У дворишту Културног центра Кикинда, у петак, 21. октобра, одржаће се „Палачинка фест“. Организатори такмичења су Удружење жена „Слога“ из Кикинде и Културни центар. Слане и слатке палачинке ће, за дегустацију и оцењивање, бити сервиране од 15 до 17 сати.
Classic Layout
Са 12. Међународног турнира у Беочину, џудисти кикиндског „Партизана” кући су се вратили са једном златном и једном сребрном медаљом.
Ања Мортвански је у категорији 36кг била златна, док је Сара Бањац у категорији до 44кг освојила сребрну медаљу изгубивши у финалу од такмичарке из Мађарске.
У Беочину се окупило више од 500 такмичара из Мађарске, Босне и Херцеговине, Бугарске, Словеније и Србије.
Добро су се показали Иван Ковачев и Миа Мортвански који су борбу за медаљу изгубили и тако морали да се задовоље петим местом.
Наредног викенда џудисте „Партизана” очекују нова надметања: Првенство Србије за млађе кадете и Куп Партизана у Београду, као и Међународни турнир у Никшићу.
Креативну и несвакидашњу идеју реализовали су у Основној школи „Вук Караџић’’. Како би популаризовали уметност, школу и креативност, отворили су галерију под називом „Арс лонга’’ у којој је приказана поставка уметничких радова ученика и запослених. Галерија је осмишљена као презентацијски, афирмацијски и едукацијски простор без икаквих граница у вези са правцима и стиловима у уметности, било да се ради о сликарству, скулптури, графици, стрипу или неконвенционалном изразу ученика.
Галерија је отворена последњег радног дана директорице школе, Оливере Лазић, која одлази у заслужену пензију.
– Поносна сам што смо успели да урадимо оно што смо дуго планирали и желели. Ово је јединствен случај, да једна школа отвори уметничку галерију. Сада ми је највећа жеља да се у галерији што више излаже. Највише сам поносна на свој колектив, делили смо успехе и идеје- рекла је директорица ОШ ’’Вук Караџић’’ Оливера Лазић.
Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач који је указао да ће Град настојати да подржи овакве и сличне пројекте.
-Ово је заиста посебан дан за школу, али и директорицу Оливеру Лазић, која одлази у заслужену пензију. Успели су да отворе галерију, јединствен пројекат у нашој земљи, у којој се налазе радови ученика и запослених. Сигурно је требало много времена да се цео пројекат осмисли, реализује и да школа добије простор који је на понос свих нас. Оливери Лазић честитам одлазак у заслужену пензију, захваљујем јој на свему што је урадила за школу, на дивним идејама и пројектима- истакао је градоначелник.
„Топлана” је саопштила да се одлаже почетак грејне сезоне због најављених повољних временских прилика за ово доба године, по препоруци Владе Републике Србије и закључка Градског већа донетог 14. октобра:
– Имајући у виду актуелну ситуацију и потребу штедње енергената на коју нас упућује и Влада Републике Србије, неопходно је да рационално планирамо и трошимо енегренте како би се обезбедила несметана испорука топлотне енергије. Наше стручне службе ће помно пратити развој ситуације и благовремено реаговати уколико дође до наглих температурних промена.
-Искрено се надамо да ће корисници система даљинског грејања имати пуно разумевање, имајући у виду да је у заједничком интересу да рационално и економично располажемо енергентима- наводи се у саопштењу ЈП „Топлана Кикинда”.
Највреднији становници Града данас су сигурно биле домаћице из Иђоша. Чланице удружења „Вретено“, њих 40, данас је, на тезге у центру села, изнело слане и слатке специјалитете по старим рецептима, крофне и славске колаче, да дочекају госте на својој манифестацији „Иђошке ђаконије“.
Гости су стигли из Остојићева, Падеја, Бачког Петровца, Лаћарка, Ниша, Братунца из Републике Српске и, наравно, из Кикинде. Изложени су и славски пешкири и везене крпе, „куварице“. Малишани су приредили фолклорни програм, а Иђошани су скували чак 16 котлића пилећег паприкаша.
Шестим „Иђошким ђаконијама“, у име локалне самоуправе, присуствовао је и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.
Године 1777. забележен је сукоб између становника Мокрина и Тисахеђеса (Иђоша) око острва Ђукошин на реци Аранки. Становници Мокрина су се пожалили да општина Тисахеђес покушава да присилно присвоји острво које припада атару места Мокрин и да су чак прибавили једног инжењера који је дошао да подигне граничну хумку.
Ово је само један од примера на који начин су се власти Дистрикта суочавале са покушајима да им се умањи територија која је била под привилегијама заштићеноом аутономијом. Дистрикт је оштро реаговао и, 25. јуна, послао допис Земаљској администрацији да се одлуке Привилегије морају поштовати и да спречи овакву самовољу властелина.
Сукоб око ове међе наставио се у неколико наврата, али сваки пут су власти Дистрикта одлучно реаговале на покушај угрожавања повељом загарантоване аутономије.
ИЗВОР: Тијана Рупчић, историчарка;
фотографија – Народни музеј Кикинда
Полагањем венаца на споменик 13. Војвођанској ударној бригади, обележено је 78 година од њеног формирања. Бригада је имала пет батаљона са по два вода и три одељења, а формирана је од добровољаца са подручја средњег и северног Баната. У борбама је погинуло више од 20 припадника.
-Бригада је обављала веома битне задатке као што су очување границе, виталних објеката, пруга, установа, али је учествовала и у борбама против страних агената и диверзантских група. Иако су се Немци повлачили пред војском Црвене армије, с времена на време би убацивала групе које су биле намењене да пољуљају морал и задају последње очајничке поразе. Велику улогу припадници бригаде имали су у КНОЈ-у, који је служио у чишћењу терена – испричао је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а чији је отац Стеван био припадник ове борбене јединице.
Венце су положили представници СУБНОР-а и других борачких организација и у име Града Кикинде Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.
Најмлађи борац је имао 15 година
13. Војвођанска ударна бригада је формирана 14. октобра 1944. године у Кикинди. У почетку је имала око 2.000 бораца, али је тај број временом нарастао на 5.000. Командант бригаде био је Марко Танурџић Шиптар, борац из Срема који је после Босне прекомандован у Банат.
Најмлађи у бригади био је петнаестогодишњи Мијо Варошанец, рођен у хрватском Међумурју. Из логора су га ослободили припадници Црвене армије и довели у Војводину. Мијо је желео што пре да се прикључи партизанима. У бригади је био курир. Бригада је имала је задатак да буде друга линија одбране и чува позадину фронта у завршној операцији за ослобођење земље.
Међународни дан слепих у слабовидих обележава се сваког 15. октобра, ради подизања свести о пружању једнаких шанси и могућности у свим областима живота. Познат је и као Дан белог штапа, симбола независности слепих и њиховог настојања да се самостално крећу и постигну што већу самосталност у раду, образовању и свакодневном животу. У свету се обележава од 1964. године и овог дана посебно се указује на проблеме и препреке са којима се слепе и слабовиде особе суочавају, али и на њихове потенцијале и могућности.
У Србији живи око 12 хиљада слепих и слабовидих. Министарка за рад, запошљавање и социјална питања, Дарија Кисић, изјавила је да је то министарство, у овој години, издвојило 35 милиона динара за подршку организацијама које раде са слепим и слабовидим особама. Како је рекла, 24 милиона опредељено је за рад Савеза слепих Србије и Савеза слепих Војводине и 45 локалних организација у њиховом саставу, и додатних пет милиона за спортско-рекреативне активности које реализују удружења која окупљају слепе и слабовиде.
Чланови Организације слепих и слабовидих „Северни Банат“ у Кикинди ће сутра, 14. октобра, поводом обележавања Светског дана белог штапа, организовати скуп у својим просторијама, а затим и шетњу до Народног музеја.