Најновије

свећа (2)

У Кикинду је данас стигла тужна вест да је преминула угледна докторка, кардиолог, Бранислава Маневски (64). Докторка Маневска је, у Општој болници у Кикинди, остварила четири деценије дуг стаж. Потиче из познате породице лекара – њен отац Бранислав Микић био је, такође, признати кардиолог, док је мајка Ружа била педијатар. Брат докторке Маневске, Саша Микић, српској јавности познат је јер је радио као спортски новинар РТС-а. Супруг докторке Маневске, Лефтер, био је признат инжењер у кикиндској Ливници.

Вест о смрти једне од омиљених докторки веома је растужила њене суграђане. Докторка Маневска била је посвећена, одговорна и професионана, истицала се знањем и бригом о пацијентима. У пензији је била од децембра прошле године, али није напустила своје пацијенте, наставила је да ради по уговору. Преминула је у КБЦ Звездара у који је пребачена пре неколико дана, после лечења у кикиндској болници. Сахрана је заказана за понедељак, 15. април, у 13 сати, на Новом градском гробљу.

еуправа

Исплата захтева за основне подстицаје у биљној производњи касни јер многи корисници који су остварили то право још нису отворили своје еСандуче, изјавила је директорка Управе за аграрна плаћања (УАП) Сања Даниловић.

Она је казала да је захтеве за субвенције у биљној производњи до 1. априла, до када је био отворен јавни позив за њихово подношење, поднело укупно 317.000 пољопривредних произвођача и да је близу 300.000 тих захтева одобрено.

“Тачније, 292.000 уредно поднетих захтева је одобрено, али на жалост велики број произвођача не прати, односно не отвара редовно своје еСандуче на порталу еУправе и то је довело до застоја у поступку уређења поднесака као и исплати субвенција”, рекла је Даниловићева.

Како је објаснила, да би убрзали поступак исплате, корисници морају да отворе своје еСандуче и прихвате решење о одобравању подстицаја уколико су са њима сагласни.

Након прихватања решења, према њеним речима, на платформи еПодстицаји пољопривредни произвођачи имају могућност да одустану од жалбе на решење и тако убрзају исплату подстицаја, јер ће им средства на наменске рачуне лећи већ следећег првог радног дана.

“Ових дана се у медијима беспотребно шире неистине и оптужбе да се подстицаји не исплаћују редовно, али то није тачно и процес стоји у месту због још једног корака који корисници треба да предузму, а то је да отворе своје еСандуче”, рекла је Даниловићева.

Она је навела и податак да је конкретно у Шапцу исплаћено око 60 одсто од укупно поднетих захтева за подстицаје у биљној производњи.

Директорка УАП је осим на кориснике подстицаја по хектару, апеловала и на пољопривреднике који су поднели захтев за остваривање права на рефакцију акцизе за гориво да редовно проверавају своје еСандуче, где могу да прихвате и предузму Решење о усвајању, а потом поднесу одустанак од приговора путем платформе еАграр (еРПГ).

Даниловићева је казала и да за све додатне информације и помоћ корисници могу да се обрате на контакт телефон УАП који су наведени на сајту, односно на бројеве 011/30-20-100, 011/30-20-101 и 011/30-20-118 или 0800/106-107.

Пољопривредници се за помоћ могу обратити, како је истакла, и пољопривредним стручним службама, као и да могу на сајту Министарства пољопривреде и УАП да преузму припремљена упутства.

(Извор: РТВ, фото: Влада Србије)

Узми-рацун-и-победи

Нови круг наградне игре “Узми рачун и победи” почеће у петак, 25. априла и грађани ће поново имати прилику да освоје неки од десет 10 станова у Београду. У апликацију се могу уносити само рачуни из 2024. године, а прво извлачење биће 11. маја.

Право на учешће у наградној игри коју је покренула Влада Србије имају сва пунолетна лица са пребивалиштем или боравиштем на територији Републике Србије. Потребно је да фискални рачун са QР кодом, без обзира на вредност, унесу у мобилну апликацију “Узми рачун и победи”.

Нови круг доноси и једну новину за безготовинска плаћања – уносом у апликацију, сваки рачун добија јединствени алфанумерички код, а уколико је на рачуну забележен безготовински начин плаћања, картицом, инстант и слично, добија се и још један, додатни код. Сви додељени кодови учествују у јавним извлачењима – наводе.

Укупна вредност наградног фонда првог круга у 2024. години је 1,9 милиона евра, а чини га: десет станова у Београду – два једноипособна, два двособна, пет трособних и један четворособни.

Прво извлачење је у суботу, 11. маја, од 18 сати, и моћи ће да се прати на РТС-у. Одржаће се укупно пет јавних извлачења, сваке суботе у исто време.

Апликација “Узми рачун и победи” доступна је у Гоогле Плаy, Аппле или Хуаwеи продавницама, а детаљна правила наградне игре налазе се на сајту https://www.uzmiracun.rs.

1712940742649

Ученички парламент Гимназије „Душан Васиљев“, уз подршку професора и запослених, организовао је „Ноћ Гимназије“. Манифестација је права прилика да се будући средњошколци упознају са школом, предметима, али и свему осталом што ова средња школа нуди. Из сваког предмета организоване су интересантне радионице, које су привукле пажњу осмака, а међу посећенијим је била она организована за предмете хемија и биологија.

-Појаснили смо како се хемијским процесима издваја пигмент хлорофила, а исти процес показали смо и на штанду за биологију. Ђацима је ово било интересантно и поставили су нам пуно занимљивих питања – сазнали смо од Миле Радловић.

Ива Племић била је једна од ученица које су промовисале математику.

-Ученици треба да реше математичку мистерију односно пет задатака. Ко добије тачна решења има могућност да отвори сеф знања. Како би олакшали математичке проблеме сви смо се потрудили и направили колаче и посластице на којима су формуле, бројеви, геометријски облици – додала је Ива Племић.

Мухамед Касиф Даринауфалди, за своје пријатеље Ифал, из Индонезије који је на размени ученика одушевљен је овом манифестацијом.

-И у матичној школи имамо слична догађања. Ипак, овде је све некако лепше и опуштеније. Одушевљен сам идејом да се израде математички колачи. Заволео сам школу и Србију и свакодневно сазнајем нешто ново – казао је Ифал.

И ликовна радионица привукла је пажњу.

-За „Ноћ Гимназије“ осмислили смо радионицу на којој се од глине израђују грчке вазе по узорцима које смо им дали. Добро смо се забавили, а будућим средњошколцима истакли смо предност наше школе – навела је Мила Зорић.

Данијела Мандић, професорица српског језика и књижевности напоменула је да ученици на најбољи начин представљају школу коју похађају.

-Циљ је промоција и упознавање са нашом школом и „Ноћ Гимназије“ организујемо више од десет година. У госте смо позвали основце, али и наше суграђане како би видели шта ми то радимо на часовима и како наши ученици стичу знања. Сви запослени учествују у радионицама које осмишљавају ђаци који се труде да свака година буде јединствена – рекла је Данијела Мандић.

„Ноћи Гимназије“ претходила је дебата средњошколаца на тему „Снага речи“.

 

А.Ђ.

полиција-саобрацај

Припадници МУП-а, Управе саобраћајне полиције, ће, од 25. априла до 1. маја, спроводити акцију појачане контроле саобраћаја ради откривања и санкционисања прекршаја прекорачења брзине.

Саобраћајна полиција ће сваког дан ангажовати све расположиве уређаје за мерење брзине кретања: ручне радаре, радаре у системима видео-надзора и уређаје за мерење брзине у возилима без обележја полиције, такозване пресретаче, док ће на ауто-путевима бити мерена и просечна брзина кретања возила, саопштено је данас из МУП-а.

У оквиру акције која се реализује у сарадњи са организацијом РОАДПОЛ (мрежа саобраћајних полиција Европе), у среду, 1. маја, од 00 до 24 часа спроводиће се  акција „Спеед Маратхон“, током које ће, на најважнијим путним правцима брзина бити мерена непрекидно у трајању од 24 сата.

Министарство унутрашњих послова позвало је грађане да дају допринос ефикаснијем спровођењу акције и подизању безбедности саобраћаја тако што ће предложити деонице путева на којима ће припадници Саобраћајне полиције контролисати брзину. Предлози треба да садрже прецизну локацију, односно путни правац и могу се односити на путеве ван насеља и у насељу. Шаљу се на мејл Управе саобраћајне полиције usp@mup.gov.rs најкасније до среде, 24. априла, наведено је у саопштењу.

С. В. О.

(ФОТО: МУП Србије)

Суваца-(4)

У једином млину на коњски погон у Србији, јединој преосталој од укупно 51 суваче колико их је било средином 19. века у Кикинди, отворена је сезона за посетиоце. Млински део, млинарев стан, односно чекаоница која је, уједно, била и место сусрета и дружења Кикинђана, рестаурирани су пре четири године и сваке сезоне, од априла до октобра, привлаче велики број посетилаца, каже Драган Киурски, музејски педагог.

– Ово је наш озбиљан туристички потенцијал и очекујемо, и ове сезоне, велики број посетилаца – из Кикинде, околних места, као и из читаве Србије. Сувача је  посебан пример историјског наслеђа, на основу којег може да се реконструише прошлост нашег града – каже Киурски. – Како је она била и место окупљања, и данас је идеја да се људи овде срећу, да одржавамо програме за локално становништво. У Сувачи ће бити дечији едукативни камп, који смо изместили из Музеја, као и, већ траадиционални Дан суваче у јулу.

Сувача у Кикинди је изграђена 1899. године и представља споменик културе од изузетног значаја. Поред кикиндске, у свету су сачуване само још две – у мађарском месту Сарваш и у хрватском Отоку код Винковаца. Суваче су у Кикинди грађене пре ветрењача. У једном моменту у Великокикиндском диштрикту било их је 252.

Велико коло покретали су коњи. Био је упрегнут најмање један, а највише пет пари коња. Доводили су их, обично, радници у Сувачи, помељари. Стаза од цигала, којом су се кретали коњи, посипана је песком јер је већина помељара била сиромашна, па је доводила непотковане коње. Пар коња могао је за један сат да самеље до сто килограма жита. У Сувачи су стално радила два човека – сувачар и гонич. Број гонича повећавао се са бројем упрегнутих коња.

До средине осамдесетих година двадесетог века, у млинаревом стану живела је породица која је одржавала овај објекат. Сувача је од непроцењивог значаја за Кикинду и једно од препознатљивих обележја овог града. Прошле године посетило га је око 4,5 хиљаде посетилаца, углавном туриста. Од седамдесетак екскурзија, половина посети и ово место, каже Киурски.

Организоване групе улазак плаћају 50 дината, док је за Кикинђане бесплатан. Сувача је отворена од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

Због планираних радова на мрежи 17. априла ће у Кикинди, од 13 до 14 сати, без струје остати потрошачи у:

– Браће Опсенице

– Малом бедему

– Малом сокаку

– Браће Средојев улици, од Стевана Сремца ка прузи.

1712908595554

Кикинда је у пројекат „Разиграно родитељство“ укључена од прошле године и он обухвата заједничко деловање здравства, социјалне заштите, предшколске установе и локалне самоуправе. Тим поводом организован је скуп патронажних сестара ком су поред Кикинђанки присуствовале и гошће из Зрењанина, Сечња, Врбаса и Пландишта.

Размена искуства и знања у оквиру подстицајног родитељства, о томе шта значи ментално здравље родитеља и како патронажне сестре могу да буду подршка, говорила је Јелена Вранковић, психолошкиња и координаторка Центра „Хармонија“ из Новог Сада.

-Патронажне сестре су од кључног значаја породици када се беба роди. Оне су подршка у трудноћи, али и у првим данима новорођенчета. Сестре су у прилици да виде како су родитељи, да их посаветују, саслушају, едукују, али и да их упуте на установе и институције које им могу пружити подршку. Родитељ који је у тешком емоционалном стању не може квалитетно да брине о детету и врло важно је да се препознају сигнали такозване „црвене заставице“ односно када треба реаговати у случају постпорођајне депресије, интензивне анксиозности, оптерећености, стреса – истакла је Јелена Вранковић.

Патронажне сестре у Кикинди прошле су обуку у оквири пројекта, а део њих се додатно едуковао о бризи родитеља и старатеља, навела је Оливера Вучковић Попов, главна сестра Патронажне службе Дома здравља и координаторка Школе за труднице.

-Што смо више препознати у локалној заједници биће лакше да нам се  родитељи отворе и повере нам своје страхове. Овакви скупови важни су јер стичемо нова искуства и знања. У нашој служби пројекат је у примени и пошто све патронаже у Србији буду укључене бићемо умрежени и боље повезани, а све то ради квалитетнијег рада – додала је Оливера Вучковић Попов.

Циљ пројекта „Разиграно родитељство“ јесте да се унапреди квалитет услуга за децу раног узраста и њихове родитеље, кроз подршку родитељима у стварању сигурног окружења, доброг здравља, одгајања у складу са потребама детета и раног учења кроз игру. Пројекат су подржали Влада Републике Србије и УНИЦЕФ.

А.Ђ.

031цц4а7-53ц1-4е2ц-8ад1-2ф8д112фб484

Адриана Бендикс из Салвадора, Ема Адамс из Америке и Елизабет Бусторф из Немачке током ускршњег распуста биле су гошће нашег града. Све заједно са суграђанком Анђелијом Кнежевић похађају интернационални универзитет у Бремену и решиле су да део слободних дана проведу у нашем граду и увере се у приче да је Кикинда град добрих људи.

-У школи смо нераздвојне и пуно времена проводимо заједно. Од мене су чуле приче о Србији и Кикинди и сада су се увериле да су све тачне и да нисам претеривала када сам описивала лепоту родног краја – каже Анђелија.

Градско језго, гостољубивост и добри домаћини остаће им у сећању.

-Јако им је било лепо, одушевиле су се колико су људи дружељубиви и колико је храна укусна. У Кикиндипосетиле све знаменитости, а посебан утисак оставио је Музеј „Тера“ и монументалне скулптуре.У Суботицу смо биле на Палићком језеру и у Зоолошком врту, Новом Саду на Петроварадинској тврђави, а боравиле смо и у Београду. Пуне утисака отишле су из наше земље и са новом енергијом започеле ново полугодиште – каже наша саговорница.

Није изостао ни традиционални, недељни, војвођански ручак у Банатском Великом Селу, као ни посета Дестилерији „Хуберт“ где су као фаворит Адриана, Ема и Елизабет издвојиле ликер од малине.

-Уживале се у похованим сланим палачинкама, ајвару, сарми, буреку,  куртош колачу. Пробале су и наш сладолед за који тврде да је пуно бољи у односу на оне које су до сада имале прилику да једу. Све три су уживале и већ негде правимо планове да опет дођу – напомиње Анђелија.

Елизабет би волела да дође на Егзит фестивал, посебно сада када је видела Птероварадинску тврђаву. Ема се већ најавила да ће божићне празнике провести у Србији.

А.Ђ.

 

Лица-Велике-Кикинде-(5)

Изложба “Лица Велике Кикинде” отворена је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Аутор изложбе је библиотекар и професор српског језика, Слободан Томић. Пронашавши фотографију породице свог чукундеде, заинтересовао се за овај занат и уметност с почетка прошлог века у Великој Кикинди и тако дошао до радова једног од најпознатијих, Хечка Мора, који је потписник 23 породична и појединачна портрета изложених од вечерас у холу Библиотеке.

– Мор је у Велику Кикинду стигао из мађарског Макоа 1897. године и отворио атеље. Пуних 37 година фотографисао је лица овдашњих становника и правио уметничке портрете. Изложене су 23 фотографије великог формата, од укупно 74 колико је сабрано у каталогу који прати изложбу – каже Томић. – Фотографије сам набављао из различитих извора – највећим делом из колекције Драгољуба Бадрљице, затим из Народног музеја, из колекције Библиотеке. Хечко Мор је био познат и признат уметник у своје време, бавио се и сликарством, волео је да слика пејзаже и домаће животиње. Награђиван је у Будимпешти и у Хрватској. Имао је радњу у дворишту Сеђакове куће, преко пута од Католичке цркве. Поред тога,  бавио се и продајом опреме за фото-апарате, оптике, грамофона, грамофонских плоча, инструмената за мерење квалитета вина, ракије и млека, продавао је чак и  парфеме.

Томић истиче да је, овом изложбом и пратећим каталогом покушао да сачини збирку фотографија које ће осликавати уметнички портрет с почетка 20. века.

– Тек трећина лица нам је позната. На фотографијама је и много Мокринчана. У каталогу су, такође, и огласи из тог времена, на три језика. У њиховом сакупљању у Архиву помогли су ми Срђан Сивчев и Тијана Рупчић. Мислим да у свакој кући у Кикинди постоји бар једна Морова фотографија – закључује Томић.

Библиотекарка Завичајног одељења Библиотеке, Милана Бајкин, рекла је на веома посећеном отварању изложбе да је у Великој Кикинди, пре сто година, постојало чак десет фотографских атељеа.

– У социолошком смислу, чин одласка код фотографа био је веома значајан догађај, облачила се најсвечанија одећа, пратила се грађанска мода, а породице са села често су, за ту прилику, облачиле народну ношњу – истакла је Милана Бајкин. Жене су око врата стављале дукате – мираз и сва лица су била озбиљна са свечаним изразима.

Савршено разумљиво с обзиром на то да се, уколико је то могло да се приушти, фотографисало најчешће само једном у животу, за успомену и оставштину потомцима који данас, по сваком детаљу на фотографији, сазнају важне информације из живота својих предака.

С. В. О.