Lepši početak nisu mogle ni zamisliti rukometašice Kikinde u povratničkoj sezoni u eliti: Kikinda – Pančevo 31:26! U prvom kolu šampionata Srbije, Kikinđanke su predvođene novom trenericom Draganom Karanović, na terenu „Jezera” na taj način upisale prva dva boda i to baš protiv dužnika iz minule sezone iz drugog rangu, ekipe Pančeva koja im je proletos u poslednjoj rundi delimično pomutila slavlje i odnela drugoligaški pehar iz njihove dvorane, premda su se Pančevke i Kikinđanke tada zajedno plasirale u naš najači rang – Arkus ligu.
A u subotu uveče na premijeri u pomenutom elitnom stepenu nadmetanja, samo je u prvom delu utakmice, koji je završena minimalnom prednošću domaćih od 16:15, viđena izjednačena borba dve ekipe. U drugom poluvremenu Kikinda je u napadu jednako bila efikasna, a istovremeno na suprotnoj strani terena sjajne odbrane imala je golmanka naše ekipe Milice Mihajlović, prednost je rasla u korist domaće ekipe pa je u pojedinim trenucima, bliže kraju susreta, razlika u korist naših devojaka iznosila i sedam golova.
Vaterpoliste kikindskog ŽAK-a, povratnike u Prvu „A” ligu – naš drugi rang, obišao je gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima: gradskim većnikom zaduženim za sport Draganom Pecarskim i predsednicom Sportskog saveza Jelenom Čudanov,.
– Cilj nam je da napravimo tim koji će biti stabilan u ovom rangu i da onda svake sezone polako idemo ka višim dometima – istakao je Slobodan Jakšić, predsednik ŽAK-a.
Lukač je napomenuo da će Grad maksimalno podržati rad kluba.
– Ova uprava stvorila je u klubu odličnu atmosferu, ekipa vredno trenira već četvrtu nedelju i s puno elana suočiće se sa izazovima koje je očekuju u povratničkoj sezoni – kazao je Lukač.
Veliki stoletni jubilej mokrinskog Delije, u nizu manifestacija, uveličao je superligaš subotički Spartak. Rezultat je bio u drugom planu, no ostaće zapisano, bilo je 4:0 (2:0) za Subotičane. Posebno ugodno iznenađenje priredili su gosti sa severa Bačke došavši s prvim timom, iako je prvobitno bilo najavljeno da će stići s juniorskim pogonom. Trener Spartaka Slavko Petrović nije u timu imao trojicu povređenih, a svega još petorici prvotimaca dao je slobodan dan.
Gosti su rano poveli, a sredinom prvoga dela i udvostručili prednost, takođe iz akcije. U nastavku igre na terenu bila je još i jača postava Spartaka, ubrzo su udarcem s poludstance gosti povisli na 3:0, a potom na sličan način i, ispostavilo se, postavili konačan rezultat, odradivši dobar trening pred prvenstveni meč Superlige koji čeka za vikend protiv novosadske Mladosti.
Prigodnim poklonima uoči mokrinskog susreta za dugo pamćenje, Vladimir Torbica doskorašnji Spartakov vođa tima na terenu, a sada koordinator selekcija u klubu, darovao je „Delijaše”. Uručene su Darijanu Simiću predsedniku Delije, još i plakete FS Vojvodine i FSG Kikinda, a utakmici kao i banketu, uz brojne zvanice, prisustvovali su i gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač, gradski većnik za sport Dragan Pecarski i predsednica Sportskog saveza Kikinde Jelena Čudanov.
Lukač i Simić
Gradonačelnik je održao i lep i primeren pozdravni govor u mokrinskom Domu omladine, a tu se u ulozi domaćina našao, uz predsednika kluba Simića, i predsednik Saveta MZ Mokrin Dejan Ivanović, inače fudbaler OFK Kikinde, a u ovoj prilici pojačao je matični klub i odigrao meč sa Spartakom.
Koliko god igračke postave Spartaka bile jake, tek je stručni štab Subotičana s maksimalnim poštovanjem došao u punom sastavu u Mokrin. A koliko je taj sastav impresivan, svedoče igračke karijere koje su ti ljudi ostvarili.
Šef je struke harizmatični Slavko Petrović, nekada golman svih selekcija beogradske Crvene zvezde koji doduše nije zabeležio ni jedan zvanični nastup za prvi tim našeg najvećeg kluba, jer su tada ispred njega bili legendarni Zvezdini golmani: Aleksandar Dika Stojanović i Živan Ljukovčan, a potom je branio u brojnim nemačkim klubovima, između ostalog i u Fortuni (Dizeldorf) s kojom je osvojio Kup Nemačke.
Ivanović i Lukač
U stručnom štabu Subotičana prvi mu je pomoćnik Đorđe Tutorić, takođe nekadašnji Zvezdaš i defanzivac ovoga kluba. Tu je potom i bivši Partizanovac, takođe nekada odbrambeni fubaler, Branko Savić, te trener golmana Mustafa Peštalić, nekadašnji vrsni čuvar mreže jugo prvoligaša: tuzlanske Slobode i mostarskog Veleža, iz dve poslednje sezone SFRJ. Branio je pre toga rođeni Brčak i za Spartak i NK Šibenik u Drugoj ligi Jugoslavije, a podsetili smo se svi u ćaskanju i na ta svojevremena gostovanja Subotičana i Šibenčana na kikindskom Gradskom stadionu osamdesetih godina, kao i na velike fudbalere koje je sever Banat u to vreme iznedrio…
Konačno, bio je tu i čovek, inače posebno srdačan i „iz naroda”, iako su i svi pomenuti slični njemu, koji je mnogo postigao na travnatim terenima Italije – Ljubiša Dunđerski, sadašnji sportski direktor Spartaka. Igrao je Dunđerski u Vojvodini, a značajan trag ostavio je potom u Atalanti iz Bergama, čiji je dres nosio pet sezona, potom i u Komu i Trevizu, ukupno sedam sezona na apeninskoj „čizmi”. Fudbalskim pričama iz davnina ne bi bilo kraja, ali rano su profesionalci iz Subotice morali put severa Bačke, no zato su Mokrinčani do sitnih sati slavili jubilej, koji se proslavlja samo „jedanput u istoriji”!
Trećim trijumfom u nizu OFK Kikinda polako ide ka vrhu tabele vojvođanskog „Istoka” i to nakon teškog prvog ciklusa u sezoni, kada je u prva četiri kola imala tri gostovanja. Naročito zahtevna bila je poslednja utakmica, u Kovinu. Trener Jevto Jarčević napominje da je Radnički potvrdio da ima dobar tim i da je nezgodan domaćin.
– Odlično smo otvorili meč, stekli prednost i imali potpunu kontrolu, ali onda primili neverovatan gol, Kovinci su poravnali udarcem glavom s 14 metara. Međutim brzo smo se podigli, opet poveli i zasluženo slavili. Bili smo čvrsti, hrabri i smireni i sa samopouzdanjem čekamo u subotu Borac – kaže Jarčević.
Trener Jevto Jarčević
Marko Spahić mnogo je kilometara pretrčao u Kovinu i saigračima servirao dosta lopti za šanse.
– Imamo prostora za napredak, moramo popraviti realizaciju već protiv odlične ekipe iz Starčeva, a s boljim golgeterskim učinkom, utakmice ćemo još mirnije privoditi kraju. Naporno radimo kod trenera Jarčevića i nema sumnje da će se trud isplatiti – jasan je Spahić.
Silna Sloboda sa svog „Ilije Pantelića” ispratila je „peticom” Omoljičane, pa se uz gol-razliku 15:3, nakon četvrtog kola vratila na lidersku poziciju vojvođanskog „Istoka”. Da nije bilo promašenog penala u trećem kolu na gostovanju u Banatskom Velikom Selu, kada je meč završen bez pogodaka, utisak bi bio besprekoran, no bilo kako bilo, nakon starta sezone u prvi plan izbio je mlađani vođa navale Nemanja Kovačević.
Robusni Kovačević, koji će 10. decembra napuniti tek 17 godina, u drugom kolu, dan pošto je stigao iz redova najvećeg rivala Kozare, bio je na debiju dvostruki strelac u pobedi protiv Kačarevaca, potom je upravo protiv bivšeg kluba izborio pomenuti penal koji Galić nije iskoristio, a onda je minule subote protiv Omoljičana postigao možda i najbitniji, drugi gol na meču i širom otvorio vrata uverljivom trijumfu. Tada je posebno privukla pažnju njegova smirenost i rutina.
Nakon što ga je Galić pronašao u šesnaestercu gostiju, snašao se na malom prostoru, manirom iskusnog igrača zaobišao golmana Omoljičana i lagano poentirao. Usto, stalno je gladan lopte, nudi se saigračima u svakoj situaciji i ako ovako nastavi, uz manju korekciju telesne težine, prevazići će vrlo brzo pokrajinski rang, samim tim i oca Milu koji je u Kozari svojevremeno ostavio trag na vojvođanskim terenima.
– Pošto u matičnoj Kozari nisam dobio pravu šansu da se dokažem, sada posle tri meča više nema sumnje, doneo sam pravu odluku kada sam prelazio u Slobodu. Hvala novom klubu na ukazanoj prilici, za početak sam uzvratio na pravi način, tri su gola na mome kontu i izboreni penal, ali tek me očekuje dokazivanje u kontinuitetu – veli Kovačević.
Rukometašice ŽORK Kikinde u subotu, u dvorani „Jezero” od 19 sati, nakon četiri godine i četiri meseca opet će zaigrati u Superligi. Dočekaće tim Pančeva, s kojim su proletos istovremeno izborile plasman u naš najjači rang.
U međuvremenu, mnogo toga se promenilo u ženskom klupskom rukometu Srbije u proteklom pomenutom razdoblju, a ovoga leta zabeleženo je čak odustajanje jednog kluba od nadmetanja u Arkus Superligi, dosta pre starta sezone, pa će takmičenje imati neparan broj ekipa.
Igranje u eliti uvek je poseban i izazov i obaveza, a to se ne odnosi samo na mlade devojke ŽORK Kikinde koje tek treba da se dokažu u ovom sportu, već i na debitankinju na trenerskoj klupi, kada je reč o vođenju seniorskih ekipa, Draganu Karanović, koja je zapažen trag ostavila svojevremeno kao igračica pod prezimenom Luka.
– Cilj nam je opstanak u povratničkoj sezoni kluba. Liga je na visokom nivou, sve su se ekipe pojačale i zaslužuju respekt, ali mi ćemo se truditi da u svakoj utakmici idemo na pobedu, jer je to jedini način da dođemo do pomenutog cilja, a videćemo koliko ćemo u tome uspevati, – kaže Karanovićeva.
Rival na startu je poznanik iz prošle sezone?
– Moje igračice na teren će izaći spremne i motivisane, presudiće inspiracija toga dana, verujem u našu korist – optimistkinja je Karanovićeva.
Na turniru u Čoki, mlada stonoteniserka kikindske Galadske Lena Terzić osvojila je treće mesto u konkurenciji mini-kadetkinja.
Nastupili su i Dušan Tešin i Andrej Banjaš u konkurenciji juniora. Prošli su grupe i ispali u prvom kolu glavnog žreba, ali s obzirom da su po godinama još uvek kadeti, trener Vladimir Toševski i njihove nastupe ocenjuje uspešnim.
Fudbalski klub Delija iz Mokrina tokom poslednje trećine ove godine obeležava stoleće postojanja. Nakon izložbe klupskih fotografija koja je otvorena baš na dan kada je Delija osnovan pre 100 godina (28. avgusta 1922.), potom, 7. septembra, svečarske utakmice prve ekipe mokrinskog kluba protiv juniorskog pogona subotičkog Spartaka, još će na Dan mesne pravoslavne Slave, 21. novembra, biti predstavljena i knjiga „Sto godina fudbala u Mokrinu”.
Hroničar (sve)mokrinskog bitisanja, pa tako između ostalog i fudbala u ovom nekada najvećem selu Kraljevine Jugoslavije pa i potonje SFRJ, prof. Dragoljub P. Badrljica, specijalno za portal „Kikindski”, napisao je prigodni članak.
Kako „AJDUCI” postadoše „DELIJE”
(male priče što na bajke liče, povodom obeležavanja jednog veka postojanja)
Delija 1930. godine
Lazar (Milivoja) Tešić Mokrinčanin je, dostojan velikog poštovanja. Poticao je iz loze Teodora Teše Bajšanskog (1693- 1777.) od kojega nastade prezime Tešić u Mokrinu. Lazar je rođen 1906. godine u Mokrinu. Pre Prvog rata bavio se telesnim vežbanjem u mokrinskom Sokolskom društvu. Mokrinčani su se spremali za sokolski slet o
Petar Popov Kršin
Vidovdanu 1914. godine u Velikoj Kikindi ali im je austrougarska policija zabranila odlazak. Osnovnu školu pohađao je u rodnoj varošici, a sa radošću je dočekao 1. mart 1919. godine, kada je počela sa radom Srpska gimnazija u Velikoj Kikindi, koju je pohađao, a nastavio i završio u Subotici. Pravni fakultet završio je u Subotici, jer mu je otac Milivoj, kao srpski dobrovoljac iz Prvog svetskog rata, odbio dobrovoljačku zemlju i prihvatio se državne službe (železničar). Kao diplomirani pravnik imao je veliku čast da biva odabran, kao vrsni vežbač Sokola, za trogodišnju Prednjačku sokolsku školu u Pragu od 1931. do 1934. godine.
Dr Dušan Novakov
Kasnije će postati načelnik Sokolskog društva Subotica, jednog od najbolje uređenih društava u Kraljevini Jugoslaviji. Istakao se osmislivši sletski svečanu igru „Hej Sloveni”, gde je vežbalo ukupno 3.220 učesnika. Za taj poduhvat priznanje mu je odalo samo rukovodstvo Sokolskog vrha tadašnje Čehoslovačke, darujući mu, sa posvetom, veliku monografiju. Među osnivačima, koji su postavili temelje potonjem SK Delija, koje uvek treba navoditi su i: Petar Popov „Kršin”, Uroš Badrljica i Dušan Adamov „pop Duša”.
Ovo je priča koja treba da pomogne budućim istraživačima kada se bude navodila godina nastanka fudbalskog kluba. Pisac ovih redova imao je sreće i čast da čuje i zabeleži sećanja Lazara Tešića.
„Počeli smi se okupljati i igrati u maloj ulici iza naše (Tešićeve) kuće, ugao ulica Đura Jakšić i A. Ranković. Po završetku Prvog rata, brigu o nama dečurliji, tako mi se činilo, niko nije vodio. Prihvatio nas je Aksentije Ubavić (ubijen od strane švaba (namerno pišem malim slovima zločince) oktobra 1941.), koji je imao kafanu na Bregu (danas u toj kući živi porodica Laze Kuvizića). Zamislite, sa nama je pripremao pozorišne komade.
Naučio nas je: šta je uloga, čin, pesma, kretanje na pozornici i sve ono što je potrebno u toj prilici. Čika Aksentije nije mogao da se uklopi u niske kriterijume koji su tada, posle rata, vladali. Uvek je stremio ka višim i daljim ciljevima. Kod njega smo pripremali ozbiljne pozorišne komade: „Ajduci”, „Laža i paralaža” od Jovana Sterije Popovića, „Školski nadzornik”, „Ljubavno pismo”, „Francusko – pruski rat” od Koste Trifkovića i druga dela. Na Božić 1920. godine izveli smo pozorišni komad „Ajduci”.
Predstavljanje knjige „Delija banatski Urugvaj“ 2011.
Pisac ovih redova uspeo je da pronađe knjižice iz kojih su glumci pripremali pozorišnu predstavu, potpise na naslovnim stranama i sve to proveri u razgovorima sa gospodinom Lazarom, koji je kao sudija Vrhovnog suda Vojvodine u penziji živeo u Novom Sadu i u starosti bio slep. Dejstvujuća lica su bili: Lazar Tešić – Mileta arambaša, Petar Popov – Obrad, Lazar Knežev – Živojin, Dušan Adamov – Vitomir, Uroš Badrljica – Ivan, Kosta Jović – Petar, svi Miletini momci, Mita Dimitrije Knežev – Srećko, Mile Popov – Nenad, Branko Živanić – Luka, Sava Bugarčić – Andrija, svi Obradovi momci, Danka Maleničina – Zelida , jedna Turkinja.
Tako je počelo druženje jedne izvanredne generacije dece starosti od 11 do 14 godina, koje su nastavljali takmičenjem u „šoranju krpenjače”, pa preko nezaboravnih utakmica na Vašarištu, orkestara, zabava, izbora lepotice Mokrina, zajedno sa beogradskim listom „Vreme” i drugarstvom dostojnim najvećeg poštovanja.
Delija značka
A kada se poveo razgovor oko imena kluba, Lazar Tešić predložio je DELIJA, pod uticajem narodnih pesama, što na turskom jeziku znači junak, što i bi usvojeno.
Prva utakmica odigrana je 1922. godine, pa će Petar Popov „Kršin”, najvažnija ličnost kluba, usvojiti tu godinu kao početak.
Po jednoj priči prvu loptu u Mokrin doneo je student medicine u Gracu Dušan Lj. Novakov, kupivši je u „zlatnom” Pragu.
Po drugoj priči, loptu su kupili kod Telbisa u Velikoj Kikindi, gimnazijalci: Dušan Adamov, Petar Popov i Uroš Badrljica i slikali se sa njom.
Živojin Sekulić
Sudbina će se sa nekima nemilosrdno poigrati: Živojin Sekulić, neumorni organizator, umre navršivši samo 19 godina. Spomenik su mu podigli njegovi „Delijaši”, a srušili neki nečasni ljudi oko 2000. godine, Uroš Badrljica postaće beležnik mokrinske Opštine, načelnik Sokolskog društva i završiće tragično posle Drugog svetskog rata, Dimitrije „Mita” Knežev (1909-1997.) završio je Pravni fakultet, pisao pesme i knjige o svom zavičaju, Novom Sadu, Beogradu, Mauthauzenu, Grosramingu, filijali Mauthauzena, Golom Otoku… Preživeo je strahote logora Mauthauzen, a vest o njegovoj smrti u Beogradu doći će u Mokrin posle više od mesec dana.
Najveći skup „Delijaša”, igrača i navijača, obeležavajući 50. godišnjicu kluba, bio je na Veliku Gospojinu dan slave kluba, 1970. godine, kada su bili živi mnogi osnivači, članovi uprave, igrači i navijači (Petar Popov „Kršin”, Dušan Adamov „pop Duša”, Lazar Tešić, Mirko Knežev, otac trojice sinova, igrači: Dimitrije Knežev, Paja Badrljica, Arkadije Kulauzov… Iz Argentine je samo za tu priliku doputovao Stevan I. Dražić.
Oni su najbolje znali koju godinu treba uzeti za početak, jer nije zabeleženo da je jedan fudbalski klub nastao od skupine mlađanih glumaca koji su imali svoju pozorišnu knjižnicu.
Na pitanja radoznalih novinara i znatiželjnika: „Kako je sve to moglo da se dešava u Mokrinu baš tako”, sledio bi skoro jednoglasno jasan odgovor: „Tako smo hteli, mogli i smeli”.
Lazar Tešić preminuo je 18. maja 1991. godine u Novom Sadu i sahranjen je blizu groba Miroslava Antića. Takva je bila Božija volja.
Bogdan Ibrajter Tane, dugogodišnji novinar beogradske Politike više puta pisao je o Deliji i Delijašima. Pod naslovom „Delija, banatski Urugvaj” Tane je sa saradnicima 2011. godine objavio izuzetnu i podacima prebogatu knjigu.
Povodom ove značajne stogodišnjice, sprema se nova, koju radi Jovan Veljin Mokrinski sa pomoćnicima.
Mokrin i FK Delija, kao oblasti proučavanja, obiluju zanimljivim pričama bez kraja, kao i mnoga druga mesta. Samo se mora prionuti na dugotrajni rad i temeljna istraživanja.
Dragoljub P. Badrljica, prof. fizičke kulture iz Mokrina
Reprezentacija Republike Srbije u sedećoj odbojci pobednik je 12. Međunarodnog turnira „Kup Kikinde 2022“ koji je održan proteklog vikenda u Sportskom centru „Jezero“. Domaćini su, kao i uvek, drage prijatelje iz regiona dočekali iskreno i srdačno.
Nakon devet odigranih utakmica, drugo mesto pripalo je OKI „Banja Luka“ – Banja Luka, treće KSO “Iskra” – Bugojno, četvrto OKI „Feniks“ – Kikinda. Peti su bili OSUI „Crvenka“ – Crvenka, a šesti KSO “Smeč” – Beograd.
Trener reprezentacije Dragan Jokić je rekao da veoma ceni ovaj turnir i da mu je izuzetno drago da je reprezentacija uspela da osvoji prvo mesto i pobednički pehar. Dodao je i da su utakmice ovog turnira dobrodošle u tekućim pripremama reprezentacije za učešće na Svetskom prvenstvu u Sarajevu koje predstoji za manje od dva meseca.
Na otvaranju je tradicionalno prisustvovao i proslavljeni odbojkaš, promoter sedeće odbojke, Vasa Mijić. On je čestitao reprezentaciji Srbije u sedećoj odbojci na prvoj osvojenoj medalji na zlatnoj Ligi nacija, poželeo im niz novih uspeha, a uspeh je poželeo i ženskoj i muškoj odbojkaškoj reprezentaciji koje igraju utakmice svetskog prvenstva.
Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač izrazio je zadovoljstvo što se ovaj turnir tradicionalno održava i potvrdio nastojanja Grada da ga podrže.
A u subotu uveče na premijeri u pomenutom elitnom stepenu nadmetanja, samo je u prvom delu utakmice, koji je završena minimalnom prednošću domaćih od 16:15, viđena izjednačena borba dve ekipe. U drugom poluvremenu Kikinda je u napadu jednako bila efikasna, a istovremeno na suprotnoj strani terena sjajne odbrane imala je golmanka naše ekipe Milice Mihajlović, prednost je rasla u korist domaće ekipe pa je u pojedinim trenucima, bliže kraju susreta, razlika u korist naših devojaka iznosila i sedam golova.
– Odlično smo otvorili meč, stekli prednost i imali potpunu kontrolu, ali onda primili neverovatan gol, Kovinci su poravnali udarcem glavom s 14 metara. Međutim brzo smo se podigli, opet poveli i zasluženo slavili. Bili smo čvrsti, hrabri i smireni i sa samopouzdanjem čekamo u subotu Borac – kaže Jarčević.
Nakon što ga je Galić pronašao u šesnaestercu gostiju, snašao se na malom prostoru, manirom iskusnog igrača zaobišao golmana Omoljičana i lagano poentirao. Usto, stalno je gladan lopte, nudi se saigračima u svakoj situaciji i ako ovako nastavi, uz manju korekciju telesne težine, prevazići će vrlo brzo pokrajinski rang, samim tim i oca Milu koji je u Kozari svojevremeno ostavio trag na vojvođanskim terenima.
Naučio nas je: šta je uloga, čin, pesma, kretanje na pozornici i sve ono što je potrebno u toj prilici. Čika Aksentije nije mogao da se uklopi u niske kriterijume koji su tada, posle rata, vladali. Uvek je stremio ka višim i daljim ciljevima. Kod njega smo pripremali ozbiljne pozorišne komade: „Ajduci”, „Laža i paralaža” od Jovana Sterije Popovića, „Školski nadzornik”, „Ljubavno pismo”, „Francusko – pruski rat” od Koste Trifkovića i druga dela. Na Božić 1920. godine izveli smo pozorišni komad „Ajduci”.
Oni su najbolje znali koju godinu treba uzeti za početak, jer nije zabeleženo da je jedan fudbalski klub nastao od skupine mlađanih glumaca koji su imali svoju pozorišnu knjižnicu.
Lazar Tešić preminuo je 18. maja 1991. godine u Novom Sadu i sahranjen je blizu groba Miroslava Antića. Takva je bila Božija volja.
Na otvaranju je tradicionalno prisustvovao i proslavljeni odbojkaš, promoter sedeće odbojke, Vasa Mijić. On je čestitao reprezentaciji Srbije u sedećoj odbojci na prvoj osvojenoj medalji na zlatnoj Ligi nacija, poželeo im niz novih uspeha, a uspeh je poželeo i ženskoj i muškoj odbojkaškoj reprezentaciji koje igraju utakmice svetskog prvenstva.