Po programu obeležavanja Sovembra – meseca sova, učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ sutra (sreda, 15. novembar) će održati Koncert pod maskama – „Solvembar“. U svečanoj sali Narodnog muzeja koncert će početi u 18 sati.
Најновије
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore za unapređenje socijalne zaštite u Vojvodini, istakavši da je od 2016. godine u tu oblast iz pokrajinskog budžeta uloženo gotovo 2,5 milijardi dinara. I Gerontološki centar u Kikindi na ovom konkursu dobio je 3,4 miliona dinara za tri projekta. Za nabavku nameštaja za klub i trpezariju u Novom domu opredeljeno je milion i 190 hiljada dinara, za računarsku opremu u istom prostoru dobijeno je 1,2 miliona, dok je milion dinara dodeljeno za nabavku klima uređaja za trpezarije i klub Gerontološkog centra. U Novom domu trenutno je 60 korisnika i kapacitet je ispunjen, dok je u Starom domu trenutno smešteno 96 korisnika i ima još malo mesta.
-Izdvojili smo nemali novac od 2016. godine, posebno u protekle dve godine, da bismo unapredili sistem socijalne zaštite. Danas možemo reći da imamo jedan dodatni kvalitet u tim ustanovama. Sve ono što je naša obaveza kao osnivača mi ćemo realizovati u ovoj i u sledećoj godini, a već u januaru ili februaru izdvojićemo dodatnih 450 miliona dinara za ovu namenu – rekao je ovom prilikom Mirović.
Na drugom ovogodišnjem konkursu Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, sa ukupno 469 miliona dinara, podržana su 122 projekta koje će realizovati 27 ustanova za smeštaj korisnika čiji je osnivač Pokrajinska vlada – domovi za stare, ustanove za decu i omladinu, domovi za duševno obolela lica i Centar za socijalni rad Novi Kneževac sa domskim odeljenjem.
Svetom arhijerejskom Liturgijom, koju su služili Vladika banatski Nikanor i sveštenstvo Pravoslavne crkvene opštine, u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika Grada, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, u Hramu svetih Kozme i Damjana obeležena je slava Sveti Vrači i 20 godina od početka izgradnje. Ovo je bila prilika da se darodavcima i graditeljima uruče gramate i zahvalnice, a Vladiki banatskom Nikanoru dodeljena episkopska panagija i naprsni krst.
-Dve decenije nije kratak period, ali izgradnjom i ukrašavanjem Hrama ispunjena je namera ovog grada, njegovih žitelja, vernika i sveštenika. U Kikindi se gradi još jedan sveti Hram posvećen Petru i Pavlu u Banatskoj Topoli, a svete kuće grade se tamo gde su potrebne i gde narod to traži. Sve bogomolje, pa i ova, izgrađeni su dobrovoljnim prilozima i molićemo se Bogu da postoji dugo i da ostane naslednicima i vernom narodu. Na nama je da crkve čuvamo i obnavljamo – rekao je Vladika banatski Nikanor obraćajući se prisutnima.
Zaslužnima su uručene gramate, čime su uvršteni u red crkvenih dobrotvora, a među dobitnicima je i gradonačelnik Nikola Lukač.
-Za sve nas ovo je značajan jubilej, naročito u ovim izazovnim vremenima, gde su se na delu pokazali marljivost, upornost i želja za opstankom naše vere. Na nama je da cenimo i poštujemo srpsku tradiciji, kulturu i običaje. Hram svetih Kozme i Damjana krasi deo grada i dokaz je da svi mi, Kikinđani, kada smo ujedinjeni možemo mnogo toga da uradimo i napredujemo. Mnogo ljubavi i truda ugrađeno je u ovaj Hram i gramata koju sam primio je zahvalnost svim sugrađanima, ali i onima koji su sproveli u delo inicijativu za izgradnju još jedne crkve u gradu. Ona je na ponos svih nas i pokazuje da samo zajedno krupnim koracima možemo da napredujemo – istakao je Lukač.
Pojedincima su uručene su i zahvalnice za pokazanu vernost, trud i nesebičnu ljubav. Svetoj arhijerejskoj Liturgiji prisustvovali su i Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća. Kumovi slave bili su Igor Golijan i Ivan Gavrilov.
-Čast mi je što smo Igor i ja kumovi slave, a ujedno je to nadahnuće za naše porodice. I ovo je način da doprinesemo obeležavanju velikog jubileja, 20 godina od početka izgradnje Hrama – rekao je Gavrilov.
I Igor Golijan istog je mišljenja.
-Ovo je mesto okupljanja i prikupljanja duhovne snage. Sama činjenica da je dve decenije od početka izgradnje daje poseban ton ovom danu – dodao je Golijan.
Hram, posvećen čudotvorcima, besrebernicima Kozmi i Damjanu, počeo je da se gradi pre dve decenije na današnji dan. Kako je istakao starešina Hrama otac Boban Petrović ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.
-Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast darivala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je ovo mesto, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Trudom i zalaganjem sveštenstva i Odbora za izgradnju Hrama uspeli smo u svojoj misiji. Od 2010. godine ovde su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja – napomenuo je otac Boban Petrović.
Osim hrama u porti je izgrađena crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom, pri kraju je izgradnja Parohijskog doma sa četiri stana u koji će se useliti sveštenci. Ovih dana završeno je uređenje porte i dvorišta oko Hrama.
Grad Kikinda raspisuje konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev” koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku objavljenu tokom godine. U konkurenciji za ovo književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 1.500 eura.
Nagrada „Dušan Vasiljev” osnovana je Odlukom Kulturno-prosvetne zajednice 1997. godine u znak sećanja na delo i značaj pesnika koji je rođen u Kikindi juna 1900. godine. Vasiljev je poživeo samo 24 godine, postigavši da bude jedan od najznačajnijih srpskih modernih pesnika, odnosno pesnika ekspresionističke ideologije.
Posle prekida od nekoliko godina, odlukom Skupštine opštine Kikinda, nagrada je ponovo ustanovljena 2009. godine. Po novom Pravilniku dodeljuje se za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora koja je objavljena na srpskom jeziku.
Tokom proteklih četvrt veka nagradu su dobili: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić, Selimir Radulović i drugi.
Izdavači i autori treba da pošalju knjige (četiri primerka po pojedinačnom naslovu, tri za žiri i jedan za biblioteku) na adresu: Narodna biblioteka „Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, Kikinda, uz napomenu „Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 14. februara 2024. godine.
Žiri će raditi u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev. Priznanje će biti dodeljeno 27. marta, na dan smrti Dušana Vasiljeva, što je i Dan kikindske Gimnazije koja nosi njegovo ime, i u okviru programa obeležavanja stogodišnjice smrti pesnika.
Dodatne informacije mogu se dobiti putem mejla: nagradadusanvasiljev@gmail.com.
Stručnjaci kažu da su banatske ili mokrinske gajde od svih na svetu najkomplikovanije za izradu i za sviranje. Gajde su tradicionalni banatski instrument bez kog se nije moglo zamisliti nijedno narodno veselje, kao ni tužni događaji.
Između dva svetska rata, najpoznatiji graditelj gajdi u ovom delu Banata bio je Aleksandar Acko Pejakov (1877-1957) iz Mokrina.
Acko je naučio da pravi gajde od svog oca Sovre, a instrument je unapredio i u svet muzike lansirao velike, troglasne, kumovske gajde, ili kako ih nazivaju atnomuzikolozi- mokrinske gajde. Inače, Acko je bio poznat i kao mokrinski fotograf.
Gajde koje je Acko napravio 1936. godine bile su izložene u kikindskom Muzeju, u okviru postavke „Sto nevidljivih”. Pripadale su Radomiru Živkoviću iz Kikinde, koji je na njima svirao do 1966. godine.
Gajde se prave od drveta javora, oraha, šljive…Različiti delovi od raličičitog drveta, sve ručno. Meh se izrađuje od kozije kože.
(Izvor: Narodni muzej Kikinda)
Braća Kozma i Damjan su bili vračevi (lekari), besrebrenici i čudotvorci. Od Gospoda su dobili dar za isceljenje raznih bolesti, kako su to dobili besplatno, besplatno su i lečili imenom Gospoda Isusa Hrista, te su im ljudi dali ime još besrebrenici, što znači besplatni lekari.
Bili su veoma oprezni u besplatnom lečenju ljudi, pa se Kozma jednom istinski naljutio na Damjana što je uzeo tri jajeta od žene koju su izlečili, po imenu Paladija. Toliko se Kozma naljutio da je naredio da ga posle smrti ne sahrane kraj brata Damjana. Ali Damjan je uzeo ta tri jajeta ne kao nagradu, nego zbog toga što ga je Paladija zaklela Svetom Trojicom. Ipak. po smrti njihovoj u mestu Feremanu bili su zajedno sahranjeni. I posle smrti su isceljivali.
U crkvenom kalendaru praznik je obeležen crnim slovom. Praznik svetih vrača obeležava se i u zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije.
Sveti vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdravima i sposobnima za rad tokom cele godine. Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno ne na velikim visinama. Takođe, ne bi trebalo da se bez preke potrebe izlazi iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
Ovim svetiteljima posvećen je hram u Kikindi koji danas proslavlja 20 godina od početka izgradnje. Takođe su im posvećeni manastiri Zlatenac i Zočište.
U Centru za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ nastavljaju proces izgradnje međunarodne institucionalne i intersektorske saradnje u regionu.
Direktor Centra, Aleksandar Lipovan, potpisao je, prošle sedmice, sporazum o saradnji sa dekanicom Akademije za umjetnost i kulturu u Osijeku, prof. dr Helenom Sablić Tomić, a zatim i sa zamenicom rektora Univerziteta „Polis“ u Tirani, dr Elonom Karafili, o razmeni iskustava sa Odsekom za umetnost i dizajn ovog univerziteta.
Kako je u sporazumima istaknuto, institucije su se složile da će zajednički raditi na jačanju buduće saradnje i razvijanju kulturnih, umetničkih, naučnih i nastavnih iskustava radi promocije ovih aktivnosti i zajedničkih interesa.
Studenti navedenih institucija će praktičnu nastavu u oblasti skulpture održavati u Studentskom kampu „Tera“. Rad i boravak u Ateljeu „Tera“ koji ima status spomenika kulture od značaja za industrijsko nasleđe, nudi sve raspoložive tehničke i tehnološke uslove za prenošenje znanja i četrdeset godina integrisanog iskustva u radu sa glinom. U dodatku skulptorske prakse, studenti imaju priliku i da se upoznaju sa osnovama ReOrg metoda, internacionalno priznatog inovativnog načina reorganizacije i optimizacije muzejskih depoa.
Pored redovnih aktivnosti u sklopu programa, profesori ovih institucija održaće i i javne masterklas časove, predavanja, prezentacije istraživanja ili projekata zainteresovanoj javnosti u Kikindi.
Važno je napomenuti da se sporazum o saradnji sa albanskim partnerom oslanja na Memorandum o razumevanju o kulturnoj saradnji na Zapadnom Balkanu koji reguliše vidove saradnje u oblasti kulture između institucija tri strane: Republike Srbije, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije. Kroz zajedničke pozive za finansiranje projekata, reguliše lakšu mobilnost umetnika u okviru programa Otvoreni Balkan. Sve institucije su zainteresovane da zajednički učestvuju sa ovim programom na konkursu Kreativne Evrope.
Poziciju Centra „Tera“ i Kikinde kao regionalnog i evropski prepoznatog centra za studente umetničkih akademija utemeljio je i promovisao profesor Slobodan Kojić, osnivač i dugogodišnji direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.
Lokalna samouprava raspisala je javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja za 2023. godinu.
Nagrada grada Kikinde, kao najviše priznanje, dodeljuje se fizičkom licu za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate u svim oblastima stvaralaštva, čime je dat trajan doprinos razvoju grada Kikinde. Gradskim priznanjem nagrađuju se fizička ili pravna lica sa prebivalištem odnosno sedištem na teritoriji grada Kikinde, za značajna ostvarenja u oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, privrede i preduzetništva, sporta, humanosti i dobrotvornog rada, postignuta u godini u kojoj se dodeljuju.
Predloge za dodelu nagrada i priznanja mogu podneti preduzeća, ustanove, druge organizacije, organi i asocijacije, grupe građana i pojedinci sa teritorije grada Kikinde.
Pored najvišeg gradskog priznanja „Zaslužni građanin Kikinde“ dodeljuju se i priznanja za: razvoj sporta „Nika Mirkov“ , u oblasti obrazovanja “dr Pavle Kenđelac” ,u oblasti kulture „Jovan Ćirilov“, „dr Ranko Petrović“ za oblast zdravstva, u oblasti privrede i preduzetništva „Stefan Bon“ u oblasti humanosti i dobrotvornog rada „Melanija Nikolić Gaičić“.
Predlog se dostavlja pisano i podatke o kandidatu i ishodima njegovog rada, obrazloženje, naznaku oblasti za koju se kandidat predlaže i eventualne dokaze koji potvrđuju navode obrazloženja.
Predlozi se dostavljaju do 15. decembra 2023. godine, na adresu: Grad Kikinda, Gradska uprava, Kancelarija broj 80 Trg srpskih dobrovoljaca 12, 23300 Kikinda, sa naznakom: ZA NAGRADU GRADA KIKINDE.
Dodela je 28. decembra kada se proslavlja Dan grada.
Besplatne radionice o preduzetništvu i programiranju biće održane u Kikindi narednog vikenda, od 17. do 19. novembra, u Tehničkoj školi. Osmišljene su kao niz interaktivnih predavanja i treninga.
Na radionicama o preduzetništvu i digitalnom marketingu polaznici će steći potrebna znanja za pokretanje ličnog biznisa, pisanje dobrog biznis plana, kao i za promociju i marketing na društvenim mrežama.
„Uvod u WordPress“ je intezivna i dinamična obuka, na kojoj polaznici uče da samostalno kreiraju i održavaju svoj sajt. Za ovu radionicu nisu potrebna prethodna znanja niti dodatna oprema jer se održava u računarskom kabinetu.
Radionice su namenjene mladima, a prijavljivanje je na ovom linku.
Predavači su programeri sa dugogodišnjim iskustvom. Radionice se održavaju po projektu „Informatička pismenost i preduzetništvo – moderni alati za razvoj (samo)zapošljivosti mladih“ koji sprovodi organizacija Omladinsko turistički klaster Srem u partnerstvu sa školom programiranja Beogradski Institut za tehnologiju – BIT. Projekat finansira Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije. Cilj je doprinos većem zapošljavanju i samozapošljavanju mladih i njihovoj boljoj informisanosti o poslovnim prilikama u zemlji.
Prošle godine kroz ove obuke je prošlo više od 240 mladih iz Čačka, Subotice, Bora, Vršca, Pirota i Inđije.
U svetu se sutra, 14. novembra obeležava Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti. Tim povodom posetili smo kikindsko Društvo za borbu protiv šećerne bolesti koje svakog petka od 8 do 10 časova organizuje besplatno merenje šećera u krvi. Kako je istakla predsednica dr Biljana Marković poznavanje faktora rizika omogućava pravovremeno delovanje kod osoba kod kojih se ipak ustanovi šećerna bolest, a omogućava bolji uspeh u lečenju i umanjenje komplikacija.
-Kako raste broj osoba obolelih od dijabetesa u svetu, tako raste i u našoj sredini. Predviđa se da će do 2030. godine 650 miliona ljudi imati dijagnozu dijabetesa. Postoji dijabetes tip 1 i tip 2, a insulinski zavisnici imaju dijabetes 1 i od njega je obolelo deset odsto stanovništva. U Srbiji ima 800.000 obolelih od šećerne bolesti – kaže dr Marković.
Primećeno je da se u poslednje vreme starosna granica kod sugrađana kod kojih se registruje dijabetes pomera i sve više je mladih koji obolevaju. U izradi je registar obolelih od dijabetesa za Kikindu.
-Smatra se da ima 12 procenata obolelih dijabetesa, od ukupnog broja stanovništva na teritoriji Grada. To su registrovani pacijenti koji su u zdravstvenom sistemu. Na žalost, istraživanja pokazuju da na svakog registrovanog dijabetičara dolazi još jedan potencijalni oboleli, koji ne zna da ima šećernu bolest. Stoga i organizujemo preventivno merenje šećera u krvi i razgovaramo sa sugrađanima kako bi podigli svest o bolesti koja je „tihi ubica“. Poznavanjem simptoma bolest i izbegavanjem faktora rizika, izbeći će se neželjene komplikacije koje donosi ova bolest – saznajemo od naše sagovornice.
Prvi simptomi su žeđ, pojačano mokrenje, malaksalost, gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu hrane, brzo zamaranje, mučnina.
-Šećer, u tim prvim momentima dok ga još nismo otkrili, varira i bude jako visok ili jako nizak. Stoga apelujem na preventivne preglede, a prostorije udruženja su otvorene za sve kojima treba savet oko ishrane, terapije, fizičke aktivnosti koji su ključni – napominje naša sagovornica.
Ovogodišnji slogan je „Prepoznajte rizike. Preduzmite akciju“ i on jasno naglašava ulogu pojedinca u globalnoj kontroli dijabetesa.
Kontrola šećera u krvi i na selima
Osim u Kikindi, jednom mesečno, predstavnici Društva za borbu protiv šećerne bolesti, organizuju kontrolno merenje šećera u krvi u Mokrinu, Nakovu, Banatskom Velikom Selu i Nakovu. U Gradu i na selima na kontrolnim merenjima bude tridesetak sugrađana. Savetovalište za dijabetes u ambulanti Doma zdravlja u Svetosavskoj 53 bilo je otvoreno do početka kovid pandemije. U toku su pripreme da ono ponovo bude na usluzi pacijentima.