Nakon što su eliminisali Crvenku iz istoimenog sela potom i Hercegovca iz Gajdobre, rukometaši MRK Kikinde sutra uveče u polufinalu Kupa Vojvodine odmeriće snage sa zrenjaninskim Proleterom. Početak susreta u „Jezeru” zakazan je za 18.30 sati.
Најновије
Međugradski autobusi JP „Autoprevoza“ voze u skladu sa stanjem kakvo je na terenu izazvano blokadom puteva od strane poljoprivrednika. Kako je istakao direktor Dragan Knežević kasni se najviše i sa dolascima, ali i sa polascima iz Beograda.
-Uglavnom se dovijamo, pa blokadu koja je na izlazu iz Bašaida obiđemo vozeći alternativnim pravcem, međutim gotovo uvek čekamo zbog blokade u Čenti, a tu je i blokada u Zrenjaninu, Bečeju i Novom Miloševu. To posebno osete putnici koji iz Kikinde za Beograd polaze u 7 i 10 sati, kao i oni koji se za Kikindu vraćaju autobusima u 12.30 i 13.30 časova. Autobuski saobraćaj ka selima dobro funkcioniše, kao i onaj ka Subotici jer autobus prođe pre početka blokade – kaže Dragan Knežević.
Kašnjenja su i do sat vremena, a trpe i putnici koji idu ili se vraćaju iz Novog Sada.
-Putnici negoduju, ali shvataju da mi tu ne možemo ništa. Kao i svi ostali koji su zarobljeni zbog blokada i autobusi čekaju da počne propuštanje putnika. Ukoliko dođe do radikalizacije protesta i blokada bude čitavog dana moraćemo da uvedemo dodatne polaske za prigradska naselja. Kašnjenje autobusa koji dolaze iz Beograda i Novog Sada u večernjim satima direktno utiče i na polazak poslednjih autobusa ka selima. Tada sačekamo i putnike koji stignu kasnije odvezemo do mesnih zajednica – dodaje Knežević.
Svakodnevno je spremno i jedno vozilo sa vozačem ukoliko se desi situacija da je vozač koji je otišao na put, čekajući da se odblokiraju putevi, ispunio bonus propisanih sati. Mislilo se i na to. U tom slučaju drugi vozač bi ga zamenio, napomenuo je naš sagovornik. Sve informacije o redu vožnje putnici mogu dobiti na broj telefona 423-770.
Vođa opozicije Dragan Đilas na sudskoj licitaciji 2O18. godine za svega 13,2 miliona dinara kupio je nesuđenu hladnjaču, za koju je sredinom 2009. godine, posredstvom „žute“ pokrajinske vlasti, Đilasov ortak Zoran Milešević, od Razvojne banke Vojvodine uzeo kredit od 960 hiljada evra, uz obavezu da razvije posao sa voćem i povrćem, ali od biznisa nije bilo ništa, a bankarima ni dinar nije vraćen. Zastakljena zgrada na ulazu u grad, u međuvremenu je pretvorena u – odgajivačnicu nemačkih ovčara, piše u prošlom broju „Komune” Milan Ivetić.
Aktuelni vođa opozicije Dragan Đilas pokazao se i dokazao kao neko ko lako stiže do novca, pogotovo ako lovu stiče dok, kao biznismen, uporedo obavlja visoku političku funkciju, pa preko svoje partijske vrhuške (DS) dok ona „drma“ Srbijom, ugovara unosne poslove sa državom.
Tako je, kao gradonačelnik Beograda, u isti mah i vlasnik „Multikom grupe“, za kratko vreme stekao neslućeno bogatstvo. Ume, takođe, lider Stranke slobode i pravde, sada i ključni kreator i sponzor izborne liste „Srbija protiv nasilja“, i da dobitno ulaže u stanove i druge isplative nekretnine, da devize promišljeno oroči u bankama širom kugle zemaljske… Zna, opet, ovaj tajkun s političkim pedigreom i da svesno troši na nešto što, u novčanom smislu, barem na prvi pogled – ne vraća uloženo. Tako je, naime, postupio u Kikindi.
Đilas je, naime, 2018. godine, postao gazda nesuđene hladnjače za voće i povrće u našem gradu. Šta ga je motivisalo da olako odreši kesu i preuzme nebrigom i nehatom na rubu grada uz magistralu u pravcu Bašaida u poslovno-političkom glibu davno ukotveni, dodatno zapušteni, stakleni „brod“ u kojem je još od 2010. godine trebalo da se skladište tržišni produkti ovdašnjih voćara, vinogradara i povrtara. Kao da je, ne razmišljajući, uludo bacio pare. A nije. Da li je pazarenjem budzašto (mereno debljinom njegovog buđelara) nesuđenog privrednog profitnog objekta Đilas pokušao da barem donekle sapere poslovnu i ljudsku brljotinu ovdašnjeg tajkuna, sa kojim politički odavno tesno sarađuje i jaraniše? Prisetimo se samo kako su njih dvojica „spasavali“ od finansijske propasti svoju DS, uvlačeći je, kako mnogi smatraju u –dužničko ropstvo. To je, međutim, druga tema.
Za običnog smrtnika 13,2 miliona dinara je basnoslovna suma. Za Đilasa je taj iznos – sitnica, crkavica. Toliko je, Đilas na javnoj sudskoj licitaciji platio za zgradu hladnjače. A evo zašto je došlo do prodaje kikindskog „Skadra na Bojani“.
Zoran Milešević je 6. juna 2009. godine od tek osnovane Razvojne banke Vojvodine, nastale dokapitalizacijom dotadašnje Metals banke, koja je, zna se, bila pod direktnom upravom vojvođanskog ogranka tada vladajuće Demokratske stranke, uzeo strogo namenski kredit od 89 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 960 hiljada evra). Obavezao se, između ostalog, da zaposli određeni broj ljudi i za nekoliko meseci započne proizvodnju. Njegov paraf na bankarskom ugovoru, ispostavilo se, bio je, za nevolju – mrtvo slovo na papiru. Milešević je totalno zanemario sve preuzete obaveze. Poneo se kao da je RBV – Alajbegova slama. Tako, inače, bude kada se krediti daju na osnovu političkog, preciznije „burazerskog“, prijateljstva, a ne ekomomske logike i interesnog rezona.
Pošto nije ispoštovao ugovor, niti izmirio obaveze prema RBV, njegov dug sa kamatama i troškovima sudskog postupka narastao je na fantastičnih 172,391.585,22 dinara (pojednostavljeno na 172,4 miliona dinara). Zbog toga je Razvojna banka Vojvodine, da koliko-toliko namiri ogromnu štetu, od Mileševića oduzela hladnjaču i ponudila je na prodaju. U tu svrhu angažovan je javni izvršitelj iz Zrenjanina Dragan Nikolić. Tek u drugom pokušaju zdanje hladnjače je, za 13,2 miliona dinara, odnosno za 112 hiljada evra, kao jedini ponuđač, kupila Đilasova firma „Multikom grupa“.
Zahvaljujući D.Đ. i Z.M, Kikinda, umesto hladnjače za voće i povrće, sada ima još jednu, basnoslovno plaćenu – odgajivačnicu pasa. Poučan biznis, da se smrzneš.
NOVA NAMENA
Izjalovila su se nadanja Kikinđana da će prebogati Đilas preuzetu poslovnu akviziciju privesti projektovanoj poslovnoj nameni. Bode oči zakantačen plac nesuđene hladnjače. Svega i svačega je tu: građevinski materijal, gvožđurija, putarske, transportne i radne mašine… A unutra, u svojevrsnom „stakleniku“ – čopor Mileševićevih pasa, čiji lavež, kada se otvore vrata, odzvanja atarom budeći jezu. Nesuđena hladnjača za voće i povrće postade, eto – pored one u „Narviku“, druga Mileševićeva – pasja kuća.
ZGRNUO BOGATSTVO
Reagujući na javne prozivke da se nepošteno, do neslućenih granica obogatio, Đilas je na društvenim mrežama kuražno potvrdio da na računu ima 619 miliona evra. Mašala. Pa, ne trepnuvši, pojasni: „To su prihodi firme u proteklih 10 godina, na koje plaćam porez. Ja se ponosim time“.
A kako je stekao toliko bogatstvo najbolje je objasnila nekadašnja predsednica Saveta za borbu potiv korupcije Verica Barać. Đilas je u vreme vladavine DS mogao da funkcioniše kao gradonačelnik Beograda, u isto vreme i kao vlasnik firme koja se bavi medijima i koja je, u poslovnom smislu, vezana za budžet. Tako je lako mogao da zgrće milione. Nije to bio odraz njegove pameti niti poslovne kreativnosti, već – bezobrazluk i cinizam, rekla je svojevremeno Verica Barać.
U Narodnom pozorištu jubilarni „Lala“, Kraljevačko pozorište i šest repertoarskih igranja u decembru
Do kraja meseca, u kikindskom pozorištu publika će imati priliku da gleda dve predstave koje nisu u produkciji ove kuće.
Predstavu „Lala“, prvi klovnovski pozorišni čin u našoj zemlji, jubilarni, 50. put, odigraće Stefan Ostojić. Ovu predstavu najvećim delom producirao je Grad Kikinda, a režirala ju je Li Delong iz Pariza. Na repertoaru je u petak, 24. novembra.
U utorak, 28. novembra, gostovaće Kraljevačko pozorište sa predstavom Vide Davidović i u režiji Snežane Trišić, „Crna Ovca“. U državi lopova postoji jedan pošten čovek koji odbija da krade. Poštenjačina je anomalija i njegovo postojanje dovodi do urušavanja i kolapsa kompletnog sistema, navodi se u najavi predstave.
Prvog decembarskog dana na repertoaru su “Siroti mali hrčki”, a u utorak, petog, takođe predstava na maloj sceni, „Oblaci“. „Smrt čoveka na Balkanu“ igraće se 8. decembra. Još jedno izvođenje na maloj sceni zakazano je za utorak, 12. decembar – predstave „Pa se vidimo u snu“. „Ordinacija“ je na repertoaru 15, a „Ljubavno pismo“ 22. decembra.
Predstave u Narodnom pozorištu počinju u 20 sati. Cena ulaznice je 400 dinara, a popust od 50 odsto ostvaruju đaci, studenti, penzioneri i korisnici socijalne pomoći.
U saradnji sa Pozorištem, „Komuna“ u svakom broju nagrađuje dva čitaoca sa po dve ulaznice, za svako izvođenje.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila bestelesnih – Aranđelovdan.
Prema Svetom pismu, zbor angela obuhvata devet nebeskih činova čiji je artistratig (arhanđel) Mihailo vojvoda. Njegovo ime govori da on poseduje “neobičnu, besprimernu duhovnu silu” i na jevrejskom jeziku znači “ko je ravan Bogu”.
Arhangel Mihailo se prikazuje kao vojvoda koji u desnoj ruci drži koplje sa platnenom pantljikom sa crvenim krstom na vrhu, a u levoj palmovu zelenu grančicu. Smatra čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv verske jeresi. Poštuje se kao iscelitelj, borac i ratnik čija se pomoć priziva i pod čiju se zaštitu stavljaju narodi i zemlje.
Prema verovanju, arhangel Mihailo prihvata duše umrlih i, mereći dobra i zla dela njihova na zemlji, šalje ih u raj ili u pakao.
Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih nebeskih svetaca spada u nepokretne praznike i jedna je od najčešćih slava u našem narodu. Po broju ljudi koji ga slavi kao krsnu slavu, nalazi se na trećem mestu.
Zaštitnik je loze Nemanjića, slava je Saborne crkve u Beogradu. Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao.
Veruje se da arhangel Mihailo prihvata duše umrlih i da, mereći njihova dobra i zla dela na zemlji, ih šalje u raj ili pakao. Postoji predanje prema kome je arhangel Mihailo kao nagradu od Boga dobio mogućnost da se dva puta godišnje spusti u pakao i oslobodi duše grešnika pružajući im počinak u nebeskom carstvu.
Takođe se veruje da se pomoću vremenskih uslova na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Postoji i izreka: „Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća“.
Prema narodnom verovanju, kakvo je vreme na Aranđelovdan, takvo će biti tokom cele zime i proleća. U nekim krajevima Srbije ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može da otera vukove.
Crkva preporučuje da se, od Aranđelovdana pa do 28. novembra, kada počinje Božićni post, oprosti neprijateljima i očisti duša, spremajući se za ovaj veliki podvig.
Dragi mališani, Deda mraz će u subotu, 25. novembra u 11 sati, zajedno sa Snežnom kraljicom, i svojim pomoćnicima na Gradski trg doneti „Kutiju želja“. Pisma sa novogodišnjim željama mogu da ubace svi od jedne do 10 godina. Potrebno je čitko da napišete svoje ime i prezime, koliko imate godina, koja je vaša želja, tačnu adresu i broj telefona roditelja ili staratelja. Vaše je da pismo ubacite u kutiju i ukoliko ste bili dobri, Deda Mraz će vam sigurno ispuniti želju.
Značaj i lepota darivanja cilj je tradicionalne akcije koju na ovakav način organizuje samo naš grad. Želja je da se za Novu godinu obraduju svi mališani, a prethodne godine stiglo je 5.500 pisama. Grad i donatori zajednički će obezbediti poklone koji će obradovati mališane kako u gradu, tako i na selima i ulepšati im praznike. Ovo je 11 godina da se organizuje akcije i kako je i ranijih godina istaknuto ovo je jedna od najlepših akcija lokalne samouprave.
U Iđošu, ovih dana, nastaje nova kreativna energija zahvaljujući mladim entuzijastima koji su ponovo uspostavili rad sekcija u Kulturno-prosvetnom društvu „Milivoj Omorac“. Inicijator je predsednica Društva, Nikolina Jocin.
– Početkom oktobra preuzela sam vođenje Društva, dramske sekcije i hora. Imamo tridesetak članova, uzrasta od četvrtog razreda osnovne, ali i starijih, koji su nekada glumili i sada su se ponovo aktivirali, a u horu već petnaestak pevača – kaže Nikolina. – U sekciji folklora, kojom rukovodi dugogodišnji igrač Zdravko Pavlov iz Kikinde, angažovalo se pedesetoro dece, podeljenih u dve grupe. Ima mnogo zainteresovanih, na svakoj probi imamo bar jednog novog člana.
Rad u KPD „Milivoj Omorac“ bio je prilično zapostavljen tokom čitave decenije, kaže Nikolina i, sudeći po odzivu, ponovno oživljavanje kontinuiranog rada sekcija bilo je upravo ono što je nedostajalo deci i mladima u ovom mestu.
– Folklor održava redovne probe dva puta nedeljno, a hor i dramska sada još češće jer već pripremamo prvu premijeru. Biće to predstava, zapravo mjuzikl, „Pričam ti priču“ čiji sam ja autor, a koja govori o pomalo zaboravljenim iđoškim običajima – kako su se družili i upoznavali naši stari. Deci je to veoma zanimljivo, a nama je cilj da negujemo tradiciju, da učimo mlade kulturi, umetnosti, glumi, da radimo nešto dobro za njih – objašnjava Nikolina koja se, upravo u svom Iđošu, u školskim danima bavila i glumom i folklorom.
Premijera predstave zakazana je za 10 decembar u 18 sati u iđoškom Domu kulture. Nikolina dodaje da imaju podršku Mesne zajednice i Grada, ali i meštana koji im rado pomažu u izradi scenografije i svemu što im je potrebno.
Sudeći po entuzijazmu na probama i brojnosti članova kojih, u svim sekcijama, ima oko 70, ideja da se deca socijalizuju i druže u ovom društvu urodila je plodom. A Iđoš je dobio svoj stalni ansambl i dobro mesto za sve kulturi i umetnosti naklonjene, bilo kao izvođači ili kao publika.
Povodom Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu, 20. novembra, vence na spomen kosturnicu na Železničkom groblju položili predstavnici Grada Kikinde, Vojske Srbije, i boračkih organizacija. Nakon služenja parastosa istoričar Lazar Demić podsetio je na istorijske činjenice istakavši da je već od 10. novembra 1918. godine, bilo izvesno ko će pobediti u Prvom svetskom ratu, tako da su već tada počele su pripreme za ulazak srpske vojske u Kikindu.
-Proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine označio je početak sloma Centralnih sila i pobedu saveznika, a posledica toga bilo je oslobođenje Srbije, kao i oslobođenje drugih naroda.Naš Grad je oslobođen 20. novembra i ovaj događaj obeležio je prvu polovinu dvadesetog veka, a ovim činom ostvarena je težnja srpskog naroda u Banatu i čitavoj Vojvodini da se ujedini sa maticom Srbijom, što je i izglasano 25. novembra na prisajedinjenju. U toku večeri 18. novembra prethodnice srpske vojske počele su da ulaze u naš grad. Na čelu konjičke izvidnice ušao je kapetan Milan Gudović, a konačno 20. novembra 1918. u 11 sati u Kikindu, kao oslobodioci, ušli su pripadnici čuvenog srpskog pešadijskog Gvozdenog puka na čelu sa brigadirom Dragutinom Ristićem i potpukovnikom Mihajlom Kovačevićem – rekao je Demić.
Gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik gradske Skupštine Mladen Bogdan položili su venac i na spomen ploču brigadiru Dragutinu Ristiću koja se nalazi u holu Gradske kuće.
-Žrtve Srba i Srbije ne treba pominjati, bile su ogromne. Sve one koji su se borili za slobodu našeg naroda mi, potomci, moramo ceniti i sećati ih se. Pre 105 godina stigla je dugo očekivana sloboda i to je bio uvod u prisajedinjenje Velike Kikinde Kraljevini Srbiji. Moramo čuvati kulturu sećanja na sve one koji su se borili, ali i dali živote da mi danas živeli u slobodi. Srbija je u Velikom ratu izgubila polovinu muške populacije i trećina stanovništva. Vremena su uvek izazovna i moramo ceniti teško stečenu slobodu, a to ćemo postići samo ako smo složni i jedinstveni u očuvanju naše Srbije. Kikinda je uvek imala veliko srce junaka i mlađa pokolenja treba da učimo da poštuju svoju zastavu, državu, otadžbinu, da čuvaju svoj grad i da zajednički istrajemo u tome – istakao je Nikola Lukač.
U znak sećanja na 105 godina od oslobođenja Gradskim trgom prošli su konjanici koji su simbolizovali ulazak srpske vojske i oslobođenje Kikinde u Prvom svetskom ratu.
U spomen kosturnici sahranjeno je 184 vojnika iz Srbije, Rusije i Rumunije. Od tog broja 64 je iz ondašnje Kraljevine Srbije, 61 je ruski, a 21 rumunski vojnik. Među palim borcima je i 24 Kikinđana.
Na Zimskom prvenstvu Srbije u Novom Sadu, u juniorskoj i apsolutnoj konkurenciji, nastupili su plivači, njih 321, iz 34 kluba, a troje članova Velike Kikinde osvojilo je ukupno pet medalja. Teodora Stančić uzela je zlato u trci na 100 metara delfinom, Aleksa Kockar bio je dvaput drugi i jedanput treći leđnim stilom na 50, 100 i 200 metara, a Matija Tornjanski stigao je do bronze na 400 metara kraulom.
U OŠ „Žarko Zrenjanin“, najvećoj osnovnoj školi na teritoriji grada, odlučni su u nameri da školski prostor stalno unapređuju, kako bi stvorili što bolje uslove za boravak i aktivnosti đaka i nastavnog kadra. Od nedavno ova škola ima i najsavremeniji teren za fudbal, rekonstruisan sredstvima dobijenim na konkursu Pokrajine.
– Teren je bio u dosta lošem stanju, čak i nebezbedan, mnogi sadržaji nisu mogli da se realizuju na njemu – kaže direktor, Tihomir Farkaš. – Sada je potpuno preuređen, imamo jedan od najmodernijih terena na teritoriji grada i veoma smo zadovoljni jer nastavni sadržaji sada mogu da se realizuju na mnogo kvalitetniji način. Postojeći teren je demontiran, uklonjene su ograde, postavljena je podloga po FIFA standardima koja je uvezena iz Švedske i prilagođena je za nastavu – ne klizi i štiti od povreda. Postavljeni su i nova ograda i golovi i sada nam teren zaista izgleda reprezentativno i, što je, najvažnije, bezbedan je za korišćenje.
Pokrajina je Školi za ove radove odobrila 6,5 miliona dinara, a teren je bio spreman za početak ove školske godine. Prethodno su, takođe sredstvima Pokrajine, opremljena fiskulturna sala, zamenjena je stolarija i postavljeno je novo osvetljenje u Školi.
OŠ „Žarko Zrenjanin“ pohađa 530 đaka, svaki razred ima po tri odeljenja u kojima su, u proseku po više od 20 učenika.
Uskoro rejonizacija škola
Važna promena uslediće uskoro za nove đake u Kikindi i selima, najavljuje Tihomir Farkaš koji je i predsednik Aktiva direktora osnovnih škola.
– Od sledeće školske godine počeće ponovo da se sprovodi rejonizacija prilikom upisa u školu. Sve škole nude kvalitetne uslove za obrazovanje i vaspitanje dece, sve su opremljene i besmisleno je da broj dece koji imamo ne bude ravnomerno raspoređen. Radimo na tome da se taj upis vrati u zakonske okvire, po kojem su roditelji obavezni da upišu dete u školu kojoj teritorijalno pripadaju – objašnjava Farkaš. – Nije se tako radilo, neke odredbe zakona koristile su se na pogrešan način i mi sada hoćemo da uvedemo red. Već smo započeli sa aktivnostima u tom smeru i očekivanja su da će rasterećenje i ravnomerniji raspored broja dece po školama uticati na to da sve škole još bolje funkcionišu, a deca će, naravno, ići u njima bližu školu. Za ovaj posao biće formirana komisija na nivou grada, kako bi se sve odvijalo u najboljem interesu i dece i roditelja i škola.