August 31, 2026

Најновије

Suvaca za Nadju (5)

Na humanitarnoj svirci „Suvača demo festa“-a za Nađu sakupljeno 76,5 hiljada dinara

Igor Crnogorac February 9, 2024

Na jedinoj stalnoj muzičkoj sceni u gradu, u “Bifeu 67”, u redovnom terminu ove srede, sviralo se i pevalo za Nađu. Humani muzičari različitih generacija ujedinili su se u jednoj želji – da pomognu Nađi Janovan iz Kikinde da dođe do skupih terapija koje bi joj omogućile da jednog dana potrči.

– Kikinda je grad divnih ljudi, to se pokazalo i ovom prilikom – rekao je Vojislav Đukić, muzičar i predsednik Udruženja muzičara „Suvača demo fest“, organizatora događaja – Nastupili su bendovi „Friends“, „Bluesberri“ i „Fenix“. Zajedno sa mnogobrojnim prijateljima u publici potrudili smo se da damo sve od sebe, da pomognemo dvanaestogodišnjoj Nađi. Ona je bila sa nama i čitavo veče bilo je u znaku optimizma i vere da će naša mlada sugrađanka uspeti u svojoj borbi.

Nađa je operisana 2013. godine zbog anaplastičnog astrocitoma, nakon čega je primala hemoterapije. Uz mider koji nosi, ona hoda i ide u školu. Prisutne su i dalje postoperativne promene kao i izražena skolioza, a ustanovljena je i dijagnoza paraplegije. Nađin hod je nestabilan, ona nikada nije potrčala i igrala žmurke sa vršnjacima.

U nadi da će novi vid terapija pomoći i unaprediti Nađino zdravstveno stanje porodica je odlučila da pokuša sa neurorobotskim terapijama koje iziskuju visoke troškove lečenja, zbog čega je potrebna pomoć svih ljudi dobre volje u vidu donacija.

Sredstva su potrebna za robotske terapije, medicinske aparate, kao i za fizikalne terapije. Do sada je prikupljeeno oko 220 hiljada dinara, a Nađi su potrebna tri miliona, stoji na Nađinoj stranici na sajtu Fondacije „Budi human“. Za pomoć Nađi može se poslati SMS 1619 na 3030.

(Foto: Ljubica Vojvodić)

Praistorijski covek (5)

U Muzej stigao praistorijski čovek: razmenite osmehe sa šamanom iz Lepenskog Vira

Igor Crnogorac February 9, 2024

Projekat „Prehistoric MetaHuman“ – virtuelno oživljavanje praistorijskog čoveka, koji je realizovan uz podršku nacionalne platforme „Srbija stvara“ od danas se nalazi u kikindskom Muzeju.

Prvo oživljavanje čoveka koji je živeo na Dunavu pre deset hiljada godina predstavljeno je u paviljonu Srbije na izložbi „Ekspo 2020“ u Dubaiju. Kikinda je, posle Muzeja Vojvodine, Narodnog muzeja u Beogradu i Lepenskog Vira, četvrti grad u kojem je ovaj revolucionarni projekat dostupan posetiocima.

– „MetaHuman“ je rezultat saradnje više različitih sektora. Antropološki je istražen svim forenzičkim analizama i utvrđeno je da je bio star između 50 i 55 godina, da je živeo pre 10 hiljada godina na obali Dunava, što je danas arheološki lokalitet Lepenski Vir, da je bio visok oko 178 cm i težak oko 70 kilograma, što odgovara normalnom indeksu telesne mase. Takođe je, na osnovu kostiju, utvrđeno da je imao vrlo kvalitetnu ishranu, bogatu ribom. Interesantno je da je sahranjen u sedećem položaju, što je Dragoslava Srejovića, našeg čuvenog arheologa nagnalo da pomisli da jeste reč o šamanu, o nekom ko je imao istaknuti značaj u svojoj zajednici – rekla je direktorica Muzeja, Lidija Milašinović.

Na današnjem predstavljanju projekta u Muzeju, Milašinovićeva je objasnila da je prvo urađeno sekvenciranje DNK do najmanjeg detalja, pa se tako došlo i do informacija o boji očiju, kose i kože, i na osnovu svih tih podataka je urađen 3D model lobanje i rekonstruisan je i fizički model .

– Ovaj model je pokrenut uz pomoć „Epic Games“-a, firme za razvijanje video-igara, odnosno jednog softvera, tako da on, preko komunikacije sa mobilnim telefonom, odražava našu mimiku. Došli smo do toga da možemo da vidimo kako je izgledao čovek koji je pre deset hiljada godina živeo na obali Dunava, da mu se osmehnemo i da nam on uzvrati osmeh – dodala je direktorica. – Nadamo se da je ovo samo početak naučne revolucije i da ćemo, za pet do deset godina, moći da vidimo i neke druge praistorijske ljude, možda i na osnovu ostataka koji su pronađeni u okolini i Kikinde.

Predstavljanju projekta prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar, i Nemanja Milenković, direktor Fondacije “Novi Sad – evropska prestonica kulture”. Gradonačelnik je zahvalio zaposlenima u Muzeju što su „doveli“ praistorijskog čoveka u naš grad.

– Vidimo da nove tehnologije sada mogu da nam dočaraju kako je svet izgledao, recimo, pre deset hiljada godina, i možemo da upoznamo praistorijskog čoveka. Pozivam svoje sugrađane, decu pre svih, da dođu i da vide kako nove tehnologije mogu da pomognu u sticanju znanja iz istorije i da sruše neke predrasude – rekao je gradonačelnik.

Da ostvare interakciju sa praistorijskim čovekom, saznajemo u Muzeju, dolaziće organizovano đaci, a „druženje“ je dostupno svim posetiocima Muzeja na prvom spratu ove ustanove, narednih mesec dana.

Kako je najavila direktorica Milašinović, predavanje o tome kako se stiglo do  „MetaHuman“-a do održaće, 20. februara u Muzeju, dr Sofija Stefanović iz laboratorije za bioarheologiju Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Beogradu.

tehnicka dualno

Dualno obrazovanje u Kikindi: Mogućnost da firme dobiju deficitaran kadar

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Dualno obrazovanje podrazumeva da se plan i program nastave i učenja obavezno sprovodi na dva mesta, u školi i u kompaniji, kod poslodavca. Na taj način se obezbeđuje da učenici stiču znanja, sposobnosti, veštine i stavove, kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi,  kao i kroz učenje kroz rad u kompaniji. U Kikindi je u ovaj način obrazovanja od 2017. godine uključena Tehnička škola i to učenici dva obrazovna profila bravar zavarivač i operater mašinske obrade, saznajemo od direktorice Milanke Halilović.

-Svake godine upisujemo jedno odeljenje u kojem je po 15 učenika iz pomenutih obrazovnih profila. Radi se o trogodišnjim smerovima i đaci prvu godinu provode u Školskoj radionici. Od druge godine sklapa se ugovor između firmi i škole, kao i ugovor između svakog učenika i firme. Obaveza poslodavca je da im obezbede sredstva za rad, licenciranog instruktora za učenike, da im isplaćuju mesečnu nadoknadu. Učenik dobija opremu za rad, plaćen mu je prevoz i dobija mesečnu nadoknadu koja je 70 odsto od minimalne cene rada po satu provedenom u firmi – istakla je Milanka Halilović.

Nastavnik praktične nastave je koordinator dualnog obrazovanja i učenike obilazi svakodnevno na praksi u firmi.

-U drugoj godini praktičan rad obavlja se dva dana nedeljno, a u trećoj tri. Ostalim danima đaci su u školi na redovnoj nastavi. U firmama provode šest sati. Ovaj način obrazovanja puno znači jer poslodavci imaju mogućnost da upoznaju učenike i sve koji se dobro pokažu i na pravi način savladaju praksu budu zadržani da nakon završene škole ostanu da rade – napominje Halilovićka.

Tehnička škola ima ugovore sa firmama „Labin progres“ iz Novog Kneževca koja obučava bravare zavarivače i „Mekafor“ i „Grindeks“ iz Kikinde za operatere mašinske obrade.

-Đaci su zainteresovani za ovu vrstu obrazovanja i svake godine popunimo odeljenje. I u narednoj školskoj godini planiramo da upišemo 30 učenika po dualnom obrazovanju – rekla je Milanka Halilović.

Kompanije koje se prijavljuju za dualno obrazovanje moraju da budu akreditovane, a ovaj proces mogao je da se obavi do 31. januara, kaže Lidija Šebek Petrović, koordinator za usluge Regionalne privredne komore.

-Nova firma koja je iskazala interesovanje za dualno obrazovanje je „PS“ i njima trebaju dva trgovca. Ona je u procesu akreditacije. U ranijem periodu i pekara je bila akreditovana, tako da su učenici škole „Miloš Crnjanski“ koji su pohađali smer pekar imali mogućnost da se obrazuju po ovom modelu, ali ova firma je odustala od ovog načina obnove kadra. U Kikindi četiri kompanije imaju akreditaciju i to „Livnica“, „Le Belier“, „Grindeks“ i „Mekafor“ i sve četiri traže operatere mašinske obrade. Početkom januara država je donela Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju po zahtevu kompanija. Firme su tražile da se prepozna njihov trud i zalaganje u obrazovanju tako da će imati mogućnost nadoknade dela zarada za učenike koji  provode vreme u kompanijama. Na ovaj način zadržaće se firme koje su već u dualnom obrazovanju, ali i motivisaće se one koje razmišaljaju da učestvuju u ovom sistemu – navela je Lidija Šebek Petrović.

 

Kompanije se jednom akredituje i nakon toga im ostaje taj status. Septembra prošle godine stupile su na snagu izmene i dopune Zakona kojima se ovaj proces olakšava, tako da su očekivanja da će se više firmi uključiti u dualno obrazovanja.

Predavanje o Pedagoskoj (4)

U godini jubileja Pedagoške škole – novi, deficitarni smerovi

Igor Crnogorac February 8, 2024

Pedagoška škola u Kikindi ove godine obeležava sedam decenija postojanja. Tim povodom, predavanje pod nazivom „Svetionik u pograničnoj ravnici” o tradiciji obrazovanja u oblasti pedagogije i njenom značaju u širem društvenom smislu, održala je dr Ivana Petković, profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV). Predavanje i promocija smerova Škole samo je jedan od programa obeležavanja jubileja i održan je večeras u Narodnoj biblioteci.

U godini jubileja, Škola će akreditovati najmanje jedan novi smer, a u planu je otvaranje još nekih, u Srbiji deficitarnih smerova, rekla je profesorica Petković.

– Postojanje ove škole značajno je za čitav Banat, kao regiju jer je Kikinda grad na tromeđi i otvaranje jedne visokoškolske institucije odigralo je veoma važnu ulogu u široj oblasti. Pored upoznavanja sa istorijatom škole, mi promovišemo njenu tekuću i buduću organizaciju. Za sada smo akreditovali predškolski – najstariji smer i smer za tradicionalne igre, a u planu je otvaranje dve nove oblasti izučavanja: socijalne i kriminalističke – rekla je prof. Petković.

Ona dodaje da se školovanje u VŠSSOV promoviše u srednjim školama i da su mladi veoma zainteresovani za nove smerove jer prate potrebe vremena u kojem živimo.

– Nadamo se da će socijalni smer – za strukovnog socijalnog radnika, biti dostupan već na početku naredne školske godine, a u sledećem semestru i kriminalistički, koji će obezbeđivati zvanje strukovni kriminalista koji će,  prevashodno, imati zadatak da prevaspitava omladinu ili odrasle koji su odstupili od redovnog načina ponašanja i sazrevanja. U tržišno utemeljenom društvu naši studenti se ne vezuju samo za institucije, dosta rade i privatno, i mi se trudimo da imaju što širu lepezu mogućnosti da primene svoje znanje – naglasila je profesorica Petković.

Novi programi trajaće tri godine. Za Školu, grad i šire okruženje bitno je da se i ubuduće otvaraju smerovi koji su deficitarni u zemlji, što nam već godinama dovodi studente iz čitavog regiona, istakla je. Takođe je dodala da smatra da su Školi neophodna još dva smera: za vaspitače dece sa smetnjama u razvoju i talentovane dece.

IMG-ef31daec89b6501fc9c8b3fc1d78bdee-V

Nova saobraćajna signalizacija u Zmaj Jovinoj ulici

Aleksandra Djuran February 8, 2024

U ulici Jovana Jovanovića Zmaja u Kikindi od utorka je saobraćaj bezbedniji. Postavljen je usporivač saobraćaja koji opominje vozače da brzinu prilagode, ukoliko voze više od propisane brzine.

Podsetimo i da je prošle godine, takođe u februaru, postavljen smart semafor najnovije generacije na uglu ulica Mihajla Pupin i Zmaj Jovine. Ova deonica bila je crna tačka jer su bile česte saobraćajne nezgode.

Saobraćajna_policija

Apel vozačima zbog pojačanog intenziteta saobraćaja

Igor Crnogorac February 8, 2024

Iz Policijske uprave apeluju na pojačanu pažnju svih učesnika u saobraćaju.

Zbog obeležavanja Dana državnosti i spajanja neradnih dana, tokom narednih dana na svim važnijim putnim pravcima, a pre svega ka turističkim centrima, biće pojačan intenzitet saobraćaja.

Imajući u vidu povoljne vremenske uslove i visoke temperature, na putevima se očekuje veći broj motocikala i mopeda. Kako bi se smanjio rizik nastanka saobraćajnih nezgoda, apelujemo na vozače putničkih i teretnih vozila, kao i na vozače autobusa, da
obrate posebnu pažnju na motocikle i mopede.

Istovremeno skrećemo pažnju vozačima motocikala i mopeda da poštuju propisano ograničenje brzine i da koriste zaštitnu kacigu i drugu zaštitnu opremu, navodi se u saopštenju iz Policijske uprave.

JP Kikinda (2)

Bez vode u petak na Pristaništu, u Bašaidu i u livnici “L Belije” 

Igor Crnogorac February 8, 2024

Zbog prevezivanja cevovoda na vodozahvatu Šumice, sutra (petak, 9. februar), od 9 do 15 sati bez vode će ostati potrošači u naselju Pristanište u Kikindi, kao i fabrika “L Belije” od 8 do 10 sati.

Istog dana otklanjaće se kvarovi na vodovodnoj mreži u Bašaidu, tako da postoji mogućnost povremenog prekida u vodosnabdevanju u periodu od 9 do 13 sati, saopšteno je iz JP “Kikinda”.

Marko Markovljev

Marko Markovljev, v.d. direktora Kulturnog centra: U kući velikih ideja

Jelena Trifunović February 8, 2024

Nastojim da vrhunske kulturne sadržaje dovedemo u Kikindu. Ove godine moramo da podignemo lestvicu. Mogu samo da otkrijem da će jedan događaj na ovogodišnjem Open er festivalu biti sličan Rok operi, rekao je Markovljev u intervjuu za Komunu

Kratko i jasno: ispunjava ga kada okupi mnogo ljudi na jednom mestu i priredi neki sadržaj koji će ih učiniti srećnim. To je misija kojoj je posvećen još od prvih događaja koje je organizovao pa sve do letošnjeg Open er festivala, krune dosadašnjih napora. Dobro pamti da je u Kulturni centar, na čijem je danas čelu, tadašnji Dom omladine, prvi put ušao pre 31 godinu, sa svojim drugarom Vladom, dolazeći na likovnu radionicu Marijane Mirkov. Marko Markovljev je krajem prošle godine nagrađen za izuzetan doprinos razvoju kulture gradskim priznanjem „Jovan Ćirilov”.

– Veoma sam počastvovan što sam dobio nagradu za kulturu koja nosi ime velikog stvaraoca Jovana Ćirilova. Suštinski sve što sam radio, posvećeno je gradu i organizovano za moje sugrađane. Ćirilov je bard naše kulturne scene, zajedno sa Mirom Trailović. Po meni suština je da krenete da se baviti nečim što malo ko veruje da ćete uspeti, i da istrajete. Iako ponekad zaista mnogo prođe od ideje do realizacije- kaže u intervjuu za Komunu Markovljev.

Dvodnevni festival Open er oduševio je Kikinđane. Ti si sve „zakuvao”, naravno uz podršku gradonačelnika i saradnika?

– Svo svoje znanje i iskustvo sam uložio u taj festival. Nikakav sličan događaj na Starom jezeru nije održan, čak ni kada je bio koncert Zdravka Čolića 2008. Želeli smo da oživimo taj prostor i organizujemo veliki kulturni događaj. Veliki problem je bio nedostatak infrastrukture. Nije bilo struje koja može takav koncert da izdrži. Ono što posetioci nisu videli to je da smo iza bine, koja je bila do sada najveća ikada postavljena u našem gradu, podigli ceo mali grad u kom su bile svlačionice, mesta za ručavanje, toaleti, šminkernice.

Otkuda ideja da Rok operu dovedeš u Kikindu?

– Naizgled sasvim slučajno, iako ja verujem da ništa nije slučajno. Jako verujem u sudbinske momente. Naš hor Atendite izvodi Veliki starogradski valcer za koji je, za Hor RTS-a, aranžman radio Fedor Vrtačnik. Note nismo mogli da nađemo, pa je naša dirigentkinja profesorka Biljana Jeremić kontaktirala Fedora. On nam je poslao aranžman. Godinu dana kasnije, u Kikindi je bio koncert Zdravka Čolića, za kojeg aranžmane, takođe radi Fedor Vrtačnik. Kad je prošao koncert, Čolin menadžer je pričao sa Fedorom o tome kako su sjajan koncert imali u Kikindi, padala je kiša, ali to nije nimalo umanjilo fenomenalnu atmosferu. Fedor je pomislio kako Rok operu nisu nikada izveli u ovom delu zemlje, setio se Biljane i pozvao je, a ona ga je povezala sa mnom. Tako smo se upoznali  i rodila se ideja o velikom festivalu na Starom jezeru. Pozvali smo i gudače Stefana Milenkovića. Želeo sam da spomenik posluži kao scenografija za dostojanstven umetnički događaj. Po ugledu na brojne druge gradove, došao sam na ideju da festival ponese naziv Open er. Razgovarao sam sa gradonačelnikom i otišli smo da pogledamo Rok operu u Novom Sadu. Bio je pomalo skeptičan jer je datum bio 27. avgust, baš kada se održavaju „Velikogospojinski dani” u Novom Bečeju.

Ove godine, krajem avgusta, očekuje nas drugi Open er festival. Da li će biti teško ostati na nivou prošlogodišnjeg?

– Moja ideja je bila da vrhunske kulturne sadržaje dovedemo u Kikindu. Ove godine moramo da podignemo lestvicu. Mogu samo da otkrijem da će jedan događaj biti sličan kao Rok opera. Krajnji cilj je da ceo festival bude na Starom jezeru. Open er moraju biti veliki kulturni događaji kao na prošlom gde se osetila ta festivalska atmosfera. Imali smo i bazar kao prateći sadržaj. Naši, lokalni proizvođači su donosili još proizvoda i sve su rasprodali. Događaj nije imao ni jedan jedini negativni komentar, a mene i danas sugrađani zaustavljaju da prenesu divne utiske.

Hajde sad da se vratimo unazad. Kako je sve počelo? Svojevremeno si osnovao udruženje „Kreativia”.  

– Odrastao sam redovno posećujući Dom omladine, Pozorište, Muzej, Biblioteku. Mama je radila u Biblioteci i igrala u lutkarskom pozorištu. Udruženje  „Kreativia” je 2008. godine počelo da organizuje Maturantsku paradu, događaj koji je mene oduševio. Volim događaje sa mnogo učesnika gde su svi srećni. A maturski ples je čista radost. Ove godine biće 17. Maturantska parada.

Učestvuješ i u organizaciji Dana ludaje, a organizovao si i brojne druge događaje i manifestacije u gradu?

– Prvi veliki muzički događaj koji sam organizovao bio je koncert  Simfonijskog orkestra RTS-a, 2010. godine, na gradskom trgu. Desetak godina učestvujem u organizaciji Dana ludaje, i skoro svih gradskih događaja. Letos smo priredili, ispred Gradske kuće, predivan koncert Policijskog orkestra MUP-a Republike Srpske.

Inicijator si i osnivanja Hora Atendite?

– Moje čedo je hor Atendite i sada dečiji hor. Prvobitno je bila ideja da osnujemo muški hor, ali shvatili smo da je to teško, zbog nedostatka muških pevača, pa smo napravili mešoviti hor koji danas upotpuni svaki značajan gradski događaj.

Festival horova Melodianum, Tamburaške svečanosti, Noć mladosti, ljubavi, kulture, Nedelja žena, Gradski duvački orkestar koji je nastao od DVD-a… Podugačak je spisak.

– Dodao bih da smo posle 20 godina vratili Gradsku smotru folklora.

Vidim ovde na plakatu da je moto Kulturnog centra – Kuća velikih ideja. Pretpostavljam da si ga ti osmislio?

–  Čini dobro, dobrim ti se vraća. Zaista verujem u to. Kad je nešto dobro, sve nekako legne na mesto. Uz dosadašnje iskustvo,  uvek nastojim da organizujući događaje i manifestacije, predupredimo eventualni problem.

Rekla bih da si lokal patriota?

– Kikinda je, po meni, savršen grad za život, na odličnom je mestu, blizu Beograda, Novog sada, Temišvara, Budimpešte…Ovo je lepo mesto sa srdačnim ljudima.  Imamo lep trg,  odlično je mesto za odrastanje i porodicu. Prilično je čist, pogotovo u odnosu na ostale gradove u kojima sam bio. Na trgu vidiš žene koje čupkaju korov između kocki, pa gde to još možeš da vidiš? Ne treba nam suštinski još mnogo toga da bismo bili idealno mesto za život.

NOVO RUHO KULTURNOG CENTRA

U toku je renoviranje zgrade Kulturnog centra. Krenulo se od krova, šta je sledeće?

– Kad sam došao ovde da radim 2017. kao organizator programa, zadao sam sebi cilj da moramo renovirati ovu zgradu. KC je bio malo po strani u odnosu na ostale ustanove kulture, ali smo i tad kao i sad imali najveći broj programa i posetilaca. Radimo sedam dana nedeljno. Imamo baletsku školu, likovnu, kreativnu, strip radionicu, školu šaha, imaćemo dramsku radionicu, imamo hor i dečiji hor, step aerobik, jogu… Svako ko želi da upotpuni slobodno vreme, a da se oseća dobro, tu smo. Da, krenuli smo od krova, radove finansira Ministarstvo kulture.

Planirate i rekonstrukciju fasade. Da li su obezbeđena sredstva za tu namenu?

– Ove godine smo konkurisali za fasadu, čekamo rezultate, nadamo se podršci Ministarstva kulture . Skup je projekat, fasada mora da se obije skroz do cigle i vrati u originalu nazad. Nadam se da ćemo uspeti. Nikada nismo imali takvu političku ličnost na čelu Ministarstva kulture kao što je Maja Gojković. Ulaganja su veća, Ministarstvo vidljivije. Rekao bih da čitava država danas gleda na kulturu bolje nego ranije. Ipak, mora da se lobira, i u tome nam je mnogo pomogao narodni poslanik Milenko Jovanov.

Pominjano je i proširenje prostora Kulturnog centra, multifunkcionalna sala, bioskop. Da li su to samo ideje, ili je u planu realizacija?

– Gradu nedostaje koncertni prostor, odnosno multifunkcionalna sala. Moja i želja kolektiva je da napravimo još jednu salu koja bi zadovoljila te potrebe. Ukoliko bi se stvorili uslovi da Sportskom centru „Jezero” više ne bi bio potreban prostor Partizana, mi bismo se proširili u taj deo zgrade. Naravno, otvoreni smo i da razmišljamo o drugim rešenjima. Ukoliko bismo se proširili, jedan od prostora bi bio i mali bioskop, poput onog kakav ima Sombor, sa sedamdesetak mesta.

 

 

 

 

Donacija Bolnici (3)

Princeza Katarina i organizacija “Lajflajn Kanada” donirali kikindskoj bolnici aparat za pregled sluha novorođenčadi

Igor Crnogorac February 8, 2024

U roku od samo dva meseca, zahvaljujući humanitarnim aktivnostima Fondacije Njenog Kraljevskog Visočanstva Princeze Katarine, Opšta bolnica je dobila još jednu donaciju – aparat za  merenje sluha novorođenčadi.

Svečano uručenje upriličeno je u sredu, 7. februara u Kraljevskom dvoru u Beogradu, u prisustvu direktora deset bolnica koje su dobile ove aparate – donaciju humanitarne organizacije „Lajflajn Kanada“, državnog sekretara Ministarstva zdravlja, Aleksandra Miloševića i zamenika šefa Misije ambasade Kanade u Srbiji, Dejvida Morgana.

Princeza Katarina i Kraljevski odbor za skrining sluha, čiji je princeza osnivač, apeluju na važnost korišćenja opreme za ranu dijagnostiku u svim porodilištima, kako bi se eventualni problemi sa sluhom detektovali u ranoj fazi, kada je pravilnim tretmanom moguće obezbediti kvalitetan život.

Nikada ne smemo prestati da podržavamo naše zdravstvene ustanove i da se borimo za bolju budućnost naše dece, istakla je princeza Katarina.

– Zahvalna sam na prilici da pomažemo našim ljudima. Naša dužnost je da uvek budemo tu za narod Srbije i Republike Srpske. Nije važno šta imamo, važno je šta dajemo. Naša deca uče od nas, pa tako od nas moraju da nauče i radost davanja. Tako ćemo biti mnogo srećniji i ponosniji na svoju decu dok odrastaju – naglasila je princeza.

Dr Vesna Tomin, v.d. direktor Opšte bolnice u Kikindi izrazila je čast i zadovoljstvo što je Fondacija Njenog Kraljevskog Visočanstva Princeze Katarine prepoznala da je ova ustanova vredna ulaganja. Kako je rekla, to je još jedna u nizu donacija zdravstvu Republike Srbije, i to onom njegovom segmentu u kojem se rađa naša budućnost i podsetila da su Bolnici, na tom istom mestu, pre dva meseca, uručena dva inkubatora – stacionarni i transportni. Uz ovaj aparat za merenje sluha novorođenčadi, koji je takođe namenjen Službi za ginekologiju i akušerstvo, Opšta bolnica u Kikindi spremna je da, uz stručan i obučen kadar, odgovori svim izazovima koje nam donosi svakodnevica, izjavila je direktorica.

Isključenja struje u Kikindi u ponedeljak

Igor Crnogorac February 8, 2024

Zbog planiranih radova na mreži, u ponedeljak, 11. februara, od 9 do 12 sati struje neće biti u Banatskoj ulici ka GP-u i Auto-kući, na Vodicama, u Vikend zoni prema Pristaništu i na Putu za Pristanište, saopšteno je iz kikindske „Elektrodistribucije“.