичара изашло из ове школе значајна је и за град и ја вам захваљујем на томе – рекао је градоначелник. – Пружаћемо максималну подршку Школи и у наредном периоду. Хвала вам што учествујете у културном животу Кикинде и што не заборављате своју школу и град које достојно репрезентујете.

Музичка школа је веома значајна за град, истакла је и Валентина Мицковски.

– Захваљујем наставницима и ученицима на високом стандарду који су показали и вечерас на концерту и на томе што су увек део културних манифестација у граду. С обзором на то да је музика веома корисна за развој деце, ми, као локална самоуправа, сматрамо да је то добар разлог за улагање у ову установу. Стварање услова у складу са репутацијом и квалитетом који нам је представљен и вечерас, јесте наш приоритет – казала је Мицковска.

Један од великих талената, пијанисткиња светског гласа која је школовање започела управо у овој музичкој школи, Кикинђанка Јасминка Станчул, такође је присуствовала концерту. После Средње музичке школе у Суботици, студирала је на новосадској Академији уметности. Пошто је освајила Бетовенову награду у Бечу, тамо је наставила школовање и даљу музичку каријеру. Данас ради и као педагог на академијама у Бечу и у Љубљани.

– Увек када дођем у Кикинду, прођем поред Музичке школе која ми је била друга кућа, и врате ми се успомене из детињства. Покушала сам да се упишем са шест година, али ме нису примили, рекли су ми да сам сувише мала. Мајка ми је купила ксилофон на којем сам сатима вежбала испод наше брезе у Брегалничкој улици. Поново сам, наредне године, отишла на пријемни испит и поново су ме одбили. Онда је наставница солфеђа, Вукица Терзин, инсистирала да ме приме, иако сам имала само седам година. Прво сам научила ноте, а тек затим слова – испричала је Јасминка Станчул.

Даница Боронка, наставница клавира у пензији, истакла је значај музичког образовања.

– Оно што ученици стекну у нашој школи је основа и они ће увек знати да  препознају квалитет, без обзира на то којом музиком ће се бавити. Школовање у овој уметности такође развија дететову личност, захваљујући индивидуалном раду које доноси и много радости, када у њему успете да пробудите оно најбоље – истакла је Боронка.

Музичка школа у Кикинди од настанка се налази у згради која је задужбина адвоката и судије Кузмана Рацковића и његове супруге Ане. Грађена је од 1890. до 1895. године наменски, за потребе прве Више девојачке школе. Касније је у њој била Основна девојачка школа, па Државна школа, а од 1953. нижа, данас Основна музичка школа „Слободан Малбашки“.

На самом почетку Школа је имала 115 ученика. Временом, мењала се и кадровска структура. На почетку су предавачи били наставници из основних школа из Кикинде и других градова. У новијим временима све је више бивших ученика који се, после школовања, враћају у свој град и у својој Музичкој школи нове генерације уче овој лепој уметности.

Gađanje glinenih golubova

Спортско удружење за гађање покретних мета „Сова” из Кикинде, уз подршку Туристичке организације Града, поводом „Дана лудаје” организовало је дводневно такмичење у гађању глинених голубова, на стрелишту „Циглана” између Накова и Банатског Великог Села. Првога дана одржано је градско, а у недељу покрајинско такмичење.

На градском, учествовало је 30 такмичара, пет наших екипа и гости из Војвода Степе. Сваки такмичар пуцао је на 15 мета. Степски соколови из  Војводе Степе били су први, кикиндска Сова друга, а великоселски Велебит трећи. Најбољи појединац био је је Мирослав Максић из Сове.

На покрајинском такмичењу пуцало је 54 стрелца из 10 екипа, а тријумфовао је Тител (68/75 погодака), Сова је била друга (62/75), а Нови Бечеј (62/75) трећи. После напетог плај-офа, у којем је наступило шест најбољих стелаца, Драган Табачки (Тител) био је први, Бранислав Шибул други (Сова), Иван Табачки (Тител) трећи.

Још је у категорији ветерана победио Бела Калмар из Сенте, Славко Гаврилов, из Бачког Петровца, заузео је друго, а Живојин Табачки, из Титела, треће место

Победник Драган Табачки рекао је:

– Домаћини су очекивано дорасли задатку, а може се рећи и поставили нове норме што се тиче домаћинства и организације – свака част Кикинђани! Обишли смо и Кикинду и свратили на сладолед као и на сликање са највећом овогодишњом лудајом. Пробали смо и питу од лудаје а пиво од лудаје смо  понели кућама да пробамо са својим пријатељима.