Classic Layout

Хор “Свети Јосиф Темишварски” приредио је, у недељу, концерт у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди. Традиционално, свечаност се одржава поводом славе и годишњице, уз гостовање црквених хорова из Војводине. Хором који ради при Храму, од оснивања диригује Даница Мандић, професорка музичке културе и солфеђа.

”Редовно учествујемо на литургијама, бдењима, венчањима и крштењима, а није нам страна ни концертна делатност. По обичају, сада већ седам година, наш хор своју славу Светог Јосифа Темишварског обележава концертом, и увек имамо и госте”, рекла је  Мандићева.

Свечаности су присуствовали Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Младен Богдан, председник Градског парламента.

”Као представници локалне самоуправе својим присуством желели смо да покажемо колико је важна сарадња Града Кикинде и кикиндског намесништва Српске православне цркве. То је основа на којој почивамо и црква је једна од најважнијих институција нашег друштва, као чувар традиције и јединства српског народа. Градска власт жели да им пружи подршку и да у будућности унапреди ову сарадњу”, истакао је Богдан.

На дан Светог Јосифа Темишварског, у среду, 28. септембра, слава ће бити обележена светом молитвом и литургијом. У православљу, Свети Јосиф сматран је светитељем и чудотворцем још за живота на земљи. Као митрополит, Свети Јосиф је развио широку пастирску делатност: путовао је по епархији, рукополагао свештенике, проповедао и поучавао. Код турских власти, чији је језик знао, заузимао се за своју паству и за хришћански народ.

 

„Деса еко кеса“, нова, луткарска представа Дечијег позоришта ”Лане”, премијерно је изведена у недељу. Комад је рађен по тексту Сање Петков и Александра Малетина, глумаца Дечијег позоришта.

”Суштина је да малишанима остављамо свет, али да смо ми одрасли ту да их усмеримо и мотивишемо, како би више повели рачуна о заштити животне средине. Деци треба пренети директну поруку, што смо ми овом представом и учинили, тако да очекујемо и одличну повратну информацију”, рекла је Сања Петков.

Дечија публика, али и родитељи, с пажњом су пратили ову едукативну представу која је, у потпуности, ауторско дело ансамбла „Ланета“. Глумци-аниматори су: Зорана Зарић, Милан Вујић, Александар Круљ и Александар Малетин. Лутке су израдили Милан Вујић и Предраг Поповић, сонгове је написала сарадница Позоришта, Светлана Милић, а сценографију потписује Филип Бајло. Велику помоћ и подршку у припреми представе омогућио је Град Кикинда.

”Град наставља да улаже у подизање еколошке свести суграђана. Поред обележавања еколошки значајних датума, подизања школских шума, промовисања вожње бицикала и њихове набавке, решили смо да, и на овај начин, подижемо еколошку свест најмађих”, објаснио је Стеван Иличић, члан Градског већа задужен за екологију.

После премијере, свако дете добило је на поклон биоразградиви ранац. Дечије позориште већ има једну еколошку представу на репертоару – “Здравка прљавка”, којег успешно играју већ 14 година. Нови комад, „Деса еко кеса“, глумци „Ланета“ играће у својим редовним терминима недељом, као и на гостовањима, свуда где их њихова верна публика већ чека.

У свечаној сали Народног музеја Кикинда у четвртак ће бити уприличен концерт соло песама за глас и клавир “Србија нас спаја”.  Наступиће сопран Агота Виткаи Кучера у клавирској пратњи Јелене Симоновић Ковачевић.

Агота Виткаи Кучера редовна је професорка на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Поред педагошког рада бави се концертним и оперским певањем, активно излаже на конгресима и конференцијама, води стручне семинаре, бави се гласовним образовањем елитних вокалних професионалаца. Ауторка је бројних стручних и научних радова и књига и добитница неколико признања и награда.

Концерт у Музеју биће одржан у четвртак 29. септембра са почетком у 19 сати. Улазак је бесплатан.

 

startup-g9479804fa-1280

У Србији у суботу почиње попис становништва, домаћинстава и станова и трајаће до краја октобра. Oд 8 часова пописивачи излазе на терен и интервјуе спроводе од врата до врата.
Свако има законску обавезу да одговори на постављена питања тачно. Грађани ће одговорати на 69 питања, а попис оквирно траје 30 минута. Ако нисте код куће, пописивач обилази поново, а уколико сте и тада одсутни, ставља обавештење у поштанско сандуче на којем оставља своје податке и контакт пописног инфо-центра са којим затим ступате у контакт, а касније са пописивачем уговарате његов долазак.

Директор Завода за статистику Миладин Ковачевић каже за РТС да се попис спроводи једном у десет година, али да овај попис касни једну годину због пандемије, будући да је био планиран за април прошле године. Додаје да су сва питања била постављена и на попису 2011. године, па и на ранијим.

“Највећа иновација у овом попису је електронско пописивање. Пописивачи иду са рачунарима и у лаптопима је апликација коју је израдио сам Завод, то је производ домаће памети, и то ће много да убрза поступак, јер се прескачу операције које следе након пописа, а то је унос података”, наглашава Ковачевић.

Објашњава да се то сада све одиграва онлајн, јер пописивач сваког дана након обављеног посла шаље све податке у централну базу. Сви пописивачи имаће легитимацију Републичког завода за статистику и овлашћење. Постоје и питања на која не морамо да одговоримо на попису, а то су етничка питања – национална припадност, вероисповест и матерњи језик.

Казне од 20.000 до 50.000 динара

Уколико одбијемо да учествујемо у попису, следи казна.

“Према закону о попису увек се уводи та санкција и она је крајњи инструмент – нешто што никако није циљ саме операције. Пописи су једна тековина и историјска и културна, а пре свега државна и они се спроводе у свим државама које имају статистичке установе”, објашњава Ковачевић.

Када је реч о висини казне, она је од 20.000 до 50.000 динара.

“Нешто се односи и на пописиваче уколико изађу изван својих уобичајених овлашћења, а део и на грађане који одбију да учествују у попису”, закључио је Ковачевић.

Градско ватрогасно такмичење – годишња смотрa добровољних ватрогасних друштава, одржана је у недељу у Новим Козарцима. Више од 200 такмичара, у неколико узрасних категорија, надметало се у дисциплинама вештина и припремљености: коришћењу ватрогасног апарата, употреби пумпи за гашење пожара, на полигону. За пружену помоћ у досадашњем раду ватрогасних друштава, плакета је уручена начелнику Севернобанатског управног округа, Миливоју Лињачком.

”Ситуација је, до 2012. године била веома лоша, возила су била у квару, ватрогасни домови девастирани, људи су напуштали друштва, посебно на селима, где је бити добровољни ватрогасац одувек била велика част. Од тада се доста променило, радили смо много са њима, издвојили велика средства и вратили тим људима веру у оно што раде на добровољној основи”, рекао је Лињачки.

Град Кикинда посебну пажњу посвећује раду с младима у добровољним ватрогасним друштвима, изјавио је Мирослав Дучић, члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације.

„Нажалост, почело је осипање деце у овој области. Жеља нам је да што више младих анимирамо да се укључе у овај облик сарадње са Градом јер на тај начин и ми имамо већу сигурност и заштиту, не само људи, већ и имовине. Ми издвајамо одређена средства за несметан рад свих друштава на територији Града, али ћемо, у наредном периоду, пронаћи и нове моделе финансирања, истакао је Дучић.

На подручју Града данас функционише девет добровољних ватрогасних друштава. Синиша Шавија, председник Ватрогасног савеза Војводине, подсетио је да је, због новог закона, одређени број чланова већ завршио обуке и прегледе и да је у плану да се, до краја 2024. године, сва друштва у Војводини пререгиструју, како би имала ватрогасну јединицу треће категорије.

Град Кикинда располаже са, за сада, задовољавајућим бројем чланова у добровољним ватрогасним друштвима, а нагласак ће бити на обуци младих, закључено је на смотри на стадиону „Илија Пантелић“ у Новим Козарцима.

У Етно кући ”Торонтал” у Руском Селу одржан је, протеклог викенда, девети Фестивал гомбоца. Традиционалну посластицу војвођанске кухиње правиле су жене из десетак удружења и друштава са територије Града.

Гости манифестације били су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски  и чланица Градског већа, Рамона Тот.

”Руско Село је мултинационална средина, која чува традицију, културу и обичаје свих народа који овде живе. Утицаји различитих кухиња дају и најбоље рецепте за све гурманске посластице, које су сигурно очаравајуће за свакога ко их проба. Лепо је овде видети и подмладак, који ће од мајки и бака научити рецепте и продужити традицију прављења гомбоца”, рекао је Лукач.

Председник Мађарског културно–уметничког и омладинског центра ”Торонтал” у Руском Селу и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, задовољан је што је Фестивал, и ове године, окупио велики број екипа.

„Такмичење је веома интересантно јер се гомбоце праве на различите начине и од различитог материјала, иако су најпознатије са шљивама. На територији нашег града све је више гастрономских фестивала, осећа се потреба за сеоским туризмом, а циљ је да оваквих манифестација буде што више и да буду што масовније”, додао је Талпаи.

 

Запослени и менаџмент Ливнице ”Le Belier” засадили су, протеклог викенда, 30 стабала црног бора код ресторана „Ловац“ у Кикинди. Акција под називом „Be green“ део je Зелене стратегије, којом се фабрика обавезала да ће, до 2030, смањити емисију угљен диоксида за 50 одсто. Директор, Паскал Мармоа, саопштио је и добре вести за запослене и будуће раднике Ливнице.

”Ми смо ливница алуминијума, а потреба за деловима од овог материјала у аутомобилској индустрији расте на светском нивоу. То су јако добре вести за Кикинду и наше запослене зато што ћемо, са порастом потреба, отварати и нова радна места. Управо развијамо пројекте за велике компаније, ‘Мицубиши’, ‘Порше’ и ‘Ауди’, за које би требало, управо у Кикинди, да радимо ливење, машинску обраду и монтажу. Следеће године нас очекује прослава 20 година рада наше компаније у граду. Сматрам да смо доказали да смо стабилан партнер локалној заједници”, рекао је Мармоа.

Акцији озелењавања присуствовао је и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

”Ми спадамо у ред средина са најмањим процентом пошумљености и свака активност ради смањења тог неславног резултата, од великог је значаја. У привреди ће се, не само на глобалном нивоу, већ и код нас, догодити транзиција економије, која ће направити велики заокрет ка зеленој економији. Већ сада, многи велики добављачи, поготову у аутомобилској индустрији, захтевају одређене сертификате. Енергетска зависност је глобални проблем и неминовно је да окретање ка зеленој економији ускоро осете и наши привредници”, објаснио је Танацков.

У садњи у Кикинди учествовало је више од стотину радника фабрике „Le Belier“. Протелог месеца у Ливници је организован наградни конкурс за најкреативније слогане на тему заштите животне средине. Најуспешнији учесници су награђени, а победнички слогани одштампани на ”Be green” мајицама.

Milenko-Jovanov

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов изјавио је да сваки грађанин Србије и сваки Србин у свету може да буде поносан на начин на који је председник Александар Вучић у Уједињеним нацијама пренео позицију наше земље, али и указао на политику која се води у свету.

„Председник Вучић је пред целим светом изнео аргументе Србије, и када је у питању позиција Србије, али и када је у питању политика која се тренутно води у свету који је обузет кризама на различитим местима, а те кризе даље прете да наруше читав до сада познат међународни поредак“, рекао је Јованов новинарима у Скупштини Србије.

Јованов је истакао да је Вучић на врло јасан и директан начин, храбро пред свима, рекао да светом владају двоструки аршини и да је Србија врло често била жртва тих двоструких аршина, те позвао светске лидере да се врате ономе што је био међународни правни оквир који је држао свет у миру свих ових година.

„Надам се да су сви добро разумели поруку коју је председник рекао и да ће бар размислити што је речено јер би то било важно за будућност човечанства“, рекао је Јованов.

Етно-грађанско друштво “Сувача” обележило је своју славу, Малу Госпојину. На манифестацији под називом “Гастрономско очување традиције по рецептима наших бака”, чланице и њихове гошће из читаве Војводине послужиле су колаче направљене по старим рецептима.

”Желимо да сачувамо од заборава рецепте наших бака. Организовале смо и такмичење, а оцењивали су се изглед, квалитет и најстарији колач”, објаснила је Радојка Вујадинов, председница “Суваче”.

Свечаности су присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

”Ово удружење има веома запажен рад и труди се да очува традицију и културу нашег поднебља. Град Кикинда ће их подржавати и у наредном периоду“, рекао је Тасовац.

Удружење “Сувача” има више десетина активних чланица и редовно се, већ 18 година, појављује на гастономским такмичењима и представљањима традиционалних јела из нашег краја.

 

 

Народна библиотека ’’Јован Поповић’’ у Кикинди организовала је конкурс за најбољи трејлер за књигу, на који је пристигло 18 радова из читаве Србије. На свечаности, одржаној у среду, уручене су награде најуспешнијима.

У категорији млађих основаца, прва награда припала је Марији и Ксенији Дивљаков из Основне школе ’’Глигорије Попов’’ из Руског Села, за трејлер ’’Мој дека је био трешња“. Јована Глиџић, ученица шестог разреда Основне школе ’’Стефан Немања“ из Ниша, с трејлером ’’Загрли месец’’. и Теодор Балаж, ученик шестог разреда Основне школе ’’Тврђава“ у Петроварадину, с трејлером ’’Боквица“, били су најбољи међу старијим основцима.

У конкуренцији средњошколаца, прво место освојио је Никола Дорословачки, ученик четвртог разреда Економско-трговинске школе ’’Бечеј’’, за трејлер ’’Зов Ктулуа“. Награду публике, на основу броја гласова посетилаца Фејсбук странице Библиотеке, добили су Алекса Здравковић, Наталија Крстић, Теодора Мицић и Доротеа Мицић, ученици седмог разреда Основне школе ’’Станимир Вељковић Зеле“ из Бојника, за трејлер ’’Библија за децу“.

Награђенима је честитала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски. ”Учесници су имали прилику да развију креативност, дигиталне вештине, истраживачке способности и тимски рад, а то су све практична знања која ће им бити потребна у даљем животу”, истакла је Валентина Мицковски.

О наградама су одлучивали: Мирјана Нешић, Ненад Миладински и Бранко Стевановић, а конкурс је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.