U dvorištu Kulturnog centra Kikinda, u petak, 21. oktobra, održaće se „Palačinka fest“. Organizatori takmičenja su Udruženje žena „Sloga“ iz Kikinde i Kulturni centar. Slane i slatke palačinke će, za degustaciju i ocenjivanje, biti servirane od 15 do 17 sati.
Classic Layout
Sa 12. Međunarodnog turnira u Beočinu, džudisti kikindskog „Partizana” kući su se vratili sa jednom zlatnom i jednom srebrnom medaljom.
Anja Mortvanski je u kategoriji 36kg bila zlatna, dok je Sara Banjac u kategoriji do 44kg osvojila srebrnu medalju izgubivši u finalu od takmičarke iz Mađarske.
U Beočinu se okupilo više od 500 takmičara iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Slovenije i Srbije.
Dobro su se pokazali Ivan Kovačev i Mia Mortvanski koji su borbu za medalju izgubili i tako morali da se zadovolje petim mestom.
Narednog vikenda džudiste „Partizana” očekuju nova nadmetanja: Prvenstvo Srbije za mlađe kadete i Kup Partizana u Beogradu, kao i Međunarodni turnir u Nikšiću.
Kreativnu i nesvakidašnju ideju realizovali su u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić’’. Kako bi popularizovali umetnost, školu i kreativnost, otvorili su galeriju pod nazivom „Ars longa’’ u kojoj je prikazana postavka umetničkih radova učenika i zaposlenih. Galerija je osmišljena kao prezentacijski, afirmacijski i edukacijski prostor bez ikakvih granica u vezi sa pravcima i stilovima u umetnosti, bilo da se radi o slikarstvu, skulpturi, grafici, stripu ili nekonvencionalnom izrazu učenika.
Galerija je otvorena poslednjeg radnog dana direktorice škole, Olivere Lazić, koja odlazi u zasluženu penziju.
– Ponosna sam što smo uspeli da uradimo ono što smo dugo planirali i želeli. Ovo je jedinstven slučaj, da jedna škola otvori umetničku galeriju. Sada mi je najveća želja da se u galeriji što više izlaže. Najviše sam ponosna na svoj kolektiv, delili smo uspehe i ideje- rekla je direktorica OŠ ’’Vuk Karadžić’’ Olivera Lazić.
Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Nikola Lukač koji je ukazao da će Grad nastojati da podrži ovakve i slične projekte.
-Ovo je zaista poseban dan za školu, ali i direktoricu Oliveru Lazić, koja odlazi u zasluženu penziju. Uspeli su da otvore galeriju, jedinstven projekat u našoj zemlji, u kojoj se nalaze radovi učenika i zaposlenih. Sigurno je trebalo mnogo vremena da se ceo projekat osmisli, realizuje i da škola dobije prostor koji je na ponos svih nas. Oliveri Lazić čestitam odlazak u zasluženu penziju, zahvaljujem joj na svemu što je uradila za školu, na divnim idejama i projektima- istakao je gradonačelnik.
„Toplana” je saopštila da se odlaže početak grejne sezone zbog najavljenih povoljnih vremenskih prilika za ovo doba godine, po preporuci Vlade Republike Srbije i zaključka Gradskog veća donetog 14. oktobra:
– Imajući u vidu aktuelnu situaciju i potrebu štednje energenata na koju nas upućuje i Vlada Republike Srbije, neophodno je da racionalno planiramo i trošimo enegrente kako bi se obezbedila nesmetana isporuka toplotne energije. Naše stručne službe će pomno pratiti razvoj situacije i blagovremeno reagovati ukoliko dođe do naglih temperaturnih promena.
-Iskreno se nadamo da će korisnici sistema daljinskog grejanja imati puno razumevanje, imajući u vidu da je u zajedničkom interesu da racionalno i ekonomično raspolažemo energentima- navodi se u saopštenju JP „Toplana Kikinda”.
Najvredniji stanovnici Grada danas su sigurno bile domaćice iz Iđoša. Članice udruženja „Vreteno“, njih 40, danas je, na tezge u centru sela, iznelo slane i slatke specijalitete po starim receptima, krofne i slavske kolače, da dočekaju goste na svojoj manifestaciji „Iđoške đakonije“.
Gosti su stigli iz Ostojićeva, Padeja, Bačkog Petrovca, Laćarka, Niša, Bratunca iz Republike Srpske i, naravno, iz Kikinde. Izloženi su i slavski peškiri i vezene krpe, „kuvarice“. Mališani su priredili folklorni program, a Iđošani su skuvali čak 16 kotlića pilećeg paprikaša.
Šestim „Iđoškim đakonijama“, u ime lokalne samouprave, prisustvovao je i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.
Godine 1777. zabeležen je sukob između stanovnika Mokrina i Tisaheđesa (Iđoša) oko ostrva Đukošin na reci Aranki. Stanovnici Mokrina su se požalili da opština Tisaheđes pokušava da prisilno prisvoji ostrvo koje pripada ataru mesta Mokrin i da su čak pribavili jednog inženjera koji je došao da podigne graničnu humku.
Ovo je samo jedan od primera na koji način su se vlasti Distrikta suočavale sa pokušajima da im se umanji teritorija koja je bila pod privilegijama zaštićenoom autonomijom. Distrikt je oštro reagovao i, 25. juna, poslao dopis Zemaljskoj administraciji da se odluke Privilegije moraju poštovati i da spreči ovakvu samovolju vlastelina.
Sukob oko ove međe nastavio se u nekoliko navrata, ali svaki put su vlasti Distrikta odlučno reagovale na pokušaj ugrožavanja poveljom zagarantovane autonomije.
IZVOR: Tijana Rupčić, istoričarka;
fotografija – Narodni muzej Kikinda
Polaganjem venaca na spomenik 13. Vojvođanskoj udarnoj brigadi, obeleženo je 78 godina od njenog formiranja. Brigada je imala pet bataljona sa po dva voda i tri odeljenja, a formirana je od dobrovoljaca sa područja srednjeg i severnog Banata. U borbama je poginulo više od 20 pripadnika.
-Brigada je obavljala veoma bitne zadatke kao što su očuvanje granice, vitalnih objekata, pruga, ustanova, ali je učestvovala i u borbama protiv stranih agenata i diverzantskih grupa. Iako su se Nemci povlačili pred vojskom Crvene armije, s vremena na vreme bi ubacivala grupe koje su bile namenjene da poljuljaju moral i zadaju poslednje očajničke poraze. Veliku ulogu pripadnici brigade imali su u KNOJ-u, koji je služio u čišćenju terena – ispričao je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a čiji je otac Stevan bio pripadnik ove borbene jedinice.
Vence su položili predstavnici SUBNOR-a i drugih boračkih organizacija i u ime Grada Kikinde Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine i Dragiša Mihajlović, načelnik Gradske uprave.
Najmlađi borac je imao 15 godina
13. Vojvođanska udarna brigada je formirana 14. oktobra 1944. godine u Kikindi. U početku je imala oko 2.000 boraca, ali je taj broj vremenom narastao na 5.000. Komandant brigade bio je Marko Tanurdžić Šiptar, borac iz Srema koji je posle Bosne prekomandovan u Banat.
Najmlađi u brigadi bio je petnaestogodišnji Mijo Varošanec, rođen u hrvatskom Međumurju. Iz logora su ga oslobodili pripadnici Crvene armije i doveli u Vojvodinu. Mijo je želeo što pre da se priključi partizanima. U brigadi je bio kurir. Brigada je imala je zadatak da bude druga linija odbrane i čuva pozadinu fronta u završnoj operaciji za oslobođenje zemlje.
Međunarodni dan slepih u slabovidih obeležava se svakog 15. oktobra, radi podizanja svesti o pružanju jednakih šansi i mogućnosti u svim oblastima života. Poznat je i kao Dan belog štapa, simbola nezavisnosti slepih i njihovog nastojanja da se samostalno kreću i postignu što veću samostalnost u radu, obrazovanju i svakodnevnom životu. U svetu se obeležava od 1964. godine i ovog dana posebno se ukazuje na probleme i prepreke sa kojima se slepe i slabovide osobe suočavaju, ali i na njihove potencijale i mogućnosti.
U Srbiji živi oko 12 hiljada slepih i slabovidih. Ministarka za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Darija Kisić, izjavila je da je to ministarstvo, u ovoj godini, izdvojilo 35 miliona dinara za podršku organizacijama koje rade sa slepim i slabovidim osobama. Kako je rekla, 24 miliona opredeljeno je za rad Saveza slepih Srbije i Saveza slepih Vojvodine i 45 lokalnih organizacija u njihovom sastavu, i dodatnih pet miliona za sportsko-rekreativne aktivnosti koje realizuju udruženja koja okupljaju slepe i slabovide.
Članovi Organizacije slepih i slabovidih „Severni Banat“ u Kikindi će sutra, 14. oktobra, povodom obeležavanja Svetskog dana belog štapa, organizovati skup u svojim prostorijama, a zatim i šetnju do Narodnog muzeja.