Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić iz Mokrina obezbedi novi dom.
Kako navode u HO Srbi za Srbe, ova organizacija postoji od 2005. godine i do sada je pomogla više od 3.300 porodica sa više od 15.500 mališana.
Jurke i žmurke, neke su od igara koje vole Dunja (2), Mihajlo (1), Andrijana i Marko (5), Snežana (7) i Miloš (8). Međutim, osmesi ove divne dečice ostaju u senci teškog života. U senci odrastanja u staroj kući punoj pukotina!
Porodica Tot-Dokić živi u rubnom delu Mokrina. Kuću u kojoj žive faktički čine omanja kuhinja i jedna soba u kojoj spava njih osmoro. Njih osmoro, kako kažu, „umenga se” u tri kreveta!
„Nikad nisam razmišljala da ću tako rano da se udam. Teški uslovi i sudbina su me naterali, pa sam napustila školu i posvetila se majčinstvu. Nažalost, ni ovde nije baš sjajno. Kuća nam je ogroman problem, a najviše se bojim da vlaga ne ostavi posledice na zdravlje moje dece”, priča Vesna koja sa svojih dvadeset i nešto godina već ima šestoro dece.
Mališani su jako lepo vaspitani, dobrota im prosto isijava sa lica i vidi se da se o njima marljivo brine, bez obzira na okolnosti. Na kuću im se naslanja štala u kojoj imaju devet krava.
„Živimo od prodaje mleka, tako da gladni nismo. Volimo to da radimo, kako Nenad i ja, tako i deca. On, naravno, često ide i u nadnicu. Jako je vredan, čak i za neki manji dinar uvek ide da bi naša deca imala. Na socijalnu pomoć i dečiji dodatak nemamo prava jer imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo i prelazimo neki cenzus, bez obzira što imamo šestoro dece i što je kuća takva kakva je. Možda bismo dobili pomoć da sedimo skrštenih ruku”, razočarano je istakla Vesna.
Kupatilo nemaju, pa se kupaju u koritu vodom zagrejanom na šporetu. Po dvoje „odjedared”. Neki prozori su im popucali, pa ih krpe najlonima, a nemaju ni sva vrata u kući.
„Što se tiče higijene, tu nema ne mogu ili bolesna sam. Deca moraju svaki dan da su okupana i da su čisti i sređeni za školu. I rođendane uvek slavimo, ali, nažalost, ovi stariji još nisu zvali drugare iz škole. Nisu mi rekli razlog, ali mislim da je zbog kuće”, dodala je Vesna.
Dok smo vodili razgovor o kući i njihovom životu, primetili smo da deca vole i da crtaju. Na pitanje šta najviše, dobili smo upečatljiv i nimalo začuđujuć odgovor – „kuće”!
„Najviše volim da crtam kuće. Video sam jednu lepu žutu, pa ih zato uvek bojim žutom bojom. Voleo bih da imam takvu. Imamo i malo igračaka, najviše bih voleo da dobijem helikopter”, ispričao nam je osmogodišnji Miloš koji nam je priznao i da ume da im bude hladno zimi.
Upitali smo i sedmogodišnju Snežanu šta bi najviše želela:
„Ja sam Snežana, đak prvak. Volela bih da imam roze sobu i roze barbiku!”
Odgajati decu u ovakvim uslovima sigurno nije lako. Iako se Vesna i Nenad zaista trude da im obezbede osnovno, potrebna im je podrška.
„Borimo se koliko možemo. Svako dete ima neku svoju želju koju se trudimo da im ispunimo, a nekad i ne možemo. Najstariji sin i ćerka bi da imaju svoje sobe, da im moj suprug i ja više ne dosađivamo. To je i moja najveća želja, nemam niti jednu drugu. Samo da imaju svoje sobe, da mogu da pozovu drugare, da mogu da se igraju i da ne preživljavaju sve ono što sam ja, daće Bog. Molim sve dobre ljude koji su u mogućnosti ako žele da pomognu da ispunim želju deci mojoj, a i meni samoj!”
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić obezbedi kuća.
– Naša pažnja i podrška potrebniji su im sada više nego ikad jer su nedavno tragičnim slučajem ostali bez sedmog deteta, bebe Mile- ističu iz ove organizacije.
Na ovom linku pogledajte kako možete donirati sredstva za porodicu Tot-Dokić.
Izvor: Humanitarna organizacija Srbi za Srbe
Ispred Katoličke crkve vernike su dočekali i predstavnici Turističke organizacije sa farbanim jajima i slatkišima, i članovi Dramske radionice Dečijeg pozorišta „Lane“.
Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju ovom, kao i svim drugim praznicima, posebno obeležje. Danas pravoslavci komšijama koji proslavljaju ovaj veliki praznik upućuju čestitke i od njih dobijaju farbana jaja. Za mesec dana katolici će čestitati pravoslavni Uskrs i to je samo jedna tačka u kojoj različite kulture postaju jedna, ista, ujedinjena u ljudskosti i doborosusedskim odnosima.