Ротари клуб расписао је конкурс за доделу стипендија за школску 2024/25. годину студентима са местом пребивалишта на територији Кикинде. Услови су да је студент уписао прву годину факултета и да је на буџетском финансирању, као и то да је показао одличан успех у претходном школовању (5.00 у све четири године средњошколског образовања).
Потребно је доставити кратку биографију, пропратно писмо, контакт податке, уверење о упису на факултет, доказ места које је кандидат заузео на ранг листи и доказ успеха у претходном школовању. Пожељно је доставити и доказе о изузетним достигнућима: ђак генерације, резултати са такмичења, хуманитарни рад и слично.
Комисија Ротари клуба Кикинда ће непристрасно у складу са дискреционим овлашћењима одабрати три кандидата који ће добити месечну стипендију.
Документација се доставља искључиво електронском поштом до 27. септембра 2024. године на адресу: рцкикинда1997@гмаил.
У Историјском архиву отворена је изложба “Пут Прве српске добровољачке дивизије 1916-1918” поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе. На 25 паноа представљен је ратни пут Прве српске добровољачке дивизије, од Одесе, Солунског фронта и коначног ослобођења државе.
-Историјски архив први пут укључио се у обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе који се обележава сваке године 15. септембра. У реализацију изложбе укључио се и Градски одбор СУБНОР-а, а заједнички циљ био је да представимо епопеју српских војника од формирање дивизије у Русији, па све до пробоја Солунског фронта. Помоћ смо имали и од стручњака из Музеја жртава геноцида, али и државног и нашег архива – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског
У оквиру изложбе могу се видети и аутентична докумената који се тичу српских добровољаца из Велике Кикинде и северног Баната. Они су на фронт послати као Аустроугарски војници како би се борили против Руса, међутим пребегли су на руску страну и они су били део добровољачке дивизије. Око 1.500 Кикинђана учествовало је у Првом светском рату на страни српске армије као добровољци.
На отварању изложбе окупљенима се обратио пензионисани генерал Милорад Ступар који је овом приликом истакао да су добровољци најхрабрији борци јер они се сами пријављују да бране државу када је у опасности и не чекају да их било ко позове.
Догађају је присуствовао и члан Градског већа Жељко Раду.
-Изложба показује храброст и одважност наших предака који су нас задужили. На нама је да чувамо културу сећања на оне који су се борили за слободу – додао је Раду.
У Кикинди је отворен салон намештаја „Форма идеале“ на адреси Милоша Великог 54. Прва три дана купце очекују додатни попусти и на већ снижене производе.
-У Кикинди смо отворили 45 салон и мрежа наших објеката је све већа. Малопродајни објекат у Кикинди простире се на 1.200 метара квадратних и садржи добар део производног програма „Форма идеале“ плочастог и тапацираног намештаја. Нудимо и део партнерског програма, декорацију, тепихе, ламинате и велики избор малих кућних апарата пошто редовно ширимо нађу понуду. За све купце у Кикинди 13, 14. и 15. септембра припремили смо погодности при куповини 5+5. Она подразумева снижење од пет процената на каси, као и још пет одсто за кориснике „Лојалти картице“ – истакла је Тамара Пантелић Јеремић, маркетинг менаџер „Форма идеале“.
Већ првог дана затекли смо велики број суграђана у новоотвореном салону.
-Салон је леп, добро је опремљен и добро је што имамо нове продавнице у граду, а не да морамо да идемо у веће градове у куповину. Купили смо француски лежај који нам је био потребан – рекла је Славица Цвејић.
И Гордана Стајић поздравила је отварање продавнице „Форма идеале“:
-Веома ми се свиђа објекат, а посебно што су цене конкурентне. Волим „Форма идеале“ и радујем се што га коначно имамо у Кикинди. Због куповине намештаја ишла сам у Зрењанин и срећна сам што нам је сада доступан и у нашем гаду.
Радно време је радним данима од 9 до 21 сата, а суботом од 9 до 17 часова. У недељу, 15. септембра салон ће, поводом отварања, бити отворен од 10 до 16 сати.
Коњички клуб ,,Мокрин“ из Мокрина организује смотру парадних запрега у суботу, 14. септембара у 13 сати. На хиподрому код ,,Бакарне ћуприје”, на крају улице Раде Трнића, у правцу према Иђошу 25 пут биће организована ова манифестација.
Организатори најављују између 50 и 70 запрега које ће се такмичити у једнопрегу, двопрегу, тропрегу, четворопрегу и вишепрегу. Учесници ће се надметати и у јахању, а биће оцењивани и пони коњи.
Смотра се организује од 1999. године, а све победнике очекују пехари и награде.
У недељу, 15. септембра, од 13 до 17 сати у Општој болници биће организовани превентивни прегледи. Без заказивања и независно од тога да ли су здравствено осигурани, грађани ће моћи да преконтролишу своје здравље. Општи лекарски преглед на пријемном одељењу обављаће доктори опште медицине, док ће се ултразвучни прегледи штитасте жлезде радити у Служби за радиологију.
Лабораторијске анализе обухватиће мерење шећера у крви, као и тумор маркере : ПСА за мушкарце, као и ЦЕА, ЦА19-9 и АФП. Из Болнице су упутили молбу пацијентима који су претходне недеље урадили тумор маркере, да ове недеље ураде ултразвук штитне жлезде и мушкарци ПСА.
Од 13 до 17 сати предвиђени су и прегледи деце на Одељењу педијатрије.
Припадници Одељења за ванредне ситуације тактичко-техничким збором обележили су Дан Сектора за ванредне ситуације и славу свих ватрогасаца – спасилаца. На Градском тргу ученицима основних и средњих школа, али и суграђанима приказали су део запослених, возила и опреме, а извели су и показну вежбу гашења пожара пеном.
-У кикиндском батаљону има 85 ватрогасаца – спасилаца, од којих је у нашем граду 44. Наш задатак је да штитимо имовину и животе наших суграђана и то не радимо само на територији нашег округа. Ове, у односу на прошлу годину, имали смо више пожара. Узрок томе је вишемесечна суша. Наши запослени одазивају се у помоћ колегама у читавој земљи, па и иностранству. Тако смо ове године помагали у гашењу пожара у Грчку, као и на територијама Пирота, Алексинца, Кладова – рекао је Чедомир Глишин, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона у Кикинди.
У протеклих годину дана повећао се број ватрогасаца -спасилаца у Кикинди, тако да је попуњеност добра, али у општинама у округу недостаје људства. Опрема и техника је у добром стању и занавља се у чему учествује и Град Кикинда. Тактичко-техничком збору присуствовали су и Мирослав Дучић, члан Градског већа и Небојша Јованов, начелник Севернобанатског управног округа.
-Локална самоуправа сарађује и помаже Ватрогасно-спасилачком батаљону. Имају нашу подршку у сваком моменту и она је важна како локалној самоуправи, тако и професионалним ватрогасцима који су ту да реагују у свим непредвиђеним околностима. Не заборављамо ни добровољна ватрогасна друштва и Одељење за цивилну заштиту и максимално им излазимо у сусрет приликом набавке опреме и техничких средстава неопходних за њихово што боље функционисање – додао је Мирослав Дучић.
У оквиру Недеље сектора за ванредне ситуације биће организовано низ активности којим ће се промовисати посао ватрогасца – спасиоца.
Трећи Лименка театар фест, интернационални позоришни фестивал за децу, који је на забаван и едукативан начин удружио позориште и екологију, свечано је затворен у недељу. Фестивал је након Новог Сада претпрошле и Сомбора прошле године, одржан у Кикинди од 4. до 8. септембра.
Током пет фестивалских дана позоришта за децу из Босне и Херцеговине, Бугарске, Републике Северне Македоније, Словачке, Мађарске и Србије извела су укупно десет представа које је видело 3.300 малишана из Кикинде и околних места.
Уз подршку донатора и спонзора, компаније Балл Цорпоратион, Нафтне индустрије Србије, Издавачке куће Клет, пројекта Свака лименка се рачуна и Компаније Књаз Милош, са којима Фестивал заједнички ради на промоцији рециклаже и заштите животне средине, ове године у Кикинди је сакупљено 84.000 искоришћених лименки за пиће, а подељено је 16.800 АЛУ коина.
На овом јединственом Фестивалу малишани су, уз занимљиве и забавне предпрограмске активности на Еко базару, а у друштву Ли Мена, глумца у улози човека са Алу Планете, научили и важну лекцију о рециклажи и очувању животне средине.
Улазницу за представе, као и за све садржаје на ЕКО Базару, могли су да купе само доношењем празних лименки. За сваких 5 донетих лименки добијали су по 1 АЛУ КОИН, прву друштвено одговорну валуту насталу у овом петнаестогодишњем пројекту.
Након сваке представе деца су као Мед медени критичари, врло озбиљно говорили у камеру на, „коцкастом столу критике” и потврдили свима да су им оваква дешавања потребна као и да је мисија Фестивала заиста остварена.
У оквиру фестивала одржана је и панел дискусија На тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа” на коме је отворено више важних тема па и та како један фестивал и истоимени пројекат 15 година систематично раде на унапређењу културних потреба деце и њиховог знања о економији и екологији.
Приход од прикупљених лименки биће употребљен за отварање библиотеке на Дечијем одељењу реконструисане кикиндске болнице.
У Народној библиотеци „Јован Поповић“ организована је промоција књиге „Приче о суноврату“ Драгана Васића. У петој књизи аутор, иначе наставник физике, читаоцима нуди 23 кратке и једну дугу причу којима је заједничко да имају лош крај.
-У књизи су кратке и једна дуга о личним суновратима и када се све саберу долазимо до светског суноврата у ком живимо. У неким причама не зна се шта ће бити са актером, док се у другим од самог старта наслућује – истакао је Васић.
Радни назив књижевне вечери био је „Још овај пут“, а о чему се ради појаснио је аутор:
-И званично ово је крај, јер сам рекао све што имам, заокружио сам циклус. Приче за последњу књигу написао сам маја прошле године и било је да пишем две приче дневно, а за последњу ми је требало два месеца – појаснио је наш саговорник.
Васић предаје физику ђацима у Мокрину и Падеју.
-Писање је чиста математика. Када читам и оно што сам сам написао, и оно што су други написали, могу да осетим ритмичност у реченицама. Све што се напише треба да има увод, разраду и закључак, а след околности сваке приче је логика. Све су то елементи математике и није тешко бавити се природном науком и писати – закључио је Драган Васић.
Драган Васић објавио је збирке кратких прича „Кратак спој“ и „Контрапункт“ и најновију „Приче о суноврату“ и романе „Не“ и „Преварени“.
Организација инвалида рада организовала је школу сликања односно сликарску колонију. Другом окупљању одазвало 35 сликара из Баната и Бачке, међу којима је била и суграђанка Мирјана Белић из Кикинде.
-Од детињства волим да сликам, а од када сам у пензији у потпуности могу да се посветим платну и бојама. Радо се одазивам да учествујем на колонијама с обзиром на то да на оваквим окупљањима упознајем пуно људи сличних интересовања – открила нам је суграђанка.
Весна Козак на колонију је дошла из Падине.
-Први пут сам у Кикинди и насликала сам оно што је специфично за ваш град сове и лудаје – рекла је Весна Козак.
Школу сликања помогли су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и локална самоуправа.
-Окупило се доста учесника како би подржали наше напоре да побољшамо услове за живот инвалидима рада који су на маргини друштва. И Министарство и Град Кикинда помажу нам у нашим саветодавним активностима, а ми смо ту да им олакшамо и помогнемо им око папирологије – истакла је Душанка Станишић, председница Организације инвалида рада.
Радионицу су посетили члан Градског већа Жељко Раду и Драган Пецарски, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.
-Локална самоуправа увек је ту да помаже, нарочито догађаје који афирмишу и мотивишу инвалиде рада да се упознају, друже и искористе своје потенцијале. Управо оваква окупљања показују да уметност нема граница и да нас све спаја – додао је Раду.
Организација инвалида рада има више од хиљаду чланова.
Промоција „Дана лудаје“ настављена је у Београду. Уз малишане из вртића „Колибри“ 39. манифестацију становницима главног града, али и гостима представили су председник Скупштине града Младен Богдан и Иван Голушин.
-Велики број гостију из иностранства и региона посети Кикинду за „Дане лудаје“. Пуно је постилаца из суседних Румуније и Мађарске, али и братских градова. За све Кикинђане то је породична манифестација и они који више не живе у родном граду планирају одмор како би били део највеће манифестације која је постала породични празник. Програм је богат културним, гастрономским, забавним садржајима и трудимо се да представимо нашу традицију. Ове године, осим наших, прикључиће нам се и културно – уметничко друштво из Грчке, Шведске, Пољске. Наш трг постаје права гостинска соба у којој свако може да пронађе оно што га занима – навео је Младен Богдан.
Кнез Михајловом улицом прошетала је наранџаста поворка и уз добошара, игру и песму, али и незаобилазну питу од лудаје позвала је све да дођу и буду део манифестације од 19. до 22. септембра.
