Rotari klub raspisao je konkurs za dodelu stipendija za školsku 2024/25. godinu studentima sa mestom prebivališta na teritoriji Kikinde. Uslovi su da je student upisao prvu godinu fakulteta i da je na budžetskom finansiranju, kao i to da je pokazao odličan uspeh u prethodnom školovanju (5.00 u sve četiri godine srednjoškolskog obrazovanja).
Potrebno je dostaviti kratku biografiju, propratno pismo, kontakt podatke, uverenje o upisu na fakultet, dokaz mesta koje je kandidat zauzeo na rang listi i dokaz uspeha u prethodnom školovanju. Poželjno je dostaviti i dokaze o izuzetnim dostignućima: đak generacije, rezultati sa takmičenja, humanitarni rad i slično.
Komisija Rotari kluba Kikinda će nepristrasno u skladu sa diskrecionim ovlašćenjima odabrati tri kandidata koji će dobiti mesečnu stipendiju.
Dokumentacija se dostavlja isključivo elektronskom poštom do 27. septembra 2024. godine na adresu: rckikinda1997@gmail.
U Istorijskom arhivu otvorena je izložba “Put Prve srpske dobrovoljačke divizije 1916-1918” povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Na 25 panoa predstavljen je ratni put Prve srpske dobrovoljačke divizije, od Odese, Solunskog fronta i konačnog oslobođenja države.
-Istorijski arhiv prvi put uključio se u obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se obeležava svake godine 15. septembra. U realizaciju izložbe uključio se i Gradski odbor SUBNOR-a, a zajednički cilj bio je da predstavimo epopeju srpskih vojnika od formiranje divizije u Rusiji, pa sve do proboja Solunskog fronta. Pomoć smo imali i od stručnjaka iz Muzeja žrtava genocida, ali i državnog i našeg arhiva – rekao je Srđan Sivčev, direktor Istorijskog
U okviru izložbe mogu se videti i autentična dokumenata koji se tiču srpskih dobrovoljaca iz Velike Kikinde i severnog Banata. Oni su na front poslati kao Austrougarski vojnici kako bi se borili protiv Rusa, međutim prebegli su na rusku stranu i oni su bili deo dobrovoljačke divizije. Oko 1.500 Kikinđana učestvovalo je u Prvom svetskom ratu na strani srpske armije kao dobrovoljci.
Na otvaranju izložbe okupljenima se obratio penzionisani general Milorad Stupar koji je ovom prilikom istakao da su dobrovoljci najhrabriji borci jer oni se sami prijavljuju da brane državu kada je u opasnosti i ne čekaju da ih bilo ko pozove.
Događaju je prisustvovao i član Gradskog veća Željko Radu.
-Izložba pokazuje hrabrost i odvažnost naših predaka koji su nas zadužili. Na nama je da čuvamo kulturu sećanja na one koji su se borili za slobodu – dodao je Radu.
U Kikindi je otvoren salon nameštaja „Forma ideale“ na adresi Miloša Velikog 54. Prva tri dana kupce očekuju dodatni popusti i na već snižene proizvode.
-U Kikindi smo otvorili 45 salon i mreža naših objekata je sve veća. Maloprodajni objekat u Kikindi prostire se na 1.200 metara kvadratnih i sadrži dobar deo proizvodnog programa „Forma ideale“ pločastog i tapaciranog nameštaja. Nudimo i deo partnerskog programa, dekoraciju, tepihe, laminate i veliki izbor malih kućnih aparata pošto redovno širimo nađu ponudu. Za sve kupce u Kikindi 13, 14. i 15. septembra pripremili smo pogodnosti pri kupovini 5+5. Ona podrazumeva sniženje od pet procenata na kasi, kao i još pet odsto za korisnike „Lojalti kartice“ – istakla je Tamara Pantelić Jeremić, marketing menadžer „Forma ideale“.
Već prvog dana zatekli smo veliki broj sugrađana u novootvorenom salonu.
-Salon je lep, dobro je opremljen i dobro je što imamo nove prodavnice u gradu, a ne da moramo da idemo u veće gradove u kupovinu. Kupili smo francuski ležaj koji nam je bio potreban – rekla je Slavica Cvejić.
I Gordana Stajić pozdravila je otvaranje prodavnice „Forma ideale“:
-Veoma mi se sviđa objekat, a posebno što su cene konkurentne. Volim „Forma ideale“ i radujem se što ga konačno imamo u Kikindi. Zbog kupovine nameštaja išla sam u Zrenjanin i srećna sam što nam je sada dostupan i u našem gadu.
Radno vreme je radnim danima od 9 do 21 sata, a subotom od 9 do 17 časova. U nedelju, 15. septembra salon će, povodom otvaranja, biti otvoren od 10 do 16 sati.
Konjički klub ,,Mokrin“ iz Mokrina organizuje smotru paradnih zaprega u subotu, 14. septembara u 13 sati. Na hipodromu kod ,,Bakarne ćuprije”, na kraju ulice Rade Trnića, u pravcu prema Iđošu 25 put biće organizovana ova manifestacija.
Organizatori najavljuju između 50 i 70 zaprega koje će se takmičiti u jednopregu, dvopregu, tropregu, četvoropregu i višepregu. Učesnici će se nadmetati i u jahanju, a biće ocenjivani i poni konji.
Smotra se organizuje od 1999. godine, a sve pobednike očekuju pehari i nagrade.
U nedelju, 15. septembra, od 13 do 17 sati u Opštoj bolnici biće organizovani preventivni pregledi. Bez zakazivanja i nezavisno od toga da li su zdravstveno osigurani, građani će moći da prekontrolišu svoje zdravlje. Opšti lekarski pregled na prijemnom odeljenju obavljaće doktori opšte medicine, dok će se ultrazvučni pregledi štitaste žlezde raditi u Službi za radiologiju.
Laboratorijske analize obuhvatiće merenje šećera u krvi, kao i tumor markere : PSA za muškarce, kao i CEA, CA19-9 i AFP. Iz Bolnice su uputili molbu pacijentima koji su prethodne nedelje uradili tumor markere, da ove nedelje urade ultrazvuk štitne žlezde i muškarci PSA.
Od 13 do 17 sati predviđeni su i pregledi dece na Odeljenju pedijatrije.
Pripadnici Odeljenja za vanredne situacije taktičko-tehničkim zborom obeležili su Dan Sektora za vanredne situacije i slavu svih vatrogasaca – spasilaca. Na Gradskom trgu učenicima osnovnih i srednjih škola, ali i sugrađanima prikazali su deo zaposlenih, vozila i opreme, a izveli su i pokaznu vežbu gašenja požara penom.
-U kikindskom bataljonu ima 85 vatrogasaca – spasilaca, od kojih je u našem gradu 44. Naš zadatak je da štitimo imovinu i živote naših sugrađana i to ne radimo samo na teritoriji našeg okruga. Ove, u odnosu na prošlu godinu, imali smo više požara. Uzrok tome je višemesečna suša. Naši zaposleni odazivaju se u pomoć kolegama u čitavoj zemlji, pa i inostranstvu. Tako smo ove godine pomagali u gašenju požara u Grčku, kao i na teritorijama Pirota, Aleksinca, Kladova – rekao je Čedomir Glišin, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Kikindi.
U proteklih godinu dana povećao se broj vatrogasaca -spasilaca u Kikindi, tako da je popunjenost dobra, ali u opštinama u okrugu nedostaje ljudstva. Oprema i tehnika je u dobrom stanju i zanavlja se u čemu učestvuje i Grad Kikinda. Taktičko-tehničkom zboru prisustvovali su i Miroslav Dučić, član Gradskog veća i Nebojša Jovanov, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga.
-Lokalna samouprava sarađuje i pomaže Vatrogasno-spasilačkom bataljonu. Imaju našu podršku u svakom momentu i ona je važna kako lokalnoj samoupravi, tako i profesionalnim vatrogascima koji su tu da reaguju u svim nepredviđenim okolnostima. Ne zaboravljamo ni dobrovoljna vatrogasna društva i Odeljenje za civilnu zaštitu i maksimalno im izlazimo u susret prilikom nabavke opreme i tehničkih sredstava neophodnih za njihovo što bolje funkcionisanje – dodao je Miroslav Dučić.
U okviru Nedelje sektora za vanredne situacije biće organizovano niz aktivnosti kojim će se promovisati posao vatrogasca – spasioca.
Treći Limenka teatar fest, internacionalni pozorišni festival za decu, koji je na zabavan i edukativan način udružio pozorište i ekologiju, svečano je zatvoren u nedelju. Festival je nakon Novog Sada pretprošle i Sombora prošle godine, održan u Kikindi od 4. do 8. septembra.
Tokom pet festivalskih dana pozorišta za decu iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Republike Severne Makedonije, Slovačke, Mađarske i Srbije izvela su ukupno deset predstava koje je videlo 3.300 mališana iz Kikinde i okolnih mesta.
Uz podršku donatora i sponzora, kompanije Ball Corporation, Naftne industrije Srbije, Izdavačke kuće Klet, projekta Svaka limenka se računa i Kompanije Knjaz Miloš, sa kojima Festival zajednički radi na promociji reciklaže i zaštite životne sredine, ove godine u Kikindi je sakupljeno 84.000 iskorišćenih limenki za piće, a podeljeno je 16.800 ALU koina.
Na ovom jedinstvenom Festivalu mališani su, uz zanimljive i zabavne predprogramske aktivnosti na Eko bazaru, a u društvu Li Mena, glumca u ulozi čoveka sa Alu Planete, naučili i važnu lekciju o reciklaži i očuvanju životne sredine.
Ulaznicu za predstave, kao i za sve sadržaje na EKO Bazaru, mogli su da kupe samo donošenjem praznih limenki. Za svakih 5 donetih limenki dobijali su po 1 ALU KOIN, prvu društveno odgovornu valutu nastalu u ovom petnaestogodišnjem projektu.
Nakon svake predstave deca su kao Med medeni kritičari, vrlo ozbiljno govorili u kameru na, „kockastom stolu kritike” i potvrdili svima da su im ovakva dešavanja potrebna kao i da je misija Festivala zaista ostvarena.
U okviru festivala održana je i panel diskusija Na temu „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža” na kome je otvoreno više važnih tema pa i ta kako jedan festival i istoimeni projekat 15 godina sistematično rade na unapređenju kulturnih potreba dece i njihovog znanja o ekonomiji i ekologiji.
Prihod od prikupljenih limenki biće upotrebljen za otvaranje biblioteke na Dečijem odeljenju rekonstruisane kikindske bolnice.
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ organizovana je promocija knjige „Priče o sunovratu“ Dragana Vasića. U petoj knjizi autor, inače nastavnik fizike, čitaocima nudi 23 kratke i jednu dugu priču kojima je zajedničko da imaju loš kraj.
-U knjizi su kratke i jedna duga o ličnim sunovratima i kada se sve saberu dolazimo do svetskog sunovrata u kom živimo. U nekim pričama ne zna se šta će biti sa akterom, dok se u drugim od samog starta naslućuje – istakao je Vasić.
Radni naziv književne večeri bio je „Još ovaj put“, a o čemu se radi pojasnio je autor:
-I zvanično ovo je kraj, jer sam rekao sve što imam, zaokružio sam ciklus. Priče za poslednju knjigu napisao sam maja prošle godine i bilo je da pišem dve priče dnevno, a za poslednju mi je trebalo dva meseca – pojasnio je naš sagovornik.
Vasić predaje fiziku đacima u Mokrinu i Padeju.
-Pisanje je čista matematika. Kada čitam i ono što sam sam napisao, i ono što su drugi napisali, mogu da osetim ritmičnost u rečenicama. Sve što se napiše treba da ima uvod, razradu i zaključak, a sled okolnosti svake priče je logika. Sve su to elementi matematike i nije teško baviti se prirodnom naukom i pisati – zaključio je Dragan Vasić.
Dragan Vasić objavio je zbirke kratkih priča „Kratak spoj“ i „Kontrapunkt“ i najnoviju „Priče o sunovratu“ i romane „Ne“ i „Prevareni“.
Organizacija invalida rada organizovala je školu slikanja odnosno slikarsku koloniju. Drugom okupljanju odazvalo 35 slikara iz Banata i Bačke, među kojima je bila i sugrađanka Mirjana Belić iz Kikinde.
-Od detinjstva volim da slikam, a od kada sam u penziji u potpunosti mogu da se posvetim platnu i bojama. Rado se odazivam da učestvujem na kolonijama s obzirom na to da na ovakvim okupljanjima upoznajem puno ljudi sličnih interesovanja – otkrila nam je sugrađanka.
Vesna Kozak na koloniju je došla iz Padine.
-Prvi put sam u Kikindi i naslikala sam ono što je specifično za vaš grad sove i ludaje – rekla je Vesna Kozak.
Školu slikanja pomogli su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i lokalna samouprava.
-Okupilo se dosta učesnika kako bi podržali naše napore da poboljšamo uslove za život invalidima rada koji su na margini društva. I Ministarstvo i Grad Kikinda pomažu nam u našim savetodavnim aktivnostima, a mi smo tu da im olakšamo i pomognemo im oko papirologije – istakla je Dušanka Stanišić, predsednica Organizacije invalida rada.
Radionicu su posetili član Gradskog veća Željko Radu i Dragan Pecarski, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu.
-Lokalna samouprava uvek je tu da pomaže, naročito događaje koji afirmišu i motivišu invalide rada da se upoznaju, druže i iskoriste svoje potencijale. Upravo ovakva okupljanja pokazuju da umetnost nema granica i da nas sve spaja – dodao je Radu.
Organizacija invalida rada ima više od hiljadu članova.
Promocija „Dana ludaje“ nastavljena je u Beogradu. Uz mališane iz vrtića „Kolibri“ 39. manifestaciju stanovnicima glavnog grada, ali i gostima predstavili su predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i Ivan Golušin.
-Veliki broj gostiju iz inostranstva i regiona poseti Kikindu za „Dane ludaje“. Puno je postilaca iz susednih Rumunije i Mađarske, ali i bratskih gradova. Za sve Kikinđane to je porodična manifestacija i oni koji više ne žive u rodnom gradu planiraju odmor kako bi bili deo najveće manifestacije koja je postala porodični praznik. Program je bogat kulturnim, gastronomskim, zabavnim sadržajima i trudimo se da predstavimo našu tradiciju. Ove godine, osim naših, priključiće nam se i kulturno – umetničko društvo iz Grčke, Švedske, Poljske. Naš trg postaje prava gostinska soba u kojoj svako može da pronađe ono što ga zanima – naveo je Mladen Bogdan.
Knez Mihajlovom ulicom prošetala je narandžasta povorka i uz dobošara, igru i pesmu, ali i nezaobilaznu pitu od ludaje pozvala je sve da dođu i budu deo manifestacije od 19. do 22. septembra.
