najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U okviru projekta za unapređenje uslova rada osoba sa invaliditetom, Ministrastvo za rad, boračka i socijalna pitanja i Grad Kikinda obezbedili su 10 miliona dinara za uređenje i adaptaciju objekta na Trgu srpskih dobrovoljaca 10, pored Gradske kuće, koji koristi 11 udruženja građana.
U toku su radovi na električnim instalacijama, vodovodu i izolaciji, a predviđeno je da se i ulaz potpuno prilagodi stanarima zgrade, kao i da se kompletno uredi ulazna kapija.
Članovi starije grupe škole folklora „Gusala“ učestvovali su, od 8 do 12 juna, na 25. Međunarodnom festivalu dečjih folklornih ansambala u Bratislavi. Na Festivalu su nastupili dečiji ansambli iz Bugarske, Češke, Slovačke i „Gusle“, kao jedini predstavnici Srbije.
Folklorci iz našeg grada su, brojnoj publici, tokom pet nastupa, predstavila muzičko folklorno nasleđe Srbije, sa posebnim naglaskom na nasleđe Kikinde i Banata. Sa tradicionalnim igrama različitih oblasti Srbije, članovi „Gusala“ upoznali su ostale učesnike na folklornoj radionici Festivala.
Rekonstrukcija starog dela Bolnice uskoro se nastavlja radovima na zgradi u kojoj su do sada bila odeljenja pedijatrije, onkologije, dermatovenerologije, patologije, Jedinica za palijativno zbrinjavanje i bolnička apoteka. Ovo je uslovilo i privremeni premeštaj pomenutih službi u novi deo Bolnice.
Tako se sada Odeljenje patologije i apoteka nalaze u prizemlju nove bolnice. Na prvom spratu, gde je Odeljenje ortopedije, deo prostora zauzima Jedinica za palijativno zbrinjavanje, a na ORL odeljenju smeštena je Dermatovenerologija. Onkologija se nalazi na drugom spratu, gde deli prostor sa Neurologijom, dok se Dečije odeljenje sada nalazi na delu gde je Ginekologija. Ovde se nalazi i pedijatrijska ambulanta, koja će dežurati tokom noći. Podsećamo da je Infektivno odeljenje, koje je ranije premešteno, i dalje na trećem spratu, saopšteno je iz kikindske Opšte bolnice.
Spoljašnji ocenjivači Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova (AZUS) posetili su Opštu bolnicu u Kikindi. Bila je to četvrta redovna poseta radi praćenja procesa reakreditacije ove ustanove koji se sprovodi u periodu od sedam godina, od jula 2018. do jula 2025. godine.
I ovoga puta ocenjivači su proveravali poštovanje akreditacionih standarda, procesa, protokola i procedura koji garantuju kvalitetnu i bezbednu zdravstvenu zaštitu pacijenata, ali isto tako i omogućavaju zaposlenima uslove za kvalitetniji, stručniji i bezbedniji rad.
Dr Vesna Tomin, v. d. direktorica Bolnice, upoznala je predstavnike Agencije sa aktivnostima koje su sprovedene u prethodnoj godini i koje u fokusu imaju zadovoljnog pacijenta i zadovoljnog zdravstvenog radnika.
Nakon pregleda dokumentacije, predstavnici AZUS-a obišli su i klinički deo – Urgentno-prijemno-trijažnu službu, Odeljenje hirurgije i Odeljenje za infektivne bolesti.
Ova poseta pokazala je i još jednom potvrdila da je Opšta bolnica Kikinda na dobrom putu u ostvarivanju zacrtane vizije – da bude vodeća Bolnica u okrugu, koja svoju delatnost obavlja stručno, efikasno i ekonomično, poštujući najnovije standarde kvaliteta i bezbednosti, u skladu sa zahtevima struke i očekivanjima pacijenata, da bude Bolnica u koj će pacijent želeti da se leči, saopšteno je iz ove ustanove.
Zvanični izveštaj iz AZUS-a očekuje se u narednim sedmicama.
Sindikalna organizacija penzionera upriličila je za svoje članove jednodnevni izlet. Pedesetak penzionera posetilo je Banju Vrdnik, Manastir Ravanicu, Sremske Karlovce – Bogosloviju, Gimnaziju i Stražilovo.
– Putovanje smo organizovali u saradnji sa “Prometej turs”-om. Imali smo lep dan i mnogo lepih doživljaja, a putnici su ekskurziju prepričavali u superlativu – kaže organizator putovanja, potpredsednik Sindikalne organizacije penzionera, Radovan Subin. – Po povoljnim cenama u septembru ćemo organizovati letovanje u Igalu, a u oktobru ćemo ići u Topolu, na branje grožđa i na Oplenac.
Sindikalna organizacija brine o svojim članovima, napominje Subin i dodaje da je ogrev za narednu zimu već isporučen. Prostorije ovog sindikata nalaze se u Nemanjinoj 1, u zgradi nekadašnjeg „Radničkog bioskopa“ i otvorene su utorkom i četvrtkom od 10 do 12 sati.
Stefan Ostojić, naš sugrađanin, glumac, jedni je pozorišni klovn u Srbiji i upravo se vratio sa mini-evropske turneje. Putovao je sa svojim „Lalom“, monodramom koju je napravio u saradnji sa čuvenom rediteljkom Li Delong.
U međuvremenu, Ostojić je igrao u Domu kulture „Studentski grad“ u Beogradu, u Kraljevu, u Srpskom narodnom pozorištu i u Pozorištu mladih u Novom Sadu. Od premijere koja je održana septembra prošle godine, Ostojić je kao Lala na scenu stao tačno 34 puta, računajući i nastupe u kikindskim selima na biciklističkoj turneji. Isto toliko puta poslao je poruku ljubavi i tolerancije koju su svi razumeli i prihvatili.
„Kikindski portal“: Posle igranja u kikindskim selima, gradovima u Srbiji, gostovanja na Azorskim ostrvima, Osijeku i u Pragu, smešila se evropska turneja. Ipak, nije sve proteklo po planu.
Stefan Ostojić: Da, prvo je trebalo da odem u Veliku Britaniju, u Brajton, na značajan svetski pozorišni festival „Brajton frindž“, na koji sam bio pozvan. Međutim, nisam dobio vizu. Zatim sam, kao što je i bilo planirano, nastupio na „Zagrebačkom klovnovskom festivalu“ na kojem su, takođe, bili glumci iz više evropskih zemalja. Posle toga sam otputovao u Švedsku u kojoj sam bio dve i po nedelje. U sklopu projekta „Strejndž spejsis“ u kojem je bio i „Teatar Teatron“ iz kojeg su me pozvali da učestvujem, igrao sam četiri puta: u Stokholmu, Malmeu i u malom mestu na krajnjem severu Švedske, u Moskoselu.
„Kikindski“: Da li su svuda razumeli Lalinu priču?
Ostojić: „Lalu“ razumeju gde god da odem, svuda je publika jako lepo prima. Zanimljivo je da ljudi i posle predstave pričaju o tome. Recimo, kada vide neki par na ulici, kažu „Evo Lala i Sosa“. Ako se neko pravi važan, kažu „On je Baja“. Likovi nastavljaju da postoje kao arhetipovi i u njihovom društvu, što mi je posebno drago. Lalu doživljavaju kao zabavnog, prate priču i reaguju. U Švedskoj su na seminarima bili i umetnici iz drugih zemalja; bilo je Italijana, Nemaca, Austrijanaca. Jedna devojka iz Albanije se rasplakala u toku predstave. Vrlo često se događa da neko u publici poznaje neki par koji ima sličnu sudbinu kao moji Lala i Sosa. Igrao sam za mnogo stranaca, samo dva puta za Šveđane. Tamo su mnogo emotivije prihvatali predstavu, mnogi su se bili i rastužili. U Švedskoj se i deci dozvoljava više slobode, trčali su po sceni u toku predstave, a na jednom izvođenju dečak je osetio potrebu da bude sa mnom, seo je na sredinu scene i ja sam igrao oko njega. Posle predstave publika ima priliku da postavlja pitanja. Pitali su me o procesu, da li mi je naporno. Jedna devojčica se javila i tražila da još jednom odigram predstavu. Zanimljivo je da ljudi tamo prilaze glumcu i odaju mu priznanje za njegov rad, kod nas obično pričaju o tome kako su se proveli na predstavi. Ne navijam ni za jedno, samo primećujem. Švedska je veoma uređena, imaju razrađene sisteme za bavljenje umetnošću i, koliko sam video, u njoj je mnogo je lakše živeti od umetnosti i postići nešto, nego na drugim mestima.
„Kikindski“: Kako je bilo na Klovnovskom festivalu u Zagrebu?
Ostojić: To je jedini festival te vrste na Balkanu. Bilo je i tamo dosta stranaca, i među kolegama i u publici. Sreli smo se svi mi koji se bavimo ovom vrstom teatra i bilo je divno. Gledali smo mnogo načina klovnovskog igranja, od „slepstika“, čiji su predstavnici Čarli Čaplin i Baster Kiton, do akrobatskih klovnovskih nastupa. Završili smo master-klas poznatog američkog klovna Džona Tauzena. Učestvovao sam na okruglom stolu na temu „Gde je danas klovnovski teatar na prostoru eks-Jugoslavije“. Bilo je jako zanimljivo i lepo; u Hrvatskoj Lalu već poznaju i mnogo su ga voleli. Tamo je bila i rediteljka Li Delong, veoma je zadovoljna kako se razvija predstava. U Zagrebu sam dobio i prvu pozorišnu kritiku i baš sam zadovoljan.
„Kikindski“: Šta Lala sada planira (šta je sada smislio)?
Ostojić: „Lala“ se vraća biciklističkoj turneji jer se zalažem za decentralizaciju kulture. Želim da ljudi gledaju pozorište tamo gde pozorište retko ili nikada ne dolazi. Biciklom ću otići u najmanje selo u Srbiji, u Muškovinu kod Prijepolja. Zatim imam zakazana gostovanja u Mađarskoj i u Bosni i još neke festivale u inostranstvu na koje mislim da ću otići. Jako se radujem igranju u Mađarskoj jer sam u Portugaliji imao deo publike iz te zemlje i vrlo su emotivno reagovali na „Lalu“. Voleo bih i da ponovo igram u Kikindi.
Dok se sve želje ne ostvare, „Lala“ svoju priču o ljudima s našeg podneblja, o toleranciji, razumevanju i poštovanju, pre svega ljubavi, nastavlja da širi po meridijanima. I poručuje – kad ste pred izborom, birajte ljubav.
Petar Terzić, istraživač senćanske istorije, predstaviće svoju knjigu “Teodor Pl. Branovački Senćanin” u Kikindi.
Ovaj zavičajni istoričar dobitnik je gradskog odličja Sente, „pro urbe“. Zanimljivo je da je dobijeni novac uložio u izradu metalne ograde koja je postavljena oko groba majke Stevana Sremca.
Književno veče Petra Terzića održaće se u Galeriji Kulturnog centra u petak, 16. juna, od 19 sati.
Sunčica Aleksić ima 38 godina i radi u obezbeđenju fabrike „Toza Marković“. Krv daruje već 17 godina, do sada je to učinila 35 puta. Danas je, na Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, za svoju humanost, dobila zahvalnicu Crvenog krsta.
– Dajem krv jer je to humano, naučila sam u porodici. Moj deda je višestruki davalac i ja sam krenula njegovim stopama. Dajem krv svaka četiri meseca, ali sam imala prekide zbog dve trudnoće. Krvi uvek treba, to je samo 10 minuta vremena. Mislim da svako ko je zdrav to treba da učini. Kad bi svako samo jednom dao krv, ne bismo imali problema sa zalihama – kaže Sunčica.
Apsolutni šampioni humanosti na današnjoj svečanosti u Crvenom krstu su: Jožef Balog iz Sajana i Atila Levai i Kristijan Gubačko iz Kikinde koji su krv darivali sto puta. Za 75 davanja zahvalnice su dobili Miroslav Ivanov i Mile Marić.
– Danas odajemo priznanje ljudima koji su dali veliki doprinos, onima koji su 35, 50, 75 i 100 puta dali krv. Takođe smo plakete „Široko srce“ uručili najhumanijim sredinama, a ovoga puta to su Tehnička škola, „NIS Gaspromnjeft“ i Mesna zajednica Mokrin – rekla je sekretarka kikindskog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac.
Ona je dodala da je, u prošloj godini, na teritoriji grada, zabeleženo 1. 663 davanja, što je 94 odsto u odnosu na plan napravljen sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine. U motivacionom programu volontera Crveenog krsta učestvovalo je 360 srednjoškolaca i isto toliko je bilo novih davanja krvi.
U svečanoj sali Crvenog krsta večeras su uručene i nagrade najboljima na konkursu na temu „Krv život znači“. Za literarne radove priznanja su dobile Nevena Vukelić, učenica četvrtog razreda OŠ „Jovan Popović“ i Nada Agbaba, učenica trećeg razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“. Tinda Urban, učenica sedmog razreda OŠ „Mora Karolj“ u Sajanu, Sanja Davidović, koja pohađa treći razred OŠ „Žarko Zrenjanin“ i Anđela Gojković iz četvrtog razreda škole „Jovan Popović“, nagrađene su za likovne radove.
Priznanja višestrukim davaocima uručio je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Humanost, solidarnost, saosećajnost ovih ljudi služi za primer svima nama. I ja sam od prošle godine postao dobrovoljni davalac i zato poručujem da treba da pomažemo jedni drugima. Hvala ovim hrabrim ljudima koji su uvek tu da pomognu bez nadoknade i nagrade – rekao je Lukač.
Ukupno su uručene 43 zahvalnice i jedna, višestrukom davaocu Slobodanu Jovičinu, za doprinos promociji i popularisanju dobrovoljnog davalaštva krvi.
Mirna Rackov iz Kikinde jedina je žena u Vojvodini i čitavoj Srbiji koja se bavi opančarstvom. Njena firma SZR „Maca papučarica“ ovih dana proslavila je 14. rođendan, a pravi poklon stigao joj je danas. Osvojila je drugu nagradu i ček na 300.000 dinara na konkursu „Junaci mikrobiznisa 2023.“
– Velika je čast biti u sto odabranih u prvom krugu ovog takmičenja, a kamoli ući u najuži izbor od pet firmi. Ovo nije samo moj uspeh, nego i uspeh svih koji su glasali za mene, jer su o prva tri mesta odlučivali glasovi na društvenim mrežama. Hvala svima koji su me podržali i tako omogućili da dobijem ovu nagradu – rekla je Mirna.
Takmičenje su organizovali Ministarstvo finansija, Privredna komora Srbije, „3 Bank“ i dnevne novine „Blic“.
Mirna je firmu otvorila 2009. godine. Pored opanaka, bavi se i izradom obuće za folklor. U ponudi ima oko 40 modela opanaka, čizmama, ženskih cipela i cipela za probe folklora. Izrađuje opanke sa prostora Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovačke, Ukrajne i Turske.
Nekoliko godina unazad pravi i opanke i obuću za potrebe snimanja serija i filmova.
Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“, u okviru Dana polja strnih žita i herbicidnih ogleda u kukuruzu, predstavljena je 81 sorta žita, ječma, tritikalea i raži. Proizvođači su mogli da vide i kako u našim mikroklimatskim uslovima uspeva 14 novih sorti pšenice.
Pero Latinović (83), poljoprivrednik iz Banatskog Velikog Sela ratarstvom se bavi 60 godina i kaže da ne pamti ovakvu godinu.
– Bolje godine nije bilo, ni za rast, ni za nicanje. Ako bude lepih, sunčanih dana, i rod će biti vrhunski. Žetvu planiram da počnem oko 1. jula, a pšenice imam na oko sto hektara – kazao je Latinović.
Očekuju se prinosi iznad proseka, a žetva pšenice mogla bi da počne za desetak dana.
– Od setve, pa sve do sada, kada smo na pragu žetve, poljoprivrednici su se susreli sa puno izazova. Već u oktobru rađen je tretman protiv cikade i svih vrsti vašiju, zima je bila blaga i topla, tako da je donela bolesti, isto kao i česte prolećne kiše – rekao je Zoran Simić, savetodavac u PSS. – Od oktobra do sada imamo prosek je 444 litre vodenog taloga po kvadratu, dok su delovi atara u Bašaidu i Banatskoj Topoli imali znatno više padavina. Kiše su uslovile poleganje žita na 25 do 30 procenata zasejanih njiva.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Petar Samolovac, posetu na Danu polja iskoristio je da pozove poljoprivrednike da konkurišu za sredstva. Ove godine budžet je veći i iznosi 1,4 milijardu dinara, a uvršteni su i novi programi, na zahtev poljoprivrednika.
– Na Danima polja susreću se struka i nauka i to je pomoć poljoprivrednicima za planiranje narednih proizvodnji – napomenuo je Mladen Đuran, direktor PSS.
I lokalna samouprava osluškuje potrebe proizvođača i u skladu sa tim raspisuje javne konkurse, dodao je gradonačelnik Nikola Lukač.
– U toku su javni pozivi za unapređenje poljoprivredne proizvodnje za lokalne proizvođače. Odvojeno je oko 15 miliona dinara za dvadesetak konkursa, a okrenuti smo takozvanim malim proizvođačima koji teže dobijaju sredstva kada apliciraju kod Pokrajine i Republike – precizirao je Lukač.
Za konkursne linije je jednostavno aplicirati i dobiti podsticaj. Pšenice ove godine ima više za 10 odsto u odnosu na višegodišnji prosek – ova kultura zauzima oko 17.000 hektara.
