најчитанији портал Севернобанатског округа
Према Уговору о суфинансирању дела Програма енергетске санације породичних кућа и станова који се односи на суфинансирање као подршку грађанима, Град Кикинда је, заједно са Министарством рударства и енергетике определио 20 милиона динара.
Кроз пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасност“ више од 150 суграђана добиће бесповратна средства за улагање у енергетску ефикасност у својим домовима.
Научни клуб Центра за стручно усавршавање (ЦСУ) данас је, у сарадњи са Институтом “Биосенс” из Новог Сада, одржао демонстрацију третирања усева кукуруза применом дрона, по програму манифестације „Мај – месец математике“. Оглед у околини Кикинде извели су Александар Ивезић и Зоран Стаменковић, како би испитали апликације за ову беспилотну летилицу.
Учесници су имали прилику да се упознају са применом иновативних технологија у пољопривреди и да прошире своје знање о могућностима употребе дрона у биотехнолошким процесима. Ова активност имаће и наставак, када ће се парцеле третиране из дрона упоредити са онима на којима је изведен класични третман прскања, наводе у Центру за стручно усавршавање у којем програми манифестације „Мај – месец математике“ трају до краја месеца.
Захваљујући богатом културном наслеђу, од праисторије до савременог уметничког израза, севернобанатски бисер Кикинда, кандидатуром за Националну престоницу културе за 2027. годину, претендује не само да покрене дугорочни и свеобухватан развој града, већ и да допринесе укупном развоју имиџа Србије.
Титула би тако била јединствена прилика да се представе уметници који су у Кикинди одрастали, живели или боравили попут Ђуре Јакшића, Душана Васиљева, Васе Стајића, Мирослав Мике Антића, Јована Ћирилова, Јована Поповића и многих других који су оставили неизбрисив траг у српској култури. С друге стране, 12 непокретних културних добара на територији Кикинде, многобројни представници ванинституционалне сцене, као и шест установа културе, од којих је Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти, „Teра“ познат у светским оквирима, потврђују потенцијал кандидатуре.
Титула Националне престонице културе за Кикинду није само прилика да се истакне културно благо овог града, већ и да се подстакне даљи развој и унапређење културних потенцијала, што ће утицати и на његову атрактивност за живот, посете и инвестиције и то у важној години за целу земљу, због чега нам је утолико важније да се ускладимо и са самим EXPO-м , наводи градоначелник града Кикинде, Никола Лукач.
-У питању је средњерочни план јер нам је циљ да кроз ову кандидатуру, чак и конкурисање за титулу Унеско – креативни град у будућности, дугорочно учинимо наш град видљивијим и атрактивнијим онима који тек треба да улажу и посете Кикинду. Штавише, неговањем и развојем наше богате културне баштине и постојеће сцене отварамо врата младим талентима да стварају будућност због које ће остајати или враћати се да живе на север Баната – изјавио је Лукач.
Стратешки приступ и укључивање грађана и сцене, јавног и невладиног сектора, биће основа начела кандидатуре, па ће десетогодишња стратегија развоја културе бити први задатак будућег независног стручног тима који ће радити на његовој изради. Даљим акционим двогодишњим плановима предвиђа се обликовање и документа за кандидатуру за Националну престоницу културе.
-Иако се можемо кандидовати и годину дана раније, Кикинда оваквим приступом указује на озбиљност и посвећеност овом пројекту, јер жели системски да ради на развоју културе, а захваљујући томе, легатски и на укупном развоју имиџа града као града културе – напоменула је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.
Већ од данас сви грађани Кикинде и њени посетиоци моћи ће да прате развој пројекта на
друштвеним мрежама: https://www.instagram.com/kikinda2027 и https://www.facebook.com/kikinda2027. Национална престоница културе је пројекат који је покренуло Министарство културе, захваљујући Новом Саду који је носио титулу Европске престонице културе 2022. године и дао пример за развој културних и уметничких капацитета у другим градовима Србије.
Општа болница прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Дермоскопски прегледи обављали су се у две амбуланте, где су суграђани могли да се консултују са др Милицом Агић и др Синишом Јолићем, дерматовенеролог.
-Суграђани су се у великом броју одазвали прегледу младежа и коже. Наша Болница се од самог почетка укључила се у ову кампању чији је циљ да становништво бар једном годишње превентивно прегледа кожу како би се на време открили евентуални меланоми и други облици рака коже – истакао је др Синиша Јолић.
Према последњим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ у порасту је број новооткривених меланома. Годишње се у Србији открије око 600 пацијената, од којих половина премине од ове болести.
-У Кикинди се годишње открије више од десет пацијената са дијагнозом меланома и откривамо их сваке године све више. Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми. Пацијентима је доступна савремена терапија лечења и стога је врло битно открити их у раној фази Пратимо и немеланомске туморе који су чешћи, али нису толико малигни – додао је наш саговорник.
Сунце више није оно што је било, кажу дерматолози и сада је много већи ефекат штетног деловања што доводи до тога да је све већи број младих људи који су оболели. У случају било какве сумњиве промене на кожи, асиметрије или варијације у боји, потребно је јавити се дерматологу. Пацијентима је дељена и брошура са упутствима о самопрегледу читавог тела који треба обављати једном месечно.
Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. Мото овогодишње кампање је „Борба са раком коже почињен у твојој глави”.
А.Ђ.
Локална самоуправа расписала је програм подршке пољопривреде и руралном развоју. За 17 мера подршке опредељено је 15 милиона 950 хиљада динара. Број мера у односу на прошлу годину је смањен, али су увећани износи за програме за које су пољопривредници највише заинтересовани, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.
-Ове године осам мера је из области сточарства, што раније није био случај. Новина је осигурање животиња и набавка уматичених приплодних мушких грла. Воћари, виноградари и они који се баве пластеничком производњом на располагању имају четири мере које обухватају куповину опреме и нових засада, али и крчење старих. Субвенционишу се млади који желе да остану на селу и баве се пољопривредом са 200.000 динара, а средства се издвајају за удружења пољопривредника. Ту су мере подршке кредитирањем, као и осигурање усева – каже наша саговорница.
На сајмовима пољопривреде на којима учествује град промовисаће се производи пољопривредника са територије града.
-Желимо да имамо што већи број производа како би их представили широм земље. Акценат ће бити и на различитим производима од бундеве – напоменула је Мирослава Наранчић.
За осигурање усева планирано је укупно три милиона динара, за младе пољопривреднике два, за машине, уређаје и опрему за наводњавање 1,9 милиона динара, 1,3 милиона за кредитну подршку, по милион динара опредељено је за вештачко осемењавање и селекцију домаћих животиња, за подизање нових и обнављање постојећих засада на располагању је 700.000 динара, колико је планирано и за набавку опреме за пчеларство, као и трошкове нешкодљивог уклањања животиња. Укупно по пола милиона динара опредељено је за подизање и опремање пластеника, за опремање објеката за традиционалне занате, за набавку опреме за производњу вина, ракије и слично, а за опремање дегустационих сала на располагању је 350.000, за набавку нових пчелињих друштава и матица планирано је 300.000 динара, колико је издвојено и за набавку банатског голошијана. Набавка опреме за мужу, хлађење и чување млека и набавка уматичених приплодних мушких грла суфинансираће се са по 200.000 динара.
Конкурс је отворен до утрошка средстава, а најкасније до 1. децембра.
А.Ђ.
Књига поезије „Хватање месечине“ Гордане Ђилас из Накова биће представљена у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 23. маја, од 18 сати.
За збирку поезије Гордана је овогодишњи добитник награде из Фонда Задужбине Бранка Ћопића за дела високе уметничке вредности. Поред ауторке, о песмама ће говорити и Никола Маринковић, књижевни критичар и главни уредник Српске књижевне задруге.
Према најавама из Електродистрибуције, у четвртак, 23. маја, због планираних радова на мрежи, без струје ће остати део потрошача у Кикинди и у Башаиду.
Од 10 до 11 сати струје неће бити у Светосавској 161 Блок А1.
Од 12 до 13 сати, искључење је планирано у Башаиду, у улицама:
– Војвођанска, од Жарка Зрењанина до Војице Кнежевића
– Војице Кнежевића, од Војвођанске до Бранка Радичевића
– Јове Јуришина, од Војвођанске до Бранка Радичевића.
Фестивал топловаздушних балона други пут ће бити одржан од 23. до 26. маја на Старом језеру. Догађај је најављен на конференцији за новинаре у Туристичкој организацији Града, где је, за ову годину, најављена друкчија организација.
– Реакције суграђана прошле године биле су изузетне и то нас је подстакло, иако није ни јефтино ни једноставно, да поново уприличимо Фестивал. С обзиром на то да је велики број суграђана желео да лети, списак је био јако дугачак, фестивал је могао да траје месец дана и то не би било довољно да сви, који су то желели, осете чари летења – рекла је в. д. директорица, Јасмина Миланков. – Зато смо се, ове године, одлучили за то да пружимо прилику првенствено младим суграђанима. Обратили смо се ученичким парламентима и парламенту Високе школе струковних студија и они су изабрали по петоро ученика, студената, који желе да лете. На списку су, такође, полазници Регионалног центра за таленте који су освојили вредна признања, као и представници и победници фестивала „Србија у ритму Европе“. Има много младих који су постигли добре резултате на такмичењима, али нисмо имали довољно простора и могућности да баш сви добију прилику да лете. Сви остали могу да се јаве, али подсећам да ће број оних који ће добити прилику да лете зависити од временских услова.
За овогодишњи фестивал планирана је новина, такозвани везани летови, „лифтинзи“, за децу од пет до 14 година.
– Деца ће моћи да уђу у балон и да буду подигнута неколико метара изнад земље, довољно да осете како је то бити у балону. За овај део манифестације су предвиђене карте и родитељи морају да дођу и да их преузму код нас у току радног времена, до четвртка. Овај програм биће организован у петак и у суботу – додала је Миланкова.
Новина је и ноћни лет, као атракција која ће се одвијати у четвртак, после 20 сати. Летење ће, иначе, бити организовано, у раним јутарњим сатима, око пола шест и око пола седам увече. Они који буду на списку, биће позивани пола сата до 45 минута пре лета, после процене временских услова. Измене у плану летења биће објављиване на друштвеним мрежама, напомињу у Туристичкој организацији.
На другом Фестивалу топловаздушних балона у Кикинди учествоваће десетак екипа из Мађарске, Румуније, Словеније и Србије. Јасмина Миланков подсећа да је у питању ексклузивна и скупа манифестација и, као илустрацију, наводи да је, протеклог викенда, на истом фестивалу у Кошицама, који су подржали и спонзори, карта за летење коштала 160 евра.
Туристичка организација и Град овом манифестацијом желе да обрадују суграђане и учине Старо језеро видљивијим на туристичкој мапи града, речено је на конференцији за новинаре.
На подручју Полицијске Управе у Кикинди у току викенда није било саобраћајних незгода.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 36 учесника и издато је 165 прекршајних налога.
Истовремено, из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено осам возача. Откривено је 19 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 49 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 125 осталих прекршаја.
Око 400 матураната из четири кикиндске средње школе, у уторак, 21. маја, тачно у подне плесом ће обележити завршетак једног дела живота.
Уз звуке из Штраусове опере “Слепи миш” кадрил, на тргу испред Градске куће, играју у највећем синхорнизованом плесу на свету у оквиру параде „Плес са Европом”. У нашем граду Матурантска парада организује се 17. пут.
