Најновије Архиве | Page 606 of 765 | Кикиндски портал

На хуманитарној свирци „Сувача демо феста“-а за Нађу сакупљено 76,5 хиљада динара

Igor Crnogorac February 9, 2024

На јединој сталној музичкој сцени у граду, у “Бифеу 67”, у редовном термину ове среде, свирало се и певало за Нађу. Хумани музичари различитих генерација ујединили су се у једној жељи – да помогну Нађи Јанован из Кикинде да дође до скупих терапија које би јој омогућиле да једног дана потрчи.

– Кикинда је град дивних људи, то се показало и овом приликом – рекао је Војислав Ђукић, музичар и председник Удружења музичара „Сувача демо фест“, организатора догађаја – Наступили су бендови „Friends“, „Bluesberri“ и „Fenix“. Заједно са многобројним пријатељима у публици потрудили смо се да дамо све од себе, да помогнемо дванаестогодишњој Нађи. Она је била са нама и читаво вече било је у знаку оптимизма и вере да ће наша млада суграђанка успети у својој борби.

Нађа је оперисана 2013. године због анапластичног астроцитома, након чега је примала хемотерапије. Уз мидер који носи, она хода и иде у школу. Присутне су и даље постоперативне промене као и изражена сколиоза, а установљена је и дијагноза параплегије. Нађин ход је нестабилан, она никада није потрчала и играла жмурке са вршњацима.

У нади да ће нови вид терапија помоћи и унапредити Нађино здравствено стање породица је одлучила да покуша са неуророботским терапијама које изискују високе трошкове лечења, због чега је потребна помоћ свих људи добре воље у виду донација.

Средства су потребна за роботске терапије, медицинске апарате, као и за физикалне терапије. До сада је прикупљеено око 220 хиљада динара, а Нађи су потребна три милиона, стоји на Нађиној страници на сајту Фондације „Буди хуман“. За помоћ Нађи може се послати СМС 1619 на 3030.

(Фото: Љубица Војводић)

У Музеј стигао праисторијски човек: размените осмехе са шаманом из Лепенског Вира

Igor Crnogorac February 9, 2024

Пројекат „Prehistoric MetaHuman“ – виртуелно оживљавање праисторијског човека, који је реализован уз подршку националне платформе „Србија ствара“ од данас се налази у кикиндском Музеју.

Прво оживљавање човека који је живео на Дунаву пре десет хиљада година представљено је у павиљону Србије на изложби „Експо 2020“ у Дубаију. Кикинда је, после Музеја Војводине, Народног музеја у Београду и Лепенског Вира, четврти град у којем је овај револуционарни пројекат доступан посетиоцима.

– „MetaHuman“ је резултат сарадње више различитих сектора. Антрополошки је истражен свим форензичким анализама и утврђено је да је био стар између 50 и 55 година, да је живео пре 10 хиљада година на обали Дунава, што је данас археолошки локалитет Лепенски Вир, да је био висок око 178 цм и тежак око 70 килограма, што одговара нормалном индексу телесне масе. Такође је, на основу костију, утврђено да је имао врло квалитетну исхрану, богату рибом. Интересантно је да је сахрањен у седећем положају, што је Драгослава Срејовића, нашег чувеног археолога нагнало да помисли да јесте реч о шаману, о неком ко је имао истакнути значај у својој заједници – рекла је директорица Музеја, Лидија Милашиновић.

На данашњем представљању пројекта у Музеју, Милашиновићева је објаснила да је прво урађено секвенцирање ДНК до најмањег детаља, па се тако дошло и до информација о боји очију, косе и коже, и на основу свих тих података је урађен 3Д модел лобање и реконструисан је и физички модел .

– Овај модел је покренут уз помоћ „Epic Games“-а, фирме за развијање видео-игара, односно једног софтвера, тако да он, преко комуникације са мобилним телефоном, одражава нашу мимику. Дошли смо до тога да можемо да видимо како је изгледао човек који је пре десет хиљада година живео на обали Дунава, да му се осмехнемо и да нам он узврати осмех – додала је директорица. – Надамо се да је ово само почетак научне револуције и да ћемо, за пет до десет година, моћи да видимо и неке друге праисторијске људе, можда и на основу остатака који су пронађени у околини и Кикинде.

Представљању пројекта присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар, и Немања Миленковић, директор Фондације “Нови Сад – европска престоница културе”. Градоначелник је захвалио запосленима у Музеју што су „довели“ праисторијског човека у наш град.

– Видимо да нове технологије сада могу да нам дочарају како је свет изгледао, рецимо, пре десет хиљада година, и можемо да упознамо праисторијског човека. Позивам своје суграђане, децу пре свих, да дођу и да виде како нове технологије могу да помогну у стицању знања из историје и да сруше неке предрасуде – рекао је градоначелник.

Да остваре интеракцију са праисторијским човеком, сазнајемо у Музеју, долазиће организовано ђаци, а „дружење“ је доступно свим посетиоцима Музеја на првом спрату ове установе, наредних месец дана.

Како је најавила директорица Милашиновић, предавање о томе како се стигло до „MetaHuman“-а до одржаће, 20. фебруара у Музеју, др Софија Стефановић из лабораторије за биоархеологију Одељења за археологију Универзитета у Београду.

Дуално образовање у Кикинди: Могућност да фирме добију дефицитаран кадар

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Дуално образовање подразумева да се план и програм наставе и учења обавезно спроводи на два места, у школи и у компанији, код послодавца. На тај начин се обезбеђује да ученици стичу знања, способности, вештине и ставове, кроз теоријску наставу и вежбе у школи, као и кроз учење кроз рад у компанији. У Кикинди је у овај начин образовања од 2017. године укључена Техничка школа и то ученици два образовна профила бравар заваривач и оператер машинске обраде, сазнајемо од директорице Миланке Халиловић.

-Сваке године уписујемо једно одељење у којем је по 15 ученика из поменутих образовних профила. Ради се о трогодишњим смеровима и ђаци прву годину проводе у Школској радионици. Од друге године склапа се уговор између фирми и школе, као и уговор између сваког ученика и фирме. Обавеза послодавца је да им обезбеде средства за рад, лиценцираног инструктора за ученике, да им исплаћују месечну надокнаду. Ученик добија опрему за рад, плаћен му је превоз и добија месечну надокнаду која је 70 одсто од минималне цене рада по сату проведеном у фирми – истакла је Миланка Халиловић.

Наставник практичне наставе је координатор дуалног образовања и ученике обилази свакодневно на пракси у фирми.

-У другој години практичан рад обавља се два дана недељно, а у трећој три. Осталим данима ђаци су у школи на редовној настави. У фирмама проводе шест сати. Овај начин образовања пуно значи јер послодавци имају могућност да упознају ученике и све који се добро покажу и на прави начин савладају праксу буду задржани да након завршене школе остану да раде – напомиње Халиловићка.

Техничка школа има уговоре са фирмама „Лабин прогрес“ из Новог Кнежевца која обучава браваре завариваче и „Мекафор“ и „Гриндекс“ из Кикинде за оператере машинске обраде.

-Ђаци су заинтересовани за ову врсту образовања и сваке године попунимо одељење. И у наредној школској години планирамо да упишемо 30 ученика по дуалном образовању – рекла је Миланка Халиловић.

Компаније које се пријављују за дуално образовање морају да буду акредитоване, а овај процес могао је да се обави до 31. јануара, каже Лидија Шебек Петровић, координатор за услуге Регионалне привредне коморе.

-Нова фирма која је исказала интересовање за дуално образовање је „ПС“ и њима требају два трговца. Она је у процесу акредитације. У ранијем периоду и пекара је била акредитована, тако да су ученици школе „Милош Црњански“ који су похађали смер пекар имали могућност да се образују по овом моделу, али ова фирма је одустала од овог начина обнове кадра. У Кикинди четири компаније имају акредитацију и то „Ливница“, „Ле Белиер“, „Гриндекс“ и „Мекафор“ и све четири траже оператере машинске обраде. Почетком јануара држава је донела Уредбу о финансијској подршци дуалном образовању по захтеву компанија. Фирме су тражиле да се препозна њихов труд и залагање у образовању тако да ће имати могућност надокнаде дела зарада за ученике који проводе време у компанијама. На овај начин задржаће се фирме које су већ у дуалном образовању, али и мотивисаће се оне које размишаљају да учествују у овом систему – навела је Лидија Шебек Петровић.

Компаније се једном акредитује и након тога им остаје тај статус. Септембра прошле године ступиле су на снагу измене и допуне Закона којима се овај процес олакшава, тако да су очекивања да ће се више фирми укључити у дуално образовања.

У години јубилеја Педагошке школе – нови, дефицитарни смерови

Igor Crnogorac February 8, 2024

Педагошка школа у Кикинди ове године обележава седам деценија постојања. Тим поводом, предавање под називом „Светионик у пограничној равници” о традицији образовања у области педагогије и њеном значају у ширем друштвеном смислу, одржала је др Ивана Петковић, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ). Предавање и промоција смерова Школе само је један од програма обележавања јубилеја и одржан је вечерас у Народној библиотеци.

У години јубилеја, Школа ће акредитовати најмање један нови смер, а у плану је отварање још неких, у Србији дефицитарних смерова, рекла је професорица Петковић.

– Постојање ове школе значајно је за читав Банат, као регију јер је Кикинда град на тромеђи и отварање једне високошколске институције одиграло је веома важну улогу у широј области. Поред упознавања са историјатом школе, ми промовишемо њену текућу и будућу организацију. За сада смо акредитовали предшколски – најстарији смер и смер за традиционалне игре, а у плану је отварање две нове области изучавања: социјалне и криминалистичке – рекла је проф. Петковић.

Она додаје да се школовање у ВШССОВ промовише у средњим школама и да су млади веома заинтересовани за нове смерове јер прате потребе времена у којем живимо.

– Надамо се да ће социјални смер – за струковног социјалног радника, бити доступан већ на почетку наредне школске године, а у следећем семестру и криминалистички, који ће обезбеђивати звање струковни криминалиста који ће, превасходно, имати задатак да преваспитава омладину или одрасле који су одступили од редовног начина понашања и сазревања. У тржишно утемељеном друштву наши студенти се не везују само за институције, доста раде и приватно, и ми се трудимо да имају што ширу лепезу могућности да примене своје знање – нагласила је професорица Петковић.

Нови програми трајаће три године. За Школу, град и шире окружење битно је да се и убудуће отварају смерови који су дефицитарни у земљи, што нам већ годинама доводи студенте из читавог региона, истакла је. Такође је додала да сматра да су Школи неопходна још два смера: за васпитаче деце са сметњама у развоју и талентоване деце.

Нова саобраћајна сигнализација у Змај Јовиној улици

Aleksandra Djuran February 8, 2024

У улици Јована Јовановића Змаја у Кикинди од уторка је саобраћај безбеднији. Постављен је успоривач саобраћаја који опомиње возаче да брзину прилагоде, уколико возе више од прописане брзине.

Подсетимо и да је прошле године, такође у фебруару, постављен смарт семафор најновије генерације на углу улица Михајла Пупин и Змај Јовине. Ова деоница била је црна тачка јер су биле честе саобраћајне незгоде.

Апел возачима због појачаног интензитета саобраћаја

Igor Crnogorac February 8, 2024

Из Полицијске управе апелују на појачану пажњу свих учесника у саобраћају.

Због обележавања Дана државности и спајања нерадних дана, током наредних дана на свим важнијим путним правцима, а пре свега ка туристичким центрима, биће појачан интензитет саобраћаја.

Имајући у виду повољне временске услове и високе температуре, на путевима се очекује већи број мотоцикала и мопеда. Како би се смањио ризик настанка саобраћајних незгода, апелујемо на возаче путничких и теретних возила, као и на возаче аутобуса, да
обрате посебну пажњу на мотоцикле и мопеде.

Истовремено скрећемо пажњу возачима мотоцикала и мопеда да поштују прописано ограничење брзине и да користе заштитну кацигу и другу заштитну опрему, наводи се у саопштењу из Полицијске управе.

Без воде у петак на Пристаништу, у Башаиду и у ливници “Л Белије”

Igor Crnogorac February 8, 2024

Због превезивањa цевовода на водозахвату Шумице, сутра (петак, 9. фебруар), од 9 до 15 сати без воде ће остати потрошачи у насељу Пристаниште у Кикинди, као и фабрика “Л Белије” од 8 до 10 сати.

Истог дана отклањаће се кварови на водоводној мрежи у Башаиду, тако да постоји могућност повременог прекида у водоснабдевању у периоду од 9 до 13 сати, саопштено је из ЈП “Кикинда”.

Марко Марковљев, в.д. директора Културног центра: У кући великих идеја

Jelena Trifunović February 8, 2024

Настојим да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај на овогодишњем Опен ер фестивалу бити сличан Рок опери, рекао је Марковљев у интервјуу за Комуну

Кратко и јасно: испуњава га када окупи много људи на једном месту и приреди неки садржај који ће их учинити срећним. То је мисија којој је посвећен још од првих догађаја које је организовао па све до летошњег Опен ер фестивала, круне досадашњих напора. Добро памти да је у Културни центар, на чијем је данас челу, тадашњи Дом омладине, први пут ушао пре 31 годину, са својим другаром Владом, долазећи на ликовну радионицу Маријане Мирков. Марко Марковљев је крајем прошле године награђен за изузетан допринос развоју културе градским признањем „Јован Ћирилов”.

– Веома сам почаствован што сам добио награду за културу која носи име великог ствараоца Јована Ћирилова. Суштински све што сам радио, посвећено је граду и организовано за моје суграђане. Ћирилов је бард наше културне сцене, заједно са Миром Траиловић. По мени суштина је да кренете да се бавити нечим што мало ко верује да ћете успети, и да истрајете. Иако понекад заиста много прође од идеје до реализације- каже у интервјуу за Комуну Марковљев.

Дводневни фестивал Опен ер одушевио је Кикинђане. Ти си све „закувао”, наравно уз подршку градоначелника и сарадника?

– Сво своје знање и искуство сам уложио у тај фестивал. Никакав сличан догађај на Старом језеру није одржан, чак ни када је био концерт Здравка Чолића 2008. Желели смо да оживимо тај простор и организујемо велики културни догађај. Велики проблем је био недостатак инфраструктуре. Није било струје која може такав концерт да издржи. Оно што посетиоци нису видели то је да смо иза бине, која је била до сада највећа икада постављена у нашем граду, подигли цео мали град у ком су биле свлачионице, места за ручавање, тоалети, шминкернице.

Откуда идеја да Рок оперу доведеш у Кикинду?

– Наизглед сасвим случајно, иако ја верујем да ништа није случајно. Јако верујем у судбинске моменте. Наш хор Атендите изводи Велики староградски валцер за који је, за Хор РТС-а, аранжман радио Федор Вртачник. Ноте нисмо могли да нађемо, па је наша диригенткиња професорка Биљана Јеремић контактирала Федора. Он нам је послао аранжман. Годину дана касније, у Кикинди је био концерт Здравка Чолића, за којег аранжмане, такође ради Федор Вртачник. Кад је прошао концерт, Чолин менаџер је причао са Федором о томе како су сјајан концерт имали у Кикинди, падала је киша, али то није нимало умањило феноменалну атмосферу. Федор је помислио како Рок оперу нису никада извели у овом делу земље, сетио се Биљане и позвао је, а она га је повезала са мном. Тако смо се упознали и родила се идеја о великом фестивалу на Старом језеру. Позвали смо и гудаче Стефана Миленковића. Желео сам да споменик послужи као сценографија за достојанствен уметнички догађај. По угледу на бројне друге градове, дошао сам на идеју да фестивал понесе назив Опен ер. Разговарао сам са градоначелником и отишли смо да погледамо Рок оперу у Новом Саду. Био је помало скептичан јер је датум био 27. август, баш када се одржавају „Великогоспојински дани” у Новом Бечеју.

Ове године, крајем августа, очекује нас други Опен ер фестивал. Да ли ће бити тешко остати на нивоу прошлогодишњег?

– Моја идеја је била да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај бити сличан као Рок опера. Крајњи циљ је да цео фестивал буде на Старом језеру. Опен ер морају бити велики културни догађаји као на прошлом где се осетила та фестивалска атмосфера. Имали смо и базар као пратећи садржај. Наши, локални произвођачи су доносили још производа и све су распродали. Догађај није имао ни један једини негативни коментар, а мене и данас суграђани заустављају да пренесу дивне утиске.

Хајде сад да се вратимо уназад. Како је све почело? Својевремено си основао удружење „Креативиа”.

– Одрастао сам редовно посећујући Дом омладине, Позориште, Музеј, Библиотеку. Мама је радила у Библиотеци и играла у луткарском позоришту. Удружење „Креативиа” је 2008. године почело да организује Матурантску параду, догађај који је мене одушевио. Волим догађаје са много учесника где су сви срећни. А матурски плес је чиста радост. Ове године биће 17. Матурантска парада.

Учествујеш и у организацији Дана лудаје, а организовао си и бројне друге догађаје и манифестације у граду?

– Први велики музички догађај који сам организовао био је концерт Симфонијског оркестра РТС-а, 2010. године, на градском тргу. Десетак година учествујем у организацији Дана лудаје, и скоро свих градских догађаја. Летос смо приредили, испред Градске куће, предиван концерт Полицијског оркестра МУП-а Републике Српске.

Иницијатор си и оснивања Хора Атендите?

– Моје чедо је хор Атендите и сада дечији хор. Првобитно је била идеја да оснујемо мушки хор, али схватили смо да је то тешко, због недостатка мушких певача, па смо направили мешовити хор који данас употпуни сваки значајан градски догађај.

Фестивал хорова Мелодианум, Тамбурашке свечаности, Ноћ младости, љубави, културе, Недеља жена, Градски дувачки оркестар који је настао од ДВД-а… Подугачак је списак.

– Додао бих да смо после 20 година вратили Градску смотру фолклора.

Видим овде на плакату да је мото Културног центра – Кућа великих идеја. Претпостављам да си га ти осмислио?

– Чини добро, добрим ти се враћа. Заиста верујем у то. Кад је нешто добро, све некако легне на место. Уз досадашње искуство, увек настојим да организујући догађаје и манифестације, предупредимо евентуални проблем.

Рекла бих да си локал патриота?

– Кикинда је, по мени, савршен град за живот, на одличном је месту, близу Београда, Новог сада, Темишвара, Будимпеште…Ово је лепо место са срдачним људима. Имамо леп трг, одлично је место за одрастање и породицу. Прилично је чист, поготово у односу на остале градове у којима сам био. На тргу видиш жене које чупкају коров између коцки, па где то још можеш да видиш? Не треба нам суштински још много тога да бисмо били идеално место за живот.

НОВО РУХО КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

У току је реновирање зграде Културног центра. Кренуло се од крова, шта је следеће?

– Кад сам дошао овде да радим 2017. као организатор програма, задао сам себи циљ да морамо реновирати ову зграду. КЦ је био мало по страни у односу на остале установе културе, али смо и тад као и сад имали највећи број програма и посетилаца. Радимо седам дана недељно. Имамо балетску школу, ликовну, креативну, стрип радионицу, школу шаха, имаћемо драмску радионицу, имамо хор и дечији хор, степ аеробик, јогу… Свако ко жели да употпуни слободно време, а да се осећа добро, ту смо. Да, кренули смо од крова, радове финансира Министарство културе.

Планирате и реконструкцију фасаде. Да ли су обезбеђена средства за ту намену?

– Ове године смо конкурисали за фасаду, чекамо резултате, надамо се подршци Министарства културе . Скуп је пројекат, фасада мора да се обије скроз до цигле и врати у оригиналу назад. Надам се да ћемо успети. Никада нисмо имали такву политичку личност на челу Министарства културе као што је Маја Гојковић. Улагања су већа, Министарство видљивије. Рекао бих да читава држава данас гледа на културу боље него раније. Ипак, мора да се лобира, и у томе нам је много помогао народни посланик Миленко Јованов.

Помињано је и проширење простора Културног центра, мултифункционална сала, биоскоп. Да ли су то само идеје, или је у плану реализација?

– Граду недостаје концертни простор, односно мултифункционална сала. Моја и жеља колектива је да направимо још једну салу која би задовољила те потребе. Уколико би се створили услови да Спортском центру „Језеро” више не би био потребан простор Партизана, ми бисмо се проширили у тај део зграде. Наравно, отворени смо и да размишљамо о другим решењима. Уколико бисмо се проширили, један од простора би био и мали биоскоп, попут оног какав има Сомбор, са седамдесетак места.

Принцеза Катарина и организација “Лајфлајн Канада” донирали кикиндској болници апарат за преглед слуха новорођенчади

Igor Crnogorac February 8, 2024

У року од само два месеца, захваљујући хуманитарним активностима Фондације Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине, Општа болница је добила још једну донацију – апарат за мерење слуха новорођенчади.

Свечано уручење уприличено је у среду, 7. фебруара у Краљевском двору у Београду, у присуству директора десет болница које су добиле ове апарате – донацију хуманитарне организације „Лајфлајн Канада“, државног секретара Министарства здравља, Александра Милошевића и заменика шефа Мисије амбасаде Канаде у Србији, Дејвида Моргана.

Принцеза Катарина и Краљевски одбор за скрининг слуха, чији је принцеза оснивач, апелују на важност коришћења опреме за рану дијагностику у свим породилиштима, како би се евентуални проблеми са слухом детектовали у раној фази, када је правилним третманом могуће обезбедити квалитетан живот.

Никада не смемо престати да подржавамо наше здравствене установе и да се боримо за бољу будућност наше деце, истакла је принцеза Катарина.

– Захвална сам на прилици да помажемо нашим људима. Наша дужност је да увек будемо ту за народ Србије и Републике Српске. Није важно шта имамо, важно је шта дајемо. Наша деца уче од нас, па тако од нас морају да науче и радост давања. Тако ћемо бити много срећнији и поноснији на своју децу док одрастају – нагласила је принцеза.

Др Весна Томин, в.д. директор Опште болнице у Кикинди изразила је част и задовољство што је Фондацијa Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине препознала да је ова установа вредна улагања. Како је рекла, то је још једна у низу донација здравству Републике Србије, и то оном његовом сегменту у којем се рађа наша будућност и подсетила да су Болници, на том истом месту, пре два месеца, уручена два инкубатора – стационарни и транспортни. Уз овај апарат за мерење слуха новорођенчади, који је такође намењен Служби за гинекологију и акушерство, Општа болница у Кикинди спремна је да, уз стручан и обучен кадар, одговори свим изазовима које нам доноси свакодневица, изјавила је директорица.

Искључења струје у Кикинди у понедељак

Igor Crnogorac February 8, 2024

Због планираних радова на мрежи, у понедељак, 11. фебруара, од 9 до 12 сати струје неће бити у Банатској улици ка ГП-у и Ауто-кући, на Водицама, у Викенд зони према Пристаништу и на Путу за Пристаниште, саопштено је из кикиндске „Електродистрибуције“.