Најновије

представа-басаид

У Великој сали Дома културе у Башаиду, у суботу 21. фебруара, гостоваће глумци Аматерског позоришта „Јовица Јелић” из Банатског Карађорђева с комадом „Тајно оружје”.

– Представа је настала по тексту Мирослава Момчиловића и ова ангажована комедија испитује стереотипе и духовито, из психолошког угла, преиспитује навике и убеђења нашег човека. Башаици генерално воле наше представе и увек смо имали пуну салу. Нисмо у овом месту одавно били гости, па се надамо да ће се и овог пута публика у великом броју одазвати. За сат и двадесет минута, колико ова представа траје, мислим да ће се гледаоци и насмејати и замислити- наводи редитељ Милан Мартиновић.

У глумачкој подели су: Зоран Јовановић, Никола Кнежевић, Немања Свиленгаћин, Јелена  Миленковић, Марија Кнежевић и Петар Шкундрић.

Представа почиње у 20 часова, а улаз ће бити бесплатан.

козарци-мотел-радови-(6)

Реконструкција Мотела у центру села је на самом крају, у шта су се, приликом посете Новим Козарцима, уверили и градоначелник Младен Богдан и Бојан Микалачки, члан Градског већа. Објекат, изграђен осамдесетих година прошлог века, био је место стецишта мештана, али и свих који би долазили у ово место. Крајем 20. века, у популарној „Котарци“, избио је мањи пожар, након чега је минимално уређена. Управо су мештани ти који су потенцирали да сала поново буде у функцији, истакао је овом приликом Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице.

 

-Локална самоуправа је увек ту да нам помогне да реализујемо инвестиције важне за нашег места. Недостатак места за окупљање је дугогодишњи проблем у Новим Козарцима и сигуран сам да ће сви бити више него задовољни оним што је урађено. Ово није улагање само у објекат него и у квалитет живота. Прошле године у Новим Козарцима имали смо значајна улагања, која смо наставили и у овој. Оно што следи је уређење паркинга испред трговинских објеката и адаптација Дома културе – навео је Чавка.

Прошле године на Мотелу је  замењен је кров који је прокишњавао и уместо црепа постављен је лим, што је био предуслов за унутрашње уређење, подсетио је градоначелник Младен Богдан:

-У разговору са Козарчанима истакнут је недостатак простора за прославе, окупљања и друге догађаје, тако да смо у градском буџету определили средства како би потпуно уредили унутрашњост популарне „Котарке“.  За радове је издвојено 8,8 милиона динара и оно што предстоји је да се обезбеди новац за куповину намештаја о чему смо већ разговарали са представницима Месне заједнице.

Први човек града најавио је још једну инвестицију.

-Чим време дозволи почиње и изградња дечијег игралишта у центру села. Овај пројекат реализоваћемо у сарадњи са компанијом НИС. Извесно је да ће до краја години бити адаптирана и просторија некадашњег Удружења возача. Ову салу, првенствено, ће користити удружења жена јер је неопходно да имају свој простор у којем ће се окупљати – додао је градоначелник Богдан

А.Ђ.

добровољни-даваоци
Црвени крст Кикинда у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Војводине сутра, 17. фебруара, од 8.30 до 13 сати организује акцију добровољног давалаштва крви.
Ово је четврта акција даривања драгоцене течности од почетка године, а наредна је најављена за 1. март.
православље-2

Српска православна црква и њени верници данас, 17. фебруара, молитвено се сећају преподобних светитеља Исидора Пелусиота и Николаја Студита, духовних подвижника чији су живот и дело оставили дубок траг у историји хришћанства.

Свети Исидор Пелусиот – учитељ врлинског живота и заштитник писане речи

Свети Исидор Пелусиот био је један од најобразованијих људи свога времена. Рођен у богатој александријској породици у Египту, напустио је световни живот и посветио се молитви, подвижништву и духовном поучавању.

Познат је по обимној преписци – историјски извори наводе да је написао више хиљада писама, у којима је саветовао, тешио, укоревао и духовно поучавао савременике. Његове поруке наглашавале су да је важније живети врлински него само говорити о врлинама.

Због свог духовног и књижевног наслеђа, сматра се заштитником писаца и свих који се баве писаном речју, а његове поуке и данас представљају путоказ за духовни развој и морални живот.

Свети Николај Студит – игуман, подвижник и чудотворац

Свети Николај Студит рођен је 793. године на Криту. Већ у детињству изучавао је Свето писмо, а касније је ступио у чувени Студитски манастир у Цариграду, где је примио монашки чин и свештенство.

Црквено предање бележи да је својим молитвама исцељивао болесне и помагао сиромашнима, остављајући пример милосрђа и духовне преданости. Упокојио се у 75. години живота, оставивши за собом сведочанство побожности, мудрости и несебичне службе Богу и ближњима.

Духовна порука празника

Спомен ова два светитеља подсећа вернике на значај молитве, образовања, духовне мудрости и дела милосрђа. Њихови животи сведоче да вера није само реч, већ живот испуњен љубављу, врлином и служењем другима.

У православној традицији, овакви празници позивају на духовно преиспитивање и подсећају да су истинске вредности непролазне – баш као и наслеђе светитеља који су својим подвигом осветлили пут генерацијама верних.

 

косарка

Велика Кикинда забележила је 11. победу у сезони четвртог ранга такмичења, другог војвођанског, у Бачкој Паланци савладала је 77:112 (20:21,23:28,19:38,15:25) Марину и, уз један пораз, чврсто држи челну позицију групе „А”, док у „Б” групи седмопласирана, трећа одоздо, Слобода (Нови Козарци), сада има скоро 4-9, пошто је поражена у Зрењанину од Задругара из Лазарева, резултатом 99:85 (22:25, 29:26, 28:21, 20:13). „Радивој Кораћ”, из Руменке, биће у „Језеру” следећи противник кошаракашима Велике Кикинда, а Слобода ће чекати Челарево.
Д. П. 

16.2.-ин-мемориам-илиц

После кратке и тешке болести, 5. фебруара, преминуо је Душан Илић, прослављени кикиндски куглаш. Рођен је 4. марта 1959. и један од наших најбољих куглаша, а 16 година наступао је за репрезентацију тадашњих СР Југославије односно Србије и Црне Горе. У периоду од 1992. до 2004. године, пет пута био је учесник светских првенстава,
као најбољи играч, а неколико година бивао је и као капитен сениорске репрезентације. Године 1996, на Светском првенству у Прагу, Илић је ушао у историју овог нашег, најтрофејнијег – неолимпијског, спорта,
освојио је две златне медаље за тадашњу државу, у појединачној конкуренцији и у пару са Зденком Павлицем. Те године проглашен је и за најбољег спортисту Војводине. У 2000. години на светском првенству у Познању односно 2004. у Брашову, наша репрезентација, предвођена Илићем, освајила је бронзану медаљу.
Илић је куглашку каријеру започео 1978 године кикиндском Радничком, на тада новој, четворостазној куглани „Радничког дома”. Године 1986. прешао је новосоновани КК Нафтагас Кикинда, а потом у КК „Тоза Марковић”. С породицом је 1997. одселио у Нови Сад и тамо играо за КК ,,13. мај”, а каријеру наставио у Апатину, Кљаићеву, Сегедину (Мађарска) и Епелхајму (Немачка), а на крају куглао је и за новосадску Војводину. Освојио је неколико титула првака државе с клубовима за које је наступао и велики број појединачних и паровних трофеја, а исто тако и интернационалних пехара на светским и европским куповима.
Текст и ФОТО: КК Раднички, Кикинда 

ѕудо

Џудо клуб Оками, из Новог Сада, био је у Футогу организатор турнира на којем су се надметале мале џудоке у три најмлађе узрасне категорије, наступило је 58. клубова, а кикиндски Партизан био је у укупном претку 45.
Наступили су Кикинђани с деветорицом бораца, а један од њих Стеван Чакармиш, у конкуренцији још петорице млађих пионира, у категорији до 66кг, поделивши треће место, стигао је до бронзе.
Партизани са севера Баната имали су још и две поделе петих места. Ту су се позиционирали старији полетарац Филип Вукашиновић у категорији до 34кг, у којој је била јача конкуренција, односно старији пионир Синиша Попесков у категорији до 55кг, која је бројала шесторицу џудока.
Д. П. 

басаид-атарски-путеви

Привредним друштвима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу од јануара до краја новембра 2025. извоз је био 180,4, а увоз 120,6 милиона евра, подаци су Регионалне привредне коморе у Кикинди. Спољнотрговинско пословање било је у плусу за 142 милиона евра.

-Кикинда је и даље носилац. Спољнотрговинско пословање у нашем граду било је 236 милиона евра. Извоз је био 172,2 милиона евра, а увоз 112, 9 милиона евра. Наш град је у суфициту, односно плусу 53,9 милиона евра и поред тога што је извоз благо опао – истакао је Тибор Хорват, директор Регионалне привредне коморе.

Фирма „Банини Јафа“ је добро пословала, у прошлој години повећала је број радника за десетак одсто, а у плану им је да то ураде и у овој години. И даље су доминанти извозници они који се баве металском индустријом попут „Мекафора“, „Ле Белиера“, „Ливнице“, „Зопаса“.

-Најзначајније тржиште привредницима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу је Европска унија. Од  првих десет  држава, седам је из Европске уније, а преостале три су Босна и Херцеговина, Турска и Кина где је извоз порастао за 75,4 процента. Највише извозимо у Мађарску где је за 11 месеци извезено добара у износу од 51,7 милиона евра што је 30 одсто укупног извоза. Највише се извозе делови за аутомобилску индустрију – прецизира наш саговорник.

И када је реч о увозу привредна друштва окренута су ка Европској унији, Великој Британији, Кини.

У Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу ради и послује 1.267 привредних друштава, а 2024. било их је осам више. У Кикинди је највише – 450.

-Неколико година уназад расте број предузетника и сваке године имамо их пет одсто више у односу на претходну. У Кикинди је тренутно 1.703 предузетничке радње, а заједно са Чоком и Новим Кнежевцем има их 3.764. Највећим делом оне су оријентисане на услуге – закључио је Хорват.

Најуспешније су пословале фирме које се баве примарном пољопривредном производњом, посебно оне које су фокусиране на обновљиве изворе енергије, соларне панеле и биогас, као и оне које су уложиле средства на система за наводњавање и одводњавање.

У читавом округу 31. децембра 2025. било 4.768, од којих је у Кикинди 1.858 што је слично у односу  на 2024. Највише је неквалификоване радне снаге. Чак 45 одсто људи без посла у нашем граду је без или само са основном школом. У округу их је 63 процента.

-Запосленост је у благом опадању. У Севернобанатском округу прошлу годину завршили смо са 37.144 запослена, од којих је највећи број у Кикинди 17.394. Запослених у привредним друштвима има највише – сазнајемо од Тибора Хорвата.

Зараде у Севернобанатском округу за 11 месеци 2025, веће су у односу на исти период прошле године, подаци су Регионалне привредне коморе. У округу је за поменути период она износила у 93.471, а  у Кикинди су плате биле 90.555. У Сенти су примања била 92.259, док је у Чоки са 85.620 динара и даље најнижа зарада.

-У Севернобанатском округу зарада је од јануара до краја новембра прошле, у односу на исти период претпрошле године,већа за 11,5, а у Кикинди за 11, 6 процената. Просечна зарада у Кикинди већа је 3.200 динара у односу на Сомбор, али је за исти износ мања у односу на Суботицу и Сремску Митровицу  – напомиње Хорват.

А.Ђ.

струја-бројило

“Електропривреда Србије” (ЕПС) омогућила је редовним платишама и у фебруару додатно време за остваривање попуста од седам одсто за све јануарске рачуне плаћене до 24. фебруара.

“Домаћинства која користе искључиво електронски рачун за електричну енергију могу остварити попуст од седам одсто ако јануарски рачун плате до 24. фебруара”, наводи се у саопштењу ЕПС-а и додаје да исто важи и за потрошаче који сами очитавају бројила.

Наглашавају да и ти грађани уместо до 20. фебруара, рачун могу да плате до 24. фебруара и тиме остварују попуст од шест одсто.

 “Позивамо купце да искористе погодности замене папирног рачуна електронским. Грађани то могу да ураде на једноставан и брз начин на три начина, једним кликом на порталу или апликацији ‘ЕПС Увид у рачун’, на шалтерима у пословницама ЕПС или попуњавањем захтева који се налази на сајту ЕПС-а”, наводи се у саопштењу.

error: Content is protected !!