Поводом Дана жена, локална самоуправа је за све суграђане организовала концерт Хариса Џиновића. У препуној хали СЦ „Језеро“ дочекале су га овације, а публика, међу којима је било више жена, свих генерација, заједно са Харисом певала је његове највеће хитове. Концерт је започео нумером „Заволех те лудо“ са којом отвара све наступе, а ређале су се песме „Ако можеш ти сузу пустити“ „Како ми недостајеш“, „Рано је за тугу“, „Познаћеш ме и по мраку“, „Муштулук“ и друге.
-Само да знате да сам у давно, у прошлом веку, служио војску у Кикинди. Током војног рока био сам у Панчеву и Зрењанину, али најбоље ми је било када ми кажу да морам у Кикинду – открио је Харис Џиновић.
Концерту су присуствовали и челници локалне самоуправе, заједно са покрајинском посланицом Станиславом Хрњак и градоначелником Николом Лукачем који је свакој суграђанки која је присуствовала концерту даровао је ружу.
-Свим женама желим да буду испуњене љубављу током свих 365 дана у години, да буду поштоване, да буду уважене, да уживају у сваком дану. Жене су стуб породице и бољи део нашег друштва. И овај концерт и све што чинимо за наше даме за 8. март, треба да чинимо свакодневно. Харис Џиновић одушевио је све наше суграђане и сви заједно имали смо незаборавно вече – истакао је градоначелник Лукач.
Иђош је једино место на територији Града које може да се похвали да има поштарку. Нада Танасић (58) разноси пошту својим мештанима и нема куће у селу која је не зна. Занимањем, нимало типичним за жене, почела је да се бави сасвим случајно.
-Почела сам да радим као замена и првобитно је требало да останем месец дана у пошти. За то време мени се посао свидео, ја сам се добро показала, мештани су били задовољни и тако сам остала поштарка пуних 38 година -сазнајемо од Наде.
Као и сваки посао има и лепих и мање лепих тренутака.
-Предност је што сам сваког дана у контакту са људима. Разговарам са мојима Иђошанима о свим темама, неретко чујем добре савете, а за оне који живе сами и понекад су усамљени ту сам да их саслушам. Најлепши тренуци су када младенцима носим телеграме честитке, али и они када се у породици роди принова. Тада и ја учествујем у њиховом слављу и срећи јер од мене добијају телеграме са најлепшим жељама – додаје наша саговорница.
Поштарка Нада радни дан почиње разврставањем поште. Након што заврши овај део посла седа на бицикл и креће да разноси писма.
-Без обзира на то да ли је напољу киша, снег, сунце, ветар пошту достављам бициклом. Сваке четири године добијамо ново превозно средство јер се са њим пређе пуно километара. Моји мештани никада нису имали предрасуде о томе што им пошту носи жена – напомиње поштарка.
На почетку радног века било је пуно више посла.
-Било је пуно више писама које је требало доставити. Само честитки за Нову годину било је пуне две велике вреће. Достављала сам и рачуне, новине и много тога другог, а у Иђошу је било и више становника. Пензија када стигне требало ју је разделити за један дан, а на списку је било 170 пензионера. Нарочито у време инфлације било је важно да се она подели одмах. Тада се радило читав дан, али није било тешко. За две године пуним 40 година стажа и планирам одлазак у пензију – истиче Нада Танасић.
Годину дана радила је и у Кикинди и са колегама поштарима одлично сарађује. Иако је поштарка постала случајно, како каже, сплетом сретних околности, када би могла да бира поново би радила овај посао.
У протекле три године значајна средства уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава, истакнуто је приликом посете покрајинске посланице Станиславе Хрњак, градоначелника Николе Лукача и чланице Градског већа Валентине Мицковски овој образовној установи.
-Обишли смо школу и уверили се шта је то урађено, не само у претходне три, него у протеклих десетак година. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Не постоји разлика у томе да ли је школа на селу или у граду, подједнако се улаже. Ово је била прилика да видимо шта у перспективи треба решавати. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине ранијих година подржавао је, а потрудићемо се да и даље издваја средства за пројекте који значе нашим школама, те их позивам да аплицирају на конкурсима који ће бити расписани – истакла је Станислава Хрњак.
Градоначелник Никола Лукач навео је да је за три године у иђошку школу уложено 12 милиона динара.
-Када се средства обезбеде заједничким снагама може пуно тога да се уради. Доказ за то је управо школа „Миливој Оморац“. Не постоји ништа лепше од тога него да ђацима обезбедимо боље услове за учење и ненаставне активности. Покрајина, Република и Град улажу у најважније, нашу децу. Сви започети пројекти, али и они који су приоритетни биће подржани – прецизирао је Никола Лукач.
Замена осветљења у фискултурној сали и у згради школе, нови намештај у учионицама, опремање канцеларија за шта је Град издвојио милион, а покрајина 600.000 динара, у 2021. и 2022. години, део су онога што је урађено, рекао је Александар Аћимов, директор школе.
-Захваљујући локалној самоуправи, али и надлежном покрајинском секретаријату у школи имамо боље услове. Прошле године санирани су тоалети за шта је Покрајински секретаријат за образовање определио три милиона динара. Постављени су нови подови у учионицама и ходницима, као и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију . За ове намене из градског буџета добили смо 6,8 милиона. У школи је новим рачунарима опремљен информатички што је поклон Министарства образовања – додао је Аћимов.
Фасада на згради је приоритет у наредном периоду и школа ће са овим пројектом конкурисати за средства. Ову образовну установу похађа 122 ђака и сваке школске године има више ученика захваљујући конкурсу који омогућава куповину кућа на селу. Осим из Иђоша у школским клупама је и 12 ученика из Сајана.
Кнежевић је причао о томе како је постао глумац из чисте досаде, зашто је на сцени толико пута и страдао али и оздравио, зашто престоничке „тезге“ пуне сале, да ли публика више воли гостујуће глумце, коју представу комисија није хтела да пусти пред публику, а она ипак постоји скоро четири деценије, ко је био најбољи директор позоришта и због кога и за кога се праве представе, као и зашто позориште више никоме није кућа.
Шампион 38. Светског првенства у надметању гускова је Жућко Лазара Адамова Билте млађег (15). У финалу је савладао Црвеног власника Миодрага Трнића (20). Он је и најмлађи сениорски првак овог традиционалног надметања у Мокрину.
-Срећан сам што сам победио и што је Жућко остварио својеврсни рекорд који има само један гусан, да буде први у све три категорије такмичења. Такмичим се од малих ногу а љубав према овим животињама наследио сам од деде и тате. Имамо квалитетне гусане одувек и ово су најбољи гускове које узгајамо, после Ацике, легенде гушчарства у Мокрину. Борба је била тешка и неизвесна, али сам био уверен у победу – истакао је Лазар.
Вицешампион Црвени има четири године и годину је старији од шампиона. Миодраг Трнић каже да је пре тачно десет година почео да гушчари, након чега је у овај свет увео је остатак породице.
-Црвени је квалитетан гусан и није ме изневерио. Иако је други имаће победнички третман. Јако је тешко доћи до финала и сигуран сам да ће у годинама које долазе заузети гушчарски трон. Све честитке победнику – рекао је Миодраг Трнић.
Пехаре је уручио градоначелник Никола Лукач који је навео да је мокринска гушчарска манифестација изазвала велико интересовање мештана и гостију, али и медија. Сви су дошли да виде како изгледа јединствено надметање на свету.
-Овакви догађаји привлаче велику пажњу не само домаће јавности, него и људи са стране што је одлична промоција Мокрина и Кикинде. Од победе је важније дружење, али и очување ове лепе традиције. Мокрин је препознатљив по необичним такмичењима и месна заједница и локална самоуправа подржаваће ове манифестације које помажу да се глас о нашој средини далеко чује – прецизирао је Лукач.
У лиги двогодаца победник је Данијел Огњенов (9) и гусан Гром. У финалу је савладао Дум Дума Александра Адамова.
-Ово ми је први пехар и сигуран сам да ће их бити још. Тата, брат и ја гушчаримо већ пет година. Тата и ја смо га шетали, купали, неговали. До сада смо успели да будемо два пута први у категорији двогодишњака и надамо се и сениорској победи – додао је је Данијел.
Међу једногодишњацима пехар је припао Вуку Живице Терзића који је био бољи од Кардаша Милана Дражића.
-Ни ја ни противник нисмо очекивали победу јер су гусани млади и не знамо који ће бити бољи у финалном надметању. Знали смо да ће надметање бити добро и неизвесно и увек је лепо када на крају изађете као победник. Пут до финала није био лак. Вук је имао две теже и дуже борбе, а надметања су гусковима урођена – појаснио је Терзић.
Организатор надметања, уз подршку Града Кикинде и Месне заједнице Мокрин, је удружење „Бело перо“ чији је Живица Терзић председник.
-Ближимо се јубилеју, 40 година манифестације. Прву монографију удружење је издало пре 12 година и сада размишљамо о томе да напишемо другу. Свака година је другачија и има своје специфичности и све то треба забележити да остане будућим генерацијама. Драго ми је што се све више младих укључује у гушчарство и у Светско надметање. То нам је знак да смо урадили добар посао и да ће иза нас остати генерације које ће и даље чувати ову манифестацију – напоменуо је Терзић.
Присутни су могли да уживају у ревијалним такмичењима, најлепшем јату, најтежој гуски, најстаријем гуску. Ове године у надметањима је учествовало је 132 гусана у све три категорије међу којима је било највише једногодишњака.
Тумор на кичменој мождини осмосечној Нађи Јанован уклонила је неурохируг др Даница Грујичић. Од тада траје борба да направи први корак
Нађа Јанован (12) има само једну жељу, да прохода. Редовно похађа Основну школу „Жарко Зрењанин“, воли дружење и школске другове који јој несебично помажу.
-Да проходам то је моја једина жеља. Никада нисам ходала, ни трчала и највећа радост ће ми бити ако сама направим први корак. Волим да цртам и најчешће сликам у слободно време. Пуно обавеза имам око вежби што ми одузима пуно времена током дана. Радим их код куће, али и са физијатрима. Од предмета највише волим ликовно. Занимљива ми је и информатика јер смо почели да програмирамо цртаће, филмове и презентације. Једно време сам свирала тамбурицу у „Гуслама“ где је моја мама, која свира виолину, била део Великог народног оркестра. Одустала сам због свакодневних обавеза које су напорне – открила нам је Нађа.
Љубави, како смо се уверили приликом посете породици Јанован, има на претек уз свакодневну борбу родитеља Војислава и Наде, родбине, пријатеља, али и људи добре воље да Нађи помогну да јој се највећа жеља оствари. Нађа је оболела са пет, а оперисана је са осам месеци, сазнајемо од мајке Наде.
-У том периоду слабо је спавала, била је узнемирена, често је плакала и то нам је био знак да постоји проблем. До појаве отока на врату у леђном делу Нађа је већ имала сијасет дијагноза од којих ниједна није била права. Стигли смо дечијег неуролога и докторка је поставила дијагнозу која је неурохируршке природе. Као хитан случај стигли смо на Институт за мајку и дете у Београду и након магнетне резонанце добили смо и одговор. Нађа је имала тумор на кичменој мождини, значајније величине – присећа се мајка Нада.
Након првог шока и великог броја дијагноза о исходу оперативног захвата, родитељи младе суграђанке ухватили су се у коштац са огромним проблемом.
-Нађу је оперисала професорка докторка Даница Грујичић, једна међу десет најбољих неурохирурга у Европи. Операција је била тешка и захтевна, кичмена мождина је код беба танка, али је, на срећу све добро протекло. Након опоравка започели смо са физикалним и хемиотерапијама које су трајала две године. Наша девојчица показала је да је борац и све терапије завршила је до краја, а рецидива тумора није било. Са друге стране суочили смо се са последицама операције сколиозом и одузетошћу доњих екстремитета, првенствено леве ноге – појашњава наша саговорница.
Период који је уследио није био лак. Већину времена Нада и Нађа проводиле су у Београду на терапијама, контролама код пет лекара специјалиста, вежбама. Долазиле су кући када су могле.
-Нађа од друге године носи мидер који јој је потпора за кичму. Не раздваја се од њега ни када спава и сигурна сам да јој је то напорно и непријатно, али он јој помаже да се кичма додатно не криви. Како је у пубертету и фази интензивног раста и помагала која користи треба да прате њен развој, докле год не будемо дошли до периода када ће оперисати кичму. То ће бити могуће када престане са растом. Срећа је што у Кикинди имамо амбуланту која примењује шрот методу односно вежбе за кичму које су потребне Нађи, тако да не морамо да будемо константно у Београду – додаје Нада Јанован.
Проблем који треба решавати је моторичке природе односно кретање. За то јој је неопходна роботска терапија која је дала добре резултате код неуромишићних проблема насталих оштећењем кичмене мождине. Код Нађе постоји неуролошки дефицит и роботска терапија тачније апарат локомат може да помогне. Он симулира покрете које мозак прихвата обрађује их и користи их даље.
-Нађа има блокаду у кичменој мождини тако да информације од мозга не могу да стигну до периферних нерава и да се врате назад и ту је улога локомата. Терапија је у Београду траје минимално два месеца у континуитету, дневно у просеку четири сата. Вежбе које су јој потребне су изузетно скупе. Наш план је да током лета Нађа започне са роботском терапијом и део средстава које прикупимо користићемо за ову намену, а остатак нам је потребан за набавку RSQ апарата који ће свакодневно користити и служи за обарање тонуса односно спазма који има у левој нози – напоменула је Нада. Отац Војислав захвалан је свим људима добре воље који су показали да су хумани и помогли Нађи.
-Сви нас зову, спортисти, музичари предузетници, обични грађани, Нађини другари и сви желе да помогну. Изненађен сам колико њих се прикључило акцији прикупљања средстава и то нисмо очекивали. Нуде нам помоћ, не само новчану, и ганут сам и позитивно изненађен. За нас је то огромна сума коју не би могли сами да сакупимо и хвала свима који су нас подржали у намери да нашој девојчици пружимо неопходну терапију – наводи Војислав.
А.Ђ.
1619 на 3030
За лечење је потребно три милиона динара и до сада је преко фондације „Буди хуман“ и уз помоћ хуманих људи прикупљено 1,8 милиона динара. Сви који желе да помогну могу да упишу 1619 на број 3030. Цена СМС поруке је 200 динара. Ту су и жиро рачуни динарски: 160-6000001811469-67, девизни: 160-6000001812510 – 48, ИБАН: РС35160600000181251048
ХОДАЊЕ УЗ ПОМОЋ РОБОТА
Уз роботску терапију очекивања су да ће мозак научити шему покрета који до сада није могао да научи. Нађа не може да произведе правилан покрет који би мозак запамтио. Смисао је да део тела који не функционише преузме остатак мишића, нерава и структура. Поред хода важно је да Нађа има бољи баланс како би растеретила кичму и комплетно тело. Како је технологија напредовала сада је то могуће, а на свима нама је да се потрудимо да малој суграђанки испунимо једину жељу.
У настојању да се побољша статус и положај бораца из ратова деведесетих, један од програма Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања су и борачке легитимације. Помоћница Министра, Сања Лакић, данас их је уручила борцима у Кикинди. У свечаној сали Градске куће тим поводом приређен је пријем за 37 бораца.
– Желим да вам се обратим речима хвала и извините, које треба да понављамо свуда где дођемо. Хвала за све што сте учинили и извините што ово хвала долази после толико година – рекла је помоћница министра. – Од када је на чело Министарства дошао министар Никола Селаковић, започели смо позитивну кампању која за последицу има да је број од 25.550 регистрованих бораца повећан на више од 47.000. Ово што ћете данас добити је први корак. Желимо да вас саслушамо и да, на основу ваших проблема и потреба, креирамо све програме и активности које ћемо имати у току ове године.
Борачка картица обезбеђује погодности у различитим компанијама, бањама, апотекама, предузетничким радњама, речено је на скупу. Међутим, најважније је да се борцима врати друштвени статус који заслужују, сматра и педесетседмогодишњи Милан Галић из Кикинде, борац прве категорије.
– Завршио сам војну школу у Бања Луци. Моја ратна прича почела је у Вуковару, где сам и рањен 1991, године. И наредних година имао сам пун ангажман у 36. моторизованој бригади. Суштинске подршке није било, неко време је било чак и непопуларно рећи да сте били борац, људи су нас гледали са подсмехом. Последњих година то се мења, осети се да се више води рачуна о тој популацији – каже Милан и додаје да треба подићи свест код људи да су они који оду да бране земљу први међу једнакима и да заслужују поштовање.
Додели легитимација присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић и председник Градске скупштине, Младен Богдан.
– Мислим да се, у претходних неколико година, интензивно побољшава статус ратних војних инвалида и уопште бораца и однос према њима – рекао је Лукач. – Сви Кикинђани који су учествовали и одазивали се у одбрани земље да треба да знају да смо поносни на њих.
Лукач је нагласио да ће, поред бољег друштвеног статуса, Град, у сарадњи са државним органима, настојати да помогне у решавању животних проблема бораца и њихових породица.
Како утицати на смањење стреса и стресогених фактора који доводе до различитих болести, била је тема о којој смо у најновијој епизоди подкаста Кикиндског портала разговарали са др Гораном Абрахамом, председником Удружења „Здравље на длану”.
У нашем подкасту погледајте који су то савети за смањење стреса- почев од исхране, хидратације па до многима омиљеног напитка којим започињу дан- шољице кафе.
ШТА ЈЕ ХРВ?
ХРВ преглед је неинвазивнa дијагностикa здравственог стања људског организма. Heart rate variability је заправо посебан начин мерења фреквенције срца. Сам преглед подсећа на ЕКГ с тим да се штипаљке стављају на руке.
– Аутономни нервни систем је као централни компјутер у аутомобилу, има улогу у примању информација и утицаја фактора из спољашње и унутрашње средине и успостављању равнотеже у зависности од дејства фактора. Уколико они делују дугорочно, долази до смањене способности аутономног нервног система да одржи равнотежу, те настају симптоми и обољења- наводи др Абрахам.
ХРВ анализа је доступна и у Кикинди. Намењена је здравим особама које осећају хронични умор, слабост или малаксалост, хроничним болесницима, као и спортистима, ради утврђивања утренираности, опоравка, прављења плана тренинга. Прегледе обавља др Абрахам у Специјалистичкој ординацији „„Блажић Диабет Кор” (контакт 0603942999, 061 173 4138).
„Улица отвореног срца“ први пут организована у Кикинди била је посвећена деци са ахондроплазијом. Седиште удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ и путем ове акције и хуманитарног базара скренута је пажња на малишане који имају ову ретку дијагнозу међу којима је и суграђанка Сташа Терзин стара 4,5 године.
Прву манифестацију подржали су представници Града, на челу са градоначелником Николом Лукачем, али министарка у Министарства за бригу о породици и демографију професорка др Дарија Кисић и државни секретар Радош Пејовић који си били део хумане улице.
-Хвала Кикинђанима што су такви какви јесу и што су отвореног срца. Задовољство ми је што сам са вама када се први пут организује „Улица отвореног срца“. Ахондроплазија је ретка болест о којој се није пуно причало претходних година и за коју постоји иновативна терапија. Наш земља оболелима омогућава да се лече од ње. Министарство за бригу о породици и демографију има организациону јединици усмерену ка побољшању квалитета живота породица које имају децу са ретким болестима. Пуног срца подржали смо ову акцију, али ћемо Кикинди пружити подршку у свим активностима чији је циљ подршка породици и деци јер се ваша средина протеклих година показала као пример добре праксе – истакла је министарка др Дарија Кисић.
Градоначелник Лукач захвалио је министарки Кисић и Пејовићу који су својим доласком подржали нашу средину која одувек била хумана.
-Наш град максимално је посвећен породици и деци и то је наше, али и главно опредељење Владе Србије. Породица је основна јединица друштва и на нама је да је подржимо и да се боримо за њу. Желимо да укажемо на ретку болест ахондроплазију која је у протеклих годину дана препозната и у држави и надлежном Министарству здравља. Кикинда је град хуманих људи који се увек одазову апелу за прикупљање средстава онима којима је новац потребан – рекао је градоначелник Лукач.
Суграђани су се окупили у великом броју како би подржали догађај, а за децу са ахондроплазијом прикупљана су средства како би што квалитетније живела. Давор Терзин, председник удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ и отац једине суграђанке оболеле од ове ретке болести напомиње да није сумњао у овакав одзив. Он је градоначелнику Лукачу уручио плакету у знак захвалности за подршку.
-Иновативну терапију прима троје, а наредне недеље са њом ће започети још четворо деце међу којима је и Сташа. Она се прима свакодневно и даје изузетне резултате када је реч о здрављу и квалитету живота оболелих. До сада је једино лечење било са инвазивним апаратима, екстремно болних и нехуманих. Нова терапија помаже деци да расту онако како би и требало да расту, без операција, без социјалне искључености и без бола и за то смо се борили да донесемо у Србији. Наш глас се чуо и што је још важније разумели су нас они који одлучују – додао је Терзин.
„Улицу отвореног срца“ подржали су и локални произвођачи, удружење „Кар брадерс“ који су од аутомобила формирали срце унутар ког је организован „Кутак црвених носева“, чланови Дечијег позоришта „Лане“ костимирани у кловнове, малишанима је оцртавано лице малишана, волонтери Црвеног крста су продавали „Чај од срца“, а могли су и да се купе и црвени носеви. У програму су наступили чланови хорића ОМШ „Слободан Малбашки“, плесне школе „Денс енд Соул“, млађи дечији ансамбл АДЗНМ „Гусле“, школе модерног плеса „ Степ ап“ и бубњарска секција „Кикинда“ Сав приход од ових активности такође иде за Удружење „Деца са ахондроплазијом“ Србије.
Гост подкаста Кикиндског портала је Новак Деспотовић, млади и талентовани Кикинђанин, ученик трећег разреда Математичке гимназије у Београду, освајач златне медаље из математике на недавно одржаној Жаутиковској олимпијади у Казахстану.
Какви су утисци после престижне олимпијаде, како се припрема за такмичења, како је бити ђак менторског одељења Математичке гимназије у Београду који уписују најбољи од најбољих?
Шта су планови младог математичара који је био ђак генерације ОШ „Вук Караџић”, али итекако зна да се не учи за оцену, већ знање.
