View this post on Instagram
Видео
U Sajanu su organizovane 29. Severnobanatske žetelačke svečanosti. Manifestacija je okupila goste iz Ostojićeva, Mađarske iz mesta Aparthalom, Sente, Crne Bare i Sajana.
View this post on Instagram
Mikloš Reperger iz Ostojićeva zajedno sa još trojicom prijatelja prvi put je učestvovao u sajanskoj manifestaciji. Oni su članovi organizacije „Mađarski kulturni krug“.
-I ranije smo odlazili na slična okupljanja. Naša želja je da se, pre svega, družimo, upoznajemo nove ljude, ali i da mlade učimo kako se nekad dolazilo do hleba. Naši preci teško su radili i to ne treba da zaboravimo – rekao je Reperger.
U svojoj 89 godini najstariji kosac bio je Ferenc Hereši iz Sente. Kosu je prvi put uzeo sa 15 godina.
-Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Radilo se od ujutro do uveče. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kosu sam nasledio od oca i ona je generacijama u našoj porodici – istakao je Ferenc Hereši.
Domaćini iz Sajana imali su najmlađu ekipu. Članovi folklorne sekcije KUD-a „Adi Endre“ nastavljaju seosku tradiciju.
-U kosidbi učestvujemo četvrti put. Naši dede i očevi naučili smo da držimo kosu, da je oštrimo i da radimo u polju sa njom. Naša želja je da sačuvamo tradicionalnu manifestaciju u našem selu – rekao nam je Atila Benjocki.
Rad u polju bio je nezamisliv bez žena. One su pripremale hranu, a fruštuk, pre ulaska u njivu, mora da bude sit, rekla nam je Ildika Abraham iz Crne Bare.
-Kao što je to moja baka radila nekada i ja sam umesila domaći hleb. Nije bilo teško. Ona je to radila maltene svakog dana, a ja nekoliko puta godišnje. Na parčad smo mazali mast i papriku, uz kobasicu, krastavce, slaninu. Zadatak žena je sakupljaju pokošeno žito i da klasje ređaju u krst. Već 15 godina, kao članica kulturnog udruženja iz našeg mesta učestvujem na žetelačkoj svečanosti – navela je naša sagovornica.
Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i više od decenije oni su deo svečanosti. Susedi vole okupljanje koje ih vraća u prošlost i rado dolaze.
Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice. KUD „Adi Endre“ čuva ovu manifestaciju jer je žetva bila dan radosti i zajedništva.
-Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenula je Šara Benjocki, predsednica KUD-a.
Ove godine organizovana su i sportska nadmetanja. Takmičari su se oprobali u trčanju po strnjici, guranju paorskih kola i vučenju konopca.
Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajina i fondacija „Betlen Gabor“ iz Mađarske.
A.Đ.
Obeležavanje Vidovdana – Dana sećanja na poginule branioce srpskog naroda od Kosovske bitke do danas, koji se ujedno obeležava i kao slava srpskih ratnih veterana, započelo je pomenom poginulim borcima ispred spomenika „Tuga“, nakon čega su predstavnici Grada, vojske i policije, boračkih udruženja, kao i porodica stradalih, položili vence.
Gradonačelnik Mladen Bogdan istakao je da je Vidovdan dan dubokog poštovanja, sećanja i istorijskog kontinuiteta srpskog naroda.
– Dužni smo da odamo počast svima koji su dali život za otadžbinu. Kada otadžbina zove, nikada nije teško odgovoriti. Od Kosovske bitke do danas, kroz sve istorijske periode, postoji nit koja povezuje žrtvu i borbu za slobodu, a posebno je važan odnos prema Kosovu i Metohiji kao delu tog istorijskog nasleđa – poručio je Bogdan.
View this post on Instagram
Predsednik Udruženja srpskih ratnih veterana Kikinde Vladimir Radojčić zahvalio se svima koji su prisustvovali obeležavanju i koji godinama neguju kulturu sećanja.
– Posebno bih se zahvalio gostima koji dolaze svake godine iz Kuršumlije, Bačke Topole i drugih mesta. Već više od decenije okupljamo se ovde, kod spomenika sa imenima naših poginulih sugrađana iz ratova devedesetih. Porodice stradalih sve to prate sa posebnim pijetetom, i to je nešto što ima veliku simboliku. Moramo da budemo složni, da gledamo u budućnost, ali i da nikada ne zaboravimo naše žrtve- – naveo je Radojčić.
U nastavku programa u velikoj sali Doma penzionera obavljeno je i rezanje slavskog kolača.
Iako je prva ovogodišnja vožnja fijakerima kroz Kikindu bila najavljena za prošlu nedelju, kiša je poremetila planove organizatora i odložila očekivani početak sezone.
Fijakeri će na ulice Kikinde izaći danas (u nedelju, 21. juna), od 19 časova, sa dobro poznate početne tačke – Dositejeve ulice.
Tokom letnjih meseci, Turistička organizacija Kikinde i Kikindski konjički klub „Banat“ nastavljaju tradiciju nedeljnih vožnji fijakerima, koje iz godine u godinu privlače veliki broj sugrađana i posetilaca.
View this post on Instagram
Predsednik poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov poručio je sa skupa u Mokrinu da oni koji su širili laži o navodnoj upotrebi zvučnog topa moraju da odgovaraju, ocenivši da je cilj takvih tvrdnji bio izazivanje nestabilnosti i građanskog sukoba u Srbiji.
Obraćajući se okupljenima, Jovanov je zahvalio članovima i simpatizerima stranke na, kako je rekao, istrajnosti tokom protekle skoro dve godine.
– Veliko hvala svima vama na onome što ste izdržali u proteklih skoro dve godine, na svim uvredama i poniženjima koja ste pretrpeli vi i vaše porodice. Ostali ste dosledni, čvrsto uz našu stranku i politiku predsednika Aleksandra Vučića – rekao je Jovanov.
View this post on Instagram
On je istakao da se poslednjih dana otvaraju afere koje jasno pokazuju kako su građani obmanjivani pričama o zvučnom topu.
– Nije slučajno iskorišćena reč „top“. Izmislili su priču da bi optužili predsednika Vučića da je pucao na sopstveni narod, a zatim stvorili atmosferu za sukobe i građanski rat. Malo im je bilo što su podelili porodice, proganjali decu, kvarili maturske večeri i dodele diploma. Nemaju program, ideju ni politiku, pa im je ostala samo mržnja – poručio je Jovanov.
Dodao je da narod Srbije sada traži odgovornost za sve što se dešavalo u prethodnom periodu.
– Vreme za izvinjenja je prošlo. Sada je vreme da odgovaraju oni koji su pokušali da izazovu građanski rat u Srbiji. Svako ko je izmislio, plasirao i širio laži o zvučnom topu mora da snosi odgovornost – istakao je Jovanov.
U obraćanju prisutnima, pozvao je građane da se mobilišu i pruže podršku politici predsednika Srbije i na velikom skupu koji će biti održan 27. juna u Beogradu.
– Pokazaćemo da nas nisu ni uplašili, ni porazili niti pokolebali. Stojimo čvrsto uz politiku Aleksandra Vučića, a kada dođu izbori pobedićemo ih olovkom, dostojanstveno i pristojno, kao i svih prethodnih godina – poručio je Jovanov čije je obraćanje ispraćeno gromoglasnim aplauzima.
Član Glavnog odbora SNS Vladimir Galić istakao je da se širom Srbije održavaju skupovi sa istom porukom.
– Poruka naroda je jasna: Srbija pobeđuje. Pobeđuje politika predsednika Aleksandra Vučića, a ne blokaderska politika. Zato pozivamo sve građane da 27. juna dođu u Beograd i pokažu koliko nas ima – rekao je Galić.
Veliki skup u Mokrinu protekao je u znaku poziva na jedinstvo, političku mobilizaciju i podršku državnoj politici predsednika Vučića.
Otvoreni bazeni počeće sa radom u subotu, 20. juna, a tokom predstojećeg vikenda ulaz će biti besplatan za sve posetioce u Kikindi i Banatskom Velikom Selu. Radno vreme bazena biće od 10 do 18 časova.
Prema rečima direktora Kulturno-sportskog centra „Jezero“ Dragana Pecarskog, sve je spremno za početak sezone. Voda je kontrolisana i ispravna, a kvalitet je potvrdio Zavod za javno zdravlje.
View this post on Instagram
– Očekujemo lepo vreme i veliki broj posetilaca. Svi uslovi za bezbedan i prijatan boravak na bazenima su obezbeđeni – istakao je Pecarski.
Treninzi sportskih klubova već su počeli, a bazene koriste plivači i ronioci.
Predstojeći vikend, prema prognozi meteorologa, doneće pravo letnje vreme, što će obradovati sve koji planiraju da osveženje potraže na otvorenim bazenima.
Prostor ispred dvorca u Srpskoj Crnji danas je bio ispunjen posetiocima svih generacija koji su prisustvovali centralnoj svečanosti Policijske uprave Zrenjanin povodom obeležavanja Dana policije i Dana Ministarstva unutrašnjih poslova. Građani su imali priliku da izbliza vide policijska vozila, opremu i materijalno-tehnička sredstva, kao i da se upoznaju sa radom vatrogasno-spasilačkih jedinica.
View this post on Instagram
Posebno oduševljenje najmlađih izazvalo je nesvakidašnje „jezero od pene“, a među sadržajima koji su posebno privukli mališane bile su i bojanke posvećene policajcima i vatrogascima. Uz druženje, igru i edukaciju, mališani su imali priliku da na zanimljiv način upoznaju one koji svakodnevno brinu o bezbednosti građana.
Predsednik opštine Nova Crnja Dragan Daničić istakao je da je ovo prvi put da se centralna proslava Dana policije za Policijsku upravu Zrenjanin organizuje van grada Zrenjanina.
– Imamo čast da budemo domaćini obeležavanja Dana policije za Policijsku upravu Zrenjanin. Ovo je prvi put da je neka opština van Zrenjanina domaćin ovakvog događaja i drago mi je što je izbor pao na Srpsku Crnju i prostor ispred ovog prelepog dvorca – rekao je Daničić.
On je naglasio da je cilj manifestacije da se građanima približi rad policije, vatrogasaca i drugih službi koje svakodnevno brinu o bezbednosti građana.
– Želeli smo da prikažemo vozila, opremu i rad policije, kao i rad vatrogasno-spasilačkih jedinica. U organizaciju su se uključili i Crveni krst, koji je sproveo akciju dobrovoljnog davanja krvi, kao i Agencija za bezbednost saobraćaja, koja je pripremila pokazne vežbe i edukativne sadržaje – dodao je Daničić.
Veliki broj posetilaca potvrdio je da je ovakva manifestacija pun pogodak.
– Drago nam je što je ovoliko ljudi došlo. To pokazuje da godinama uspešno sarađujemo sa institucijama Republike Srbije i da zajednički možemo da organizujemo događaje koji su značajni za lokalnu zajednicu. Ovo je prilika da pokažemo rezultate te saradnje sa policijom, sektorom za vanredne situacije, Crvenim krstom i Agencijom za bezbednost saobraćaja – poručio je predsednik opštine.
Obeležavanje Dana policije organizuje se širom Srbije, sa ciljem negovanja tradicije i jačanja poverenja između policije i građana.
U okviru akcije „Srbija naša porodica – Kikinđani Kikinđanima“, posvećene predstavljanju rezultata rada, razvojnih projekata i planova za budućnost grada i države, naš grad posetila je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović. Zajedno sa domaćinima Milenkom Jovanovim, šefom poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Narodnoj skupštini, Stanislavom Hrnjak, šefom poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Vojvodine, gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, građanima, predstavnicima državnih, pokrajinskih i lokalnih institucija razgovarano je o onome što je urađeno u prethodnih 13 godina, ali i o projektima koji će tek biti realizovani.
-Kao Kikinđanin mogu da svedočim o tome da su nam do pre 13 godina govorili da u gradu nema potrebe za izgradnjom Industrijske zone jer neće doći nijedan investitor pošto smo daleko od auto puta i zato što nisu zainteresovani za dolazak u naš grad – precizirao je Milenko Jovanov. – Pokazalo se da to nije tačno. Kada imate sposobne ljude, kakav je predsednik Aleksandar Vučić, koji ima plan, program, ideju i koji se bori za svaki deo Srbije, onda imate i investitore. Sada razmišljamo o tome kako da popunimo novu Industrijsku zonu, na ulazu u grad, a pre 13 godina je stara zona kod ŽAK-ovog stadiona, bila zatravljena. Voda, koja je godinama bila suprotna definiciji, imala je i ukus i miris i boju, danas je hemijski i bakteriološki ispravna za piće, zahvaljujući Vladi Srbije koja je investirala u fabriku vode. Pokrajinska vlada sada ulaže u izgradnju mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima, tako da će svi imati kvalitetnu vodu. Nije izostalo ni investiranje u objekte. Kompletno se rekonstruiše Opšta bolnica za koju je bivša vlast predvidela zatvaranje. U svakom smislu su je degradirali u želji da je zatvore i svedu na veći Dom zdravlja, a da se veliki broj pacijenata usmerava na Sentu i Zrenjanin. Svaka prostorija u Bolnici biće potpuno renovirana od poda do plafona i biće moderan zdravstveni centar. Obnavlja se zgrada Kulturnog centra, rekonstruiše se Gimnazija „Dušan Vasiljev“. Očekuje nas izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ koja će doprineti da konačno Kikinda postane tranzitno mesto. Svako ko iz Rumunije želi da ide na zapad ovuda će biti najkraći put. Potrebne su nam još dve fabrike kako bi nezaposlenost bila još manja, a već naredne nedelje ministarka Adrijana Mesarović imaće razgovore o ovoj temi.
View this post on Instagram
Ministarka Mesarović precizirala je da je imperativ politike vladajuće strukture Srbije da se sa građanima što više razgovara, kako bi Kikinda imala još bolje uslove života:
-Od 2012. godine, urušavanje Kikinde je zaustavljeno, zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića. Posebno se to odnosi na privredni ambijent jer smo uspeli da otvorimo nova radna mesta i dovedemo investitore. Danas smo ponosni na privredno – ekonomsku sliku Kikinde, a kako bi bila još bolja već naredne nedelje razgovaraćemo sa potencijalno velikim investitorom koji može da uloži u novu Industrijsku zonu jer je kapacitet postojećih zona popunjen. „Smajli“ će vaš grad učiniti konkurentnijim i na nama je da se borimo da ispunimo sva očekivanja građana sa kojima smo danas razgovarali. Kikinđani najbolje znaju šta im je najpotrebnije vezano za infrastrukturna i druga ulaganja. Svaka porodica i svaki pojedinac nam je važan i važno je da osluškujemo njihove potrebe.
Gradonačelnik Bogdan istakao je odličnu saradnju sa Republikom i Pokrajinom i dodao:
-Podsetili smo na to kako je katastrofalno izgledala Kikinda nekada, a kako je danas potpuno drugačije. Pored svega nabrojanog tu je i rekonstrukcija Osnovne škole „Feješ Klara“, kao i izgradnja fekalne kanalizacije u naselju Strelište, što nam je bilo među prioritetima. Po završetku radova očekujemo da se ovaj posao nastavi i u Železničkom Novom Redu. Sa nestrpljenjem čekamo da započnu radovi na brzoj saobraćajnici koji će oživeti naš grad. Nadam se da ću uskoro moći svoje sugrađane da obradujem sinformacijom da nam dolazi značajan investitor. Važno nam je i da kvalitetne, mlade ljude, vratimo u rodni grad, po završetku studija.
Skupu je prisustvovalo i više pokrajinskih sekretara u Vladi Vojvodine, kao i čelnici pokrajinskih institucija, predstavnici lokalne vlasti, javnih institucija i preduzeća. Organizovan je i bazar domaćih proizvođača, zanatlija i udruženja, koji su predstavili svoje proizvode i aktivnosti.
-Sa proizvođačima sam razgovarala o tome na koji način država može da pomogne njihovo poslovanje i na koja tržišta mogu da plasiraju robu. Svako od njih istakao je da je u prethodnih nekoliko godina koristio podršku Ministarstva privrede, a posebno bih istakla one koji se bave starim zanatima. Od 2012. godine u Kikindi raste broj privrednika. Sada ih je 1.864 registrovana preduzetnika, mimo privrednih subjekata. Među njima je 700 žena preduzetnica i 400 je mladih do 35 godina. Vlada Republike Srbije čvrsto stoji i uz Metanolsko-sirćetni kompleks, razmatramo razvojne planove i radimo na tome kako da se promeni deo tehnologije koja se primenjuje, a samim tim doći ćemo do novog tehnološkog proizvoda i konkurentnosti.Čekamo analizu u kom tehnološkom pravcu ćemo ga razvijati. Cilj je da za krajnjim proizvodom postoji potreba. Zaposleni u MSK redovno dobijaju zarade bez dana kašnjenja, a sve zahvaljujući stabilnoj državi – navela je ministarka Adrijana Mesarović.
Sportski kolektivi promovisali su sport, timski duh i zdrav način života, za najmlađe je biti organizovan poseban dečiji kutak „Kikinda kakvu želim“, gde su deca crtala, igrala se i učestvovala u kreativnim radionicama uz animatore.
Najlepšu sliku iz našeg grada poslali su maturanti sve četiri srednje škole. Oko 300 njih, uz zvuke iz Štrausove opere „Slepi miš”- kadril na trgu ispred Gradske kuće, plesali su 19. put i na taj način oprostili se od jedne od najlepših životnih etapa.
U najvećem sinhronizovanom plesu na svetu u okviru parade „Ples sa Evropom“ učestvovala je i Natalija Trajkovski iz SSŠ „Miloš Crnjanski“.
– Brzo su prošle ove četiri godine i još uvek ne mogu da verujem da je kraj. Za čitav život ostaće mi uspomene na druženje i vreme provedeno zajedno. Završavam za laboranta i u planu mi je da upišem Medicinski fakultet u Novom Sadu- saznajemo od Natalije.
Veljko Barbulov završava smer elektrotehničar računara u Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“:
-Ples je pravi način da se svi zajedno oprostimo. Godine su proletele, a ja sam stekao prijatelje za čitav život. Nadam se da ću uspeti da upišem Fakultet tehničkih nauka na smeru saobraćaj- transport – rekao je Veljko.
Nastasija Nedeljkov iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“ takođe ističe da će zauvek pamtiti srednjoškolske dane.
-Ovo je najlepši period života i sećaću ga se sa osmehom na licu. Žao mi je što se rastajemo, ali se radujem i onome što sledi. Planiram da upišem Fakultet organizacionih nauka u Beogradu i nadam se da će mi se želja ostvariti – dodala je Nastasija.
Završetak školovanja ne može da se zamisli bez maturantskog plesa, a sa srednjoškolcima je plesao i gradonačelnik Mladen Bogdan:
-Mladi su najlepša slika našeg grada i želim im da budu uspešni, ali i mudri u odlukama koje će nadalje usmeriti njihov život. Maturantska parada jedan je od najlepših događaja koje imamo na Gradskom trgu. Emotivno doživljavam sve ovo s obzirom na to da je moja generacija bila prva koja je plesala. Mlade podržavamo i pomažemo im.
Parada će sledeće godine proslavlja jubilej, dve decenije, podsetio je Marko Markovljev.
-Među prvih deset gradova smo u kojima je počela da se održava Maturantska parada i bez obzira na okolnosti svaka generacija imala je priliku da bude deo nje. Više od 6.000 maturanata na ovaj način završilo je srednju školu- napomenuo je Marko Markovljev.
Već po tradiciji ples je završen igranjem užičkog kola. Mladima su se pridružili roditelji, prijatelji i svi koji su došli da budu deo ovog svečanog dana.
A.Đ.
View this post on Instagram
U Srpskoj Crnji održana je početna konferencija prekograničnog projekta CROSS-HEALTH, koji donosi konkretne benefite građanima – od besplatnih preventivnih pregleda do nabavke savremene medicinske opreme i unapređenja zdravstvenih usluga.
Početak realizacije projekta „Poboljšanje pristupačnosti i efikasnosti centara za skrining u prekograničnom području opština Sečanj, Nova Crnja i Deta – CROSS-HEALTH“ obeležen je u Srpskoj Crnji, uz prisustvo predstavnika lokalnih samouprava, zdravstvenih ustanova i partnera iz Rumunije.
Reč je o značajnoj inicijativi koja ima za cilj da približi zdravstvene usluge građanima, omogući rano otkrivanje bolesti i podigne kvalitet zdravstvene zaštite u pograničnom regionu.
Predsednik opštine Nova Crnja, Dragan Daničić, istakao je da ovaj projekat ima posebnu težinu za lokalnu zajednicu:
– Ovo je četvrti prekogranični projekat koji realizujemo i izuzetno je važan jer će veliki broj građana imati priliku da obavi preventivne preglede. Dobićemo i savremenu opremu koja nam nedostaje, što će značajno unaprediti usluge Doma zdravlja – naglasio je on, dodajući da opština već ulaže u dolazak specijalista, a da će nova oprema dodatno podići nivo zdravstvene zaštite.
Projekat je zvanično počeo sa realizacijom 22. avgusta prošle godine i trajaće do 21. februara 2027. a ukupna vrednost je 744.150,18 evra.
Daničić je podsetio i da je Nova Crnja već nagrađena povodom 20 godina prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, izrazivši uverenje da će ovaj projekat biti najuspešniji do sada.
View this post on Instagram
V.d. direktora Doma zdravlja Nova Crnja, dr Mladen Budović, podsetio je na uspešnu saradnju iz prethodnog perioda.
– Pre desetak godina, kroz sličan projekat dobili smo oftalmološki kabinet. Ovaj projekat donosi novi iskorak – kako kroz adaptaciju prostora, tako i kroz nabavku savremene medicinske i tehničke opreme – rekao je Budović.
Planirana je nabavka vozila sa rampom, ultrazvučnog aparata sa kardiološkom sondom, EKG aparata, aparata za merenje pritiska, defibrilatora, sterilizatora, analizatora za ispitivanje funkcije štitne žlezde, kao i IT opreme i nameštaja.
– Pregledi će biti dostupniji, a samim tim i zdravstvena zaštita kvalitetnija. Do sada smo ih radili parcijalno, a sada će sve biti sistemski pokriveno – dodao je on.
Sa rumunske strane, direktor bolnice u Deti, Alin Lapadatu, naglasio je značaj saradnje.
– Bolesti ne poznaju granice. Naši građani se suočavaju sa istim zdravstvenim izazovima i zato je ova saradnja ključna. Pored nove opreme za skrining i rano otkrivanje bolesti, veoma je važna i razmena znanja i iskustava između lekara – poručio je Lepedat.
Projekat CROSS-HEALTH obuhvata 6500 korisnika kao i podizanje svesti o značaju preventivnih pregleda, unapređenje dostupnosti zdravstvenih usluga, rano otkrivanje bolesti, kao i jačanje saradnje zdravstvenih ustanova sa obe strane granice. U skladu s tim, biće održano 17 bazara zdravlja, edukacije u 19 škola u sve tri opštine, kao i tri treninga za lekare.
Poseban akcenat stavljen je na besplatne preventivne preglede uz korišćenje savremene medicinske opreme, što će direktno uticati na bolje zdravlje stanovništva u ovom regionu.
FOKUS NA PREVENCIJI
Besplatni preventivni pregledi i skrining usmereni su na najčešće zastupljena oboljenja: kardiovaskularne bolesti, bolesti štitatste žlezde, dijabetes, karcinome pluća, prostate i debelog creva.