Vlada Srbije novčano je nagradila domaće sportiste osvajače medalja na velikim takmičenjima. Kako se navodi u saopštenju, a prenosi beogradski „Sportski žurnal”, nagrađena je, između ostalih, i Kikinđanka Tijana Radić Sivčev za bronzu koju je Srbija svojevremeno osvojila na ekipnom Evropskom prvenstvu u džudou, u vidu doživotnog mesečnog primanja u visini jedne prosečne neto zarade u Srbiji za decembar prethodne godine.
Најновије
Na zasedanju Skupštine grada doneta je odluka o određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Kikinde. Suština ove odluke je, kako ističe predsednik Aktiva direktora osnovnih škola i direktor OŠ „Žarko Zrenjanin” Tihomir Farkaš, da se uvede red u upis u osnovnim školama, a ne vraćanje nekadašnje rejonizacije.
-Naš cilj je da pružimo svim učenicima šansu da imaju ravnopravno obrazovanje. Raspodelom dece, vodeći računa o teritorijalnoj pripadnosti odnosno blizini škole, imaćemo optimalan broj đaka u odeljenjima. U svakom razredu biće oko 25 učenika i izbeći ćemo tehnološke viškove u prosveti – naveo je Farkaš.
U ranijem periodu roditelji su, zbog preseljenja ili drugih okolnosti, opravdano podnosili molbe kako bi deca prešla iz jedne u drugu školu. I sada će se u tim situacijama izlaziti u susret učenicima i roditeljima.
-Formirana je komisija koja će razmatrati sve molbe koje stignu. Tim za rejonizaciju čine svi direktori osnovnih škola, pedagozi, predstavnici interresorne komisije, Predškolske ustanove, pravnici. Vodili smo računa da budu uključeni svi relevantni činioci, a odluke, u interesu roditelja i deca, donosićemo zajedno – pojasnio je naš sagovornik.
Škole u Kikindi imaju najbolje rezultate na teritoriji Školske uprave Zrenjanin. Rad u obrazovnim institucijama, predstavnici Ministarstva prosvete i važnih institucija, ocenili su najvišim ocenama.
-U prošlosti smo imali situacije da smo u pojedinim odeljenjima u školama imali 15, a u pojedinim 30 učenika, što ne omogućava isti rad i pristup đacima. Ove razlike nastajale su jer je roditeljima pojedina škola bila simpatičnija jer im je to rekao rođak ili komšija. Na osnovu zakonskih propisa određeno je koje ulice odnosno rejoni pripadaju kojoj školi – rekao je Tihomir Farkaš.
Pomenuti tim će preko Sekretarijata za društvene delatnosti i vrtića uputiti obaveštenja roditeljima u koju školu je dete raspoređeno. Na pozivu će biti objašnjeno i koje su procedure u slučaju da postoji potreba da dete pohađa drugu školu.
-Tada roditelji pišu molbu u kojoj se navodi razlog te potrebe. Svi opravdani slučajevi će se uvažiti. Kada je reč o izboru učitelja zauzet je stav da stručne službe u školama, pedagozi i psiholozi, odluče o tome. Opravdane razloge, za odabir učitelja ili učiteljice, uvažićemo, ali smatramo da je došlo vreme da pustimo struku da radi svoj posao – zaključio je Farkaš.
Upis prvaka počinje u februaru i u narednoj školskoj godini biće ih 322-oje u svih 15 osnovnih škola na teritoriji Grada.
-Imamo dosta učenika da sve škole imaju dovoljan broj odeljenja i da ne bude viška obrazovnog kadra. Prošle godine, zbog mogućnosti odabira škole, bili smo na granici i mogli smo da imamo desetak prosvetnih radnika kao tehnološki višak, a imali smo dovoljan broj đaka. To našem gradu u kojem postoji uređen obrazovni sistem, gde škole dobro rade i funkcionišu, nije potrebno – zaključio je Farkaš.
U školskoj 2024/2025. godini, a na osnovu ove odluke, osnovne škole „Jovan Popović“, „Đura Jakšić“, „Vuk Karadžić“ i „Feješ Klara“ imaće po dva odeljenja prvaka, a „Sveti Sava“ i „Žarko Zrenjanin“ po tri odeljenja.
Mladi i uspešni Kikinđani: Jana Vojvodić, koja je od ove godine student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a prethodno učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, Novak Despotović, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu i Andrej Popović učenik Gimnazije “Dušan Vasiljev” u Kikindi, prisustvovali su prijemu koji je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Zoran Knežević upriličio za najuspešnije srednjoškolce, osvajače međunarodnih nagrada.
Svo troje su učestvovali na međunarodnoj Stemko olimpijadi i osvojili zlatne medalje. Jana iz hemije, a Andrej i Novak iz matematike.
Pored toga Novak je osvojio i zlatnu medalju na međunarodnom takmičenju „Matematika bez granica“ i srebrnu na međunarodnom takmičenju „Matematičko modeliranje“. Andrej je zlato dobio na IMPhO olimpijadi iz fizike i srebro na Međunarodnom takmičenju u istraživačkim radovima. Andrej Popović dobio je i priznanje grada „dr Pavle Kenđelac“.
Svečani novogodišnji prijem za srednjoškolce, mlade talente, priređen je za sve koji su osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnim takmičenjima.
-Poštovani dobitnici nagrada izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da vam, u ime Srpske akademije nauka i umetnosti, čestitam na izvanrednom uspehu koji ste ostavrili na najprestižnijim međunarodnim takmičenjima iz različitih oblasti nauke i umetnosti. Uveren sam da medalje koje ste ove godine osvojili predstavljaju tek nagoveštaj vaših budućih uspeha i podviga i nadam se da ćete ove simbolične nagrade Srpske akademije nauka i umetnosti doživeti kao dodatni podstrek na tom putu – poručio je akademik Zoran Knežević.
U Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti dobitnicima su dodeljeni vaučeri, knjige i prigodna objava SANU.
Povodom Dan grada dodeljena su gradska priznanja najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Na svečanosti u Gradskoj kući prisustvovao su predstavnici javnog, političkog, privrednog, društvenog, kulturnog sportskog života grada. Nagrade grad i pohvalnice uručio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je, obraćajući se prisutnima, istakao da na kraju svake godine sumiraju rezultati i prave planovi za naredne godine.
-Godina na izmaku bila je puna izazova, ali zahvaljujući jedinstvu, zajedništvu i veri koju su sugrađana imali u nas, pomoglo nam je da se izborimo sa svim nedaćama. Realizovali smo značajne projekte uz podršku republičke i pokrajinske vlade, što će nastaviti u godinama pred nama. Svim dobitnicima gradskih priznanja čestitam, ali još desetine Kikinđana i organizacija zaslužuje ove nagrade, jer se trude da naš na najbolji način predstave naš grad. Želja mi je da nam 2024. donese dobro zdravlje, porodičnu sreću, lične uspehe i mnoštvo novih projekata koji će nam pomoći da živimo u lepšoj i boljoj Kikindi. Naredna godina biće još izazovnija, ali i kvalitetnija, bolja i uspešnija – naveo je gradonačelnik Lukač.
U ime nagrađenih zahvalila je dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije Zavoda za javno zdravlje. Ona i dr Vukosav Trkulja, načelnik Odeljenja radiologije Opšte bolnice, nagradu „dr Ranko Petrović“ su dobili za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana.
-Za mene je ovo priznanje došlo potpuno neočekivano. Više od 30 godina radim u zdravstvu i trudim se da doprinesem dobrobiti svih nas. Drago mi je što je to prepoznato i nagrađeno. Ujedno to je i obaveza da budem još bolja u svom poslu – napomenula je dr Sanja Brusin Beloš.
Priznanje u oblasti privrede i preduzetništva „Mihael Bon“ dobili su Zora Lagundžin, vlasnica rasadnika „Dorijat“ iz Iđoša i Vladimir Radovanović, vlasnik „Zelenog dragstora“ za poseban doprinos razvoju privatnog preduzetništva. Nagrade „dr Pavle Kenđelac“ pripala su profesoru geografije Miroslavu Gujiću za doprinos razvoju obrazovanja i Andreju Popoviću, učeniku Gimnazije „Dušan Vasiljev“ za postignute rezultate u oblasti prirodnih nauka.
-Već dve decenije radim kao profesor i trudim se da najbolje što mogu prenesem deci znanje. Drago mi je što je prepoznat moj rad, ali i što je kviz „Moja Kikinda“, koji sam osmislio i koji naredne godine slavi desetogodišnjicu, svake godine sve bolji. Priznanje je podstrek da budem još bolji u onome što radim. Obrazovanje mladih je odgovoran posao i treba mu biti maksimalno posvećen – kazao je Grujić.
U oblasti kulture nagradu „Jovan Ćirilov“ za doprinos razvoju kulture dobili su glumci Narodnog pozorišta Vladimir Maksimović i Nikola Joksimović.
-Od svoje 15 godine sam u kikindskom Narodnom pozorištu, više od pola svog života, i priznanje je potvrda da sam dobro izabrao što nikada nisam otišao iz rodnog grada. Najdraže je kada sam pred publikom, a priznanje posvećujem majci i pokojnom ocu – istakao je Joksimović.
I direktor Kulturnog centra Marko Markovljev dobio je isto priznanje .
-Zaposlen sam u kulturi petnaestak godina i čast mi je što sam dobio ovo priznanje. Nagrada će biti podsticaj za nove kulturne programe, festivale i projekte. Cilj mi je da svi koji posete naše kulturne događaje odu sa njih srećniji nego što su došli i ubeđen sam da uživaju u njima – kazao je Markovljev.
Nagrade u oblasti sporta „Nika Mirkov“ pripale su posthumno dr Radivoju Brdariću osnivaču antidoping kontrole u Srbiji i nekadašnjoj SFRJ, pioniru naučnog – biohemijskog pristupa u trenažnom procesu kod vrhunskih sportista i džudo klubu „Partizan“ za postignute rezultate. U oblasti humanosti i dobrotvornog rada dodeljuje se nagrada „Melanija Nikolić Gaičić“ i nju je dobio Goran Gavrić za iskazanu humanost i dobročinstvo.
Pohvaljeni su: industrijska vatrogasna jedinica NIS-a u Kikindi, Olga Golušin iz Aktiva žena „Uglješa Terzin“ i Verica Karačonji za iskazanu humanost, vajar Milan Ramaji, slikar iz Banatskog Velikog Sela Marko Cvetićanin i pisac Veselin Mandarin za doprinos kulturi, Nemačko udruženje Kikinda za doprinos razvoju multikulturalnosti i 20 godina postojanja i pobednice programa „Ritam Evrope“ Ena Gogić, Ena Šošić, Milana Rajkov i Iva Plemić za promociju grada Kikinde.
Humanitarci ne posustaju, kao ni denseri – još jedna žurka prepuna sećanja za najemotivniji Doček na programu je sutra, 29. decembra.
Dobri ljudi Kikinde koji, sada već tradicionalno, sakupljaju slatkiše umesto ulaznica na žurku „Ja volim devedesete“, prošlog vikenda napunili su paketiće Crvenog krsta koje će volonteri uručiti deci korisnika Narodne kuhinje. Za di-džej pultom bio je sjajni Momeks, a u lepoj akciji ponovo su se ujedinili „Pacija“ i fejsbuk grupa „Kikindski korzo“.
Sa hitova poslednje decenije prošlog veka, zaploviće se malo dalje u prošlost – do globalnih disko hitova koje je, čini se, malo ko zaboravio. Ovakva žurka dovela je, prošle godine, na emotivnu terapiju i izdaleka, i one koji se nisu videli decenijama.
Mnogo uspomena, lepih susreta i odlične muzike, očekuje i sve koji dođu sutra, od 21 sata u „Paciju“. Za ulaznicu po ceni od 200 dinara, moći će da se se prepuste nepogrešivom izboru legendarnog di-džeja, Save Grabića. I da shvate, još jednom, kako je dobro, videti se opet.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, povodom obeležava 70 godina od osnivanja, raspisala je literarni konkurs na temu „Dete“. Slogan je stih dečijeg pisca Ljubivoja Ršumovića „Dete treba da posmatraš, al’ mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek postati“.
Iz škole pozivaju studente, vaspitače i decu predškolskog uzrasta da učestvuju na konkursu u različitim kategorijama stvaralaštva za decu i to pesma za decu, priča za decu i slikovnica za decu. Jedan autor može da učestvuje sa više radova, u različitim kategorijama, a konkurs je otvoren do 20. februara naredne godine.
Žiri će proglasiti najbolje radove u svim kategorijama, a najuspešniji će biti objavljeni u listu „Studentska bajka“.
Radovi se šalju elektronski na adresu studentskiradovivsssov@gmail.com.
Povodom obeležavanja Dana grada u Istorijskom arhivu otvorena je izložba pod nazivom “Grbovi i simboli grada Kikinde od 1774. godine do danas”. Autori izložbe su Vladimir Dudić i Nikola Radosavčev koji su odabrali grbove, pečate i obeležja ne samo Kikinde, nego i sela koja se nalaze na teritoriji Grada.
-Pojedini pečati prvi put su izloženi javno. Nastali su krajem 18. veka i deo su građe koju čuvamo i oni su na srpskom, nemačkom, mađarskom i latinskom jeziku. Cilj nam je da se vidi da su sva četiri jezika bila u upotrebi u administraciji u pojedinom periodu. Svi pečati su izloženi u originalnom dizajnu, naročito oni koji se odnose na grad i naseljena mesta. Isto tako građani koji posete izložbu moći će da, posle 80 godina, vide i delove druge Povelje koju smo dobili u digitalnoj verziji iz Hrvatskog državnog arhiva, a koju je car Franc I Habzburški 1817. godine izdao Velikokikindskom privilegovanom Distriktu. Ne znamo kako je završila u Hrvatskoj i pretpostavlja se da je krajem rata odneta – rekao je Vladimir Dudić i dodao da su izložene prve dve strane, a kompletan tekst povelje nalazi se u Istorijskom arhivu.
Koordinator digitalnih procesa Istorijskog arhiva Nikola Radosavčev imao je izazovan zadatak da sve grbove pripremi za izložbu.
-Pečati su stari i moj zadatak je bio da pečate, veoma male rezolucije, prikažem što je kvalitetnije moguće. Svi pečati su izrađeni od voska i to je bio dugotrajan proces. Slike su stare i uz pomoć efekata potrudio sam se da izgledaju kao iz doba kada su nastale – napomenuo je Radosavčev.
Izložba se sastoji od 15 panoa i pripremana je pola godine. Biće otvorena do polovine maja.
Dan sećanja, pomen poginulim borcima 72. brigade za specijalne operacije, i ove godine obeležen je svečanim parastosom u crkvi Svetog Nikole.
Parastosu su prisustvovali nekadašnji pripadnici ove brigade i članovi udruženja “Prijatelji 72. specijalne brigade” na čelu sa generalom u penziji, Miloradom Stuparom, predsednikom Saveza udruženja boraca Srbije i predsednikom Udruženja “Prijatelji 72. specijalne brigade”.
U Mesnoj zajednici Banatska Topola završeni su radovi u centru sela. Asfaltiran je deo Oslobodilačke ulice i izgrađena su nova parking mesta, saznajemo od Nedeljka Cimeše, predsednika Saveta Mesne zajednice.
– Poslednjih 100 metara Oslobodilačke ulice nije bilo presvučeno novim slojem asfalta tako da je sada kompletna ulica sanirana i u znatno boljem stanju. Pre asfaltiranja postojeće cevi, koje su bile ispucale, i šahtovi, koji su bili zapušeni, zamenjeni su novim i sada je i atmosferska kanalizacija u funkciji. Meštani u ovom delu sela imali su problem jer se voda zadržavala na trotoaru i ovim radovima to je rešeno. Postavljeno je i novo autobusko stajalište – napomenuo je Cimeša.
Izgrađena su i nova parking mesta u Oslobodilačkoj ulici, a u narednoj godini parkinzi će nići iza crkve Uznesenja Blažene Device Marije u centru sela. Tako će na raspolaganju biti novih dvadesetak mesta za parkiranje.
U ulici Vuka Karadžića, koja je i glavna saobraćajnica, zakrpljene su udarne rupe, a u Kikindskoj ulici sanirana je oštećena bankina.
-Radovi se finansiraju iz gradskog budžeta, a lokalna samouprava uvažila je sve naše sugestije o tome šta je najvažnije uraditi u selu – dodao je Nedeljko Cimeša.
Prvi pravoslavni hram u selu, crkva Svetog Petra i Pavla, odlično napreduje. Budući hram je sazidan do krova i čim se ovremeni biće postavljen krov i toranj.
Poslednje dane ove godine korisnicima, ali i zaposlenima u Novom domu Gerontološkog centra ulepšala su deca. Članovi dečijeg hora „Kikindijanci“ prvi put su nastupili u ovoj ustanovi socijalne zaštite.
– Drago mi je što su naš nastup korisnici nagradili aplauzima i propratili sa velikom pažnjom. Vredno radimo i trudimo se da na repertoaru imamo što više kompozicija, a ovo je prilika da pozovemo sve mališane koji vole da pevaju da nam se pridruže – saznajemo od Isidore Dakić vođe hora koji ima tridesetak članova uzrasta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.
Druženje sa decom veoma je važno za korisnike Gerontološkog centra, napomenuo je direktor Tomislav Simin.
-U planu nam je saradnja sa Kulturnim centrom i u narednom periodu i gostovanje dece je pravi početak u izgradnji budućeg odnosa. Korisnici se uvek raduju kada imaju kulturne programe i na nama, zaposlenima, je da im omogućimo što više sadržaja. To je važno i potrebno – rekao je Simin.
U oba doma Gerontološkog centra kapaciteti su popunjeni 95 odsto tako da je u Novom domu trenutno 120, a u starom 60 korisnika.