Studenti vajarstva završnih godina akademija u Rijeci, Osijeku, Cetinju, Novom Sadu i Beogradu, borave u Kikindi na Internacionalnom kampu Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“. Studentski program u Ateljeu Centra sprovodi se već 15 godina, ovog maja sa značajnom novinom.
– Naš cilj je da, kroz ovaj, pratimo buduće umetnike – kaže Aleksandar Lipovan, menadžer međunarodne saradnje. – Pored postojećih, planiramo da ostvarimo kontakte sa umetničkim akademijama u čitavom regionu, da stvorimo umetničko zajedništvo, mesto na kojem studenti sarađuju i razmenjuju iskustva. Ove godine, pored praktičnog rada, uvodimo i teoretsku nastavu. Predavači su profesori koji su doveli svoje studente i profesor sa univerziteta u Lionu, Bernard Ridiger, koji je prošle godine bio kod nas na Simpozijumu.
Lipovan dodaje da je, zahvaljujući ugovorima potpisanim sa umetničkim akademijama, „Tera“ nastavna baza za stručnu praksu vajanja skulptura u terakoti.
Jedan od predavača, profesor Ridiger, stigao je, ovoga puta, iz Novog Sada gde, na Akademiji umetnosti, učestvuje u programu razmene.
– Vratio sam se u Kikindu, pre svega jer sam povezan sa ovim mestom. Ovde se radi sa glinom sa ovog područja. Ta veza sa zemljom mi je veoma važna. Takođe, završiću skultpuru koju sam započeo prošle godine – kaže profesor Ridiger.
Glinu sa kikindskog tla istražuje i sa njom radi 30 studenata. Jelena Pavićević Marković pohađa drugu godinu master studija na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju.
– Ovde nastavljam svoj ciklus radova koji sam započela u Crnoj Gori. Skulpture simbolišu hramove mojih emocija i unutrašnjeg sadržaja. Već sam bila ovde pre deset godina, veoma sam zadovoljna i profesionalno ispunjena. Ljudi su vrlo gostoljubivi – kaže Jelena.
Uslovi za rad i prijem ostavili su vrlo lep utisak i na Saru Klešin iz Rijeke, studentkinju treće godine.
– Radim na organskoj formi, počela sam sa skicom koju menjam kako to glina zahteva. Prvi put sam ovde i jako sam zadovoljna prostorom, ljudima, sviđa mi se grad. Mnogo smo kolega upoznali i pomažemo jedni drugima. Ova glina je malo drukčija od one sa kojom radimo na Akademiji, dosta je masnija, ali je bolja i prirodnija za rad.
Sa Cetinja je stigao i Vukašin Tanjević, student treće godine.
– Još je lepše nego što smo očekivali. Ovde su bolji uslovi za rad sa glinom nego na akademiji. Istražujem materijal i njegovu statiku, uradio sam dve skulpture – kaže Vukašin.
Nikša Borovac je na prvoj godini mastera Akademije umjetnosti i kulture u Osijeku.
– Radim sa glinom već 10 godina, ali prvi put sa ovom vrstom. Veoma je čvrsta i ugodna za rad – kaže Nikša. – Obuzet sam motivom ruke, ovde sam izradio kompoziciju elemenata, da vidim kako funkcionišu zajedno.
Internacionalni studentski kamp održava se od 8. do 18. maja. U izuzetnom prostoru Ateljea, potpuno prilagođenom potrebama umetnika i njihovom stvaranju, studenti su na svom umetničkom putu ucrtali još jednu važnu tačku i mesto kojem će se, verujemo, rado vraćati.
– Kao i uvek kada je reč o sportu, meni je veliko zadovoljstvo da budem na ovakvim dogaćajima, jer Kikinda jeste grad sporta, i normalno je da se gradska uprava uključi u sve ovo, pogotovo ovde u Mokrinu, u prelepoj hali. Ko god da pobedi ovde, podržaćemo ih da nas što bolje predstave na regionalnom takmičenju da i tamo budu najbolji i, što da ne, pokušaju na kraju sa republičkog nadmetanja kao prvaci da donesu svom selu otvoreni rukometni teren – rekao je Lukač.
Davor Štefanek naglasio je da ima odličnu saradnju s kikindskom gradskom upravom već šest godina, otkad je na čelu Sportskog saveza Srbije.
– Sport u Kikindi u usponu je, pravi ljudi u sportu na pravim su mestima kod vas. Hvala i gradonačelniku Lukaču, koji ima smisao za sport i koji podržava kikindske sportiste, takođe i Mokrinčanima koji su se prihvatili organizacije u njihovoj sjajnoj hali, a radimo da svako selo u Srbiji treba da ima ovakav objekat. Malo imamo opština iz Vojvodine u ovim igrama, ali sport u Vojvodini je jak. Naša ideja da svakom treba da omogućimo da se bavi sportom – kazao je Štefanek.
– Mokrinčani su poznati po muškom rukometnom klubu, a i po takmičarskom duhu u tucanju jajima i borbi guskova i sada su prihvatili da budu i deo ove manifestacije i zato zaslužuju pohvale, kao i Grad Kikinda i Sportski savez u vašem gradu. Omogućili su velikom broju uglavnom bivših sportista da se sada kao rekreativci bave sportom kroz ovakav vid takmičenja. 
– Tri godine planirali smo da se uključimo u ove igre, pogotovo što je malo opština iz Vojvodine dosad u ovome. Raznovrsna su takmičenja, a nagrada za najbolje u Srbiji zaista je primamljiva. Sledeće godine, verujem da će i ostala kikindska sela nastupiti. 
