Летос, у једном од најтежих периода у историји ОФК Кикинде, председничку функцију у клубу с Градског стадиона прихватио је Жолт Гачка. Заљубљеник у фудбал и члан претходне гарнитуре Управног одбора, када је из сенке и с места потпредседника клуба помагао и финансијски и прегором, минуле јесени осетио је, у целокупној пуноћи, колико је тешко кормиларити фудбалским колективом у трећем рангу надметања.
– И пре него што сам преузео челно место у ОФК Кикинди, био сам одлично упознат с комплетном ситуацијом па смо моји сарадници и ја од самог почетка врло добро знали да нам неће бити лако, нита нама као ни играчима и стручном штабу – каже Гачка.
У летос промењеним околностима када је претило гашење клуба или у најбољем случају селидба у подручни или последњи, међуопштински степен такмичења, велика је храброст била прихватити се обавеза са само хипотетичким изгледима да прва екипа на терену нешто више оствари.
– Свега смо се наслушали још и пре старта, али нисмо се обазирали на те приче. Ушли смо у нову сезону с основним циљем који се сводио на то да клуб настави такмичење у српсколигашком рангу. То нај је било најважније у том моменту. Истовремено, имали смо и велику жељу да омогућимо момцима из нашег омладинског погона да се опробају у Српској лиги „Војводина” што за њих није мала ствар. Можда још и већи мотив, када смо дугорочно гледали у будућност ОФК Кикинде, био нам је тај да деца, које има преко 100 у млађим категоријама нашег клуба, наставе такмичење у квалитетним лигама Војводине за млађе узрасте.
Први тим, када је реч о такмичарском делу, остао је на једноцифреној бројци освојених бодова, иако их је, по многима, заслужио барем дупло више.
– Најбитније је у овом тренутку да смо успели да финасијски изгурамо сезону и то с врло скромним буџетом спрам осталих ривала у лиги. Тако је било, пре свега, захваљујући члановима Упрваног одбора и пријатељима клуба који су препознали нашу искрену намеру да сачувамо клуб и зато хвала свима!
Инфрастуктура је деценијама унатраг болна тачка ОФК Кикинде.
– Када о томе говоримо, јасно је да смо у прилично лошој ситуацији. Стара, дрвена западна трибина на Градском стадиону рунириана је и у изразито лошем стању. Терен пак изгледа на први поглед добро, али само док је лепо време, тачније све је у реду док не падне јача киша. Сада имамо обећање људи из Фудбалског савеза Војводине да ћемо бити један од клубова и градова који ће добити вештачки терен.
Када је реч о спортској политици, главно усмерење клуба биће рад с млађим категоријама.
– Функционисање млађих категорија било нам је и до сада приоритет, али једнако тако потрудићемо се сви да прва екипа на пролеће поправи слаб јесењи резултатски и учинак и утисак па како на крају буде.
Челни човек ОФК Кикинде очекује појачања и у управи.
– Надам се да је могуће да нам се још неко придружи и зато позивам још више љубитеља фудбала и симпатизера ОФК Кикинде да се прикључе нашем раду и учествују у даљњем фунционисању клуба. Исто тако морам нагласити још и да без подршке Града Кикинде и локалне самоуправе, тешко да ћемо моћи сами да изгурамо целу сезону до краја. А сматрам, као и сви у клубу, да Кикинда као град и ОФК Кикинда као клуб, заслужују да имају представника у српсколигашком друштву – јасан је Гачка.
Д. П.
Најновије
Гости нашег града били су основци из школе „Светозар Марковић Тоза“ из Тараша. Посету је организовао Ротари клуб Зрењанин са циљем да деца упознају Кикинду.
-Деца из села рода дошла су у град сова – истакла је Ивана Бошњак Бошњак из зрењанинског Ротари клуба. – За све њих ово је дивно искуство и одлична прилика да сазнају више о совама ушарама, али и другим знаменитостима и занимљивим чињеницама. Запослени у Туристичкој организацији открили су нам пуно тога из локалне историје, што ће, сигурна сам, остати деци у памћењу.
Овом приликом успостављена је и сарадња са ђацима из Основне школе „Вук Караџић“ и учитељицом Десанком Ристић.
-Наша жеља је да се ово дружење настави и у годинама које долазе. Они ће код нас долазити да броје сове, а ми ћемо код њих бројати роде. У последње време замрла је сарадња међу школама из различитих места и на нама је да је поново успоставимо како би се деца упознавала и учила једни од других – додала је Десанка Ристић.
Осим знаменитости на Градском тргу ученици су посетили и Галерију „Тера“ и Културни центар. Ђаци из Тараша позвали су своје вршњаке из Кикинде да их посете и узврате им гостопримство.
А.Ђ.
Осам особа ухапшено је због приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала и искоришћавања малолетног лица за порнографију и полно узнемиравање.
У питању је наставак акције “Армагедон”, а хапшења су спроведена по налогу Посебног одељења за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду, у сарадњи са полицијским управама у Београду, Лесковцу, Новом Саду, Кикинди, Крушевцу, Чачку, Сомбору, Крагујевцу.
Осумњичени С. Ј. (24), А.Ђ. (33), Е. Б. (40), Л. Т. (26), М. И. (32), М. Б. (64), В. С. (37) и држављанин Русије А. А. (39) су у дужем временском периоду преко интернета преузимали, чували и делили садржаје настале искоришћавањем деце у порнографске сврхе.
А.Ђ, Л. Т. и М. И. су преко друштвених мрежа и апликација регистровали лажне профиле представљајући се као девојчице узраста 12 и 13 година да би затим ступали у контакт са оштећеним малолетним лицима од којих су захтевали и прибавили фотографије и видео материјале сексуалне садржине на којима се налазе оштећена малолетна лица.
Приликом претресања станова и других просторија свих осумњичених, на електронским уређајима пронађени су фото и видео материјали настали искоришћавањем деце и малолетних лица у порнографске сврхе.
Осумњичени су, уз кривичну пријаву, спроведени у надлежно тужилаштво.
Ова акција је била и део међународне операције усмерене на сузбијање сексуалне експоатације и злостављање деце на интернету.
У подкасту Кикиндског портала угостили смо министра информисања и телекомуникација проф. др Бориса Братину, који је данас боравио у радној посети Кикинди.
Шестогодишња Ника Белеслин и њена двогодишња сестра Дуња, као и њихови другари са нестрпљењем су чекали градског Деда Мраза и Снежну краљицу који су им донели пакетиће и испунили жеље које су написали у писму и убацили у Кутију жеља.
-Пожелела сам да ми Деда Мраз донесе играчку фарму животиња где су маце, куце, коњи, магарци – открила нам је Ника. – Дуња је пожелела кухињу, у којој ће спремати све што волимо. Биле смо добре, писале смо писмо и зато нам је и дошао Деда Мраз.
Подели првих пакетића присуствовао је и градоначелник Младен Богдан, као и министар телекомуникација и информисања Борис Братина који је боравио у радној посети Кикинди.
-Идеја да се оформи Кутија жеља и да деци пакетиће уруче Деда Мраз и Снежна Краљица је одлична. Ово је диван обичај, а радост малишана нас је све учинила задовољним, њихови осмеси рекли су све – истакао је министар Братина.
Подела новогодишњих пакетића малишанима на територији Града који су писма са новогодишњим жељама убацили у „Кутију жеља” једна је од најлепших акција локалне самоуправе.
-Стигло је више од 5.000 писама, а ово је 13. година како организујемо ову акцију. Ово је најлепши посао који обављамо на крају године. Посао је захтеван, треба прочитати сва писма, прибавити поклоне које су деца навела и све то спаковати. Хвала министру Братини који је на лицу места могао да се увери у срећу наших малишана када им дође најпознатији дека на свету – навео је Младен Богдан.
А.Ђ.
Васпитачи Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, већ по традицији, малишанима из вртића за Нову годину поклонили су позоришну представу. Ове године је две деценије како се у установи труде да на најлепши начин деци пожеле срећне празнике.
Традиција је и да сваке године други вртић припрема комад, а ове године ту част имали васпитачи из вртића „Плави чуперак“.
– За „Тајну чуперкових вилењака“ сви смо били тим – истакла је Данијела Тамаши, васпитачица. – Васпитачи су написали текст и музику, режирали, осмисли сценографију, кореографију, костиме и све оно што је потребно да се представа.
У комаду глуми 17 запослених, а главни јунаци су вилењаци са свим својим манама и врлинама.
-Они се боре да буду јединствени и сложни у свему што раде. То не иде под капу чаробњаку Зликоу који се труди да им поквари све што раде. Осим њега ту је и вилењак Љутко који неће да се дружи са осталима. Ипак, уз тајни рецепт који се састоји од љубави, другарства и осмеха, добро побеђује зло. Наша порука је да су пријатељство, заједништво и толеранција најважнији за успех.
Са припремом представе почело се у септембру, а једног од вилењака глуми васпитачица Марина Ћирић:
-Глумим Сањивка који је чувар лепих снова, верује у доброту.
И Милана Оличков, логопед у установи, прикључила се представи.
-Ја сам Плашљивко коју на крају постаје храбар – појаснила је Оличков.
Више од 500 деце из вртића у граду и на селима погледало је представу која је одиграна и за све запослене.
А.Ђ.
У радној посети Кикинди боравио је министар информисања и телекомуникација Борис Братина. Прву посету нашем граду започео је разговором са градоначелником Младеном Богданом, након чега је организован састанак са начелником Севернобанатског управног округа Небојшом Јовановим и председницима локалних самоуправа. Ово је била прилика да локалне самоуправе представе своје приоритете и потребе, као и да чују конкретне кораке министарства у наредном периоду.
-Разговарали смо о постављању додатних инсталација чији циљ је да побољшају приступ интернету- навео је министар Братина. – Министарство је у пројекту који ће бити завршен до краја следеће године и који ће обезбедити да сваки становник наше земље, без обзира на то где живи, има одличан оптички интернет. Важан нам је развој програма 5Г мреже, али и укључивање деце. Наша замисао је да оснујемо такозване дигиталне кутке по школама јер се показало да су школарци заинтересовани за бављење техником. Неопходно је да имају правилан однос према употреби техничких могућности.
Министарство издваја средства за пројектно суфинансирање медијских садржаја. Циљ је да се информисање што боље развија.
-Већ почетком наредне године расписаћемо конкурсе и позивам све, који имају добре идеје на који начин да оплемене постојеће или уведу нове садржаје, да аплицирају за средства. Сви делови Србије занимљиви су на свој начин и управо медији су ти који ће их промовисати. Кикинда је центар округа и неопходно је да има дописништво РТС-а, али и других медијских кућа са националном покривеношћу – закључио је министар Борис Братина који је додао да му је на састанку скренута пажња да наш град, али и општине у округу нису довољно заступљене у телевизијским кућама које имају националну фреквенцију.
Градоначелник Младен Богдан прецизирао је да је побољшање постојећих мрежа увек потребно.
-Првог дана када је у Србији пуштена у рад 5Г мрежа, заживела је и у нашем граду. То су препознали сви корисници мобилних уређаја. Верујем да су сви задовољни бржим протоком интернет конекције која је важна за све послове који се обављају преко установа и институција. Тема којој смо посветили пажњу односила се и на локалне медије и на који начин можемо да помогнемо да буду још бољи и садржајнији – истакао је Богдан.
Пошто прође криза условљена снабдевањем енергентима, следећи корак Министарства информисања и телекомуникација биће отварање ка сателитској техници.
-Она је потребна за све сфере живота. Оног часа када Србија буде имала своје сателите на небу, одскочиће од других – закључио је министар Братина.
А.Ђ.
У прихватилишту ЈП „Кикинда“, 2025. година биће упамћена по рекордном броју удомљених паса. Током године нове домове пронашло је 96 кучића, што је за трећину више у односу на прошлу годину, када је удомљен 61 пас.
Подаци указују на јасан напредак и растућу свест грађана о значају одговорног односа према кућним љубимцима. За скоро стотину паса то значи сигурност, бригу и бољи квалитет живота.
У ЈП „Кикинда“ истичу да је овај резултат уједно и признање свим грађанима који су одлучили да удоме пса, али и подстрек запосленима у Прихватилишту, који свакодневно брину о напуштеним животињама и раде на њиховој социјализацији и припреми за нове домове.
У Прихватилишту годину завршавају јасном поруком – удоми, не купуј – уз наду да ће и наредна година донети још више срећних прича о псима који су добили свој дом.
Студентски парламент Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Кикинди покренуо је хуманитарну акцију „Хуманитарни пакетић“, са циљем да се прикупе донације за оне којима је помоћ најпотребнија уочи празника. Акција је отворена за све грађане који желе да се укључе и допринесу.
У оквиру ове иницијативе прикупљају се донације у виду слаткиша, играчака, школског прибора, хигијенских производа и других сличних артикала. Намера организатора је да заједничким учешћем учине празнике лепшим онима који се налазе у тежој животној ситуацији.
Место за прикупљање донација су просторије ВШССОВ, а рок за достављање прилога је 25. децембар 2025. године.
Из Студентског парламента ВШССОВ у Кикинди захвалили су се свима који учествују у акцији и на тај начин доприносе ширењу солидарности и доброте у локалној заједници.
У Народном музеју у Галерији Нова отворена је изложба „Уметничка колонија на Старом сајмишту – уметници из збирке Рајка Мамузића“. Реч је о гостујућој поставци Галерије ликовне уметности Поклон-збирка Рајка Мамузића из Новог Сада.
Изложбу чине 32 уметничка рада – слике и скулптуре настале педесетих и шездесетих година прошлог века, уз пратећи документарни материјал који поставци даје друштвено-политички и културолошки контекст. Поставка осветљава период након 1950. године, када је комплекс Старог сајмишта постао радни простор младих уметника прве послератне генерације.
Музејски саветник Поклон-збирке Рајка Мамузића из Новог Сада, Јованка Столић, истакла је значај овог простора за развој модерне уметности.
-Старо сајмиште је место са веома необичном и сложеном историјом. Након што је пред Други светски рат било савремени сајамски комплекс, а током рата логор, после рата постаје место стварања. Управо ту се рађа наша модерна уметност, а за Поклон-збирку Рајка Мамузића тај простор је од посебног значаја, јер је тамо формиран велики део фонда наше институције – навела је Столић.
Директор Народног музеја, Милош Пушара, указао је на симболику самог назива изложбе. -Израз Старо сајмиште у колективном памћењу означава место страдања и бола, али је након Другог светског рата постало простор у којем се ствара и у који долазе уметници. Та промена чини ову изложбу посебно значајном – рекао је Пушара.
Посетиоци ће до средине фебруара бити у прилици да виде дела најзначајнијих уметника прве послератне генерације: Миодрага Миће Поповића, Лазара Возаревића, Милана Поповића, Ксеније Дивјак, Александра Луковића и осталих стваралаца који су утицали на обликовање савремене југословенске ликовне уметности.