најчитанији портал Севернобанатског округа
У оквиру пројекта за унапређење услова рада особа са инвалидитетом, Министраство за рад, борачка и социјална питања и Град Кикинда обезбедили су 10 милиона динара за уређење и адаптацију објекта на Тргу српских добровољаца 10, поред Градске куће, који користи 11 удружења грађана.
У току су радови на електричним инсталацијама, водоводу и изолацији, а предвиђено је да се и улаз потпуно прилагоди станарима зграде, као и да се комплетно уреди улазна капија.
Чланови старије групе школе фолклора „Гусала“ учествовали су, од 8 до 12 јуна, на 25. Међународном фестивалу дечјих фолклорних ансамбала у Братислави. На Фестивалу су наступили дечији ансамбли из Бугарске, Чешке, Словачке и „Гусле“, као једини представници Србије.
Фолклорци из нашег града су, бројној публици, током пет наступа, представила музичко фолклорно наслеђе Србије, са посебним нагласком на наслеђе Кикинде и Баната. Са традиционалним играма различитих области Србије, чланови „Гусала“ упознали су остале учеснике на фолклорној радионици Фестивала.
Реконструкција старог дела Болнице ускоро се наставља радовима на згради у којој су до сада била одељења педијатрије, онкологије, дерматовенерологије, патологије, Јединица за палијативно збрињавање и болничка апотека. Ово је условило и привремени премештај поменутих служби у нови део Болнице.
Тако се сада Одељење патологије и апотека налазе у приземљу нове болнице. На првом спрату, где је Одељење ортопедије, део простора заузима Јединица за палијативно збрињавање, а на ОРЛ одељењу смештена је Дерматовенерологија. Онкологија се налази на другом спрату, где дели простор са Неурологијом, док се Дечије одељење сада налази на делу где је Гинекологија. Овде се налази и педијатријска амбуланта, која ће дежурати током ноћи. Подсећамо да је Инфективно одељење, које је раније премештено, и даље на трећем спрату, саопштено је из кикиндске Опште болнице.
Спољашњи оцењивачи Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС) посетили су Општу болницу у Кикинди. Била је то четврта редовна посета ради праћења процеса реакредитације ове установе који се спроводи у периоду од седам година, од јула 2018. до јула 2025. године.
И овога пута оцењивачи су проверавали поштовање акредитационих стандарда, процеса, протокола и процедура који гарантују квалитетну и безбедну здравствену заштиту пацијената, али исто тако и омогућавају запосленима услове за квалитетнији, стручнији и безбеднији рад.
Др Весна Томин, в. д. директорица Болнице, упознала је представнике Агенције са активностима које су спроведене у претходној години и које у фокусу имају задовољног пацијента и задовољног здравственог радника.
Након прегледа документације, представници АЗУС-а обишли су и клинички део – Ургентно-пријемно-тријажну службу, Одељење хирургије и Одељење за инфективне болести.
Ова посета показала је и још једном потврдила да је Општа болница Кикинда на добром путу у остваривању зацртане визије – да буде водећа Болница у округу, која своју делатност обавља стручно, ефикасно и економично, поштујући најновије стандарде квалитета и безбедности, у складу са захтевима струке и очекивањима пацијената, да буде Болница у кој ће пацијент желети да се лечи, саопштено је из ове установе.
Званични извештај из АЗУС-а очекује се у наредним седмицама.
Синдикална организација пензионера уприличила је за своје чланове једнодневни излет. Педесетак пензионера посетило је Бању Врдник, Манастир Раваницу, Сремске Карловце – Богословију, Гимназију и Стражилово.
– Путовање смо организовали у сарадњи са “Прометеј турс”-ом. Имали смо леп дан и много лепих доживљаја, а путници су екскурзију препричавали у суперлативу – каже организатор путовања, потпредседник Синдикалне организације пензионера, Радован Субин. – По повољним ценама у септембру ћемо организовати летовање у Игалу, а у октобру ћемо ићи у Тополу, на брање грожђа и на Опленац.
Синдикална организација брине о својим члановима, напомиње Субин и додаје да је огрев за наредну зиму већ испоручен. Просторије овог синдиката налазе се у Немањиној 1, у згради некадашњег „Радничког биоскопа“ и отворене су уторком и четвртком од 10 до 12 сати.
Стефан Остојић, наш суграђанин, глумац, једни је позоришни кловн у Србији и управо се вратио са мини-европске турнеје. Путовао је са својим „Лалом“, монодрамом коју је направио у сарадњи са чувеном редитељком Ли Делонг.
У међувремену, Остојић је играо у Дому културе „Студентски град“ у Београду, у Краљеву, у Српском народном позоришту и у Позоришту младих у Новом Саду. Од премијере која је одржана септембра прошле године, Остојић је као Лала на сцену стао тачно 34 пута, рачунајући и наступе у кикиндским селима на бициклистичкој турнеји. Исто толико пута послао је поруку љубави и толеранције коју су сви разумели и прихватили.
„Кикиндски портал“: После играња у кикиндским селима, градовима у Србији, гостовања на Азорским острвима, Осијеку и у Прагу, смешила се европска турнеја. Ипак, није све протекло по плану.
Стефан Остојић: Да, прво је требало да одем у Велику Британију, у Брајтон, на значајан светски позоришни фестивал „Брајтон фринџ“, на који сам био позван. Међутим, нисам добио визу. Затим сам, као што је и било планирано, наступио на „Загребачком кловновском фестивалу“ на којем су, такође, били глумци из више европских земаља. После тога сам отпутовао у Шведску у којој сам био две и по недеље. У склопу пројекта „Стрејнџ спејсис“ у којем је био и „Театар Театрон“ из којег су ме позвали да учествујем, играо сам четири пута: у Стокхолму, Малмеу и у малом месту на крајњем северу Шведске, у Москоселу.
„Кикиндски“: Да ли су свуда разумели Лалину причу?
Остојић: „Лалу“ разумеју где год да одем, свуда је публика јако лепо прима. Занимљиво је да људи и после представе причају о томе. Рецимо, када виде неки пар на улици, кажу „Ево Лала и Соса“. Ако се неко прави важан, кажу „Он је Баја“. Ликови настављају да постоје као архетипови и у њиховом друштву, што ми је посебно драго. Лалу доживљавају као забавног, прате причу и реагују. У Шведској су на семинарима били и уметници из других земаља; било је Италијана, Немаца, Аустријанаца. Једна девојка из Албаније се расплакала у току представе. Врло често се догађа да неко у публици познаје неки пар који има сличну судбину као моји Лала и Соса. Играо сам за много странаца, само два пута за Швеђане. Тамо су много емотивије прихватали представу, многи су се били и растужили. У Шведској се и деци дозвољава више слободе, трчали су по сцени у току представе, а на једном извођењу дечак је осетио потребу да буде са мном, сео је на средину сцене и ја сам играо око њега. После представе публика има прилику да поставља питања. Питали су ме о процесу, да ли ми је напорно. Једна девојчица се јавила и тражила да још једном одиграм представу. Занимљиво је да људи тамо прилазе глумцу и одају му признање за његов рад, код нас обично причају о томе како су се провели на представи. Не навијам ни за једно, само примећујем. Шведска је веома уређена, имају разрађене системе за бављење уметношћу и, колико сам видео, у њој је много је лакше живети од уметности и постићи нешто, него на другим местима.
„Кикиндски“: Како је било на Кловновском фестивалу у Загребу?
Остојић: То је једини фестивал те врсте на Балкану. Било је и тамо доста странаца, и међу колегама и у публици. Срели смо се сви ми који се бавимо овом врстом театра и било је дивно. Гледали смо много начина кловновског играња, од „слепстика“, чији су представници Чарли Чаплин и Бастер Китон, до акробатских кловновских наступа. Завршили смо мастер-клас познатог америчког кловна Џона Таузена. Учествовао сам на округлом столу на тему „Где је данас кловновски театар на простору екс-Југославије“. Било је јако занимљиво и лепо; у Хрватској Лалу већ познају и много су га волели. Тамо је била и редитељка Ли Делонг, веома је задовољна како се развија представа. У Загребу сам добио и прву позоришну критику и баш сам задовољан.
„Кикиндски“: Шта Лала сада планира (шта је сада смислио)?
Остојић: „Лала“ се враћа бициклистичкој турнеји јер се залажем за децентрализацију културе. Желим да људи гледају позориште тамо где позориште ретко или никада не долази. Бициклом ћу отићи у најмање село у Србији, у Мушковину код Пријепоља. Затим имам заказана гостовања у Мађарској и у Босни и још неке фестивале у иностранству на које мислим да ћу отићи. Јако се радујем игрању у Мађарској јер сам у Португалији имао део публике из те земље и врло су емотивно реаговали на „Лалу“. Волео бих и да поново играм у Кикинди.
Док се све жеље не остваре, „Лала“ своју причу о људима с нашег поднебља, о толеранцији, разумевању и поштовању, пре свега љубави, наставља да шири по меридијанима. И поручује – кад сте пред избором, бирајте љубав.
Петар Терзић, истраживач сенћанске историје, представиће своју књигу “Теодор Пл. Брановачки Сенћанин” у Кикинди.
Овај завичајни историчар добитник је градског одличја Сенте, „про урбе“. Занимљиво је да је добијени новац уложио у израду металне ограде која је постављена око гроба мајке Стевана Сремца.
Књижевно вече Петра Терзића одржаће се у Галерији Културног центра у петак, 16. јуна, од 19 сати.
Сунчица Алексић има 38 година и ради у обезбеђењу фабрике „Тоза Марковић“. Крв дарује већ 17 година, до сада је то учинила 35 пута. Данас је, на Светски дан добровољних давалаца крви, за своју хуманост, добила захвалницу Црвеног крста.
– Дајем крв јер је то хумано, научила сам у породици. Мој деда је вишеструки давалац и ја сам кренула његовим стопама. Дајем крв свака четири месеца, али сам имала прекиде због две трудноће. Крви увек треба, то је само 10 минута времена. Мислим да свако ко је здрав то треба да учини. Кад би свако само једном дао крв, не бисмо имали проблема са залихама – каже Сунчица.
Апсолутни шампиони хуманости на данашњој свечаности у Црвеном крсту су: Јожеф Балог из Сајана и Атила Леваи и Кристијан Губачко из Кикинде који су крв даривали сто пута. За 75 давања захвалнице су добили Мирослав Иванов и Миле Марић.
– Данас одајемо признање људима који су дали велики допринос, онима који су 35, 50, 75 и 100 пута дали крв. Такође смо плакете „Широко срце“ уручили најхуманијим срединама, а овога пута то су Техничка школа, „НИС Гаспромњефт“ и Месна заједница Мокрин – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.
Она је додала да је, у прошлој години, на територији града, забележено 1. 663 давања, што је 94 одсто у односу на план направљен са Заводом за трансфузију крви Војводине. У мотивационом програму волонтера Црвееног крста учествовалo је 360 средњошколаца и исто толико је било нових давања крви.
У свечаној сали Црвеног крста вечерас су уручене и награде најбољима на конкурсу на тему „Крв живот значи“. За литерарне радове признања су добиле Невена Вукелић, ученица четвртог разреда ОШ „Јован Поповић“ и Нада Агбаба, ученица трећег разреда ОШ „Жарко Зрењанин“. Тинда Урбан, ученица седмог разреда ОШ „Мора Карољ“ у Сајану, Сања Давидовић, која похађа трећи разред ОШ „Жарко Зрењанин“ и Анђела Гојковић из четвртог разреда школе „Јован Поповић“, награђене су за ликовне радове.
Признања вишеструким даваоцима уручио је градоначелник Никола Лукач.
– Хуманост, солидарност, саосећајност ових људи служи за пример свима нама. И ја сам од прошле године постао добровољни давалац и зато поручујем да треба да помажемо једни другима. Хвала овим храбрим људима који су увек ту да помогну без надокнаде и награде – рекао је Лукач.
Укупно су уручене 43 захвалнице и једна, вишеструком даваоцу Слободану Јовичину, за допринос промоцији и популарисању добровољног давалаштва крви.
Мирна Рацков из Кикинде једина је жена у Војводини и читавој Србији која се бави опанчарством. Њена фирма СЗР „Маца папучарица“ ових дана прославила је 14. рођендан, а прави поклон стигао јој је данас. Освојила је другу награду и чек на 300.000 динара на конкурсу „Јунаци микробизниса 2023.“
– Велика је част бити у сто одабраних у првом кругу овог такмичења, а камоли ући у најужи избор од пет фирми. Ово није само мој успех, него и успех свих који су гласали за мене, јер су о прва три места одлучивали гласови на друштвеним мрежама. Хвала свима који су ме подржали и тако омогућили да добијем ову награду – рекла је Мирна.
Такмичење су организовали Министарство финансија, Привредна комора Србије, „3 Банк“ и дневне новине „Блиц“.
Мирна је фирму отворила 2009. године. Поред опанака, бави се и израдом обуће за фолклор. У понуди има око 40 модела опанака, чизмама, женских ципела и ципела за пробе фолклора. Израђује опанке са простора Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словачке, Украјне и Турске.
Неколико година уназад прави и опанке и обућу за потребе снимања серија и филмова.
На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.
Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.
– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.
Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.
– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.
Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.
– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи – напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.
И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.
– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.
За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.
