Након што су елиминисали Црвенку из истоименог села потом и Херцеговца из Гајдобре, рукометаши МРК Кикинде сутра увече у полуфиналу Купа Војводине одмериће снаге са зрењанинским Пролетером. Почетак сусрета у „Језеру” заказан је за 18.30 сати.
Најновије
Међуградски аутобуси ЈП „Аутопревоза“ возе у складу са стањем какво је на терену изазвано блокадом путева од стране пољопривредника. Како је истакао директор Драган Кнежевић касни се највише и са доласцима, али и са поласцима из Београда.
-Углавном се довијамо, па блокаду која је на излазу из Башаида обиђемо возећи алтернативним правцем, међутим готово увек чекамо због блокаде у Ченти, а ту је и блокада у Зрењанину, Бечеју и Новом Милошеву. То посебно осете путници који из Кикинде за Београд полазе у 7 и 10 сати, као и они који се за Кикинду враћају аутобусима у 12.30 и 13.30 часова. Аутобуски саобраћај ка селима добро функционише, као и онај ка Суботици јер аутобус прође пре почетка блокаде – каже Драган Кнежевић.
Кашњења су и до сат времена, а трпе и путници који иду или се враћају из Новог Сада.
-Путници негодују, али схватају да ми ту не можемо ништа. Као и сви остали који су заробљени због блокада и аутобуси чекају да почне пропуштање путника. Уколико дође до радикализације протеста и блокада буде читавог дана мораћемо да уведемо додатне поласке за приградска насеља. Кашњење аутобуса који долазе из Београда и Новог Сада у вечерњим сатима директно утиче и на полазак последњих аутобуса ка селима. Тада сачекамо и путнике који стигну касније одвеземо до месних заједница – додаје Кнежевић.
Свакодневно је спремно и једно возило са возачем уколико се деси ситуација да је возач који је отишао на пут, чекајући да се одблокирају путеви, испунио бонус прописаних сати. Мислило се и на то. У том случају други возач би га заменио, напоменуо је наш саговорник. Све информације о реду вожње путници могу добити на број телефона 423-770.
Вођа опозиције Драган Ђилас на судској лицитацији 2О18. године за свега 13,2 милиона динара купио је несуђену хладњачу, за коју је средином 2009. године, посредством „жуте“ покрајинске власти, Ђиласов ортак Зоран Милешевић, од Развојне банке Војводине узео кредит од 960 хиљада евра, уз обавезу да развије посао са воћем и поврћем, али од бизниса није било ништа, а банкарима ни динар није враћен. Застакљена зграда на улазу у град, у међувремену је претворена у – одгајивачницу немачких овчара, пише у прошлом броју „Комуне” Милан Иветић.
Актуелни вођа опозиције Драган Ђилас показао се и доказао као неко ко лако стиже до новца, поготово ако лову стиче док, као бизнисмен, упоредо обавља високу политичку функцију, па преко своје партијске врхушке (ДС) док она „дрма“ Србијом, уговара уносне послове са државом.
Тако је, као градоначелник Београда, у исти мах и власник „Мултиком групе“, за кратко време стекао неслућено богатство. Уме, такође, лидер Странке слободе и правде, сада и кључни креатор и спонзор изборне листе „Србија против насиља“, и да добитно улаже у станове и друге исплативе некретнине, да девизе промишљено орочи у банкама широм кугле земаљске… Зна, опет, овај тајкун с политичким педигреом и да свесно троши на нешто што, у новчаном смислу, барем на први поглед – не враћа уложено. Тако је, наиме, поступио у Кикинди.
Ђилас је, наиме, 2018. године, постао газда несуђене хладњаче за воће и поврће у нашем граду. Шта га је мотивисало да олако одреши кесу и преузме небригом и нехатом на рубу града уз магистралу у правцу Башаида у пословно-политичком глибу давно укотвени, додатно запуштени, стаклени „брод“ у којем је још од 2010. године требало да се складиште тржишни продукти овдашњих воћара, виноградара и повртара. Као да је, не размишљајући, улудо бацио паре. А није. Да ли је пазарењем будзашто (мерено дебљином његовог буђелара) несуђеног привредног профитног објекта Ђилас покушао да барем донекле сапере пословну и људску брљотину овдашњег тајкуна, са којим политички одавно тесно сарађује и јаранише? Присетимо се само како су њих двојица „спасавали“ од финансијске пропасти своју ДС, увлачећи је, како многи сматрају у –дужничко ропство. То је, међутим, друга тема.
За обичног смртника 13,2 милиона динара је баснословна сума. За Ђиласа је тај износ – ситница, цркавица. Толико је, Ђилас на јавној судској лицитацији платио за зграду хладњаче. А ево зашто је дошло до продаје кикиндског „Скадра на Бојани“.
Зоран Милешевић је 6. јуна 2009. године од тек основане Развојне банке Војводине, настале докапитализацијом дотадашње Металс банке, која је, зна се, била под директном управом војвођанског огранка тада владајуће Демократске странке, узео строго наменски кредит од 89 милиона динара (по тадашњем курсу око 960 хиљада евра). Обавезао се, између осталог, да запосли одређени број људи и за неколико месеци започне производњу. Његов параф на банкарском уговору, испоставило се, био је, за невољу – мртво слово на папиру. Милешевић је тотално занемарио све преузете обавезе. Понео се као да је РБВ – Алајбегова слама. Тако, иначе, буде када се кредити дају на основу политичког, прецизније „буразерског“, пријатељства, а не екомомске логике и интересног резона.
Пошто није испоштовао уговор, нити измирио обавезе према РБВ, његов дуг са каматама и трошковима судског поступка нарастао је на фантастичних 172,391.585,22 динара (поједностављено на 172,4 милиона динара). Због тога је Развојна банка Војводине, да колико-толико намири огромну штету, од Милешевића одузела хладњачу и понудила је на продају. У ту сврху ангажован је јавни извршитељ из Зрењанина Драган Николић. Тек у другом покушају здање хладњаче је, за 13,2 милиона динара, односно за 112 хиљада евра, као једини понуђач, купила Ђиласова фирма „Мултиком група“.
Захваљујући Д.Ђ. и З.М, Кикинда, уместо хладњаче за воће и поврће, сада има још једну, баснословно плаћену – одгајивачницу паса. Поучан бизнис, да се смрзнеш.
НОВА НАМЕНА
Изјаловила су се надања Кикинђана да ће пребогати Ђилас преузету пословну аквизицију привести пројектованој пословној намени. Боде очи закантачен плац несуђене хладњаче. Свега и свачега је ту: грађевински материјал, гвожђурија, путарске, транспортне и радне машине… А унутра, у својеврсном „стакленику“ – чопор Милешевићевих паса, чији лавеж, када се отворе врата, одзвања атаром будећи језу. Несуђена хладњача за воће и поврће постаде, ето – поред оне у „Нарвику“, друга Милешевићева – пасја кућа.
ЗГРНУО БОГАТСТВО
Реагујући на јавне прозивке да се непоштено, до неслућених граница обогатио, Ђилас је на друштвеним мрежама куражно потврдио да на рачуну има 619 милиона евра. Машала. Па, не трепнувши, појасни: „То су приходи фирме у протеклих 10 година, на које плаћам порез. Ја се поносим тиме“.
А како је стекао толико богатство најбоље је објаснила некадашња председница Савета за борбу потив корупције Верица Бараћ. Ђилас је у време владавине ДС могао да функционише као градоначелник Београда, у исто време и као власник фирме која се бави медијима и која је, у пословном смислу, везана за буџет. Тако је лако могао да згрће милионе. Није то био одраз његове памети нити пословне креативности, већ – безобразлук и цинизам, рекла је својевремено Верица Бараћ.
До краја месеца, у кикиндском позоришту публика ће имати прилику да гледа две представе које нису у продукцији ове куће.
Представу „Лала“, први кловновски позоришни чин у нашој земљи, јубиларни, 50. пут, одиграће Стефан Остојић. Ову представу највећим делом продуцирао је Град Кикинда, а режирала ју је Ли Делонг из Париза. На репертоару је у петак, 24. новембра.
У уторак, 28. новембра, гостоваће Краљевачко позориште са представом Виде Давидовић и у режији Снежане Тришић, „Црна Овца“. У држави лопова постоји један поштен човек који одбија да краде. Поштењачина је аномалија и његово постојање доводи до урушавања и колапса комплетног система, наводи се у најави представе.
Првог децембарског дана на репертоару су “Сироти мали хрчки”, а у уторак, петог, такође представа на малој сцени, „Облаци“. „Смрт човека на Балкану“ играће се 8. децембра. Још једно извођење на малој сцени заказано је за уторак, 12. децембар – представе „Па се видимо у сну“. „Ординација“ је на репертоару 15, а „Љубавно писмо“ 22. децембра.
Представе у Народном позоришту почињу у 20 сати. Цена улазнице је 400 динара, а попуст од 50 одсто остварују ђаци, студенти, пензионери и корисници социјалне помоћи.
У сарадњи са Позориштем, „Комуна“ у сваком броју награђује два читаоца са по две улазнице, за свако извођење.
Српска православна црква данас прославља Сабор Светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних – Аранђеловдан.
Према Светом писму, збор ангела обухвата девет небеских чинова чији је артистратиг (арханђел) Михаило војвода. Његово име говори да он поседује “необичну, беспримерну духовну силу” и на јеврејском језику значи “ко је раван Богу”.
Архангел Михаило се приказује као војвода који у десној руци држи копље са платненом пантљиком са црвеним крстом на врху, а у левој палмову зелену гранчицу. Сматра чуварем православне вере и борцем против верске јереси. Поштује се као исцелитељ, борац и ратник чија се помоћ призива и под чију се заштиту стављају народи и земље.
Према веровању, архангел Михаило прихвата душе умрлих и, мерећи добра и зла дела њихова на земљи, шаље их у рај или у пакао.
Сабор Светог архангела Михаила и осталих небеских светаца спада у непокретне празнике и једна је од најчешћих слава у нашем народу. По броју људи који га слави као крсну славу, налази се на трећем месту.
Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду. Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.
Верује се да архангел Михаило прихвата душе умрлих и да, мерећи њихова добра и зла дела на земљи, их шаље у рај или пакао. Постоји предање према коме је архангел Михаило као награду од Бога добио могућност да се два пута годишње спусти у пакао и ослободи душе грешника пружајући им починак у небеском царству.
Такође се верује да се помоћу временских услова на овај дан може одредити каква ће бити година. Постоји и изрека: „Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа“.
Према народном веровању, какво је време на Аранђеловдан, такво ће бити током целе зиме и пролећа. У неким крајевима Србије овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може да отера вукове.
Црква препоручује да се, од Аранђеловдана па до 28. новембра, када почиње Божићни пост, опрости непријатељима и очисти душа, спремајући се за овај велики подвиг.
Драги малишани, Деда мраз ће у суботу, 25. новембра у 11 сати, заједно са Снежном краљицом, и својим помоћницима на Градски трг донети „Кутију жеља“. Писма са новогодишњим жељама могу да убаце сви од једне до 10 година. Потребно је читко да напишете своје име и презиме, колико имате година, која је ваша жеља, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља. Ваше је да писмо убаците у кутију и уколико сте били добри, Деда Мраз ће вам сигурно испунити жељу.
Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани, а претходне године стигло је 5.500 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће обрадовати малишане како у граду, тако и на селима и улепшати им празнике. Ово је 11 година да се организује акције и како је и ранијих година истакнуто ово је једна од најлепших акција локалне самоуправе.
У Иђошу, ових дана, настаје нова креативна енергија захваљујући младим ентузијастима који су поново успоставили рад секција у Културно-просветном друштву „Миливој Оморац“. Иницијатор је председница Друштва, Николина Јоцин.
– Почетком октобра преузела сам вођење Друштва, драмске секције и хора. Имамо тридесетак чланова, узраста од четвртог разреда основне, али и старијих, који су некада глумили и сада су се поново активирали, а у хору већ петнаестак певача – каже Николина. – У секцији фолклора, којом руководи дугогодишњи играч Здравко Павлов из Кикинде, ангажовало се педесеторо деце, подељених у две групе. Има много заинтересованих, на свакој проби имамо бар једног новог члана.
Рад у КПД „Миливој Оморац“ био је прилично запостављен током читаве деценије, каже Николина и, судећи по одзиву, поновно оживљавање континуираног рада секција било је управо оно што је недостајало деци и младима у овом месту.
– Фолклор одржава редовне пробе два пута недељно, а хор и драмска сада још чешће јер већ припремамо прву премијеру. Биће то представа, заправо мјузикл, „Причам ти причу“ чији сам ја аутор, а која говори о помало заборављеним иђошким обичајима – како су се дружили и упознавали наши стари. Деци је то веома занимљиво, а нама је циљ да негујемо традицију, да учимо младе култури, уметности, глуми, да радимо нешто добро за њих – објашњава Николина која се, управо у свом Иђошу, у школским данима бавила и глумом и фолклором.
Премијера представе заказана је за 10 децембар у 18 сати у иђошком Дому културе. Николина додаје да имају подршку Месне заједнице и Града, али и мештана који им радо помажу у изради сценографије и свему што им је потребно.
Судећи по ентузијазму на пробама и бројности чланова којих, у свим секцијама, има око 70, идеја да се деца социјализују и друже у овом друштву уродила је плодом. А Иђош је добио свој стални ансамбл и добро место за све култури и уметности наклоњене, било као извођачи или као публика.
Поводом Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембра, венце на спомен костурницу на Железничком гробљу положили представници Града Кикинде, Војске Србије, и борачких организација. Након служења парастоса историчар Лазар Демић подсетио је на историјске чињенице истакавши да је већ од 10. новембра 1918. године, било извесно ко ће победити у Првом светском рату, тако да су већ тада почеле су припреме за улазак српске војске у Кикинду.
-Пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године означио је почетак слома Централних сила и победу савезника, а последица тога било је ослобођење Србије, као и ослобођење других народа.Наш Град је ослобођен 20. новембра и овај догађај обележио је прву половину двадесетог века, а овим чином остварена је тежња српског народа у Банату и читавој Војводини да се уједини са матицом Србијом, што је и изгласано 25. новембра на присаједињењу. У току вечери 18. новембра претходнице српске војске почеле су да улазе у наш град. На челу коњичке извиднице ушао је капетан Милан Гудовић, а коначно 20. новембра 1918. у 11 сати у Кикинду, као ослободиоци, ушли су припадници чувеног српског пешадијског Гвозденог пука на челу са бригадиром Драгутином Ристићем и потпуковником Михајлом Ковачевићем – рекао је Демић.
Градоначелник Никола Лукач и председник градске Скупштине Младен Богдан положили су венац и на спомен плочу бригадиру Драгутину Ристићу која се налази у холу Градске куће.
-Жртве Срба и Србије не треба помињати, биле су огромне. Све оне који су се борили за слободу нашег народа ми, потомци, морамо ценити и сећати их се. Пре 105 година стигла је дуго очекивана слобода и то је био увод у присаједињење Велике Кикинде Краљевини Србији. Морамо чувати културу сећања на све оне који су се борили, али и дали животе да ми данас живели у слободи. Србија је у Великом рату изгубила половину мушке популације и трећина становништва. Времена су увек изазовна и морамо ценити тешко стечену слободу, а то ћемо постићи само ако смо сложни и јединствени у очувању наше Србије. Кикинда је увек имала велико срце јунака и млађа поколења треба да учимо да поштују своју заставу, државу, отаџбину, да чувају свој град и да заједнички истрајемо у томе – истакао је Никола Лукач.
У знак сећања на 105 година од ослобођења Градским тргом прошли су коњаници који су симболизовали улазак српске војске и ослобођење Кикинде у Првом светском рату.
У спомен костурници сахрањено је 184 војника из Србије, Русије и Румуније. Од тог броја 64 је из ондашње Краљевине Србије, 61 је руски, а 21 румунски војник. Међу палим борцима је и 24 Кикинђана.
На Зимском првенству Србије у Новом Саду, у јуниорској и апсолутној конкуренцији, наступили су пливачи, њих 321, из 34 клуба, а троје чланова Велике Кикинде освојило је укупно пет медаља. Теодора Станчић узела је злато у трци на 100 метара делфином, Алекса Коцкар био је двапут други и једанпут трећи леђним стилом на 50, 100 и 200 метара, а Матија Торњански стигао је до бронзе на 400 метара краулом.
У ОШ „Жарко Зрењанин“, највећој основној школи на територији града, одлучни су у намери да школски простор стално унапређују, како би створили што боље услове за боравак и активности ђака и наставног кадра. Од недавно ова школа има и најсавременији терен за фудбал, реконструисан средствима добијеним на конкурсу Покрајине.
– Терен је био у доста лошем стању, чак и небезбедан, многи садржаји нису могли да се реализују на њему – каже директор, Тихомир Фаркаш. – Сада је потпуно преуређен, имамо један од најмодернијих терена на територији града и веома смо задовољни јер наставни садржаји сада могу да се реализују на много квалитетнији начин. Постојећи терен је демонтиран, уклоњене су ограде, постављена је подлога по ФИФА стандардима која је увезена из Шведске и прилагођена је за наставу – не клизи и штити од повреда. Постављени су и нова ограда и голови и сада нам терен заиста изгледа репрезентативно и, што је, најважније, безбедан је за коришћење.
Покрајина је Школи за ове радове одобрила 6,5 милиона динара, а терен је био спреман за почетак ове школске године. Претходно су, такође средствима Покрајине, опремљена фискултурна сала, замењена је столарија и постављено је ново осветљење у Школи.
ОШ „Жарко Зрењанин“ похађа 530 ђака, сваки разред има по три одељења у којима су, у просеку по више од 20 ученика.
Ускоро рејонизација школа
Важна промена уследиће ускоро за нове ђаке у Кикинди и селима, најављује Тихомир Фаркаш који је и председник Актива директора основних школа.
– Од следеће школске године почеће поново да се спроводи рејонизација приликом уписа у школу. Све школе нуде квалитетне услове за образовање и васпитање деце, све су опремљене и бесмислено је да број деце који имамо не буде равномерно распоређен. Радимо на томе да се тај упис врати у законске оквире, по којем су родитељи обавезни да упишу дете у школу којој територијално припадају – објашњава Фаркаш. – Није се тако радило, неке одредбе закона користиле су се на погрешан начин и ми сада хоћемо да уведемо ред. Већ смо започели са активностима у том смеру и очекивања су да ће растерећење и равномернији распоред броја деце по школама утицати на то да све школе још боље функционишу, а деца ће, наравно, ићи у њима ближу школу. За овај посао биће формирана комисија на нивоу града, како би се све одвијало у најбољем интересу и деце и родитеља и школа.