Letos, u jednom od najtežih perioda u istoriji OFK Kikinde, predsedničku funkciju u klubu s Gradskog stadiona prihvatio je Žolt Gačka. Zaljubljenik u fudbal i član prethodne garniture Upravnog odbora, kada je iz senke i s mesta potpredsednika kluba pomagao i finansijski i pregorom, minule jeseni osetio je, u celokupnoj punoći, koliko je teško kormilariti fudbalskim kolektivom u trećem rangu nadmetanja.
– I pre nego što sam preuzeo čelno mesto u OFK Kikindi, bio sam odlično upoznat s kompletnom situacijom pa smo moji saradnici i ja od samog početka vrlo dobro znali da nam neće biti lako, nita nama kao ni igračima i stručnom štabu – kaže Gačka.
U letos promenjenim okolnostima kada je pretilo gašenje kluba ili u najboljem slučaju selidba u područni ili poslednji, međuopštinski stepen takmičenja, velika je hrabrost bila prihvatiti se obaveza sa samo hipotetičkim izgledima da prva ekipa na terenu nešto više ostvari.
– Svega smo se naslušali još i pre starta, ali nismo se obazirali na te priče. Ušli smo u novu sezonu s osnovnim ciljem koji se svodio na to da klub nastavi takmičenje u srpskoligaškom rangu. To naj je bilo najvažnije u tom momentu. Istovremeno, imali smo i veliku želju da omogućimo momcima iz našeg omladinskog pogona da se oprobaju u Srpskoj ligi „Vojvodina” što za njih nije mala stvar. Možda još i veći motiv, kada smo dugoročno gledali u budućnost OFK Kikinde, bio nam je taj da deca, koje ima preko 100 u mlađim kategorijama našeg kluba, nastave takmičenje u kvalitetnim ligama Vojvodine za mlađe uzraste.
Prvi tim, kada je reč o takmičarskom delu, ostao je na jednocifrenoj brojci osvojenih bodova, iako ih je, po mnogima, zaslužio barem duplo više.
– Najbitnije je u ovom trenutku da smo uspeli da finasijski izguramo sezonu i to s vrlo skromnim budžetom spram ostalih rivala u ligi. Tako je bilo, pre svega, zahvaljujući članovima Uprvanog odbora i prijateljima kluba koji su prepoznali našu iskrenu nameru da sačuvamo klub i zato hvala svima!
Infrastuktura je decenijama unatrag bolna tačka OFK Kikinde.
– Kada o tome govorimo, jasno je da smo u prilično lošoj situaciji. Stara, drvena zapadna tribina na Gradskom stadionu runiriana je i u izrazito lošem stanju. Teren pak izgleda na prvi pogled dobro, ali samo dok je lepo vreme, tačnije sve je u redu dok ne padne jača kiša. Sada imamo obećanje ljudi iz Fudbalskog saveza Vojvodine da ćemo biti jedan od klubova i gradova koji će dobiti veštački teren.
Kada je reč o sportskoj politici, glavno usmerenje kluba biće rad s mlađim kategorijama.
– Funkcionisanje mlađih kategorija bilo nam je i do sada prioritet, ali jednako tako potrudićemo se svi da prva ekipa na proleće popravi slab jesenji rezultatski i učinak i utisak pa kako na kraju bude.
Čelni čovek OFK Kikinde očekuje pojačanja i u upravi.
– Nadam se da je moguće da nam se još neko pridruži i zato pozivam još više ljubitelja fudbala i simpatizera OFK Kikinde da se priključe našem radu i učestvuju u daljnjem funcionisanju kluba. Isto tako moram naglasiti još i da bez podrške Grada Kikinde i lokalne samouprave, teško da ćemo moći sami da izguramo celu sezonu do kraja. A smatram, kao i svi u klubu, da Kikinda kao grad i OFK Kikinda kao klub, zaslužuju da imaju predstavnika u srpskoligaškom društvu – jasan je Gačka.
D. P.
Најновије
Gosti našeg grada bili su osnovci iz škole „Svetozar Marković Toza“ iz Taraša. Posetu je organizovao Rotari klub Zrenjanin sa ciljem da deca upoznaju Kikindu.
-Deca iz sela roda došla su u grad sova – istakla je Ivana Bošnjak Bošnjak iz zrenjaninskog Rotari kluba. – Za sve njih ovo je divno iskustvo i odlična prilika da saznaju više o sovama ušarama, ali i drugim znamenitostima i zanimljivim činjenicama. Zaposleni u Turističkoj organizaciji otkrili su nam puno toga iz lokalne istorije, što će, sigurna sam, ostati deci u pamćenju.
Ovom prilikom uspostavljena je i saradnja sa đacima iz Osnovne škole „Vuk Karadžić“ i učiteljicom Desankom Ristić.
-Naša želja je da se ovo druženje nastavi i u godinama koje dolaze. Oni će kod nas dolaziti da broje sove, a mi ćemo kod njih brojati rode. U poslednje vreme zamrla je saradnja među školama iz različitih mesta i na nama je da je ponovo uspostavimo kako bi se deca upoznavala i učila jedni od drugih – dodala je Desanka Ristić.
Osim znamenitosti na Gradskom trgu učenici su posetili i Galeriju „Tera“ i Kulturni centar. Đaci iz Taraša pozvali su svoje vršnjake iz Kikinde da ih posete i uzvrate im gostoprimstvo.
A.Đ.
Osam osoba uhapšeno je zbog prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju i polno uznemiravanje.
U pitanju je nastavak akcije “Armagedon”, a hapšenja su sprovedena po nalogu Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u saradnji sa policijskim upravama u Beogradu, Leskovcu, Novom Sadu, Kikindi, Kruševcu, Čačku, Somboru, Kragujevcu.
Osumnjičeni S. J. (24), A.Đ. (33), E. B. (40), L. T. (26), M. I. (32), M. B. (64), V. S. (37) i državljanin Rusije A. A. (39) su u dužem vremenskom periodu preko interneta preuzimali, čuvali i delili sadržaje nastale iskorišćavanjem dece u pornografske svrhe.
A.Đ, L. T. i M. I. su preko društvenih mreža i aplikacija registrovali lažne profile predstavljajući se kao devojčice uzrasta 12 i 13 godina da bi zatim stupali u kontakt sa oštećenim maloletnim licima od kojih su zahtevali i pribavili fotografije i video materijale seksualne sadržine na kojima se nalaze oštećena maloletna lica.
Prilikom pretresanja stanova i drugih prostorija svih osumnjičenih, na elektronskim uređajima pronađeni su foto i video materijali nastali iskorišćavanjem dece i maloletnih lica u pornografske svrhe.
Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu, sprovedeni u nadležno tužilaštvo.
Ova akcija je bila i deo međunarodne operacije usmerene na suzbijanje seksualne ekspoatacije i zlostavljanje dece na internetu.
U podkastu Kikindskog portala ugostili smo ministra informisanja i telekomunikacija prof. dr Borisa Bratinu, koji je danas boravio u radnoj poseti Kikindi.
Šestogodišnja Nika Beleslin i njena dvogodišnja sestra Dunja, kao i njihovi drugari sa nestrpljenjem su čekali gradskog Deda Mraza i Snežnu kraljicu koji su im doneli paketiće i ispunili želje koje su napisali u pismu i ubacili u Kutiju želja.
-Poželela sam da mi Deda Mraz donese igračku farmu životinja gde su mace, kuce, konji, magarci – otkrila nam je Nika. – Dunja je poželela kuhinju, u kojoj će spremati sve što volimo. Bile smo dobre, pisale smo pismo i zato nam je i došao Deda Mraz.
Podeli prvih paketića prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan, kao i ministar telekomunikacija i informisanja Boris Bratina koji je boravio u radnoj poseti Kikindi.
-Ideja da se oformi Kutija želja i da deci paketiće uruče Deda Mraz i Snežna Kraljica je odlična. Ovo je divan običaj, a radost mališana nas je sve učinila zadovoljnim, njihovi osmesi rekli su sve – istakao je ministar Bratina.
Podela novogodišnjih paketića mališanima na teritoriji Grada koji su pisma sa novogodišnjim željama ubacili u „Kutiju želja” jedna je od najlepših akcija lokalne samouprave.
-Stiglo je više od 5.000 pisama, a ovo je 13. godina kako organizujemo ovu akciju. Ovo je najlepši posao koji obavljamo na kraju godine. Posao je zahtevan, treba pročitati sva pisma, pribaviti poklone koje su deca navela i sve to spakovati. Hvala ministru Bratini koji je na licu mesta mogao da se uveri u sreću naših mališana kada im dođe najpoznatiji deka na svetu – naveo je Mladen Bogdan.
A.Đ.
Vaspitači Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, već po tradiciji, mališanima iz vrtića za Novu godinu poklonili su pozorišnu predstavu. Ove godine je dve decenije kako se u ustanovi trude da na najlepši način deci požele srećne praznike.
Tradicija je i da svake godine drugi vrtić priprema komad, a ove godine tu čast imali vaspitači iz vrtića „Plavi čuperak“.
– Za „Tajnu čuperkovih vilenjaka“ svi smo bili tim – istakla je Danijela Tamaši, vaspitačica. – Vaspitači su napisali tekst i muziku, režirali, osmisli scenografiju, koreografiju, kostime i sve ono što je potrebno da se predstava.
U komadu glumi 17 zaposlenih, a glavni junaci su vilenjaci sa svim svojim manama i vrlinama.
-Oni se bore da budu jedinstveni i složni u svemu što rade. To ne ide pod kapu čarobnjaku Zlikou koji se trudi da im pokvari sve što rade. Osim njega tu je i vilenjak Ljutko koji neće da se druži sa ostalima. Ipak, uz tajni recept koji se sastoji od ljubavi, drugarstva i osmeha, dobro pobeđuje zlo. Naša poruka je da su prijateljstvo, zajedništvo i tolerancija najvažniji za uspeh.
Sa pripremom predstave počelo se u septembru, a jednog od vilenjaka glumi vaspitačica Marina Ćirić:
-Glumim Sanjivka koji je čuvar lepih snova, veruje u dobrotu.
I Milana Oličkov, logoped u ustanovi, priključila se predstavi.
-Ja sam Plašljivko koju na kraju postaje hrabar – pojasnila je Oličkov.
Više od 500 dece iz vrtića u gradu i na selima pogledalo je predstavu koja je odigrana i za sve zaposlene.
A.Đ.
U radnoj poseti Kikindi boravio je ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina. Prvu posetu našem gradu započeo je razgovorom sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, nakon čega je organizovan sastanak sa načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Nebojšom Jovanovim i predsednicima lokalnih samouprava. Ovo je bila prilika da lokalne samouprave predstave svoje prioritete i potrebe, kao i da čuju konkretne korake ministarstva u narednom periodu.
-Razgovarali smo o postavljanju dodatnih instalacija čiji cilj je da poboljšaju pristup internetu- naveo je ministar Bratina. – Ministarstvo je u projektu koji će biti završen do kraja sledeće godine i koji će obezbediti da svaki stanovnik naše zemlje, bez obzira na to gde živi, ima odličan optički internet. Važan nam je razvoj programa 5G mreže, ali i uključivanje dece. Naša zamisao je da osnujemo takozvane digitalne kutke po školama jer se pokazalo da su školarci zainteresovani za bavljenje tehnikom. Neophodno je da imaju pravilan odnos prema upotrebi tehničkih mogućnosti.
Ministarstvo izdvaja sredstva za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja. Cilj je da se informisanje što bolje razvija.
-Već početkom naredne godine raspisaćemo konkurse i pozivam sve, koji imaju dobre ideje na koji način da oplemene postojeće ili uvedu nove sadržaje, da apliciraju za sredstva. Svi delovi Srbije zanimljivi su na svoj način i upravo mediji su ti koji će ih promovisati. Kikinda je centar okruga i neophodno je da ima dopisništvo RTS-a, ali i drugih medijskih kuća sa nacionalnom pokrivenošću – zaključio je ministar Boris Bratina koji je dodao da mu je na sastanku skrenuta pažnja da naš grad, ali i opštine u okrugu nisu dovoljno zastupljene u televizijskim kućama koje imaju nacionalnu frekvenciju.
Gradonačelnik Mladen Bogdan precizirao je da je poboljšanje postojećih mreža uvek potrebno.
-Prvog dana kada je u Srbiji puštena u rad 5G mreža, zaživela je i u našem gradu. To su prepoznali svi korisnici mobilnih uređaja. Verujem da su svi zadovoljni bržim protokom internet konekcije koja je važna za sve poslove koji se obavljaju preko ustanova i institucija. Tema kojoj smo posvetili pažnju odnosila se i na lokalne medije i na koji način možemo da pomognemo da budu još bolji i sadržajniji – istakao je Bogdan.
Pošto prođe kriza uslovljena snabdevanjem energentima, sledeći korak Ministarstva informisanja i telekomunikacija biće otvaranje ka satelitskoj tehnici.
-Ona je potrebna za sve sfere života. Onog časa kada Srbija bude imala svoje satelite na nebu, odskočiće od drugih – zaključio je ministar Bratina.
A.Đ.
U prihvatilištu JP „Kikinda“, 2025. godina biće upamćena po rekordnom broju udomljenih pasa. Tokom godine nove domove pronašlo je 96 kučića, što je za trećinu više u odnosu na prošlu godinu, kada je udomljen 61 pas.
Podaci ukazuju na jasan napredak i rastuću svest građana o značaju odgovornog odnosa prema kućnim ljubimcima. Za skoro stotinu pasa to znači sigurnost, brigu i bolji kvalitet života.
U JP „Kikinda“ ističu da je ovaj rezultat ujedno i priznanje svim građanima koji su odlučili da udome psa, ali i podstrek zaposlenima u Prihvatilištu, koji svakodnevno brinu o napuštenim životinjama i rade na njihovoj socijalizaciji i pripremi za nove domove.
U Prihvatilištu godinu završavaju jasnom porukom – udomi, ne kupuj – uz nadu da će i naredna godina doneti još više srećnih priča o psima koji su dobili svoj dom.
Studentski parlament Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi pokrenuo je humanitarnu akciju „Humanitarni paketić“, sa ciljem da se prikupe donacije za one kojima je pomoć najpotrebnija uoči praznika. Akcija je otvorena za sve građane koji žele da se uključe i doprinesu.
U okviru ove inicijative prikupljaju se donacije u vidu slatkiša, igračaka, školskog pribora, higijenskih proizvoda i drugih sličnih artikala. Namera organizatora je da zajedničkim učešćem učine praznike lepšim onima koji se nalaze u težoj životnoj situaciji.
Mesto za prikupljanje donacija su prostorije VŠSSOV, a rok za dostavljanje priloga je 25. decembar 2025. godine.
Iz Studentskog parlamenta VŠSSOV u Kikindi zahvalili su se svima koji učestvuju u akciji i na taj način doprinose širenju solidarnosti i dobrote u lokalnoj zajednici.
U Narodnom muzeju u Galeriji Nova otvorena je izložba „Umetnička kolonija na Starom sajmištu – umetnici iz zbirke Rajka Mamuzića“. Reč je o gostujućoj postavci Galerije likovne umetnosti Poklon-zbirka Rajka Mamuzića iz Novog Sada.
Izložbu čine 32 umetnička rada – slike i skulpture nastale pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, uz prateći dokumentarni materijal koji postavci daje društveno-politički i kulturološki kontekst. Postavka osvetljava period nakon 1950. godine, kada je kompleks Starog sajmišta postao radni prostor mladih umetnika prve posleratne generacije.
Muzejski savetnik Poklon-zbirke Rajka Mamuzića iz Novog Sada, Jovanka Stolić, istakla je značaj ovog prostora za razvoj moderne umetnosti.
-Staro sajmište je mesto sa veoma neobičnom i složenom istorijom. Nakon što je pred Drugi svetski rat bilo savremeni sajamski kompleks, a tokom rata logor, posle rata postaje mesto stvaranja. Upravo tu se rađa naša moderna umetnost, a za Poklon-zbirku Rajka Mamuzića taj prostor je od posebnog značaja, jer je tamo formiran veliki deo fonda naše institucije – navela je Stolić.
Direktor Narodnog muzeja, Miloš Pušara, ukazao je na simboliku samog naziva izložbe. -Izraz Staro sajmište u kolektivnom pamćenju označava mesto stradanja i bola, ali je nakon Drugog svetskog rata postalo prostor u kojem se stvara i u koji dolaze umetnici. Ta promena čini ovu izložbu posebno značajnom – rekao je Pušara.
Posetioci će do sredine februara biti u prilici da vide dela najznačajnijih umetnika prve posleratne generacije: Miodraga Miće Popovića, Lazara Vozarevića, Milana Popovića, Ksenije Divjak, Aleksandra Lukovića i ostalih stvaralaca koji su uticali na oblikovanje savremene jugoslovenske likovne umetnosti.