Најновије

Подручна лига„Зрењанин”. Полет посустаје, нови неуспех Делије

Наковачки Полет у дербију за друго место у Подручној лиги „Зрењанин”, у Меленцима је убедљиво поражен 4:1 од Русанде док је мокрински Делија изгубио 2:0 у Српској Црњи од Будућности.

Меленчани су већ на одмору водили 4:0, а након четврт сата игре једини погодак за Полет постигао је Кристиан Драганов из казненог ударца.

Полет: Гајинов, Надлачки (Мићин), Зорић, Шћепановић (Радловић), Драганов (Цвијан), Буцало (Узелац), Марковић, Кењало, Красин, Вукобрат, Нешић (Инђић).

Водећи Српскоцрњани рано су повели против Мокринчана без резервних играча, а ближе крају утакмице и оверили тријумф којих их, девет кола пре краја надметања, чврсто одржава на лидерској позицији.

Делија: Ковач, Тот, Вукобрат, Де. Миладинов, Д. Симић, Перишић, Фишаков, Недељков, Толмач, Моноштори, Челекетић.

Полет је пао на четврто место, има 10 бодова мање од лидера из Српске Црње, а три од другопласиране Русанде. Делија пак трећи је одоздо са 16 бодова.

Мокринчани ће у наредном 22. колу чекати Меленчане, а у Наково долази АСК из Арадца.

Друга лига Војводине. Мокринчани пред циљем

Рукометаши мокринске Црвене звезде у 21. колу Друге лиге Војводине забележили су 20. победу у сезони и бод их дели од овере првога места и пласмана у наш трећи степен надметања. Мокринчани су данас у Панчеву 30:27 победили РА Динамо, а у наредном колу дочекаће ЖСК из Жабља који је други на лествици са 10 бодова заостатка.

Црвена звезда: Крстић, Алмаши 2, Гаврилов, Иветић, Дукатаров 8(6), Маркуш 2, Домазет, Векић 3, Голић 5, Трнић 4, Ковач 4, Блажић, Ладичорбић 2, Малуцков.

Играле су у истом рангу и девојке ЖРК Мокрина, претпоследње на табели, које су поражене 37:35 у 15. колу на свом терену од Врбаса, а следећи противник биће им Нафтагас у Елемиру.

ЖРК Мокрин: Бркин 15(5), Стојшић 1, Вукобрат 3, Кецић, Попадић 3, Кнежев 4, Рељин, Бајкин 6, Ладичорбић 3. 

Мушка АРКУС лига. Огроман улог, мала добит за танку наду у спас

Унапред се знало, поражени из вечерашњег дуела у „Језеру”, Кикинда – Шамот (Аранђеловац), могу сматрати три кола пре краја да су испали, а и евентуални реми обе екипе оставио би, готово је сигурно, зацементиране испод црте спаса. Са тим сазнањем ривали за опстанак ушли су у дуел, који је на крају, пред стотинак гледалаца, припао Кикинђанима – 39:34.

Први део већ донео је много голова уз минималне разлике за ривале, 18:17 било је за Кикинђане. И у наставку пресликано, све до половине тога дела игре. Тада се пуцачки расположенија Кикинда резултатски одлепила, додуше захваљујући истовремено и свом голману Гаћиновићу који је на супротној страни терена баш у том периоду био одличан. Видело се већ тада да нашима други везани успех неће измаћи. Како било, улог и напор Кикинђана био је  огроман, а добит мала тек толика да продужи танку наду у спас.

– Тешка утакмица, после два месеца успели смо да победимо код куће. Знамо каква је ситуација на табели и ово је битна победа за нас. Било смо борбени и пожртвовани, надамо се опстанку – рекао је наш Марко Трнинић, проглашен за играча утакмице.

Владимир Митрески, први тренер Кикинђана редовно у оваквим ситуацијама када главни шеф струке, најчешће „са стране”, добије од „Гриндексоваца” карту у једном правцу, додао је:

– Нервозно смо ушли у меч, али смо паметно играли у нападу, а када су се наши голмани разбранили све је дошло на место. Трнинић је играч утакмице, али било их је још неколико који су заслужили тај епитет. Презадовољан сам, борићемо се до краја.

Наредног викенда неће бити рукомета, предстојеће 24. коло на распореду је за девет односно 10 дана, а Кикинђани ће 19. априла играти у Београду против Партизана. Три кола пре краја, Кикинда је прва испод црте опстанка, али сада са 13 бодова, два мање од Пролетера и три од Југовића.

МРК Кикинда: Балабан, Кукић, Стојановић 7, Босанчић, Лисица 4(2), Трнинић 1, Ђукић, Мишков (одбрана, 2 седмерца), Шијан 8, Врговић 8, Панић 2, Ракић 2, Комарек 4(2), Илијин 3, Гаћиновић (7 одбрана, два седмерца).

Дан Рома 11

Поводом Светског дана Рома, 8. априла, данас је одржан програм у Народном позоришту. Припремила су га два удружења из Кикинде – Ромски облак маште и КИ РОТ.

Свечаности су присуствовали градски, окружни, и покрајински функционери.

– Град Кикинда чини огромне напоре да се побољша положај ромске националне заједнице. Локалним акционим планом обухваћене су мере и активности у областима образовања, побољшања становања, културе. Кикинда је град у којем највише деце учи ромски језик са елементима националне културе, што нам је веома важно ради очувања националног идентитета – рекла је посланица у Скупштини АП Војводине, Јелена Јовановић.

Културне манифестације ради промоције културног идентитета Рома биле су локално ограничене на саме ромске заједнице. Установе културе нису препознавале значај активности за ромску националну мањину, што у Кикинди никада није био случај, истакла је директорица покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, Љиљана Михајловић.

– Кикинда активно спроводи програме представљања културе и традиције ромске националне мањине, што је нама веома важно јер сматрамо да, на тај начин, упознајемо једни друге, разбијамо предрасуде једни према другима и стварамо толерантније друштво у којем су сви грађани равноправни.

Програму су присуствовали и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Програм носи посебну поруку, а то је подизање свести међу нашим суграђанима о проблемима са којима се носе припрадници ромске националности. У Граду се трудимо да сарађујемо са њима, да им помогнемо у сузбијању сиромаштва, образовању и сузбијању дискриминације – рекла је Валентина Мицковски.

Нажалост, Роми су још увек на маргинама друштва, али напори у области инклузије дају резултате, каже Жељко Раду, координатор за ромска питања у Градској управи и председник Удружења грађана „Ромски облак маште“.

– Остварили смо напредак у социјалном становању и у економском оснаживању Рома. Боримо се за то да се млади Роми образују јер је то једини пут за излазак из зачараног круга сиромаштва и јер једино образовани Роми могу да нас представљају у правом светлу. На тај начин ћемо и остварити интеграцију о којој  стално говоримо – каже Раду. – Већ је видљив велики помак. Управо велики број деце која уче ромски језик и традицију довешће до бољег образовања, до тога да што више Рома има занат, средњошколско и факултетско образовање.

У шароликом програму учествовали су рецитатори и фолклор „Ромског облака маште“ као и „КИ РОТ-а“, певач „Звезда гранда“ Борис Петровић, Женска певачка група „Мелизми“ и најмлађи бубњар, Лукијан.

– Имам осам година и идем у други разред. Моја школа се зове „Фејеш Клара“. Свирам бубњеве од шесте године, деда ме је то научио, он је мој идол – каже Лукијан.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у Сероцку у Пољској, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 4. до 8. априла 1971. године.

На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из четрнаест земаља света, који су иницирали југословенски Роми, усвојен је међународни назив Ром, што на ромском значи човек, а за химну је изабрана песма „Ђелем, ђелем”, која говори о страдању Рома током Другог светског рата.

Обележавање Дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми у читавом свету налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво, у готово свим областима друштвеног живота, као и на њихову дискриминацију.

деца јаја

Ускршњу мису у Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” у Кикинди служио је жупник Ласло Бевиз. Присуствовали су јој и градски челници -Младен Богдан, председник Скупштине града, Мелита Гомбар, чланица Градског већа као и Рамона Тот, чланица Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине, који су честитали Ускрс свим суграђанима који данас прослављају највећи хришћански празник.

 

Локална самоуправа организовала је поделу ускршњих јаја која су фарбале суграђанке из Удружења жена Кикинда, а суграђанима их, уз најлепше жеље, после мисе, делили најмлађи глумци Дечијег позоришта „Лане” и запослени из кикиндског Културног центра.

Честитке уз поделу фарбаних јаја, суграђанима су упутили и активисти Градског одбора Српске напредне странке на својим штандовима.

Највећи хришћански празник који симболизује победу живота над смрћу данас прослављају католици, протестанти, англиканци, неке православне цркве и бројне мање цркве.

Ускршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Ускрса и зове „чуваркућа”. Деца највише воле овај празник због шарених јаја која им доносе велику радост као и свим укућанима.

У неким крајевима се чувају обичаји да понедељком, на други дан Ускрса, момци поливају девојке, како би биле здраве и лепе, а оне их дарују фарбаним јајима и другим поклонима.

воз

О значају реконструкције две регионалне пруге важне за грађане Србије и Румуније, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић разговарао је са амбасадорком Румуније у Србији Силвијом Давидоју. Реч је о пругама Панчево-Вршац-румунска граница и Панчево-Зрењанин-Кикинда-румунска граница.

Министар је истакао важност поновног успостављања воза између Србије и Румуније, који је укинут због неслагања око дугова. Предложио је оснивање Радне групе надлежних министарстава две земље, која би започела и пратила реализацију заједничких пројеката, а за које би финансијска помоћ могла да се затражи и од Европске уније.

– Желимо да решимо тај проблем и да поново успоставимо воз између Србије и Румуније – нагласио је Весић.

Истакао је и да ће се градити аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брза саобраћајница од Бачког Брега, на граници са Мађарском, до Накова на румунској граници, што ће бити најбржи пут од Румуније ка западној Европи.

-Банат је био запостављен у досадашњем развоју земље, али ће се то променити, значајно ћемо улагати у инфраструктуру у том делу земље, а то ће значити и грађанима Румуније, и бољој вези две земље- нагласио је министар.

 

Ускрс 2

Католици, протестанти, англиканци, неке православне и бројне мање цркве, прослављају данас Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу.

Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих.

За католичке заједнице средиште је читаве литургијске године. Како се слави у пролеће, и само ново годишње доба симбол је поновног стварања, а сврха му је да људима донесе храброст и наду за још једну годину.

Поводом овог празника негују се бројни обичаји, од ускршњих ватри, процесија с покорничким карактером на велики петак, до бојења и украшавања јаја и даривања јајима уз ускршња весеља и игре.

Римокатоличка црква је највећа хришћанска црквена заједница на свету, а такође и једна од најстаријих црквених институција. Отуда и разноликост обичаја, мада су они у суштини слични и код православних и код католика.

Богаство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају целом обреду још једно, посебно обележје. На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна, која ће се јести на празник, носи на благослов, што лепше и богатије украси сто, и припреми што више разноврсних јела.

Цвети (улазак Христа у Јерусалим)

Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Слави се у недељу, дан после Лазареве суботе, и седмицу пре Ускрса.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем ИВ века, као успомена на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим и на његову последњу недељу живота.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу, народ је Исуса дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи и машући гранама палме, што је представљало исказ дубоког поштовања и високе почасти.

Исус је у Јерусалим ушао на магарцу. Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак принца мира, не долазак краља, ратног завојевача.

Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника. У народу је везан и за буђење природе и њено цветање. Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноћи. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

врбица

Лазарева субота у народу позната као Врбица  посвећена је најмлађима и означава се као дечији празник.

Врбица је празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско”. У том чину је и симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Обичај у нашем народу јесте да се деца доведу у цркву. Родитељи их лепо обуку, купују им звончиће везане за тробијку и стављају их око врата. Деца трче по порту и радују се, а младе врбине гранчице носе, потом, кућама и стављају се поред иконе и кандила
Звончићи које деца носе су симбол победе над смрти јер је на тај дан Исус оживео Лазара.

Поред врбе и звончића, обичаји налажу и да се данас набере цвеће, а потом остави да преноћи у води. Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

Традиција у Кикинди је да Врбицу прати и вашар, који ни овога није изостао, на радост деце.

камион

Мушкарац  Д. В. стар 39 година, родом из Иђоша, који је радио као возач камиона за једну фирму, извршио је самоубиство вешањем у Мађарској.

Ништа није указивало да мушкарац има неких проблема, а најмање да ће подићи руку на себе. Страшна вест шокирала је све који су га познавали, каже извор упућен у овај случај, преноси Информер.

– Радио је као возач камиона, превозник за једну фирму и често је био на путу. Као гром из ведра неба погодила нас је вест да је себи одузео живот. Колико знамо, није имао проблема, бар ништа није указивало на то, тужна вест нас је растужила и затечени смо сазнањем да је то урадио- каже извор.

Мушкарац који је починио самоубиство путовао је у Мађарску. Паркирао је камион код једног узвишења, попео се на тај брег и у близини пронашао бандеру на коју се обесио.

Д. В. је родом из Иђоша, али је већ дуже време живео у Башаиду. Иза себе је оставио супругу и двоје деце.