Javno preduzeće „Toplana“ je i prošlu godinu završilo sa pozitivnim bilansom i odličnim procentom naplate. Uz to, rešen je i veliki problem sa magistralnim toplovodom koji je godinama, u grejnoj sezoni, izazivao prekide u snabdevanju daljinskim grejanjem velikog broja potrošača.
– Rezultat dobrog planiranja je upravo remont glavnog voda u Ulici Miloša Velikog – kaže direktor „Toplane“, Dušan Marjanović. – Taj deo trase je glavna aorta, deo koji je uzrokovao i celodnevna isključenja kompletnog centra grada jer snabdeva više od 70 odsto korisnika u našem sistemu. Sa više od 45 miliona dinara sopstvenih sredstava, bilo je to možda i najveće ulaganje u protekloj deceniji. Od kada smo, uz pomoć lokalne samouprave, 2019. godine, izmirili zaostala dugovanja prema „Srbijagasu“, akumulirali smo sredstva upravo za ovakve, velike remonte. Iako je zima blaga, grejanje funkcioniše odlično. Ovo je, možda, i najbolja sezona u dugom periodu, u kojoj nismo imali nijednu havariju.
Marjanović podseća da ovo javno preduzeće, već godinama unazad, posluje pozitivno i na vreme izmiruje sve svoje obaveze. U ovoj godini, kaže, u periodu remonta, takođe će se obnavljati delovi sistema, kako bi se isključila svaka mogućnost kvarova u grejnoj sezoni.
– Spremni smo i za niske, zimske temperature, i očekujemo da će grejna sezona proći bez problema. Verujemo da ćemo, stručnim radom tehničkog dela preduzeća, i ulaganjem u obnovu zastarele opreme i mreže, doprineti još boljem poslovanju.
Za ovu grejnu sezonu obezbeđena je dovoljna količina gasa, što isključuje poremećaje u daljinskom grejanju.
– Cena gasa povećana nam je za 11 odsto, struju plaćamo za 10 evra po megavat-času više. Ipak, u dogovoru sa Gradskom upravom, i racionalnom potrošnjom u toplijim danima, uspećemo da prebrodimo period do kraja ove grejne sezone, a da korisnike ne opteretimo poskupljenjem – kaže Marjanović.
„Toplana“ ima više od tri hiljade korisnika, oko trideset odsto su pravna lica. Inače, potrošači revnosno izmiruju račune jer je naplata fizičkim licima, u 2022. godini, bila veća od 97 odsto, kaže Marjanović. Pravnim subjektima naplata je bila za samo dva odsto manja. Svim korisnicima i dalje se pruža mogućnost da zaostale obaveze plate u ratama.
– Na nedavno održanom sastanku sa direktorom ove institucije i njegovim saradnicima, razgovarali smo o temama iz kulture i obrazovanja, o tome kako kinesku kulturu možemo da približimo našim sugrađanima, na što atraktivniji način. Dogovorili smo se da započnemo sa prikazivanjem kineskih filmova, što će 
omogućiti Kikinđanima da upoznaju kineski jezik, kulturu, tradiciju i kinematografiju. Institut nam je ponudio besplatne časove kineskog jezika u školama. Ova ideja veoma se dopala direktorima, nastavnicima i deci, jer im se pruža mogućnost da nauče nešto novo, tako da, od 1. septembra, možemo očekivati kineski jezik, kao deo vannastavnih aktivnosti, u najmanje osam škola – rekla je Valentina Mickovski.
Dodala je da saradnja Instituta i Grada znači i saradnju dve zemlje, kao i spajanje dve kulture, što je veoma značajno i za ostale sfere društva.
Devojke su osvojile zlato u kategoriji pevanja božićnih i koledarskih pesama. Na Festivalu je nastupilo deset grupa iz šest zemalja: Slovačke, Litvanije, Slovenije, Austrije, Srbije i zemlje domaćina.
– Shvatili smo da nije dovoljno samo jednom u toku godine usklađivati rast najnižee zarade, s obzirom na to da vrednost potrošačke korpe neprestano raste zbog opšte ekonomske situacije izazvane ratom u Ukrajini. Minimalna zarada od 40.020 dinara počela je da se primenjuje 1. januara, a bila je deplasirana još u novembru, kada je najniža vrednost potrošačke korpe bila 50 hiljada dinara. Znači da već sada zaostajemo 25 odsto, što je, zapravo samo desetak hiljada dinara. Na to još treba dodati rast troškova života za januar; očekuje nas viša cena struje, što povlači i druga poskupljenja – kaže Drljić.
– Situacija je još kompleksnija od 1. januara jer nije izvršena korekcija koeficijenata, nije počeo obračun zarada po platnim grupama i platnim razredima – objašnjava Drljić. – Kada se koeficijent pomnoži sa vrednošću, dobije se manji iznos od minimalne zarade, izgubio se smisao raspona između zarada. Radi rešavanja obog problema, država je donela zakon koji je, skupštinskom odlukom, stavila van snage do 2025. godine jer nema sredstava. Mi smo ponudili prelazno rešenje, ali još uvek nismo dobili odgovor od resornog ministarstva.
– Kikindske firme su se, prošle godine, suočile sa izazovima kakve nisu imale ni 80-ih i 90-ih godina. Ipak, privreda je sasvim dobro reagovala – kaže predsednik RPK u Kikindi, Tibor Horvat. – Izvoz je, prošle godine bio manji jer nije bilo metanola i sirćetne kiseline koje smo ranije izvozili u vrednosti od gotovo 80 miliona evra. Ipak, spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za oko 30 miliona evra.
– Porastao je izvoz delova gasnih turbina za sto procenata, delova za motorna vozila za 24 procenta. Fabrika „Toza Marković“ je, u odnosu prvih devet meseci 2021, prošle godine do oktobra zabeležila porast od 64 procenta i godišnju proizvodnju od 35 miliona komada crepa. Uz to, „Šoletovi“ kontejneri za čvrste materijale čine 40 odsto izvoza. I Livnica automobilska industrija je, takođe, povećala proizvodnju – kaže Horvat.