Поводом Светског дана Рома, 8. априла, данас је одржан програм у Народном позоришту. Припремила су га два удружења из Кикинде – Ромски облак маште и КИ РОТ.
Свечаности су присуствовали градски, окружни, и покрајински функционери.
– Град Кикинда чини огромне напоре да се побољша положај ромске националне заједнице. Локалним акционим планом обухваћене су мере и активности у областима образовања, побољшања становања, културе. Кикинда је град у којем највише деце учи ромски језик са елементима националне културе, што нам је веома важно ради очувања националног идентитета – рекла је посланица у Скупштини АП Војводине, Јелена Јовановић.
Културне манифестације ради промоције културног идентитета Рома биле су локално ограничене на саме ромске заједнице. Установе културе нису препознавале значај активности за ромску националну мањину, што у Кикинди никада није био случај, истакла је директорица покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, Љиљана Михајловић.
– Кикинда активно спроводи програме представљања културе и традиције ромске националне мањине, што је нама веома важно јер сматрамо да, на тај начин, упознајемо једни друге, разбијамо предрасуде једни према другима и стварамо толерантније друштво у којем су сви грађани равноправни.
Програму су присуствовали и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.
– Програм носи посебну поруку, а то је подизање свести међу нашим суграђанима о проблемима са којима се носе припрадници ромске националности. У Граду се трудимо да сарађујемо са њима, да им помогнемо у сузбијању сиромаштва, образовању и сузбијању дискриминације – рекла је Валентина Мицковски.
Нажалост, Роми су још увек на маргинама друштва, али напори у области инклузије дају резултате, каже Жељко Раду, координатор за ромска питања у Градској управи и председник Удружења грађана „Ромски облак маште“.
– Остварили смо напредак у социјалном становању и у економском оснаживању Рома. Боримо се за то да се млади Роми образују јер је то једини пут за излазак из зачараног круга сиромаштва и јер једино образовани Роми могу да нас представљају у правом светлу. На тај начин ћемо и остварити интеграцију о којој стално говоримо – каже Раду. – Већ је видљив велики помак. Управо велики број деце која уче ромски језик и традицију довешће до бољег образовања, до тога да што више Рома има занат, средњошколско и факултетско образовање.
У шароликом програму учествовали су рецитатори и фолклор „Ромског облака маште“ као и „КИ РОТ-а“, певач „Звезда гранда“ Борис Петровић, Женска певачка група „Мелизми“ и најмлађи бубњар, Лукијан.
– Имам осам година и идем у други разред. Моја школа се зове „Фејеш Клара“. Свирам бубњеве од шесте године, деда ме је то научио, он је мој идол – каже Лукијан.
Светски дан Рома установљен је 1990. године у Сероцку у Пољској, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 4. до 8. априла 1971. године.
На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из четрнаест земаља света, који су иницирали југословенски Роми, усвојен је међународни назив Ром, што на ромском значи човек, а за химну је изабрана песма „Ђелем, ђелем”, која говори о страдању Рома током Другог светског рата.
Обележавање Дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми у читавом свету налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво, у готово свим областима друштвеног живота, као и на њихову дискриминацију.
– Нервозно смо ушли у меч, али смо паметно играли у нападу, а када су се наши голмани разбранили све је дошло на место. Трнинић је играч утакмице, али било их је још неколико који су заслужили тај епитет. Презадовољан сам, борићемо се до краја. 
