Blizanci Mina i Mateja Radivojša završavaju osnovnu školu sa diplomama za đaka i sportistu generacije, i sa još deset posebnih, Dositejevih diploma za postignute uspehe u pojedinim oblastima. U svojoj, sada već bivšoj školi, OŠ „Vuk Karadžić“, brat i sestra nisu se samo zadovoljavali peticama. Redovno su učestvovali na takmičenjima i sa njih se vraćali sa diplomama i peharima.
– Takmičila sam se iz matematike, fizike, biologije, hemije, srpskog jezika i književnosti. Posebno sam ponosna na treću nagradu na državnom takmičenju iz fizike koju i najviše volim jer je ona za mene kao zanimljivija matematika. Volim da rešavam logičke zadatke, da pronalazim nova rešenja, jer to mogu da zamislim i dešava se u stvarnom životu. Oblast kretanja i gravitacije mi je najinteresantnija. Za fiziku me je zainteresovao tata koji je nastavnik ovog predmeta, i, uz nastavnicu Biljanu Grulović, pomagao mi je u pripremama za takmičenja. U Regionalnom centru za talente sam se takmičila iz biologije, i u tome mi je pomagala i starija sestra, Marina, a od sledeće školske godine volela bih da se takmičim iz fizike – priča Mina.
Mina je bila aktivna i u Crvenom krstu sa kojim je učestvovala na pokrajinskom takmičenju iz pružanja prve pomoći, na kojem su pobedili prethodne dve godine.
– Najlepše mi je bilo u Petnici, prošlog oktobra – dodaje Mina. – Imali smo predavanja po čitav dan, upoznavali smo se sa različitim naukama.
Kaže da je u slobodno vreme trenirala plivanje, a sada je redovna na treninzima odbojke. Mina priznaje da joj je, 20 minuta mlađi brat, uvek pružao podsticaj jer su, kako ističe, jedno drugom pozitivna konkurencija.
Mateja je, s druge strane, izuzetan bio, pre svega, u sportu. Ipak, pored diplome za sportistu generacije, dobitnik je i četiri Dositejeve nagrade.
– Prvo sam počeo da treniram plivanje, sa četiri godine, a zatim sam, od sedam godina započeo i sa treninzima fudbala – kaže Mateja. – Za školu sam se takmičio u fudbalu, odbojci, košarci, plivanju i atletici. Pet puta sam učestvovao na državnom takmičenju iz plivanja i ponosan sam na osvojeno četvrto mesto.
Kao i njegova sestra, takmičio se i iz fizike i matematike i iz tehničkog obrazovanja, i postizao značajne uspehe. U takmičenju iz saobraćaja njegova ekipa je pobedila na opštinskom i okružnom takmičenju. Takođe, nadmetao se sa ekipom Crvenom krsta. Ipak, najviše voli sport, tačnije fudbal, i upravo u ovom sportu bi voleo da se zadrži. Sada je u kadetima OFK „Kikinde“ i, kaže, voleo bi da se i ubuduće, za školu, takmiči u plivanju i košarci.
– Više ja podstičem Minu, ali je ona, zapravo, naša pokretačka snaga – priznaje Mateja.
Oboje su, za dalje školovanje, izabrali prirodni smer u Gimnaziji. Što se tiče izbora fakulteta, Mina razmišlja o medicini i Građevinskom fakultetu, a Mateja se dvoumi između arhitekture i medicine.
Za ovaj izuzetan dvojac, koji je učinio ponosnim, ne samo svoje roditelje, Oliveru i Željka, kao i učiteljicu Milku Koldan Šević i razrednog starešinu, Draganu Vukašinović, zahvaljujući njihovoj želji za učenjem, trudu i energiji koju ulažu u vannastavne aktivnosti, sigurno će se još čuti.
I najvažnije – ovi đaci, pametni i vredni, izrastaju u uspešne, lepo vaspitane i dobre ljude, i zaslužili su svaku sreću u svemu novom što započnu dok koračaju ka svojim ciljevima.
S. V. O.
Prof. dr Milica Bajić Đurov za svoj rad višestruko je nagrađivana. Između ostalih, dobitnica je Godišnje nagrade za scenografiju Malog pozorišta „Duško Radović“, dve godišnje nagrade ULUPUDS, priznanja za scenografiju predstava „Gospođa ministarka“ i „Emigranti“, kao i predstave „X+Y=0“, rađene po delu Borislava Pekića.
