Најновије

policija-saobracaj

Припадници МУП-а, Управе саобраћајне полиције, ће, од 25. априла до 1. маја, спроводити акцију појачане контроле саобраћаја ради откривања и санкционисања прекршаја прекорачења брзине.

Саобраћајна полиција ће сваког дан ангажовати све расположиве уређаје за мерење брзине кретања: ручне радаре, радаре у системима видео-надзора и уређаје за мерење брзине у возилима без обележја полиције, такозване пресретаче, док ће на ауто-путевима бити мерена и просечна брзина кретања возила, саопштено је данас из МУП-а.

У оквиру акције која се реализује у сарадњи са организацијом ROADPOL (мрежа саобраћајних полиција Европе), у среду, 1. маја, од 00 до 24 часа спроводиће се  акција „Speed Marathon“, током које ће, на најважнијим путним правцима брзина бити мерена непрекидно у трајању од 24 сата.

Министарство унутрашњих послова позвало је грађане да дају допринос ефикаснијем спровођењу акције и подизању безбедности саобраћаја тако што ће предложити деонице путева на којима ће припадници Саобраћајне полиције контролисати брзину. Предлози треба да садрже прецизну локацију, односно путни правац и могу се односити на путеве ван насеља и у насељу. Шаљу се на мејл Управе саобраћајне полиције usp@mup.gov.rs најкасније до среде, 24. априла, наведено је у саопштењу.

С. В. О.

(ФОТО: МУП Србије)

Suvaca-(4)

У једином млину на коњски погон у Србији, јединој преосталој од укупно 51 суваче колико их је било средином 19. века у Кикинди, отворена је сезона за посетиоце. Млински део, млинарев стан, односно чекаоница која је, уједно, била и место сусрета и дружења Кикинђана, рестаурирани су пре четири године и сваке сезоне, од априла до октобра, привлаче велики број посетилаца, каже Драган Киурски, музејски педагог.

– Ово је наш озбиљан туристички потенцијал и очекујемо, и ове сезоне, велики број посетилаца – из Кикинде, околних места, као и из читаве Србије. Сувача је  посебан пример историјског наслеђа, на основу којег може да се реконструише прошлост нашег града – каже Киурски. – Како је она била и место окупљања, и данас је идеја да се људи овде срећу, да одржавамо програме за локално становништво. У Сувачи ће бити дечији едукативни камп, који смо изместили из Музеја, као и, већ траадиционални Дан суваче у јулу.

Сувача у Кикинди је изграђена 1899. године и представља споменик културе од изузетног значаја. Поред кикиндске, у свету су сачуване само још две – у мађарском месту Сарваш и у хрватском Отоку код Винковаца. Суваче су у Кикинди грађене пре ветрењача. У једном моменту у Великокикиндском диштрикту било их је 252.

Велико коло покретали су коњи. Био је упрегнут најмање један, а највише пет пари коња. Доводили су их, обично, радници у Сувачи, помељари. Стаза од цигала, којом су се кретали коњи, посипана је песком јер је већина помељара била сиромашна, па је доводила непотковане коње. Пар коња могао је за један сат да самеље до сто килограма жита. У Сувачи су стално радила два човека – сувачар и гонич. Број гонича повећавао се са бројем упрегнутих коња.

До средине осамдесетих година двадесетог века, у млинаревом стану живела је породица која је одржавала овај објекат. Сувача је од непроцењивог значаја за Кикинду и једно од препознатљивих обележја овог града. Прошле године посетило га је око 4,5 хиљаде посетилаца, углавном туриста. Од седамдесетак екскурзија, половина посети и ово место, каже Киурски.

Организоване групе улазак плаћају 50 дината, док је за Кикинђане бесплатан. Сувача је отворена од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

Због планираних радова на мрежи 17. априла ће у Кикинди, од 13 до 14 сати, без струје остати потрошачи у:

– Браће Опсенице

– Малом бедему

– Малом сокаку

– Браће Средојев улици, од Стевана Сремца ка прузи.

1712908595554

Кикинда је у пројекат „Разиграно родитељство“ укључена од прошле године и он обухвата заједничко деловање здравства, социјалне заштите, предшколске установе и локалне самоуправе. Тим поводом организован је скуп патронажних сестара ком су поред Кикинђанки присуствовале и гошће из Зрењанина, Сечња, Врбаса и Пландишта.

Размена искуства и знања у оквиру подстицајног родитељства, о томе шта значи ментално здравље родитеља и како патронажне сестре могу да буду подршка, говорила је Јелена Вранковић, психолошкиња и координаторка Центра „Хармонија“ из Новог Сада.

-Патронажне сестре су од кључног значаја породици када се беба роди. Оне су подршка у трудноћи, али и у првим данима новорођенчета. Сестре су у прилици да виде како су родитељи, да их посаветују, саслушају, едукују, али и да их упуте на установе и институције које им могу пружити подршку. Родитељ који је у тешком емоционалном стању не може квалитетно да брине о детету и врло важно је да се препознају сигнали такозване „црвене заставице“ односно када треба реаговати у случају постпорођајне депресије, интензивне анксиозности, оптерећености, стреса – истакла је Јелена Вранковић.

Патронажне сестре у Кикинди прошле су обуку у оквири пројекта, а део њих се додатно едуковао о бризи родитеља и старатеља, навела је Оливера Вучковић Попов, главна сестра Патронажне службе Дома здравља и координаторка Школе за труднице.

-Што смо више препознати у локалној заједници биће лакше да нам се  родитељи отворе и повере нам своје страхове. Овакви скупови важни су јер стичемо нова искуства и знања. У нашој служби пројекат је у примени и пошто све патронаже у Србији буду укључене бићемо умрежени и боље повезани, а све то ради квалитетнијег рада – додала је Оливера Вучковић Попов.

Циљ пројекта „Разиграно родитељство“ јесте да се унапреди квалитет услуга за децу раног узраста и њихове родитеље, кроз подршку родитељима у стварању сигурног окружења, доброг здравља, одгајања у складу са потребама детета и раног учења кроз игру. Пројекат су подржали Влада Републике Србије и УНИЦЕФ.

А.Ђ.

031cc4a7-53c1-4e2c-8ad1-2f8d112fb484

Адриана Бендикс из Салвадора, Ема Адамс из Америке и Елизабет Бусторф из Немачке током ускршњег распуста биле су гошће нашег града. Све заједно са суграђанком Анђелијом Кнежевић похађају интернационални универзитет у Бремену и решиле су да део слободних дана проведу у нашем граду и увере се у приче да је Кикинда град добрих људи.

-У школи смо нераздвојне и пуно времена проводимо заједно. Од мене су чуле приче о Србији и Кикинди и сада су се увериле да су све тачне и да нисам претеривала када сам описивала лепоту родног краја – каже Анђелија.

Градско језго, гостољубивост и добри домаћини остаће им у сећању.

-Јако им је било лепо, одушевиле су се колико су људи дружељубиви и колико је храна укусна. У Кикиндипосетиле све знаменитости, а посебан утисак оставио је Музеј „Тера“ и монументалне скулптуре.У Суботицу смо биле на Палићком језеру и у Зоолошком врту, Новом Саду на Петроварадинској тврђави, а боравиле смо и у Београду. Пуне утисака отишле су из наше земље и са новом енергијом започеле ново полугодиште – каже наша саговорница.

Није изостао ни традиционални, недељни, војвођански ручак у Банатском Великом Селу, као ни посета Дестилерији „Хуберт“ где су као фаворит Адриана, Ема и Елизабет издвојиле ликер од малине.

-Уживале се у похованим сланим палачинкама, ајвару, сарми, буреку,  куртош колачу. Пробале су и наш сладолед за који тврде да је пуно бољи у односу на оне које су до сада имале прилику да једу. Све три су уживале и већ негде правимо планове да опет дођу – напомиње Анђелија.

Елизабет би волела да дође на Егзит фестивал, посебно сада када је видела Птероварадинску тврђаву. Ема се већ најавила да ће божићне празнике провести у Србији.

А.Ђ.

 

Lica-Velike-Kikinde-(5)

Изложба “Лица Велике Кикинде” отворена је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Аутор изложбе је библиотекар и професор српског језика, Слободан Томић. Пронашавши фотографију породице свог чукундеде, заинтересовао се за овај занат и уметност с почетка прошлог века у Великој Кикинди и тако дошао до радова једног од најпознатијих, Хечка Мора, који је потписник 23 породична и појединачна портрета изложених од вечерас у холу Библиотеке.

– Мор је у Велику Кикинду стигао из мађарског Макоа 1897. године и отворио атеље. Пуних 37 година фотографисао је лица овдашњих становника и правио уметничке портрете. Изложене су 23 фотографије великог формата, од укупно 74 колико је сабрано у каталогу који прати изложбу – каже Томић. – Фотографије сам набављао из различитих извора – највећим делом из колекције Драгољуба Бадрљице, затим из Народног музеја, из колекције Библиотеке. Хечко Мор је био познат и признат уметник у своје време, бавио се и сликарством, волео је да слика пејзаже и домаће животиње. Награђиван је у Будимпешти и у Хрватској. Имао је радњу у дворишту Сеђакове куће, преко пута од Католичке цркве. Поред тога,  бавио се и продајом опреме за фото-апарате, оптике, грамофона, грамофонских плоча, инструмената за мерење квалитета вина, ракије и млека, продавао је чак и  парфеме.

Томић истиче да је, овом изложбом и пратећим каталогом покушао да сачини збирку фотографија које ће осликавати уметнички портрет с почетка 20. века.

– Тек трећина лица нам је позната. На фотографијама је и много Мокринчана. У каталогу су, такође, и огласи из тог времена, на три језика. У њиховом сакупљању у Архиву помогли су ми Срђан Сивчев и Тијана Рупчић. Мислим да у свакој кући у Кикинди постоји бар једна Морова фотографија – закључује Томић.

Библиотекарка Завичајног одељења Библиотеке, Милана Бајкин, рекла је на веома посећеном отварању изложбе да је у Великој Кикинди, пре сто година, постојало чак десет фотографских атељеа.

– У социолошком смислу, чин одласка код фотографа био је веома значајан догађај, облачила се најсвечанија одећа, пратила се грађанска мода, а породице са села често су, за ту прилику, облачиле народну ношњу – истакла је Милана Бајкин. Жене су око врата стављале дукате – мираз и сва лица су била озбиљна са свечаним изразима.

Савршено разумљиво с обзиром на то да се, уколико је то могло да се приушти, фотографисало најчешће само једном у животу, за успомену и оставштину потомцима који данас, по сваком детаљу на фотографији, сазнају важне информације из живота својих предака.

С. В. О.

1712849933097

Економско – трговинска школа свечаним програмом под назовом „Место где се снови претварају у постигнућа“ обележила је Дан школе. У Народном позоришту окупљенима су се представили беседници из ове образовне установе, као и хор. а присутне ученике, запослене и госте поздравио је директор Роберт Вуњак који је истакао да је важно да се школа развија и да буде установа која ће одговорити свим захтевима тржишта рада.

-Пре 76 година у Кикинди је отворена Економско -трговинска школа. Од самог почетка школа је имала подршку локалне самоуправе, а имамо је и данас. Уз подршку Градске управе прослављамо и овај рођендан, али размишљао и о наредној школској години. Планом уписа наредне школске године имаћемо пет одељења и шест образованих профила. Економски, трговински и финансијско рачуноводствени техничари су четворогодишњи смерови, док ће трогодишњи бити комбиновано одељење конобари и трговци и кувари као самостално одељење. У школској 2024/2025. години имаћемо одељење више у односу на претходне године.

Рођендану школе присуствовали су Валентина Мицковски, чланица Градског већа и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

-Имамо одличну сарадњу са Економско – трговинском школом и ценимо посвећеност запослених ђацима и њиховом образовању. Млади који заврше ову школу имају могућност и да се запосле и да наставе даље школовање. Заједнички планирамо упис у сваку школску годину у складу са потребама послодаваца у Кикинди и драго ми је што ће по завршетку школовања ученици моћи да пронађу посао у ритејл парку који сви са нестрпљењем очекујемо – навела је Валентина Мицковски.

 

Школу похађа 325 ученика распоређених у 14 одељења.

А.Ђ.

 

Internationa-Sculpture-Symposium-Terra-Museum-001323

У мисији прибижавања уметности грађанима, из Центра за лепу и примењену уметност “Тера” позивају све заинтересоване на предавање уметничке колаборативне групе “Дим Тим”, на тему историје зидног сликарства. Предавање ће се одржати у суботу, 13. априла, од 15 сати, у Салону Музеја “Тера”.

Након предавања, заинтересовани ће бити у прилици да учествују у радионици зидног сликарства “Уметничка интервенција у екстеријеру”, под менторством уметника.

policija-9

Стање безбедности на подручју Полицијске управе у марту оцењено је као повољно. Приоритет у раду били су: превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

На подручју Полицијске управе у Кикинди, прошлог месеца регистрована су 134 кривична дела. Ако се упореди са 172 учињена дела у истом месецу прошле године, уочава се смањење од 22 одсто.

У области општег криминала, укупно је регистровано 118 кривичних дела, што чини смањење од 16 одсто у односу на март 2023.

Откривено је шест кривичних дела у области привредног криминала, три у области високотехнолошког криминала и шест кривичних дела на пољу еколошког криминала.

Од укупно 54 регистрована кривична дела са непознатим починиоцима у марту, расветљена је готово половина, односно готово 41 одсто. Такође, од 54 регистрована кривична дела са познатим починиоцем, у марту су 23 особе ухваћене у извршењу.

У овом периоду поднето је десет кривичних пријава због наркотика, регистровано је седам насиља у породици и изречено је укупно 40 хитних мера (27 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 13 привремених удаљења могућег починиоца из стана).

Регистровано је 61 кривично дело против имовине и то: 44 крађе, 12 тешких крађа, и по једно разбојништво, превара, изнуда и прикривање.

На територији Округа у марту није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Откривено је 27 прекршаја против јавног реда и мира, што је, у односу на март прошле године, смањење за око 44 одсто.

У области безбедности саобраћаја евидентирано је 36 саобраћајних незгода, што је повећање у односу на март 2023, када их је било 29. У саобраћајним незгодама погинула је једна особа, док је осморо учесника задобило тешке, а 16 лаке телесне повреде.

Приликом регулисања и контроле саобраћаја на путевима, учесника у саобраћају, возача и возила, откривено је 1.512 прекршајa (прошлог марта било их је 1.541).

Откривено је: 126 прекршаја вожње под дејством алкохола, 163 прекорачења дозвољене брзине, 312 некоришћења сигурносног појаса, 36 употреба мобилног телефона и један прекршај вожње под дејством психоактивних супстанци.

Погранични послови, кретање и боравак странаца и сузбијање илегалних миграција и трговине људима

У овој области, остварена је ефикасна заштита државне границе и пограничног подручја, као и доследно спровођење закона у области контроле кретања и боравка странаца, издавања путних исправа, у управним пословима и пословима оружја и држављанства.

У марту је према страним држављанима предузето 337 мера, док су у истом периоду 2023. године, према страним држављанима, предузете 192 мере.

Реализовано је 20 акција у којима је укупно дислоцирано 77 ирегуларних миграната пронађених у зони граничне линије, који су превезени и смештени у прихватне центре Комесаријатa за избеглице и миграције, саопштено је из Полицијске управе у Кикинди.

Nutrien-Employees-Financial-Planning

На подручју Севернобанатског округа у току је сетва кукуруза. Усеви из најранијих рокова сетве су у фази од клијања и ницања до развијена два листа. Визуелним прегледом усева на појединим парцелама уочено је присуство сиве кукурузне пипе као и симптома оштећења на младим листовима кукуруза. Симптоми напада ове штеточине су утврђени највише по ободу парцела.

Одрасле јединке сиве кукурузне пипе изгризају котиледоне и ивичне делове лиски. За усеве кукуруза ова штеточина је најопаснија при ницању младих биљака па све до образовања првих листова. Најугроженији су усеви који се граниче са прошлогодишњим кукурузиштем.

Пољопривредним произвођачима се препоручује обилазак парцела и уколико се у фази клијања утврди присуство сиве кукурузне пипе на метар квадратни или неколико дана после ницања  потребно је  хемијски  заштити усев. Могу се користити инсектициди на бази циперметрина.