Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.
Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.
О „Љубавном писму“ – на Кикиндском порталу! Врло ускоро! Већ сутра!
Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.
– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.
У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.
– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.
У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.
Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.
Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.
Седница Градског већа одржана данас у Етно кући „Торонтал“ у Руском Селу била је прилика да градоначелник Никола Лукач са сарадницима обиђе новоизграђени објекат овог атрактивног комплекса. Изградњом гостинске куће са шест трокреветних соба, са рестораном и пратећим просторијама проширени су смештајни капацитети у „Торонталу“ и дат нови замајац развоју сеоског туризма.
-Удружење „Торонтал“ је основано 2004.године и практично на 18. рођендан можемо да се похвалимо новим садржајем- конкретан је Шандор Талпаи, председник овог удружења.
-Објекат је веома значајан, поготово због тога што у селима нема објеката за смештај туриста,а постоји потреба. Време је да на прави начин кренемо са сеоским туризмом. До сада смо имали две трокреветне собе, али то није било довољно. Поред досадашњег циља –очувања традиције, обичаја и културе мађарског народа, желимо да развијамо сеоски туризам и будемо ослонац развоју предузетништва. Могу да обећам да ће Руско Село бити једно од најразвијенијих у наредном периоду- поручује Талпаи.
У идиличном амбијенту етно-куће посетиоцима се нуде бројни садржаји. Ту је језеро, тениски терени, радионице грнчарије, веза и ткања, сувенирница, ресторан… Изградњу гостинске собе финансирао је Мађарски национални савет и Влада Мађарске са 18 милиона динара, а помоћ је пружио и Град.
-Изузетно нам је драго да видимо да се започети пројекти успешно завршавају, да Град и Месна заједница заједно са националним мањинама и удружењем „Торонтал“ добро сарађују што резултира новим садржајима и напретком- каже градоначелник Никола Лукач.
-Улагања у села су од посебног значаја. Сигуран сам да ће туристи који радо долазе у Кикинду и наша села, бити задовољни. Овде видимо да и други извори финансирања, када постоје добре референце, као што их има „Торонтал“ улажу у развојне пројекте. Водићемо рачуна о грађанима који живе у месним заједницама и уверен сам да ће овај добар пример преузети и друге месне заједнице- истиче Лукач.
Данашња седница Градског већа одржана у Руском Селу наставак је праксе да се седнице одржавају и у месним заједницама како би се заједнички сумирали резултати и дефинисали даљи планови.
-Ми се боримо за сваког становника села, да село одржимо у животу. Сарадња са градом и са „Торонталом“ је врло значајна. На седници Већа желимо и да размотримо даљу сарадњу, и перспективе развоја Руског Села, указује Ведран Ђурасовић, потпредседник Савета Месне заједнице.
За православне вернике данас је празник посвећен Светим Врачима, а у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди обележава се црквена слава. У присуству великог броја верника, литургију је служио епископ банатски, Никанор. У име локалне самоуправе, храмовној слави присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, и председник Скупштине Града, Младен Богдан.
После литургије, верници су позвани на трпезу љубави коју су припремили овогодишњи кумови славе, породица Каналас, и Црквеноопштински управни одбор.
Празник Светих Козме и Дамјана – Свете Враче, Српска православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, односно 1. новембра по старом календару, на дан смрти ових светитеља. Браћа Козма и Дамјан били су лекари и чудотворци. Рођени су у Азији и верује се да су имали исцелитељски дар. Лечили су бесплатно јер им је Бог дао заповест: „Забадава сте добили, забадава и дајте”, зато су и прозвани „безмедни“, бесплатни лекари, односно бесребреници.
Сахрањени су у Фереману на простору Месопотамије и, према веровањима, исцељивали су и после смрти. Последњих деценија лекари их славе као заштитнике своје професије, а Лекарска комора Србије је, 2007. године, и званично тај дан прогласила својом славом.
Верници данас Светим Врачима упућују молитве за оздрављење, травари и народни исцелитељи спремаjу лековите траве и мелеме. Према веровању, на овај дан не би требало да се раде тешки послови, ни да се излази из куће без преке потребе.
За Кикинђанина Слађана Јањића ковачки занат је, не само посао који доноси извор прихода, већ и уметност. Од усијаног гвожђа прави све што муштерије пожеле, али изазове најчешће сам себи поставља.
По занимању је аутомеханичар, радио је и као варилац, а чињеница да се ковачки занат сматра најтежим, није га одвратила од намере да се лати чекића и наковња.
Машине у радионици сам је правио. Његових руку импозантно дело је и змај тежак 150 килограма који вас „дочека“ на улазу у ковачку радионицу.
На свечаности у Градској кући подељено је 157 пакета за бебе рођене у јулу, августу и септембру ове године. Даривање малишана део је акције „Кикиндског беби клуба“ коју Град спроводи од 2014.године.
Присутне је поздравио градоначелник Никола Лукач са сарадницима.
-Oви осмеси нас мотивишу да радимо још више. Скромни поклони, сигуран сам да ће вам помоћи у првим месецима након рођења детета- рекао је градоначелник Лукач.
Пакети садрже мултифункционалну столицу, пешкир, торбу, ћебе и радосницу. Њихова вредност је 8.700 динара.
-Град још једном показује да смо оријентисани ка породици и деци. Ово је једна од мера из популационе политике и дечије заштите. Желимо да помогнемо родитељима и да развијамо град да буде лепо место за живот. Имали смо широка издвајања из социјалне заштите, 92 милиона динара. За беби пакете опредељено је 4,7 милиона динара- прецизирао је Младен Богдан, председник градске скупштине.
Марија и Бранислав Марков из Мокрина истичу да је свака помоћ, након доласка принове, добродошла.
-Алекса нам је прво дете. Пакет је користан, а родитељима је значајна свака подршка- кажу.
Соња Ступар на пријем је дошла са сином Матејом.
– Ово нам је треће дете. Пакети су практична помоћ за родитеље- искрена је Соња.
Акцијом „Кикиндског беби клуба“ одушевљени су у Фондацији „Хумана срца“.
-Желимо да будемо мало преписивачи па да овај диван догађај проширимо на целу Србију. Уз стручну помоћ Града Кикинде, желимо то да урадимо и у другим градовима. Надам се да ће нам градоначелник Лукач изаћи у сусрет са сугестијама- каже Николина Ђујић из ове фондације.
Изградња постројења за прераду пијаће воде, највећа инвестиција у Кикинди у протеклих неколико деценија, тече планираном динамиком, па ће хигијенски исправна вода потећи из славина до краја наредне године. То је констатовано приликом данашње посете министра грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја Томислава Момировића који је заједно са градоначелником Николом Лукачем и његовим сарадницима обишао градилиште.
– Будите уверени да ћемо за грађане Кикинде обезбедити чисту пијаћу воду, по највишим стандардима Европске уније и Републике Србије. Из технолошког угла, ово је јако сложен пројекат, зато смо укључили најквалитетније стручњаке из Немачке, радимо са КWФ банком и пажљиво спроводимо овај пројекат који је у почетку коштао 9,6 милиона евра, а временом и нарочито после почетка рата на истоку, цене свих сировина су порасле. Ми смо у Влади донели одлуку да, када је овај пројекат у питању, аутоматски излазимо у сусрет како бисмо убрзали реализацију пројекта и како не би ни у једном сегменту био доведен у питање. Морамо да решимо вишедеценијски проблем града Кикинде и посвећени смо да овај пројекат доведемо до краја, да следећег октобра грађани добију квалитетну пијаћу воду, и да после тога овај успешан пројекат имплементирамо и у другим локалним самоуправама- нагласио је министар Момировић.
Инвестиција је вредна 11,4 милиона евра и највећа је у протеклих неколико деценија у Кикинди, прецизирао је градоначелник Лукач.
-Влада Републике Србије и Министарство грађевинарства имали су много разумевања према овом проблему и сигуран сам да ћемо заједничким радом овај пројекат реализовати и крајем следеће године добити квалитетну пијаћу воду која задовољава Правилник о хигијенској исправности. Одабир технологије је добар, изградњу фабрике прати и изградња водоводне мреже, а урадићемо и магистални вод у наредном периоду. Захваљујем се Влади и ресорном Министарству, као и Покрајинској влади на значајној подршци – нагласио је градоначелник Лукач.
Најпрепознатљивији амбасадор српске трубе Дејан Петровић и његов Биг Бенд заокружиће разноврсну музичку понуду 37. „Дана лудаје“. Јединственим комбиновањем српске изворне музике са познатим светским хитовима, ови музичари са собом доносе посебну магију, а њихове наступе, где год били, прати одушевљење и овације публике.
Син познатог мајстора трубе Миће Петровића, на позорници је први пут засвирао још као шестогодишњак. Са 12 је већ имао свој оркестар, а 2006. године, на Сабору трубача у Гучи, добија најпрестижније признање и постаје најмлађи добитник „Мајсторског писма“.
Широм света наступа и постаје познат по извођењу српске традиционалне музике коју комбинује са модерним елементима. Сарађивао је са бројним славним уметницима. Освојио низ престижних награда. Да Дејан Петровић и Биг Бенд никога не остављају равнодушним, увериће се публика у недељу на градском тргу.
-У Кикинду долазимо са великим срцем, пуним љубави и добре музике. Публици бисмо поручили да дођу у што већем броју и лепом расположењу и да заједно направимо једно прелепо вече за памћење- каже Дејан Петровић.
Уз много посвећености и рада, успеси су се низали, па не чуди да је врсном музичару који је у препознатљивом маниру успео да споји „старке и опанке“, тешко да издвоји најдраже тренутке у каријери.
-Искрен да будем, то је једно од тежих питања за мене, баш из тог разлога што је било доста лепих тренутака и што често неки следећи надмаши онај претходни. Тако ми је, на пример, пре 12 година, када сам проглашен за „Прву трубу“ на првом међународном такмичењу трубача у Гучи, то био један такав тренутак. Годину дана након тога уследио је први солистички концерт у Сава Центру, па пар година након тога први наступ на Егзиту, и увек се ти најдражи тренуци смењују, а каријера, хвала Богу још траје, па ни сад не бих могао издвојити и одлучити се за неки посебан тренутак, али ћу их некада сигурно резимирати.
Дејан је четврта генерација трубача у својој породици. Власник титуле „Прва труба света“ воли да слуша различите жанрове, у зависности од расположења или окружења.
-Волим подједнако и домаћу традиционалну, а и страну музику, често и само инструменталну.
Потврђује да трубачи нису имуни ни на тамбурашки штимунг и војвођански мелос.
-Иако нисам из равничарских крајева, веома ми се свиђа тамбурашки мелос и музика, јер сви ти тамбурашки оркестри имају неку посебну енергију исто као сто трубачки оркестри имају неки „вајб“ који људе не оставља равнодушним.
Кикинда заузима посебно место у срцу певача, гитаристе и фронтмена легендарног рок бенда „Ван Гог“. Звонимира Ђукића Ђулета за наш град вежу војнички дани. Тих „Златних осамдесетих“ почиње и успешна музичка каријера једног од најпопуларнијих рок састава који ће сусрет са кикиндском публиком имати 16. септембра на 37. Данима лудаје. У ноћи високог напона, емоција и енергије очекују нас стари хитови, али и наслови са последњег албума „Море без обала“.
-Мирис града, мирис јабука, осмеси људи је нешто што се не никад заборавља. Радо се враћам у Кикинду, емоције ме стигну, сећања не бледе, а слике имају посебно место у мом срцу. Радујем се концерту , верујем да ће и старија и млађа публика наћи место испред бине и да ћемо заједно у сат и по времена наступа затрести град рокенролом. Дођите да заједно славимо живот. Ван Гог ће свирати као да је први и последњи пут- каже Ђуле у разговору за Кикиндски портал.
Иако се „Ван Гог“ одавно великим словима уписао у рокенрол историју на овим просторима, елан и занос их не напуштају. Од „Трагова прошлости“ до „Мора без обала“ инспирација су, открива Ђуле, свакодневне слике из живота.
-Стекли смо пуно пријатеља, обишли свет, упили нова искуства, доста тога научили. Свака нота и сваки стих сликају неки тренутак за сва времена. Рокенрол не може да досади. Сусрет са људима је увек ново искуство, од града до града, ту је увек осмех, раширене руке, загрљај, по која домаћа да се наздрави. Све то заједно са циљем да уз музику, осмехе и позитивно расположење славимо живот- истиче Ђуле.
У времену када превладавају другачији музички апетити, вођа популарног бенда, ипак, нема дилему да ли је рокенрол пропао.
-Рокенрол је у срцу сваког младог човека јер постоји бунт. Рокенрол је начин и стил живота и он никако не бледи. Покреће и младо и старо. Песме које је изнедрио од шездесетих, седамдесетих, осамдесетих година остају. У срцу је рокенрол непокољебљив и непоткупљив, само напредак технологије чини да неке ствари данас звуче мало другачије. Али чувамо искру. Кад неко каже да је РнР умро или се предао, то није истина. Он се само у правом тренутку сачува и повуче мало у себи, прикрије да би се дао неким новим генерацијама пуног срца.
Адреналинске наступе овог рок састава одлично осликава назив актуелне турнеје „Високи напон“.
– Верујем да ће доста људи доћи и из других градова, ово је прилика да се на овој турнеји видимо, заиграмо и запевамо сви у глас. Не пропустите ноћ високог напона, емоција и енергије- позива фронтмен „Ван Гога“.
„Боље да сам друге љубио“, „Светлана“, „Ратне игре“, „Свет се брзо окреће“ само су неке од легендарних песама групе „Кербер“ које ће се орити кикиндским тргом у петак увече. Љубитељи квалитетног рок звука немају ниједан разлог да сумњају да ће Нишлије врелим наступом запалити кикиндску публику која поодавно није била у прилици да их чује и види у свом граду.
-Стварно је прошло много времена од када смо свирали у Кикинди. Задњих година смо питали и менаџере зашто је то тако. Нисмо имали неки ваљан одговор. Сећања на Кикинду нису избледела јер смо имали баш јаке фанове и велику подршку публике. Надам се, да ће та узајамна енергија бити и сада- каже фронтмен и певач бенда Горан Шепа Гале за Портал Кикиндски.
Хард рок састав „Кербер“ појавио се на музичкој сцени бивше Југославије 1981. године. Публика, али и критику убрзо осваја сјајним ауторским нумерама и препознатљивим Галетовим вокалом. Наступали су широм бивше земље, али и у Грчкој, Великој Британији, СССР-у.
. Публика је ,свакако, разлог нашег дугог постојања. Без фанова, ништа нема смисла. Ту је и стална глад за свиркама, путовањем. А песме су саме нашле своју дуговечност- одговара Гале на питање о тајни дуговечности „Кербера“.
Дели наше уверење да рокенрол публика свуда уме да препозна квалитет и емоције.
-Па то и јесте срж свега. У разним земљама, где људи не знају наш језик, некако врло брзо успоставимо контакт. Па то је та мелодичност, енергија, непосредност и нешто што спаја. То је та наша моћ. Ви можете очекивати надахнут бенд, а ради се о бенду који се ужелео Кикинде – поручује фронтмен групе „Кербер“ пред наступ у Кикинди 16. септембра на 37. Данима лудаје.