Најновије

preduzetnici-konkurs-(1)

Локална самоуправа расписала је јавни конкурс за доделу подстицаја за развој предузетништва, микро, малих и средњих предузећа на која послују у нашој средини. Циљ је подршка развоју, осавремењивању, проширењу и повећању  обима производње, стабилизације производње, инвестирања у савремена средства за рад и производњу, ради повећања конкурентности привредних субјеката. Ове године расписан је седми конкурс, истакао је члан Градског већа Саша Танацков.

-Прошле године имали смо опредељено више средстава за овај конкурс, а и ове године утрошиће се три милиона динара за подстицај фирмама које имају до 100 запослених. Ове године проширен је круг оних који могу да конкуришу за новац. Током ранијих конкурса није постојала могућност набавке информатичке опреме, софтвера и сличних машина и алата из области информационих технологија који су данас незаобилазни у раду многих професија, те је ове године омогућена њихова набавка уз подстицај Града – сазнајемо од Танацкова.

Од 2017. године, ода када су додељивана прва средства по овом конкурсу, до сада 62 корисника добила су подстицаје. За суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости најмањи износ који може да се одобри по пројекту је 75.000 динара, а највећи  је 400.000 динара односно максимално 50 одсто вредности од траженог добра који се набавља.

-Постоји и позитивна дискриминација предузетница. Уколико се фирма води на жену добијају се додатни бодови, што повећава могућност добијања тражених средстава. Конкурсна документација није захтевна и прилагођена је да свако може лако да је попуни и да дође до пратеће документације која је обавезна конкурсом – додао је наш саговорник.

Бесповратна средства се не могу користити примарну пољопривредну производњу, а из конкурса су изузети предузетници који су средства добили прошле године.

-Ограничавајући фактор је и набавка добара која нису толико трајног карактера јер предузетник набављену опрему одређени период не сме да отуђи. Ту се, пре свега, мисли на столове и столице за угоститељске објекте, ситни инвентар попут чаша, тањира и осталог. Имали смо широки круг корисника од трговине, занатства, производње, различитих услуга – каже Саша Танацков.

Рок за подношење пријава је 15. марта, до 15 часова Одобрена средства се користе искључиво за намене за које су додељена, а корисник  средстава је дужан да Градској управи достави дефинисану уговором документацију о  реализацији пројекта, материјални доказ о набавци машине или опреме, као и о  наменском коришћењу додељених средстава у прописаном року. Сви детаљи конкурса и обрасци пријаве налазе се на сајту Града Кикинде.

А.Ђ.

 

PROCVETALO-VOCE

Високе температуре од двадесет степени у фебруару довело је воће у фазу пупољака, па се над воћњацима надвила претња мразом. Зависи од сорте и од парцеле, како и где креће вегетација.

-У протекле две, три године температуре у фебруару су више као оне у априлу и мају. То је довело да воће изађе из фазе мировања. Кајсије су већ цветале, како у атару, тако и у граду, а исту ситуацију имали смо и прошле године. Оно што је неуобичајено јесте да је и остало воће кренуло. Дуње за које је нормално да цветају 1. маја у ову фазу доћи ће знатно раније – сазнајемо од саветодавца Пољопривредне стручне службе Јелене Кљајић.

Брескве су у фази  ружичастих балона, а како и за наредни период метеоролози предвиђају топло време, и ово воће ће цветати. Јабука се, за сада најбоље држи и мишљење наше саговорнице је да ће почетком априла ући у фазу цветања.

-Вишње и трешње су у почетку вегетације, али за сада „ћуте“ – напомиње наша саговорница.

Климатолози кажу да нас очекује пролеће топлије од уобичајеног, али да ризик од мраза и даље прети. Онима који у лето уђу без губитака, борба са последицама климатских промена тек предстоји јер смо сведоци великих суша и високих температура.

-Ако и дође до мразева, много тога зависиће од фенофазе у којој ће воће бити, колико ће температуре бити ниске, колико ће трајати. Оно што сада воћари могу да ураде за кајсије које су цветале и брескве треба да ураде третман против монилије. Произвођачима брескви саветовали смо да не журе са резидбом па ће и кроз ову агротехничку меру моћи да коригују принос. За остале воћне врсте препоручује се третман бакарним препаратима – рекла је Јелена Кљајић.

А.Ђ.

417451208-846969980806732-5843468819811732642-n

Aкцију добровољног давања крви Црвени крст и Завод за трансфутију крви Војводине организују у понедељак, 11. марта од 8.30 до 13 часова.
Завод за трансфузију крви ће овом приликом радити биохемијске анализе даваоцима који то буду желели и који посете ову хуману организацију.

Из кикиндске организације подсећају да до 29. марта траје уметнички конкурс Црвеног крста Србије  под називом  “Крв живот значи” намењен  предшколцима, основцима и средњошколцома. Сви који желе  пропозиције могу да преузиму преко QР кода. Обезбеђене су  вредне награде.
kuglanje

Куглашице Кике након двонедељне паузе, наставиле су победом надметање у Суперлиги. У 16. колу, у Сенти савладале су 6:2 (3.090:3.080) домаћи истоимени клуб, оставши тако у трци за нови излазак у Европу, а наредног викенда Кикинђанке ће бити гошће крагујевачке Младости.

КИКА 0230: Команов 520, Кресоја 500, Санто 512, Шибул 521, Френц 542, Вујасин 234 (Француски 252).

Д. П.  

431360114-1136656987492356-2279824686901862772-n

Из Специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље“ стижу лепе вести. После осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио се мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро борбе се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.

-На зимовалишту је тренутно осам женки и од петка, 8. марта, имамо и једног мужјака. Надамо се да мужјак одлучити да остане у резервату, како би у будућности имали младе. Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја – сазнајемо од Божина.

Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље  су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких станишта у Европи и свету.

-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре – истакао је наш саговорник.

Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.

Ловци из Мокрина константно су на терену и воде рачуна о прехрани дивљачи, али и о њиховој бројности.

А.Ђ.

1709985147710

Ликовном колонијом у којој су учествовале аматерске сликарке из Кикинде, Банатског Великог Села, Иђоша, Бечеја и Новог Бечеја и Зрењанина завршена је Недеља жена у Културном центра. Међу њима је била и Вукосава Хоман Псодоров из Банатског Великог Села која је своје радове пре две године изложила у Галерији КЦК.

-Од када знам за себе волела сам да сликам. Ипак, живот има своје планове и четрдесет година нисам радила, да би пре три године поново почела да сликам и пишем. У пензији сам и уживам. Инспирише ме покрет и то је мотив мојих слика – сазнајемо од Хоман Псодоров.

Далиборка Којичић из Бачког Петровог Села први пут је у Кикинди  и утисци које ће понети из нашег града су више него добри.

-Осећам се као код куће. Сликам из љубави и то најчешће на колонијама. На мојим платнима је природа, онако како је ја видим – додала је Далиборка Којичић.

Из удружења „Перо аматера“  из Бечеја  ликовној колонији одазвала се и Драгана Савић.

-Осим сликарства, наше удружење бави се песништвом, књижевношћу, фотографијом. Први пут сам у Кикинди и драго ми је што смо успоставили сарадњу које ће се наставити. Сликам портрете – напоменула је Драгана Савић.

Ликовној колонији одазвало се петнаестак жена.

-Желели  смо да само жене учествују у овој колонији. Тема је слободна и ради се акрилним бојама.  Све слике остају Културном центру, а  учеснице су се боље упознале, размениле су искуства и лепо се дружиле – истакла је Тања Ножица из Културног центра.

А.Ђ.

Pedagoska 7

Студентски парламент Високе школе струковних студија за образовање васпитача организује хуманитарну акцију за Дом за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици.

Средства за личну хигијену: четкице, пасте за зубе и пелене за децу и одрасле, хигијенски улошци, сапуни, купке, шампони и друго могу се донети у Школу до 1. априла. Кутије за донације налазе се на првом спрату.

IMG-77e8efc5e51ce527a9e3a9691811850b-V-(1)

У Месној заједници Башаид у току је адаптација просторија у Дому културе које користе удружења грађана. Средства су обезбедили  Месна заједница и Град, а како годинама није улагано у простор адаптација је била преко потребна. Сређује се и део зграде који користе фолклораши КУД-а „Башаид“ сала и ходник. Замениће се комлетна расвета, као и глетовање и кречење зидова. Културно – уметничко друштво окупља велики број деце и потребно им је обезбедити што боље услове за рад. У уређење су се укључили и мештани који су својим радом помогли да Дом културе добије изглед какав заслужује.

После зимске паузе, у недељу 10. марта, поново вашар у Башаиду.

-Наш вашар један је од посећенијих, са дугогодишњом традицијом. Како је само место на раскрсници многих путева и продавци, али и купци долазе из више средина. Ту су општина Житиште и Нова Црња, као и Нови Бечеј и Меленци. Вашар је значајан јер доноси и средства, која се улажу у село – рекао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.

А.Ђ.

 

1709931503716-(1)

Поводом Дана жена,  локална самоуправа је за све суграђане организовала концерт Хариса Џиновића. У препуној хали СЦ „Језеро“ дочекале су га овације, а публика, међу којима је било више жена, свих генерација,  заједно са Харисом певала је његове највеће хитове. Концерт је започео нумером „Заволех те лудо“ са којом отвара све наступе, а ређале су се песме „Ако можеш ти сузу пустити“ „Како ми недостајеш“, „Рано је за тугу“, „Познаћеш ме и по мраку“, „Муштулук“ и друге.

-Само да знате да сам у давно, у прошлом веку, служио војску у Кикинди. Током војног рока био сам у Панчеву и Зрењанину, али најбоље ми је било када ми кажу да морам у Кикинду – открио је Харис Џиновић.

Концерту су присуствовали и челници локалне самоуправе, заједно са покрајинском посланицом Станиславом Хрњак и градоначелником Николом Лукачем који је  свакој суграђанки која је присуствовала концерту даровао је ружу.

-Свим женама желим да буду испуњене љубављу током свих 365 дана у години, да буду поштоване, да буду уважене, да уживају у сваком дану. Жене су стуб породице и бољи део нашег друштва. И овај концерт и све што чинимо за наше даме за 8. март, треба да чинимо свакодневно. Харис Џиновић одушевио је све наше суграђане и сви заједно имали смо незаборавно вече  – истакао је градоначелник Лукач.

IMG-3cdb2fecef3aac987705f02166595e1c-V

На територији града током недеље пронађено је 19 мртвих срна и срндаћа. У атару Банатског Великог Села ловци су пронашли четири мртве срне и једног срндаћа, а у кикиндском атару пронађено их је 14. Како сазнајемо од Дамира Бјелића, председника Ловачког удружења „Велебит“ из Банатског Великог Села, дан након што је у наковачком атару пронађено 800 мртвих врана, јављено му је да је у атару угинула дивљач.

-Када сам отишао видео сам једног срндаћа који је још увек био жив. Наредног дана поново сам обишао атар како бих се уверио у каквом је стању срндаћ и имао сам шта да видим. Затекао сам пет лешева дивљачи у кругу од 300 метара. Био сам затечен призором и алармирао сам полицију, инспектора за лов и све који су надлежни. Чекамо резултате пошто су угинуле срне послате на обдукцију у Научни институт за ветеринарство у Новом Саду, али сам 99 одсто уверен да је у питању тровање и да је крив човек. Никада пре нисмо имали овакав случај да нађемо пет угинулих животиња на малом простору. У протекла два месеца било је дојава да је пронађен по један или два срндаћа, али то није било алармантно. На месту где смо нашли угинуле животиње био је велики чопор и важно је да се истражи шта се десило – појаснио је Бјелић и додао да очекује да ће, пошто анализе буду готове и сазна се који отров је крив за угинуће дивљачи, кривци бити кажњени.

Већ наредног дана у кикиндском атару према Руском Селу и Банатској Тополи чланови Ловачког удружења „Кикинда“ пронашли су 14 угинулих срна и срндаћа, што нам је потврдио председник Младен Бањац. Лешеви животиња пронађени су приликом обиласка терена и бројања дивљачи.

-Случај смо одмах пријавили надлежном ловном инспектору, ветеринарској инспекцији, полицији, локалној самоуправи. У рекордном року су сви изашли на терен и урадили увиђаj. Делови дивљачи узети су за анализу, а лешеви су закопани према свим прописима. У току је истрага како је дошло до угинућа јер никада до сада нисмо имали овакав случај. Дивљач није одстрељена, а шта се десило остаје да видимо. Терен и даље контролишемо и волео бих да се ова ситуација не понови – рекао је Бањац.

 

У току је ловостај на сву племениту дивљач и лове се само предатори. Сезона је годишњег бројања дивљачи како би могла да се ураде планска документа. Нова ловна сезона почеће 14. априла на трофејне срндаће.

У Полицијској управи потврдили су нам да је случај пријављен Основном јавном тужилаштву у Кикинди и да ће се тачан узрок угинућа знати након што буду стигле анализе са новосадског Института.

А.Ђ.