По програму обележавања Совембра – месеца сова, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ сутра (среда, 15. новембар) ће одржати Концерт под маскама – „Солвембар“. У свечаној сали Народног музеја концерт ће почети у 18 сати.
Најновије
Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за унапређење социјалне заштите у Војводини, истакавши да је од 2016. године у ту област из покрајинског буџета уложено готово 2,5 милијарди динара. И Геронтолошки центар у Кикинди на овом конкурсу добио је 3,4 милиона динара за три пројекта. За набавку намештаја за клуб и трпезарију у Новом дому опредељено је милион и 190 хиљада динара, за рачунарску опрему у истом простору добијено је 1,2 милиона, док је милион динара додељено за набавку клима уређаја за трпезарије и клуб Геронтолошког центра. У Новом дому тренутно је 60 корисника и капацитет је испуњен, док је у Старом дому тренутно смештено 96 корисника и има још мало места.
-Издвојили смо немали новац од 2016. године, посебно у протекле две године, да бисмо унапредили систем социјалне заштите. Данас можемо рећи да имамо један додатни квалитет у тим установама. Све оно што је наша обавеза као оснивача ми ћемо реализовати у овој и у следећој години, а већ у јануару или фебруару издвојићемо додатних 450 милиона динара за ову намену – рекао је овом приликом Мировић.
На другом овогодишњем конкурсу Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, са укупно 469 милиона динара, подржана су 122 пројекта које ће реализовати 27 установа за смештај корисника чији је оснивач Покрајинска влада – домови за старе, установе за децу и омладину, домови за душевно оболела лица и Центар за социјални рад Нови Кнежевац са домским одељењем.
Светом архијерејском Литургијом, коју су служили Владика банатски Никанор и свештенство Православне црквене општине, у присуству великог броја верника и представника Града, на челу са градоначелником Николом Лукачем, у Храму светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи и 20 година од почетка изградње. Ово је била прилика да се дародавцима и градитељима уруче грамате и захвалнице, а Владики банатском Никанору додељена епископска панагија и напрсни крст.
-Две деценије није кратак период, али изградњом и украшавањем Храма испуњена је намера овог града, његових житеља, верника и свештеника. У Кикинди се гради још један свети Храм посвећен Петру и Павлу у Банатској Тополи, а свете куће граде се тамо где су потребне и где народ то тражи. Све богомоље, па и ова, изграђени су добровољним прилозима и молићемо се Богу да постоји дуго и да остане наследницима и верном народу. На нама је да цркве чувамо и обнављамо – рекао је Владика банатски Никанор обраћајући се присутнима.
Заслужнима су уручене грамате, чиме су уврштени у ред црквених добротвора, а међу добитницима је и градоначелник Никола Лукач.
-За све нас ово је значајан јубилеј, нарочито у овим изазовним временима, где су се на делу показали марљивост, упорност и жеља за опстанком наше вере. На нама је да ценимо и поштујемо српску традицији, културу и обичаје. Храм светих Козме и Дамјана краси део града и доказ је да сви ми, Кикинђани, када смо уједињени можемо много тога да урадимо и напредујемо. Много љубави и труда уграђено је у овај Храм и грамата коју сам примио је захвалност свим суграђанима, али и онима који су спровели у дело иницијативу за изградњу још једне цркве у граду. Она је на понос свих нас и показује да само заједно крупним корацима можемо да напредујемо – истакао је Лукач.
Појединцима су уручене су и захвалнице за показану верност, труд и несебичну љубав. Светој архијерејској Литургији присуствовали су и Младен Богдан, председник градске Скупштине, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Валентина Мицковски, чланица Градског већа. Кумови славе били су Игор Голијан и Иван Гаврилов.
-Част ми је што смо Игор и ја кумови славе, а уједно је то надахнуће за наше породице. И ово је начин да допринесемо обележавању великог јубилеја, 20 година од почетка изградње Храма – рекао је Гаврилов.
И Игор Голијан истог је мишљења.
-Ово је место окупљања и прикупљања духовне снаге. Сама чињеница да је две деценије од почетка изградње даје посебан тон овом дану – додао је Голијан.
Храм, посвећен чудотворцима, бесреберницима Козми и Дамјану, почео је да се гради пре две деценије на данашњи дан. Како је истакао старешина Храма отац Бобан Петровић идеја да Кикинда добије још једно православно здање потекла је деведесетих година прошлог века.
-Пошто је Црквена општина прикупила документацију и изнашла локацију, локална власт даривала је плац. Владика банатски Хризостом 1996. осветио је ово место, а до 2003. године текле су припреме за почетак изградње. Трудом и залагањем свештенства и Одбора за изградњу Храма успели смо у својој мисији. Од 2010. године овде су се служиле недељне и празничне свете Литургије, а од 2014. организован је активни живот Црквене општине и успостављена су свакодневна света служења – напоменуо је отац Бобан Петровић.
Осим храма у порти је изграђена црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом, при крају је изградња Парохијског дома са четири стана у који ће се уселити свештенци. Ових дана завршено је уређење порте и дворишта око Храма.
Град Кикинда расписује конкурс за награду „Душан Васиљев” која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 1.500 еура.
Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно-просветне заједнице 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, односно песника експресионистичке идеологије.
После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново установљена 2009. године. По новом Правилнику додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику.
Током протеклих четврт века награду су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.
Издавачи и аутори треба да пошаљу књиге (четири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку) на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз напомену „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2024. године.
Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев. Признање ће бити додељено 27. марта, на дан смрти Душана Васиљева, што је и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име, и у оквиру програма обележавања стогодишњице смрти песника.
Додатне информације могу се добити путем мејла: nagradadusanvasiljev@gmail.com.
Стручњаци кажу да су банатске или мокринске гајде од свих на свету најкомпликованије за израду и за свирање. Гајде су традиционални банатски инструмент без ког се није могло замислити ниједно народно весеље, као ни тужни догађаји.
Између два светска рата, најпознатији градитељ гајди у овом делу Баната био је Александар Ацко Пејаков (1877-1957) из Мокрина.
Ацко је научио да прави гајде од свог оца Совре, а инструмент је унапредио и у свет музике лансирао велике, трогласне, кумовске гајде, или како их називају атномузиколози- мокринске гајде. Иначе, Ацко је био познат и као мокрински фотограф.
Гајде које је Ацко направио 1936. године биле су изложене у кикиндском Музеју, у оквиру поставке „Сто невидљивих”. Припадале су Радомиру Живковићу из Кикинде, који је на њима свирао до 1966. године.
Гајде се праве од дрвета јавора, ораха, шљиве…Различити делови од раличичитог дрвета, све ручно. Мех се израђује од козије коже.
(Извор: Народни музеј Кикинда)
Браћа Козма и Дамјан су били врачеви (лекари), бесребреници и чудотворци. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још бесребреници, што значи бесплатни лекари.
Били су веома опрезни у бесплатном лечењу људи, па се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео три јајета од жене коју су излечили, по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. Ипак. по смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. И после смрти су исцељивали.
У црквеном календару празник је обележен црним словом. Празник светих врача обележава се и у здравственим установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије.
Свети врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здравима и способнима за рад током целе године. Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама. Такође, не би требало да се без преке потребе излази из куће. Овај празник се слави и као заштита од удара грома.
Овим светитељима посвећен је храм у Кикинди који данас прославља 20 година од почетка изградње. Такође су им посвећени манастири Златенац и Зочиште.
У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ настављају процес изградње међународне институционалне и интерсекторске сарадње у региону.
Директор Центра, Александар Липован, потписао је, прошле седмице, споразум о сарадњи са деканицом Академије за умјетност и културу у Осијеку, проф. др Хеленом Саблић Томић, а затим и са заменицом ректора Универзитета „Полис“ у Тирани, др Елоном Карафили, о размени искустава са Одсеком за уметност и дизајн овог универзитета.
Како је у споразумима истакнуто, институције су се сложиле да ће заједнички радити на јачању будуће сарадње и развијању културних, уметничких, научних и наставних искустава ради промоције ових активности и заједничких интереса.
Студенти наведених институција ће практичну наставу у области скулптуре одржавати у Студентском кампу „Тера“. Рад и боравак у Атељеу „Тера“ који има статус споменика културе од значаја за индустријско наслеђе, нуди све расположиве техничке и технолошке услове за преношење знања и четрдесет година интегрисаног искуства у раду са глином. У додатку скулпторске праксе, студенти имају прилику и да се упознају са основама РеОрг метода, интернационално признатог иновативног начина реорганизације и оптимизације музејских депоа.
Поред редовних активности у склопу програма, професори ових институција одржаће и и јавне мастерклас часове, предавања, презентације истраживања или пројеката заинтересованој јавности у Кикинди.
Важно је напоменути да се споразум о сарадњи са албанским партнером ослања на Меморандум о разумевању о културној сарадњи на Западном Балкану који регулише видове сарадње у области културе између институција три стране: Републике Србије, Републике Албаније и Републике Северне Македоније. Кроз заједничке позиве за финансирање пројеката, регулише лакшу мобилност уметника у оквиру програма Отворени Балкан. Све институције су заинтересоване да заједнички учествују са овим програмом на конкурсу Креативне Европе.
Позицију Центра „Тера“ и Кикинде као регионалног и европски препознатог центра за студенте уметничких академија утемељио је и промовисао професор Слободан Којић, оснивач и дугогодишњи директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.
Локална самоуправа расписала је јавни позив за подношење предлога за доделу награде града Кикинде и градских признања за 2023. годину.
Награда града Кикинде, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде. Градским признањем награђују се физичка или правна лица са пребивалиштем односно седиштем на територији града Кикинде, за значајна остварења у области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада, постигнута у години у којој се додељују.
Предлоге за доделу награда и признања могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града Кикинде.
Поред највишег градског признања „Заслужни грађанин Кикинде“ додељују се и признања за: развој спорта „Ника Мирков“ , у области образовања “др Павле Кенђелац” ,у области културе „Јован Ћирилов“, „др Ранко Петровић“ за област здравства, у области привреде и предузетништва „Стефан Бон“ у области хуманости и добротворног рада „Меланија Николић Гаичић“.
Предлог се доставља писано и податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.
Предлози се достављају до 15. децембра 2023. године, на адресу: Град Кикинда, Градска управа, Канцеларија број 80 Трг српских добровољаца 12, 23300 Кикинда, са назнаком: ЗА НАГРАДУ ГРАДА КИКИНДЕ.
Додела је 28. децембра када се прославља Дан града.
Бесплатне радионице о предузетништву и програмирању биће одржане у Кикинди наредног викенда, од 17. до 19. новембра, у Техничкој школи. Oсмишљене су као низ интерактивних предавања и тренинга.
На радионицама о предузетништву и дигиталном маркетингу полазници ће стећи потребна знања за покретање личног бизниса, писање доброг бизнис плана, као и за промоцију и маркетинг на друштвеним мрежама.
„Увод у WordPress“ је интезивна и динамична обука, на којој полазници уче да самостално креирају и одржавају свој сајт. За ову радионицу нису потребна претходна знања нити додатна опрема јер се одржава у рачунарском кабинету.
Радионице су намењене младима, а пријављивање је на овом линку.
Предавачи су програмери са дугогодишњим искуством. Радионице се одржавају по пројекту „Информатичка писменост и предузетништво – модерни алати за развој (само)запошљивости младих“ који спроводи организација Омладинско туристички кластер Срем у партнерству са школом програмирања Београдски Институт за технологију – БИТ. Пројекат финансира Министарство туризма и омладине Републике Србије. Циљ је допринос већем запошљавању и самозапошљавању младих и њиховој бољој информисаности о пословним приликама у земљи.
Прошле године кроз ове обуке je прошло више од 240 младих из Чачка, Суботице, Бора, Вршца, Пирота и Инђије.
У свету се сутра, 14. новембра обележава Светски дан борбе против шећерне болести. Тим поводом посетили смо кикиндско Друштво за борбу против шећерне болести које сваког петка од 8 до 10 часова организује бесплатно мерење шећера у крви. Како је истакла председница др Биљана Марковић познавање фактора ризика омогућава правовремено деловање код особа код којих се ипак установи шећерна болест, а омогућава бољи успех у лечењу и умањење компликација.
-Како расте број особа оболелих од дијабетеса у свету, тако расте и у нашој средини. Предвиђа се да ће до 2030. године 650 милиона људи имати дијагнозу дијабетеса. Постоји дијабетес тип 1 и тип 2, а инсулински зависници имају дијабетес 1 и од њега је оболело десет одсто становништва. У Србији има 800.000 оболелих од шећерне болести – каже др Марковић.
Примећено је да се у последње време старосна граница код суграђана код којих се региструје дијабетес помера и све више је младих који оболевају. У изради је регистар оболелих од дијабетеса за Кикинду.
-Сматра се да има 12 процената оболелих дијабетеса, од укупног броја становништва на територији Града. То су регистровани пацијенти који су у здравственом систему. На жалост, истраживања показују да на сваког регистрованог дијабетичара долази још један потенцијални оболели, који не зна да има шећерну болест. Стога и организујемо превентивно мерење шећера у крви и разговарамо са суграђанима како би подигли свест о болести која је „тихи убица“. Познавањем симптома болест и избегавањем фактора ризика, избећи ће се нежељене компликације које доноси ова болест – сазнајемо од наше саговорнице.
Први симптоми су жеђ, појачано мокрење, малаксалост, губитак телесне масе упркос често повећаном апетиту и појачаном калоријском уносу хране, брзо замарање, мучнина.
-Шећер, у тим првим моментима док га још нисмо открили, варира и буде јако висок или јако низак. Стога апелујем на превентивне прегледе, а просторије удружења су отворене за све којима треба савет око исхране, терапије, физичке активности који су кључни – напомиње наша саговорница.
Овогодишњи слоган је „Препознајте ризике. Предузмите акцију“ и он јасно наглашава улогу појединца у глобалној контроли дијабетеса.
Контрола шећера у крви и на селима
Осим у Кикинди, једном месечно, представници Друштва за борбу против шећерне болести, организују контролно мерење шећера у крви у Мокрину, Накову, Банатском Великом Селу и Накову. У Граду и на селима на контролним мерењима буде тридесетак суграђана. Саветовалиште за дијабетес у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53 било је отворено до почетка ковид пандемије. У току су припреме да оно поново буде на услузи пацијентима.