Classic Layout

Дерби јесени на рубу кикиндског Великог парка завршен је, према свему виђеном, најправеднијим исходом – ремијем, а након овога кола и резултатске хаварије Карађорђевчана у Ковину, евидентно је и да је сусрет између ОФК Кикинде и новокозарачке Слободе био истовремено и окршај две најквалитетније екипе на војвођанском „Истоку”. Пораз Карађорђевчана искористила је рускоселска Црвена звезда за скок на треће место па сада три наша клуба предводе источну групу покрајинске лиге. Рускоселци су, истина, до минималне победе над слабашним Качаревцима стигли у последњем минуту, али бодови се једнако пишу за сваки тријумф, док је у Карловцу Козара уписала прве „рецке” на страни ове сезоне, чак штавише остваривши уверљиву победу, те је и она ухватила прикључак с „горњим домом”. Још је ЖАК високо поражен у Перлезу на гостовању Војводини.

Резултати деветог кола: Војводина – ЖАК 6:1 (Детари), Бегеј – Младост 4:0, Пролетер – Козара 0:3 (Мисић, Ердељан, М. Бунић), Ц. звезда – Јединство (К) 1:0 (Чубрило), ОФК Кикинда – Слобода 1:1 (Ђукић, Галић), Јединство (В) – Полет 2:0, Раднички – Јединство (БК) 4:0, Борац – Омладинац 1:1.

Новокозарчани су први с 21. бодом, ОФК Кикинда друга с три мање, Рускоселци трећи са 16, Великоселци осми с 13, а ЖАК претпоследњи 15. са седам бодова.

У 10. колу у суботу и недељу (15.00), играће: ЖАК – Омладинац, Јединство (БК) – Борац, Полет – Раднички, Слобода – Јединство (В), Јединство (К) – ОФК Кикинда, Козара – Ц. звезда, Младост – Пролетер, Војводина – Бегеј.

Из Градске управе су саопштили да се данас затвара конкурс за набавку бицикала, због великог броја пријава и утрошка средстава по овом конкурсу.

У име локалне самоуправе, Стеван Иличић, председник комисије за реализацију набавке бицикала захвалио се суграђанима на великој заинтересованости, уз обећање да ће овај конкурс постати традиција, односно да ће се програм подстицаја набавке бицикала као еколошки прихватљивог начина превоза наћи у буџету ресора за екологију и наредне године.

Иличић је рекао да ће прелиминарна листа крајњих корисника бити објављена у наредних 7 дана.

Пољопривредна газдинства која се баве продајом производа са кућног прага, њих 12, добили су данас туристичке табле захваљујући новцу који је Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство доделио Граду за унапређење и развој руралне инфраструктуре. Додељено је око пола милиона динара и постављене су 24 табле, рекао је руководилац Одсека за пољопривреду, Далибор Оличков.

– Највише су заступљени винари и пчелари. Трудили смо се да свако село добије табле, у зависности од понуде. У разговору са власницима газдинстава којима смо поставили табле, сазнали смо да су веома задовољни. Надам се да ће Покрајински секретаријат увидети потребу, а ми ћемо поново конкурисати, јер сматрамо да је ово веома важно за представљање туристичких капацитета у граду – истакао је Оличков.

Туристичку сигнализацију добило је и домаћинство „Раца“ у Накову.

– Ово је знак да добро радимо свој посао, да је Градска управа препознала да се бавимо квалитетном производњом. Бићемо знатно видљивији посетиоцима у селу  – изјавио је Алекса Раца.

Пољопривредно газдинство „Раца“ бави се узгајањем и прерадом лешника. Има плантажу на око три хектара и у асортиману има и путер, хладно цеђено уље и друге прозводе на бази меда и лешника.

 

 

 

Покрајински фонд за развој пољопривреде расписао је Конкурс за доделу кредита за куповину пољопривредног земљишта до пет хектара у 2022. години.

Основни циљ одобравања кредита је укрупњавање поседа регистрованих пољопривредних газдинстава, а у циљу стварања услова за интензивирање пољопривредне производње и подизање нивоа ефикасности и степена конкурентности индивидуалних пољопривредних газдинстава, наведено је у тексту Конкурса.

Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од 1% на годишњем нивоу. Највиши износ кредита је 4.500.000 динара, а најмањи 600.000 динара. Учешће је најмање 20% вредности пољопривредног земљишта које је предмет куповине, а рок враћања кредита пет година уз грејс период од 12 месеци.

Пријављивање на конкурс траје до 31. октобра.

Православни верници сматрају да јесен, заправо, почиње од Михољдана, који се обележава 12. октобра. Празник је посвећен Светом Михољу, односно Светом Кирјаку, хришћанском светитељу и мученику из четвртог века, исцелитељу и утешитељу невољених.

За себе је говорио да га, од како је монах, сунце никада није видело да једе нити да се љути на некога. Монаси су, поштујући његова правила, јели само једном дневно, по заласку сунца.

Према предању, Свети Кирјак је, упркос испосничком животу, био снажан и крупан, и доживео је дубоку старост. Преминуо је са 109 година.

У народу је овај дан познат и као “мишји дан” јер се верује да ће мишеви и друге мале пољске животиње тог дана угинути, ако у своја склоништа нису допремиле храну за зиму. Такође, сматра се да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Период лепог времена око овог празника назива се Михољским летом. Постоји и веровање да ће, ако је време на почетку октобра лепо, зима бити хладна.

У ово доба године обављају се последњи пољопривредни радови пре зиме, па је и за Михољдан, за разлику од осталих црквених празника, препорука да се ради.

Према сачуваним подацима из 1845. године, у Аустријском царству живело је 2.624.000 Срба (Шокци и Раци). У групи „Илирских Срба“ пописани су и Хрвати, којих је било 813.000 и Словенци – њих 1.167.300. Оних који су се изјаснили као Италијани и романизовани Срби, уписано је чак 5.183.000.

У Србији, први „попис људства“  урађен је 1834. године и, до Првог светског рата, понављан је сваких пет година. Између ратова извршена су само два југословенска пописа – 1921. и 1931. године.

Због подношења југословенских захтева за накнаду ратне штете међународним форумима, после Другог светског рата, урађен је „скраћени“ попис 1948, а затим, 1953. године и први комплетан послератни попис становништва. Сходно препорукама Уједињених нација, од 1961. године успоставља се десетогодишња пописна периодика.

Пописи спроведени после Другог светског рата показују да је Република Србија највише становника имала 1981. године – око 9,4 милиона. Најмање људи, само 6,5 милиона, пописано је 1948. Према последњим подацима, из 2011. године, у Србији је живело само 700 хиљада људи више него те послератне године.

боокс-гееб58ццаа_1280

Прве читаонице у Великокикиндском дистрикту установљене су средином 19. века. У Великој Кикинди је, 1845. године, основана Српска читаоница.

Читаонице су оснивале националне заједнице, а финансиране су донацијама. Забележено је да су биле омиљено место окупљања великог броја грађана који су, осим литературе, у њима читали и штампу.

Занимљиво је да су у читаонице долазили и неписмени, како би чули новости.

 

ИЗВОР: Миливој Рајков, „Култура у Кикинди до 1941. године“

елдерс-г546е36106_1280

После новембарског, пензионере у Србији очекује још једно повећање примања у јануару. Укупно повећање биће између 20,2 и 20,8 одсто. Просечна пензија биће око 323 евра, рачунајући и бивше пољопривреднике.

Пензионери ће прве, за девет одсто увећане принадлежности, добити почетком децембра, рекао је у данашњем обраћању председник Републике, Александар Вучић.

Исплата септембарских пензија бившим запосленима, преко текућих рачуна, на кућне адресе и на шалтерима пошта, почеће у уторак, 11. октобра.

пхармацy-г3аб868944_1280

Протеривањем Турака из Јужне Угарске и поновним настањивањем Кикинде после 1751. године, отвара се и прва апотека. Отворио ју је Франц Франк, око 1790. године.

Име ове апотеке није познато, као ни место, где се налазила, али се зна да је 1807. године названа „Код Спаситеља“ (на немачком: „Зум Ерлöсер“).

Апотеке тога времена називане су по свецима, који су били и њихови заштитници и у просторијама су биле обавезно постављене њихове слике.

 

(„Прилози из прошлости великокикиндских апотека“ – Марта Иштван. Захваљујемо Историјском архиву Кикинда.)

 

 

311054636_1157109618226295_1804718890208990073_н

Дводневна ликовна колонија у Легату Здравка Мандића у Новим Козарцима окупила је двадесетак уметника из Београда, Новог Сада, Бечеја и Кикинде. Одржава се у оквиру манифестације „Михољски сусрети села“ коју организује Министарство за бригу о селу.

Ове године, „Михољски сусрети“ села трају од 1. јула до 1. децембра и окупиће 1.300 села у 87 локалних самоуправа. Садржаји су различити- од културно-уметничких, литерарних, па до спортских и гастрономских.

„Ово је сусрет наших познатих сликара, највише их је дошло из Београда. Тема је слободна, а уметност је најлепша слобода. Најчешће сликарске технике су уље на платну и акрилне боје“, каже Брацо Азарић, сликар и руководилац Галерије „Здравко Мандић“.

Град је учествовао на конкурсу Министарства за бригу о селу и подржао ову манифестацију, указује Љубан Средић, члан Градског већа задужен за пољопривреду и месне заједнице.

„Манифестацију смо реализовали из три дела, летос у Банатском Великом Селу и Руском Селу, а сада у Новим Козарцима. Циљ је да се обогати друштвени живот на селу, да се заустави исељавање са села и да млади остају- рекао је Средић и истакао  да је Град Кикинда међу прве три локалне самоуправе по броју купљених кућа на селу, а у оквиру јавног конкурса за доделу бесповратних средстава, који реализује Министарство за бригу о селу.