Најновије

Korica-knjige-Liber-amicorum

Нова књига проф. др Јовице Тркуље „Album Amicorum- Књига пријатељства генерације кикиндске гимназије 1967-1971″ биће представљена у понедељак 15. децембра у великој сали кикиндског Културног центра, са почетком у 18 сати.

Поред аутора, учествоваће проф. Смиљана Мирков, Милана Бајкин и Марија Миљковић.

Kaко у приказу овог дела наводи проф. Смиљана Мирков, „постоје књиге које не читамо само очима, већ срцем, књиге које постану огледало једног доба, једне школе, једног града”.

-„Album Amicorum“ припада управо том ретком кругу – делу које је истовремено документ, успомена, социолошка студија и емотивна мапа једне генерације која је своје средњошколске дане провела у гимназији „Душан Васиљев“ у Кикинди, између 1967. и 1971. године. Публикација броји више од 330 страна, а садржи преко 300 фотографија, споменица, школских докумената, архивских прилога и сведочења, пажљиво прикупљених из приватних и институционалних збирки града.

Иако је реч о генерацији која се одавно разишла, њихове приче, писма, анегдоте и фотографије у овој књизи делују као да су настале у једном јединственом даху. Свака страница носи нешто што се данас све ређе среће – топлину заједништва, дубоку укорењеност у вредностима и доследност памћењу. Зато ова књига није само „албум пријатељства“, већ сведочанство о трајању, о ономе што никада није престало  да живи у људима који су је исписивали.

Једна од најзначајнијих вредности књиге, јесте у томе што она генерацију не приказује као расути низ биографија, већ као „кохезивну микрозаједницу“, као групу која дели исте обрасце одрастања и вредносни оквир једног времена. У епохи данашњег убрзаног живота, где се пријатељства разграђују брже него што се граде, ова генерација постаје пример постојаности – способности да се стане, да се ослушне, да се подсети и да се остави траг- наводи између осталог, професорка Смиљана Мирков.

premijera-baka-mraz-lane-(3)

У дечијем позоришту „Лане“ данас (недеља) ну 17 и 19 сати премијерно ће бити изведена представа „Новогодишња чаролија Баке Мраз“. У комаду играју Александар Малетин, Милан Важић, Александар Круљ и Тања Димић.

-Поред Баке Мраз у представи имамо и Деда Мраза, ирваса и вештицу – сазнајемо од Александра Малетина. – Реч је о комедији коју је режирао ансамбл. Сви смо допринели да ова представа буде прави породични угођај за децу и одрасле.

Већ 21. децембра такође ће, у 17 и 19 часова, бити први пут одигран комад „Поклон за Деда Мраза“.

-Ово је и трећи је део представа из ранијих година „Новогодишњи украс“ и „Вецин новогодишњи колачић“ . Радња се одиграва у кући патуљка Светозара где му долазе најбоље пријатељице вила и њена сестра Веца. Нашој публици представићемо шта се дешава Деда Мразу када није Нова година – додао је наш саговорник.

Из „Ланета“ истичу да за прву премијеру више нема места, а сви који желе да одгледају другу треба што пре да резервишу улазнице. Читав децембар је у знаку новогодишњих празника, тако да је 28. децембра на репертоару „Новогодишњи колачић“ у 17 и 19 сати, 31. децембра у 11.30 сати, глумци дечијег позоришта улепшаће деци дочек Нове године на Градском тргу, док ће у 14 часова у својим просторијама, заједно са хорићем „Чуперак“ и верном публиком такође приредити новогодишњи програм.

А.Ђ.

vasalici-2

На „Данима Крајине” у Линцу српска заједница представила је свој културолошки идентитет широј јавности Аустрије, кроз призму традиционалне музике, песме, инструмената, ношње и здравица. Милану и Виду Вашалићу припала је част и задовољство да буду носиоци програма и, на позив организатора Данка Делића, представе сегмент фолклорног наслеђа Крајишких Срба.

-Чаробна земља и древна култура, упознали смо се на прави начин- поделио је своје утиске градоначелник Линца Дитмар Прамер.

„Дани Крајине” одржају се у више градова Аустрије, кроз разне садржаје. Манифестација доноси широк приказ културе, обичаја и музике.

-Поносни на своје претке, загледани у свет, почаствовани смо што смо били део манифестације која слави богатство српског народа. Ово је и подсећање колико је важно да се негује традиција, чува наслеђе и преноси прича Крајине новим генерацијама. Реакције на наш наступ најбоље илуструју да смо у томе и успели- оценио је Милан Вашалић.

Поред градоначелника Линца, међу присутним званицама били су и амбасадор Босне и Херцеговине Синиша Бенцун, конзул Републике Србије Вера Вукичевић, конзул Александар Ченић, представник Републике Српске, Младен Филиповић, председник заједнице Срба у Аустрији Славољуб Млађановић.

 

melodianum-15

Међународни фестивал „Мелодианум“ одржава се шести пут уз учешће хорова из наше земље и из Мађарске. Организатор је Културни центар у Кикинди, покровитељ је локална самоуправа, а подршка је стигла и од Покрајинског секретаријата за за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У сали Народног музеја, током централне вечери наступило је око 200 певача, а част да буду први припао је  Градском дечијем хору „Мали лицеум“, након којих су наступили и чланови Градског камерног хора „Лицеум“  из Крагујевца. Публици су се представили и камерни хор „Емануели“ из Ваљева, вокални квартет „Вита бревис“ из Зрењанина, Етно група Педагошког факултета из Сомбора, мешовити хор КУД-а „Светозар Марковић“ из Новог Сада и домаћини, хор Културног центра „Атендите“.

-Од самог почетка сам део „Мелодианума“, прошле године сам био у жирију, а ове је хор који водим део самог фестивала – Вук Милановић, композитор и диригент хорске музике, уједно води хор КУД-а „Светозар Марковић“. – Хорска музика, иако није популарна међу широм  публиком, спаја људе у племенитој мисији. Овај догађај је одлична прилика да се и ми, диригенти, али и певачи међусобно упознамо и разменимо искуства, па чак и да договоримо будућу сарадњу.

Одабир учесника припао је стручном жирију на челу са др Биљаном Јеремић, диригенткињом хора „Атендите“.

-Хорови који су наступили, свако у својим категоријама, су најбољи су у окружењу. Пратећи њихова достигнућа и награде које су освајали на такмичењима на којима су учествовали, били су критеријуми за наступ у Кикинди. Диригенти су имали слободу да одаберу нумере којима ће се представити на „Мелодиануму“ и заиста је велико задовољство угостити све ове врсне хорове који су, сигурна сам, суграђанима приредили уживање у музици – додала је др Јеремић.

Све госте, на самом почетку програма, поздравио је градоначелник Младен Богдан који је рекао:

-„Мелодианум“ расте из годину у годину и препознат је у стручним круговима. Музика и уметност су дар за душу, зближава људе и употпуњује их. Надам се да ћемо наредних година фестивал организовати у богатијем простору и да ћемо угостити још више хорова.

Поред многобројне публике концертној вечери је присуствовале су помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

– „Мелодианум“ је сваке године све бољи и све запаженији и за мене је он празник душе. Кроз њега славимо музику, уметност и заједништво. Сви учесници, иако су из различитих градова, говоре истим, хорским језиком – навела је Маријана Мирков.

Фестивал „Мелодианум“ почео је када је све стало, што га чини другачијим од осталих, рекао је в.д. директор Културног центра Марко Марковљев.

-Кикинда је, другог викенда у децембру када се обележава Светски дан хорске музике, хорска престоница Србије. Према том датуму одређујемо и када ће фестивал бити организован. Наш циљ је да популаризујемо хорску музику, да представимо хор као велику породицу, као и колико је рада и труда неопходно за неки наступ. Драго нам је што сваке године растемо и надамо се да ћемо и наредних година угостити мноштво одличних хорова – навео је Марковљев.

Прве вечери наступио је Дечији оперски студио Српског народног позоришта из Новог Сада, док је други дан био посвећен духовној музици, тако да су у Храму Светих Козме и Дамјана наступили Градски камерни хор „Лицеум“  из Крагујевца и камерни хор „Емануели“ из Ваљева Крагујевца. Сутра (недеља) од 18 сати у сали Народног музеја, фестивал ће затворити гости из Печуја.

А.Ђ.

 

 

 

posadi-drvo

Акција „Посади стабло у свом комшилуку“, коју су покренули и организовали сами грађани,  уз подршку града и  Еко иницијативе грађана,  реализована је у парку вртића „Колибри“.

-Наш циљ је да заснујемо 30.000 стабала на различитим локалитетима – истакао је Младен Виловски из Еко иницијативе грађана. – Планирамо да обухватимо различите локације и да нам у овом значајном послу помогну најмлађи. Сматрам да је то најбољи начин да схвате колико су нам шуме важне и на који начин треба да их чувамо.

Озелењавању су се, поред мештана овог дела града, прикључили и основци школе “Вук Караџић” и предшколци, као и члан Градског већа Ђорђе Тешин и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић.

-Град ће подржати сваку акцију која ће допринети да наша средина буде зеленија и боља за живот – навео је Тешин. – Позивам све да нам се прикључе и да већ у фебруару учинимо да наша Кикинда не буде више на зачељу када је пошумљеност у питању. Уједно ова стабла су залог за будућа поколења.

На поменутом потесу засађено је 80 стабала и то 50 црног бора, 20 сребрне смрче и 10 кугленог багрема. Из Еко грађанске ин ицијативе позвали су суграђане да им се прикључе и током пролећне садње када је у плану озелењавање прилаза ка граду и селима.

А.Ђ.

Kolundzija-foto-podkast

У оквиру своје турнеје по Србији, прошлог викенда, Кикинди је концерт даровао нас прослављени виолиниста Јован Колунџија.

Током своје импресивне каријере дуге скоро седам деценија одржао је преко 4000 концерата сиром света.

 

 

I-njima-ide-zima-1

Ученици Основне школе „Јован Поповић“ покренули су хуманитарну акцију прикупљања гранула за напуштене псе и мачке под називом „И њима иде зима“, која је већ у првим данима наишла на изузетно добар одзив.

Покретачи ове племените идеје су ученици осмог разреда, уз подршку наставника и школе. Како истиче Јелена Грбић, учитељица у ОШ „Јован Поповић“, ова акција има дубље корене и наставља традицију неговања хуманости и грађанске одговорности међу младима.

–Пре пет година, када је обележено 25 година од увођења грађанског васпитања као обавезног изборног предмета, организовали смо сличну акцију и тада смо све прикупљене грануле поклонили Зоохигијени. Наша школа је тада освојила прво место код Завода за унапређивање образовања за најбољи пројекат, у конкуренцији од око 500 пројеката – подсећа Грбић.

Школа је и пре две године реализовала акцију под истим називом, када су грануле дониране удружењу за заштиту животиња. Ове године, помоћ ће бити усмерена удружењу „Васка“.

– До сада имамо искључиво позитивне реакције. Желели смо да пошаљемо поруку да није важно колико неко може да донесе – довољно је и шака хране од свог љубимца. Већ после неколико дана у кутији има око 15 килограма хране, а надамо се да ћемо до понедељка прикупити између 50 и 60 килограма – каже учитељица.

Поред гранула, ученици и родитељи донирају и друге потрепштине – простирке, шампоне за псе и мачке, као и ситну опрему неопходну за бригу о животињама. Акцији су се прикључили и гимназијалци, чија је професорица Ивана Богосав оснивачица удружења „Васка“.

Акција траје до 22. децембра, а кутија за донације налази се у холу школе, на спрату. Грануле је могуће предати и учитељици Јелени Грбић.

 

novogodisnji-koncert

У Народном позоришту у Кикинди одржан је јубиларни, десети по реду, новогодишњи концерт Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, који је и ове године окупио велики број љубитеља музике и подарио публици вече испуњено празничном атмосфером и искреним емоцијама.

На сцени су се представили соло певачи – ученици школе заједно са својим наставницима, пратећи вокали и хор, а концерт је отворио мали хориић. У програму су изведене познате новогодишње и божићне нумере, од „Silent Night“ и „Carol of the Bells“, до заједничког финала уз „Jingle Bells“, које је изазвало снажан аплауз публике.

Чланица Градског већа Маријана Мирков истакла је значај оваквих догађаја и улогу музичке школе у развоју младих талената.

-Ово је круна њиховог годишњег рада, али и подсетник да обратимо пажњу на оно што нам је најбитније – а то су деца, и то талентована деца. Посматрајући их на сцени, видим њихову истрајност, жељу да дају све од себе, али и трему. Иза сваке ноте коју смо чули крије се велики труд, рад ученика и свих запослених у музичкој школи. А шта је лепше за новогодишњи поклон од чисте емоције – истакла је Мирков.

Директорка Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Маргита Детари, нагласила је да је овогодишњи концерт посебан по свом концепту.

-Десети традиционални новогодишњи концерт је ове године концерт соло певача, ученика и наставника, пратећих вокала и хора. Вечерас је наступило око шездесет ученика, који су се припремали месец дана и више. Укупно имамо 384 ученика у школи, заједно са припремном групом, а у плану нам је да од септембра наредне године отворимо и одсек за бубњеве – изјавила је Детари.

 

vakcina-grip

Завод за јавно здравље, данас (петак) потврдио је грип у Кикинди. Први лабораторијски потврђен грип је тип А, а након што се узорак пошаље Институту „Торлак“ знаће се и да ли је реч о Х1 или Х3 грипу сазнајемо од епидемиологa др Татјанe Пецарски, начелницe Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

-Грип је изолован код мушкарца старог 73 године из Кикинде. Он је хоспитализован на Инфективном одељењу Опште болнице – навела је наша саговорница.

Надзор у домовима здравља траје од септембра и до сада је на грип тестирано 108 особа.

-Расте број суграђана код којих региструјемо обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција – додала је др Татјана Пецарски.

Амбуланте имају на располагању тровалентну вакцину „торлак флу“ за одрасле, коју је произвео Институт „Торлак“ и четворовалентна „ваксигрип тетра“ произвођача „Санофи Пастер“ за децу узраста од шест месеци до 18 година.

-Још увек није касно за вакцинацију и овим путем позивам суграђане да се вакцинишу, а посебно хроничне болеснике, дијабетичаре, старије од 65 година, као и оне који на својим радним местима долазе у контакт са великим бројем људи попут шалтерских радника, трговаца, запослени у банкама – казала је др Пецарски.

Имунитет се стиче две до три недеље након имунизације, док поствакцинални имунитет варира од шест до 12 месеци

А.Ђ.

elektricni-1

Електрични бицикли и тротинети постали су свакодневица на улицама Кикинде. Брзи, приступачни и еколошки прихватљиви, многима су практично превозно средство, али све чешће и извор опасности – нарочито због неодговорне вожње и недовољног поштовања правила.

Према проценама, у Србији електричне тротинете користи између 250.000 и 400.000 људи, док је званично регистрован далеко мањи број возила. Продавци потврђују да је потражња у сталном порасту, а да ова превозна средства користе сви – од тинејџера до пензионера.

Ипак, подаци Агенције за безбедност саобраћаја упозоравају: у првој половини 2025. године повређено је 39 особа у незгодама са лаким електричним возилима, међу њима и деветоро деце. Управо су деца и старији најугроженије категорије – деца због неискуства и недостатка надзора, а старији јер брзине често превазилазе њихове реакционе и моторичке способности.

Суграђани све чешће указују на проблем вожње по тротоарима и пешачким зонама, без сигнализације и заштитне опреме, што доводи у опасност пешаке.

-О електричним бицикловима и тротинетима немам баш позитивно мишљење зато што возе и тротоаром. Како дете или старија особа, било ко заправо, изађе из куће, реална је претња да неко налети на њих бициклом. И деца и одрасли јуре, и то поготово овом улицом, Генерала Драпшина – казала је наша суграђанка, Олга Јанић.

-Иду пребрзо, поготово када се возају по тргу. Требало би да имају обавезну универзалну сигнализацију, попут звонца на бициклу, јер све чешће излећу иза ћошка а не чују се уопште. Такође, требало би увести и малу дозволу, као што је некад постојала за мале моторе, она захтева барем основно познавање саобраћаја – сматра Душан Периз, саобраћајни инжењер у пензији.

Стручњаци сматрају да прописи не прате брз развој тржишта и да су неопходне додатне мере – од јасније регулације, преко обавезне заштитне опреме, до увођења основне обуке или дозволе за управљање снажнијим моделима.

Надлежне службе апелују на родитеље да не дозволе деци самосталну вожњу без надзора и кациге, као и на све возаче да прилагоде брзину условима и простору у ком се крећу. Истовремено, указује се и на потребу улагања у инфраструктуру – пре свега у безбедне бициклистичке стазе.

Електрична возила могу бити користан део савременог саобраћаја, али само ако се користе одговорно. Закон и инфраструктура јесу важни, али кључна остаје лична одговорност сваког појединца.