Најновије

PAZI S KIME SPAVAŠ 2

Представа „Пази с киме спаваш 2“ гостоваће на сцени у дворишту Курије у оквиру Кикиндског лета у недељу, 20. августа. Ова комедија рађена је у продукцији „Академије 28“ из Београда и у њој играју: Мирка Васиљевић, Елизабета Ђоревска, Немања Јаничић, Семир Гичић и Игор Дамњановић, који је и режирао представу.

Реч је о комедији која говори о љубавним заврзламама, проблемима, преварама, патњи и неспоразуму између партнера, а која је заснована на оргиналној идеји – концепту који већ четири године одушевљава публику: читав текст представе је састављен од стихова популарних песама аутора бивше СФРЈ, чиме ова представа, поред одличног заплета и глумачке екипе, гарантује смех до суза, наводи се у најави.

Почетак представе је у 21 сат. У случају лошег времена одиграће се у сали Народног позоришта. Улазак је бесплатан.

osmeh-vojvodine1

Изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково или Српску Црњу, на граници са Румунијом, требало би убрзо да почне најавио je председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, ускоро би требало да буде потписан уговор за изградњу ове саобраћајнице. Пут којем је „радно” име „војвођански осмех”, „смајли” или „северна тангента”, покренуће развој севера Војводине, целе покрајине, а тиме и Србије. Саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду. Биће изграђено 11 петљи, 12 површинских раскрсница и 152 моста, надвожњака и подвожњака.

Наш град пут ће обићи са јужне стране, а даље наставља ка Накову, или Српској Црњи, и граници са Румунијом. Градоначелник Никола Лукач још једном је истакао значај овог пута за развој града, али и комплетног Севернобанатског округа.

– Брза саобраћајница спаја североисток и северозапад севера наше Србије, односно спаја исток и запад Војводине. За Кикинду ће он  значити повећање инвестиционих потенцијала као и најбрже и најближе повезивање са Коридором 10 и ауто- путем. Самим тим Кикинда ће бити још боље место за живот, рад и подизање деце. Овакви пројекти омогућавају креирање одличног амбијента за живот и рад у нашем граду.

Саобраћајница ће се састојати од четири траке широке 3,5 метра  са највећом дозвољеном брзином од 100 километара на час. Практично, пут  ће од свих ових шест градова и општина ка Новом Саду, и обрнуто, бити знатно убрзан. Од Новог Сада до Сомбора стизаће се за око сат времена, уместо досадашњих више од сат и по. Пут до Кикинде биће скраћен за двадесетак минута, па ће од Новог Сада ка Кикинди бити брже преко Србобрана и нове саобраћајнице, него преко Зрењанина. Сада је за тај пут потребно више од 90 минута. Сомбор и Кикинда сада ће бити удаљени само 90 минута вожње новом саобраћајницом, док је до сада најбржи пут био преко Бачке Тополе и Сенте, за шта је требало издвојити више од два сата.

Гранични прелази Бачки Брег са Мађарском и Наково са Румунијом биће удаљени мање од два сата вожње, док су тренутно удаљени три часа вожње.

 

IMG_20230818_211635

Први пут у Кикинди и први пут са балкона Курије певачица Бојана Стаменов одушевила је Кикинђане. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем, пијанистом и Габором Гунфордом, саксофонистом чине соул трио који је извео најпознатије светске композиције. Раскошног гласа дирнула је публику која се окупила у великом броју.

-Наступ је био необичан с обзиром на то да смо били на балкону и са радошћу сам прихватила позив да будем један од промотера прелепих балкона које имате на Градском тргу. Ово је други пут да сам наступала, а да сам далеко од публике. Први пут то је било на Евровизији – истакла је Бојана Стаменов.

Додаје и да воли да комуницира са својом публиком.

-Волим да причам и сва моја очекивања су испуњена. Најављујем песме, објасним о чему је композиција и увек убацим своју причу, анегдоту која ми се десила. Било је ово лепо вече за уживање јер су ретке прилике да изводим соул и поп хитове. На оваквим наступима највише уживам – открила је Бојана Стаменов.

Из ужурбаног Београда, преселила се у, како каже, мирну Суботицу.

-Прија ми равница, прија ми живот који има лаганији темпо од оног на који сам навикла живећи у главном граду. Као Војвођанка се осећам добродошлом и морам да признам да припадам овде. Београд волим, рођена сам тамо, али ми више прија темпо и атмосфера Суботице где се осећам лепо и пријатно. Пуно путујем и наступам и треба ми мирно животно окружење – открила је популарна певачица.

Бојану Стаменов поздравио је и градоначелник Никола Лукач који је похвалио наступ и позвао је да опет дође у наш град.

kalabic

Књига „Богдан Калабић – човек аматеризма“ у издању Банатског културног центра (БКЦ) из Новог Милошева представљена је вечерас у „Белој вили“ у Кикинди. Кроз сабране приказе сарадника, суграђана, уметника о овом посвећенику аматеризму, пре свега у свом родном месту, Новим Козарцима, у књизи се осликава и време ентузијазма и великог полета и патриотизма оличеног у богатом културном животу овог али и других места, кроз деценије.

Председник КУД-а „Петар Кочић“, иницијатор и организатор културних манифестација из различитих области уметности, Богдан Калабић оставио је неизбрисив траг у животима свих који су одрастали и чинили прве кораке у културном животу, раду и каријери управо у Новим Козарцима.

„У свакој средини културни живот зависи не само од финансијских услова и постојања културних институција већ и од појединаца, њиховог преданог рада, организационих способности, упорности и богатства идеја. Такве личности не само да дају значајан допринос културном просперитету своје средине већ и окупљају на свом програму рада и друге људе, уметнике, културне прегаоце.

Међу такве културне раднике спада и Богдан Калабић у Новим Козарцима крај Кикинде. Однос према култури он је формирао још у својој младости и на тој основи делује више деценија. Битна карактеристика Калабићевог културног активизма је ентузијазам који он уноси у свој рад, али и преноси на своје сараднике.

Богдан Калабић је многе године свога живота посветио унапређењу културног нивоа живота грађана Нових Козараца и кикиндске комуне, а да га за тај дуги период никада није напустила вера у исправност те врсте делатности, те је остварио високе резултате и стекао углед изузетног културног радника“ написао је о Калабићу 2007. године књижевник, некадашњи министар и амбасадор Ђоко Стојићић, који је одрастао у Новим Козарцима.

О Богдану Калабићу на промоцији су говорили: сликар Брацо Азарић, песник Ђуро Буцало, Тања Ножица, заменица директора Културног центра Кикинда, библиотекар Влада Добријевић, Калабићев брат Слободан и Нада Каиш која је говорила своју песму посвећену њему. У име издавача обратили су се Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а и Сенка Влаховић, визуелна уметница, уметничка директорка БКЦ-а. У музичком делу програма наступила је Мушка певачка група КУД-а „Петар Кочић“.

Фото: Александар Курбалија

sajan vatrogasci 1

Јуниорска екипа Добровољног ватрогасног друштва Сајан освојила је прво место на деветом Државном ватрогасном првенству, одржаном у Новом Саду. Десеторо младих ватрогасаца награђено је пехаром и медаљама, као и пласманом на Европско ватрогасно такмичење за јуниоре које ће се, за годину дана, одржати у Италији.

Златну екипу у пратњи тренера и председника Градског ватрогасног савеза данас су, у Градској кући, примили градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа, Небојша Јованов и Саша Танацков.

Тим државних шампиона чине ђаци од 12 до 16 година: Арнолд Потлока, Хенрик Беседеш, Јожеф Доци, Алехандро Арва, Кристијан Баланго, Јожеф Комар, Данијел Михок, Марк Сенеш, Акош Бењоцки и Јулија Будаи.

Петнаестогодишњи Јожеф Доци, ученик Техничке школе, каже да је такмичењу претходило много вежбе.

– Вежбали смо извлачење црева брентаче и циљање у мету. Имали смо мало трему, али само на почетку – признаје Јожеф.

– Ватрогасац сам од првог разреда основне школе. Било је тешко, али сам задовољан, у свему смо били најбољи и све смо урадили без грешке – каже шеснаестогодишњи Данијел Михок, такође ђак Техничке школе и додаје да је већ и учествовао у гашењу пожара и да се не плаши ватре.

Екипу је припремао Алекса Нађ који са младим ватрогасцима у Сајану ради већ шест година. Иначе је професор математике, али и ватрогасац са стажом дужим од две деценије.

– За такмичење смо се припремали од почетка априла, вежбали смо сваког дана најмање два сата – каже Нађ. – Велики успех је био већ то што смо ми, из малог села, стигли до државног такмичења. Тим је постигао невероватно добро време, никада до сада, ни на једном такмичењу, ни на тренинзима нису били толико брзи, и нису направили ниједну грешку.

Нађ истиче да је веома важно да се у селу одржава ватрогасни подмладак и да су скоро сва деца из школе у којој предаје, а има их 60, ангажована у Добровољном ватрогасном друштву.

Велики успех сајански ватрогасци постигли су у озбиљној конкуренцији од 17 екипа, од којих је већина била из Војводине. Поред њих, у Сајан је медаљу за освојено треће место, донео и подмладак овог Друштва. На државном такмичењу град су представљале и женске екипе подмлатка из Мокрина и јуниора из Башаида.

Свима је честитке упутио градоначелник Лукач.

– Честитам вам на пожртвованости, хуманости и жељи да помажете својим комшијама и свим мештанима. Захваљујући марљивом раду достојно сте представили своје породице, своје место и град и хвала вам на томе. Локална самоуправа годишње, за добровољна ватрогасна друштва на територији града, издваја око десет милиона динара и наставиће да подржава њихов рад јер, на тај начин, помаже у подизању нивоа сигурности и безбедности свих грађана на подручју града – истакао је Лукач.

Председник Градског ватрогасног савеза Кикинда, Ерне Талпаи, рекао је да је Сајан једно од два села у којем је добровољно ватрогаство најразвијеније.

– У Сајану имамо шест такмичарских екипа свих узраста, од подмлатка до одраслих, као и у Мокрину. У осталим местима вежбају две до три екипе.  Помажемо мештанима у сваком погледу, увек смо спремни да најбрже сттигнемо до пожара, не жалећи своје слободно време и ризикујући животе. Спроводимо и превентиву, пред жетву и вршидбу прегледамо механизацију и указујемо на најбољи начин лагеровања усева како би се избегла опасност од пожара. Оспособљени смо да реагујемо у свим ванредним ситуацијама, мада често немамо адекватну опрему. Боце са кисеоником, на пример, имају само друштва у Сајану и у Башаиду – истакао је Талпаи.

Постојање, подмлађивање и омасовљавање добровољних ватрогасних друштава у свим местима веома је важно за заједницу, додао је Талпаи и подсетио на одлике сваког ватрогасца: храбро срце, снажна рука и братска љубав.

njiva

Почетком маја локална самоуправа расписала је 20 јавних позива у оквиру подршке пољопривреди и руралном развоју за шта је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара. Овај износ већи је од прошлогодишњег за пола милиона.

 

-Према последњим информацијама реализовано је непуних 50 одсто планираних средстава. То говори да су пољопривредници заинтересовани за мере подршк – сазнајемо од Љубана Средића, члана Градског већа. – Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике. Субвенције су од 30 до 100 одсто.

Право да конкуришу имају пољопривредна газдинства са територије града која испуњавају услове, а јавни позиви су отворени до утрошка средстава. Мере су утврђене у складу са потребама газдинстава на територији града.

-Највеће интересовање је за опрему за пчеларство и набавку нових пчелиљих друштава и ту нема више средстава. Сав планирани новац за изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, такође је утрошен. Константно пристижу захтеви за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада воћа. Има и интересовања за меру намењену младим пољопривредницима за коју је опредељено 1,7 милиона, а максималан износ је 200.000 динара – рекао је Средић.

За набавку опреме за мужу, за примање, прераду паковање, чување млека је најслабије интересовање.

-Припремили смо предлог измене програма, тако да ће се средства са позиција за које нема заинтересованих преусмерити на оне за које је конкурисао највећи број пољопривредника. Циљ нам је да се сва планирана средства и потроше и да што више произвођача буде обухваћено – напомиње наш саговорник.

За конкурисање је потребна потврда о активном пољопривредном газдинству, фотокопија личне карте и наменског рачуна пољопривредног газдинства, као и доказ о плаћеном порезу који се прибавља по службеној дужности. Конкурси су отворени до краја новембра, а за све информације заинтересовани могу да се обрате Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Прошле године за подршку је пристигло 610, од којих је одобрено 588 захтева.

 

 

IMG-a46983ef9f5194f1d475c7f96fd97119-V

У Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу током  летњег распуста уложено је 7,7 милиона динара у адаптацију и опремање, како би што спремније била дочекана нова школска година. Александар Аћимов, директор, истиче да је ова образовна установа на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине добила 3,4 милиона за део радова.

– У делу зграде, која је грађена седамдесетих година прошлог века, завршава се комплетна санирација три тоалета који су још из времена када је објекат подигнут. Тоалети су били неусловни и зуб времена учинио је своје, тако да је њихова адаптација била преко потребна – појашњава Аћимов.

Ђаке ће у новој школској години дочекати и преуређене учионице и кабинети у којима се одражава настава.

– Локална самоуправа са три милиона динара финасирала је постављање нових подова у све четири учионице, два кабинета и Библиотеку. Подови у школи били су од поливинила који се некада користио и били су похабани. Осим наведеног, ученици ће имати боље услове за рад с обзиром на то да су купљене нове школске клупе и столице за шта је Град определио 660.000 динара – додао је наш саговорник.

Школска Библиотека је измештена у адекватан простор и опремљена модерним училима и видео пројектором.

-Подсетићу и да смо прошле године у читавој школи постојеће осветљење заменили лед светлом. Како би зграда била енергетски још ефикаснија у току је израда пројектне документације за санацију фасаде – каже Александар Аћимов.

У наредној години у плану је да се замене врата на учионицама, али и подови у ходницима, као и да се уреди прилаз школи и улаз у двориште. Иђошка школа има 113 ученика од којих је 18 ђака првака.

 

IMG_20230817_195245

Културно – уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца одржало је целовечерњи концерту дворишту Курије, а у оквиру „Кикиндског лета“. Милан Вашалић, уметнички руководилац истакао је да је ово друга година како се представљају кикиндској публици током летњих програма.

-Радо се одазивамо свим манифестацијама у граду јер нам је циљ да промовишемо наш рад и наше чланове. Како је прошлогодишњи наступ у оквиру „Кикиндског лета“ изазвао пажњу и емоције, решили смо да га поновимо и ове године – рекао је Вашалић.

Наступиле су све секције друштва најмлађи дечији, припремни и извођачки ансамбл.

-Најстарији чланови који себе зову ветерани, а ја бих рекао да смо ми велики ентузијасти, одиграли су кореографије којима су обухваћени делови наше земље. Мушка певачка група извела је традиционалне песме. Културно-уметничко друштво замајац је свих културних догађаја у селу. Организујемо књижеве вечери, изложбе, сликарске колоније  – додао је наш саговорник и напоменуо да су Козарчани одлични играчи и певачи, уметници, песници, као и да имају највећи број сликара у односу на број становника.

Током читаве године у друштву се континуирано ради на очувању традиције и обичаја, а не мањка ни подмлатка.

 

Bolnica zgrada - Copy

У кикиндској Општој болници поштују се стандарди и дефинисане процедуре и упутства за рад у складу са прописима, закључак је Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС) чија је комисија била у редовној посети Болници.

„Руководство Болнице на челу са директором, улаже велики труд у афирмацији позитивних тековина акредитационог процеса и то је видљиво у сваком сегменту рада ове установе. У установи се обављају медицински поступци са великом посвећеношћу пацијентима и бригом о оболелима. Унапређене су активности којима се акценат ставља на безбедност пацијената и запослених“, наводи се у извештају Комисије.

Даље се закључује да се у Болници користе сви расположиви ресурси, савремена медицинска технологија, едукован кадар и тимски рад са жељом да се унапреди квалитет здравствене заштите и да би пружили безбедну, доступну и свеобухватну здравствену заштиту.

У извештају се наводи и да је, у протеклих годину дана, фокус био на безбедности како пацијената, тако и запослених, кроз многе активности: ангажман службе за физичко-техничко обезбеђење, дефинисање ризика, превенција, праћење, пријављивање и анализа интрахоспиталних инфекција и нежељених догађаја, психолошка подршка пацијентима и запосленима, едукација кроз лекарске састанке, стручне колегијуме, клиничке конфронтације кроз приказ случаја, континуирану медицинску едукацију, акције скрининг прегледа, нове методе и технике лечења, набавку нове опреме, реконструкцију болничког простора.

Направљен је информатор за пацијенте. Такође је, у циљу што квалитетније исхране пацијената, именован и XАСАП тим који је задужен за систем безбедности у области исхране, оцењено је у Агенцији.

„Без обзира на то што је Општа болница Кикинда још увек у реконструкцији, примењују се савремене технологије у дијагностици и лечењу пацијената. У протеклих годину дана установа је набавила: ЕКГ апарат, монитор, апарат за гасне анализе, дерматоскоп, пројектор, дигиталну вагу за бебе, ЕЕГ апарат, инхалатор, РТГ, ЦТ, УЗ, мамограф, ињектор, стречер, и санитетско возило. Болница је добила специјалисту палијативне медицине и, за наредни период, планирано је да се Јединица за палијативно збрињавање организује и ради као стационар за палијативну медицину са амбулантом“, закључује се у извештају комисије Агенције за акредитацију здравствених установа.

Додаје се и да Болница у континуитету сарађује са установама секундарне и терцијарне здравствене заштите,што, у значајној мери, чини здравствену заштиту доступном и квалитетнијом, као и да је наглашена сарадња са Министарством здравља, Покрајинском Владом, локалном самоуправом, хуманитарним организацијама, као и са одговорним компанијама и локалним привредницима.

Редовна годишња посета Агенције спроводи се ради провере начина на који здравствене установе одржавају утврђени ниво квалитета на основу кога су  стекле сертификат о акредитацији.

Veca 1 (2)

Наш суграђанин, Вјећеслав Берар управо је објавио своју четврту књигу прозе, „Плишани имагинаријум“, у издању новосадског „Прометеја“.

Почео је да пише после средње школе, али је годинама, каже, само писао и уништавао написано, започињао и одустајао.

– У ствари сам градио свој стил, а нисам ни био свестан тога. Припремајући се да упишем књижевност, ишао сам на часове код професора књижевности, Спасоја Граховца – прича Берар. – Он ми је задао да пишем стилске вежбе и одушевио се како сам то радио. Затим је почео да ме наговара да пишем песме, што се мени није свиђало. Прешао сам на прозу и у томе сам се пронашао. Професор Граховац ме је подстакао да пишем, свидео му се мој стил, то је било на његову иницијативу.

Иако је већ писао, али само за своје читаоце, оца и мајку, да би његова проза била доступна и широј читалачкој публици, била му је неопходна подршка још једног писца.

– Родитељи су ме подржавали, али сам још увек сумњао у то да треба да објавим књигу. Онда су они рекли: Хајде да позовемо Милутина Ж. Павлова, књижевника, татиног друга из детињства, нека он каже своје мишљење. Павлов је рекао да то треба да се објави и тако сам скупио храброст.

Берарову прву књигу прозе, „Moto Perpetuo“, објавио је „Прометеј“ 2013. године и ово дело одмах је номиновано за „Нинову“ награду за најбољу књигу године. Прича „У ритму Марангоне“ објављена је у часопису „Argus Books Online Magazine“ и у часопису „Бдење“, као и на разним књижевним сајтовима; такође је уврштена у антологију „Речи у времену“ и преведена је на италијански и енглески језик.

Следи збирка „Варијације неизрецивог“ 2014. године, у којој се Берар одмах упушта у експеримент: једну причу написао је у 11 варијација. Збирке кратке прозе „За шаку снова“ и „Плишани имагинаријум“ појављују се 2022. и 2023. године, све у издању „Прометеја“, Берарове матичне куће.

– Више ми лежи кратка форма, из техничких разлога. Имао сам жељу да пишем романе од 200-300 страна и то сам и покушао, али сам губио интересовање. Схватио сам да ми кратка форма одговара јер успевам да је завршим у даху.

У међувремену, Берар се бавио и компоновањем – објавио је два албума ауторске инструменталне музике: „Fantasma Fortissima“ (2012) и „Fantasma Fortissima II“ (2013). Љубав према музици, бар у стварању, замењује фотографијом, којом се бави последњих година.

– Све уметности су као једна, само је друкчији вид изражавања. Када пишем, у глави имам слике, сцене из којих проистиче радња. Фотографије и писање су компатибилни, имају паралеле на уметничком нивоу.  Инспиришу ме уметност и живот, подсвесно и ствари из живота – каже Берар.

Фотографије је до сада излагао на самосталној изложби у Галерији „Тера“ и на више групних поставки, од којих је последња, „Ванземљаци“, недавно била изложена у згради некадашњег „Радничког биоскопа“.

Берар живи и ствара у Кикинди која је, каже, за њега идеалан град. Одговара његовом сензибилитету, али у њој проналази и инспирацију.

– Кикинду волим више од свих осталих градова, и за мене је она извор инспирације. Тај стереотип малог града, то ме привлачи, посебно у причама које за основу имају неку мистерију. Сензибилитет људи, атмосфера, све ми је то веома занимљиво. И у филмовима се мистерије дешавају у малим градовима, све је некако допола скривено, тишина је и буквална и симболична, а испод површине је нешто друго – каже Берар.

Иако веома успешан, овај уметник није склон промоцијама.

– Нисам планирао промоцију ни најновије књиге. Нема ми то много смисла, дође 10-15 познаника, не видим неку сврху – закључује.

Овај млади писац који се пронашао у фаху прича, кратких и мало дужих, у том свету смело испреда наративе комбинујући потпуно реалистичан след догађаја са опсенама које носе његови јунаци, размаштано и живо, до те мере да је читалац, не примењујући метафору, у „опасности“ да почне да верује. Да пригрли Бераров свет имагинације и да, такође из своје свакодневице, почне да плете мрежу паралелног доживљаја стварности.

Машти Вјећеслава Берара тешко је одолети. А није ни потребно, јер je то читав један нови свет, често сасвим неопходан.