Најновије

техницка

Сајбер безбедност област је у којој се надметало 520 ученика из Европе и Азије, а домаћин ОпенЦyберТриалс-а била је Италија. У овој, за наше ђаке, новој такмичарској области, у којој се захтевају храброст, знање и логичко размишљање, учествовале су четири ученице Техничке школе, смера електротехничар информационих технологија: Анђелина Попов, Соња Олајић, Ива Овчина, ученице другог, и Марина Бешлин, која похађа трећи разред.

На онлајн такмичење пријавиле су се као тим под називом „Тех-девојке“ и, у оштрој конкуренцији, заузеле сјајно друго место. Њихов ментор била је професорица Загорка Видовић која предаје електротехничку групу предмета.

– Задаци су били у форми загонетки, све је било у вези са програмирањем, откривањем грешака у коду, логичким закључивањем, проналажењем кодова и симбола. Ово је прво такмичење за девојке на којем смо наступали, уз то без претходног знања о такмичењу, и веома се поносим њима – каже професорица Видовић.

Најстарија у тиму и капитен, Марина, каже да су припреме трајале месец дана, од тренутка када су сазнале за такмичење и послале пријаву.

– Задаци су били различити, имали су и етичке и логичке аспекте, било је и криптографије. Ушле смо у позадину интернета и откривале како је одређена страница ту доспела, и које су њене добре и лоше стране. И за нас је то било нешто сасвим ново – признаје Марина. – Наша школа је једна од најбољих, професори много раде са нама и, надам се да смо на леп начин, овим успехом, и ми допринеле Школи.

Анђелина каже да се за такмичење пријавила јер је фасцинира сајбер свет.

– Била сам пресрећна што могу да учествујем. Надам се да ћу наставити да изучавам ову или област програмирања – рекла је Анђелина.

Нова област и врста такмичења, и за Иву је била прави изазов.

– Хтела сам да изађем из „зоне комфора“ јер су ова искуства драгоцена за моју будућу каријеру, лични и развој вештина у овој области.

Као и за њене колегинице из тима, и за Соњу је такмичење било добра припрема за будућу каријеру.

– Планирам да упишем Факултет техничких наука јер ми је програмирање јако занимљиво. Зато сам и била спремна да се опробам у решавању овако тешких задатака – признаје Соња.

Огњен позван у национални тим за европско такмичење

Ученик Огњен Јовандић, ђак трећег разреда смера електротехничар информационих технологија, ушао је у разматрање за проширени састав националног тима који ће представљати Србију на следећем Европском такмичењу у Италији – Еуропеан Цyбер Сецуритy Цхалленгеа 2024.

– Огњен је прошлог месеца учествовао на такмичењу “Сајбер херој” и са својим тимом освојио 15. место. Организатори су закључили да је Огњен међу водећим учесницима и наградили га позивом у национални тим. Захваљујемо се нашој суграђанки Сањи Кекић, председници „Wомен4Цyбер“ Србије, која нам је указала на такмичење и спојила нас са проф. др Имреом Лендаком са Факултета техничких наука, који нам је помогао око организације – рекла је професорица Видовић.

Паметни, образовани, спремни на изазове и смели, ђаци Техничке школе у Кикинди већ су закорачили у будућност коју обликују по својим жељама и великим амбицијама, и већ сада за то заслужују све честитке.

С. В. О.

Музеј-радионица-(6)

У оквиру изложбе „Више од слике“ у Народном музеју ће сутра, у среду, 12. јуна, од 19 сати, кустос историчар Милош Пушара са посетиоцима разговарати о познатим личностима на сликама и о значајним историјским темама.

Изложба је отворена до петка, 14. јуна.

деција пијаца

Играчке, гардероба, књиге, украси и друге предмети зашарениће се у суботу 15. јуна, на тезгама у дворишту Културног центра. И сваке наредне суботе, па све до краја распуста, Дечија пијаца отвориће врата малим продавцима и купцима у истом термину, од 9 до 11 сати и 30 минута.

Већ годинама уназад, за ову пијацу тражи се тезга више. Да су поред добре забаве и дружења, многи дечаци и девојчице долазили и до озбиљног џепарца, каже за КИКИНДСКИ Тања Ножица из Културног центра.

-Пре неколико година, један дечак је од џепарца који је зарадио продајом на Дечијој пијаци, купио базен који је тада коштао 35.000 динара. Нека деца су сакупила џепарац за летовање, а друга новац за књиге. Радо нам долазе и деца из других градова и из иностранства, која лето проводе овде, код бака и дека. Било их је из Шпаније, Италије, Африке – наводи Ножица.

Прва Дечија пијаца организована је у нашем граду 2007. године, по угледу на сомборску.

– Видела сам на интернету да Сомборци имају Дечију пијацу и сматрали смо да ће то бити занимљив садржај за децу, али је у почетку ишло прилично лоше, био је слаб одзив. Временом је пијаца заживела и сада нас више не изненађује слика бројних малишана који спремно и стрпљиво чекају да се врата Културног центра ујутру отворе како би на тезге изнели све што су припремили- истиче наша саговорница.

Најављује и да ће током једне јулске седмице, пијаца радити свакодневно, у поподневним сатима.

-Од 15. до 19. јула имаћемо представе за децу, а недељу дана пре или после тога, организоваћемо Дечију пијацу свакодневно. Прошле године то се показало као пун погодак, па ћемо поновити- додаје Ножица.

Ј. Ц.

 

 

 

 

 

 

 

зетва-псенице

Жетва јечма је на самом крају, а спорадичне падавине врло мало су успориле комбајне. У неким деловима кикиндског атара кише није ни било тако да се косидба обавља неометано, истиче за наш портал Зоран Симић, саветодавац ПСС.

-Жетва јечма у Мокрину  је завршена и принос је између четири и пет тона по хектару. Род је нижи за око 30 процената у односу и на прошлу годину, али и у односу на вишегодишњи просек. Оно што забрињава јесте чињеница да када је лош принос јечма, род пшенице је још лошији, јер је она мање отпорна на неповољне временске услове које смо имали – каже Симић.

У току је и скидање жита и то је прво урађено на лошијим и на теренима где није било падавина.

-Ове године окосница приноса су падавине. Мање утицаја има сорта, као и врхунска агротехника. Где је било мање падавина, принос, али и квалитет пшенице је лошији. Јечам  се предаје сув , а пшеница се коси када је влага испод 14.  На огледним пољима Пољопривредне стручне службе приноси су  мало бољи – додаје наш саговорник и напомиње да ће очекује да ће жетва бити готова до 25. јуна.

У Задружном савезу Војводине израчунали су да производња овогодишњег рода хлебног зрна за пројектовани принос од пет и по тона по хектару, износи око 163 хиљаде динара, што значи да тренутна цена пшенице од 21 до 23 динара, не покрива трошкове производње.

А.Ђ.

 

 

 

Маратонци-(4)

Група маратонаца гостовала је у нашем граду протеклог викенда. Спортски и срчано, с лакоћом су, на температури од 32 степена, истрчали шест километара и, уједно, посетили туристичке знаменитости града. Иницијаторка и организаторка трке била је Бранислава Ћирић, дугогодишња рекреативка, која оживљава маратон у нашем месту. Посебну част, својим учешћем, учинио је најстарији маратонац у Србији и у ширем региону, деведесетогодишњи Влада Стевановић.

Трчање као тајна дуговечности

Доајен атлетског трчања, Стевановић живи у Београду, а родом је из околине Лесковца. Овај инжењер геологије у пензији, у марту ушао је у десету деценију и може да се похвали да у тркама учествује дуже од тридесет година. Своју атлетску премијеру имао је, каже, на Другом београдском маратону, а да почне да трчи испровоцирала га је једна дама.

– Уочи почетка маратона видео сам на телевизији баку од 76 година да изјављује како ће да истрчи „Трку задовољства“ дугу пет километара. Узео сам патике и стигао на почетак трке. Рекао сам себи – ако може она, могу и ја. Имао сам 55 година и, од тада, нисам престао да трчим.

Уследили су, каже, полумаратони, па маратони, триатлони, ултра-маратони чак, европски и светски наступи, од тога 12 светских првенстава у брдском трчању: у Чешкој, Италији, Пољској и Хрватској, где је, 2009. године, био трећи.

– Имао сам још тада, када сам почињао, проблема са кичмом и мислим да је кретање успорило погоршање. Треба трчати у сваком случају, а посебно то важи за млађе, ми стварамо пријатељства и чувамо здравље. Месечно учествујем на три, четири трке, прошле године сам их имао 34. Рекреирам се у Бањичкој шуми, то је у мом крају – каже Стевановић.

Иначе, његов деведесети рођендан прославио је цео Земун где је, на кеју, 24. марта ове године, њему у част, одржана велика хуманитарна трка. Поред великог броја маратонаца и рекреативаца, у трци су учествовали и супрежници Ћирић.

Нова спортска пријатељства започета на Плитвицама

Наш чика Влада је доајен, на маратонима га и победници из Кеније дочекују аплаузима, напомиње још један учесник трке у Кикинди, Жељко Граовац, атлетски кондициони тренер и судија, дипломирани менаџер у спорту. Граовац је маратонац са више од 20 маратона и десетак ултра-маратона, укупно 700 трка, иначе организатор пута на Плитвички маратон, на којем се ова сјајна екипа и окупила.

– Био је то и спортски и туристички, хедонистички и историјски догађај – истакао је Граовац. – Трке од пет и десет километара су увек добре, али маратоне и маратоне препоручујем само потпуно здравима јер су то изузетни физички напори. Волим људе који зраче позитивном енергијом, тако смо се и окупили.

Др Весна Црњански, потомак Милоша Црњанског, каже – полубанаћанка, која се вратила атлетици и до сада истрчала један маратон и више од 50 полумаратона, као и банкар, увек ведар Милан Цвејић, слободна уметница Марија Ђапић Живковић и приватник Бранко Лејић, заљубљеници у атлетику, те спарне суботе су у наш град стигли аутобусом, јер здраве навике и дружење, кажу, немају цену. Уз то, како напомињу, овај спорт лучи серотонин који им касније „не дозвољава“ да престану.

У току боравка гости-маратонци упознали су и Музеј „Теру“ и освежили се код још једне своје домаћице, Јелене Пижурице Пјевић, у њеној прелепој Вили „Дане“. Домаћини, Бранислава и Златко Ћирић, приредили су им и вечеру за испраћај.

– У спорту сам од својих двадесетих година. После вишегодишње паузе лако сам се вратила јер сам то имала „забележено“ у ногама. Ово ми је била већ седма трка. Трчање није само добро за тело, већ и за ум јер кисеоник „храни“ мозак и, на тај начин, утиче и на когнитивне способности – каже Бранислава Ћирић. – Мислим да нашем граду ово недостаје и да смо, организацијом пријатељске, неформалне, туристичке трке, то и доказали. Велика ми је част што су се ови дивни људи одазвали. Велики су јер су једноставни, дружељубиви. Испратили смо их са дивним утисцима о нашем граду и људима у њему и са жељом да се поново, овде, ускоро сретнемо.

Ако је ово био зачетак маратонског трчања у Кикинди, учињено је то на високом нивоу – уз сјајне људе који од њега не одустају и, сваким кораком, чине добро, и најбоље и себи и другима. Маратонци, хвала.

С. В. О.

депонија-гори

Пожар који је у понедељак у 19.40 сати избио на градској депонији угашен је данас око 14.30 часова, након скоро 20 сати. Како сазнајемо у Полицијској управи запослени у компанији ФЦЦ још увек затрпавају земљом и поливају водом подручје које је захватила ватра.

Горело је око 400 квадратних метара отпада, а отежавајућа околност била је што је пожар избио на косини, тако да само место није било приступачно за гашење.

Од момента када је пожар пријављен врло брзо на лице места стигле су екипе ватрогасно-спасилачке јединице заједно са ватрогасцима НИС-а који су уз помоћ пет возила сузбијали ватрену стихију. Олакшавајућа околност била је та што је вече било мирно, без ветра, тако да ниједног момента пожар није био ван контроле. Густ дим који је куљао није се ширио према граду већ према Накову и Румунији.

Ово је други пожар који је избио на депонији после непуне три недеље с обзиром на то  да је  и 17. маја такође ватра захватила градско сметлиште. Тада је горело такође око 400 метара квадратних и када су запослени покушали да угасе пожар, један радник нагутао се дима.

гусле-сабор-(2)

Фолклорни ансамбл АДЗНМ „Гусле“ учествовао је на Свесрпском сабору организованом у Београду. Кикинђани су били део централне манифестације на Тргу републике где су наступили фолклораши из 20 културно-уметничких друштава Републике Српске и 30 из Србије. Наступило је укупно око 2.500 играча.

-„Гусле“ су један од четири ансамбла из Војводине који су учествовали у централној манифестацији. Представили смо се играма из Баната. Ово је још једна прилика да дамо свој допринос у важним историјским моментима за нашу земљу, нарочито када је тешко. Значајно је и то што је кроз наступе приказан огроман труд и рад великог броја младих који се баве овом делатношћу и чувају корене и традицију – истакао је директор АДЗНМ „Гусле“ Зоран Петровић.

Владе Србије и Републике Српске организовале су у Београду први свесрпски сабор под називом „Један народ, један сабор – Србија и Српска“. Циљ је био да се укаже да су мир и економски напредак кључни и витални интереси српског народа.

А.Ђ.

Александра-Дукатаров-1

Александри Дукатаров из Кикинде, четрдесетдвогодишњој мајци малолетне девојчице, потребна је наша помоћ.

У јануару 2021. године јавили су се први симптоми болести, након чега је успостављена дијагноза злоћудног карцинома материце (Ц53.0 Неопласма малигнум ендоцервицес утери).

Лечење цитостатицима и зрачењем у неколико наврата није дало жељене резултате, а последњим контролним прегледом утврђено је да је болест у прогресији, због чега је Александра на изузетно јаким лековима за ублажавање бола.

Једино решење за побољшање њеног здравственог стања јесте лечење имунотерапијама на приватној клиници, што захтева значајна финансијска средства.

Александри је хитно потребна помоћ свих људи добре воље у виду донација, како би што пре наставила лечење. Средства су потребна за имунолошке терапије, хемотерапије, лекове, пелене, специјалистичке прегледе и за болничко лечење, укупно 2.300.000 динара.

Донације је могуће упутити преко Хуманитарне фондације Александра Шапића, „Буди хуман“ – на бројеве рачуна или СМС поруком са бројем 1666 на 3030. Цена поруке је 200 динара.

МАРТА-КЕЛЕР-ГЛУМИЦА

На Кикинду је поносна. И Кикинђани на њу. Та љубав траје и данас, иако глумица Марта Келер свој глумачки хлеб зарађује у Београду. А тај хлеб може да се схвати и дословно. Наиме, у последњих осам година чланица је Алтернативне позоришне групе „Хлеб Театар”. Статус слободног уметника има низ предности, јер сами бирају текстове за комаде које ће играти, али с друге стране, кад су ван институционалних радара, увек је теже у продукцијском смислу.

Од почетка деведесетих, откад је заблистала у филму „Вирџина”, била је убачена у ватру медијског јавног простора. Снимала је рекламу за „Банини”, била радио водитељка, а данас, поред глумачког посла, често помаже и свом супругу Зији Ризванбеговићу певајући пратеће вокале на концертима његовог „Валентина”.

-Песма „Волим те још” је моја омиљена песма поред многобројних балада које ме никада не оставе равнодушном. Толико су емоције некада снажне на концертима, да сузе саме потеку. Љубав нас оплемењује, лечи. И све док тако размишљамо – бићемо срећни. Све те емотивне песме имају озбиљан печат. Свака је хит. Ја сам то јако добро осетила, јер сам се пуно пута нашла на сцени као пратећи вокал на Зијиним концертима. Мој уметнички допринос поред вокала је и енергија. То је посебан моменат. Сви смо јако еуфорични, весели и имамо чаробан контакт са публиком, која нас након последње песме, три пута враћа на бис- испричала је Марта у интервјуу за КОМУНУ.

Ваш супруг Зијо духовито наводи да му је асоцијација на Кикинду добар комшилук, вожња бициклом и вода из дућана. Како ви данас гледате на свој родни град и колико често му се враћате?

-Кикинда има посебно место у мом срцу. То што Зијо воли равницу, а никада није веровао да ће му супруга бити баш из Војводине, говори о томе колико смо ми из северног Баната пуни духа, ведрине и лепоте. Тежимо да будемо добри домаћини и да нам се људи увек враћају. То смо давно остварили. Волим људе у мом граду, мирис дрвећа када пролазим кроз Велики парк и бицикл који возим по читав дан.

Краси Вас физичка лепота, а уочљиво је да и сте често насмејани и задовољни. Значи ли то генерално да је рецепт за личну хармонију: довољно је радити посао који се воли уз окружење људи које волиш? 

-За осмех је потребна срећа, љубав, породица и сви драги људи у мом окружењу. Ја сам веселог духа, једна темпераментна Војвођанка која воли живот и своју породицу. Некако је и за младалачки изглед потребна свест о томе да старење није тако страшно уколико станеш на пут борама које покушавају да те савладају. Мене одржавају хармонија и срећа. Здравље је јако важно, а динамика живота не може да се заустави. Успоравамо колико можемо и то само с љубављу. Само се волите и ширите љубав. То је рецепт за срећу!

НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ ЗАБЛИСТАЛА СА 14 ГОДИНА

Заблистали сте с 14 година у Карановићевом филму „Вирџина”. Колико је је ваша родна Кикинда била  у том тренутку свесна да има суграђанку филмску звезду? Јесу ли Кикинђани били више поносни или завидни на успех који вам се догодио?

– Након великог успеха у филму „Вирџина” било је потребно пуно енергије и стрпљења, али и одрастања, што је за једну малену девојчицу било веома тешко. То искуство на филму је потпуно променило мој живот. Упловила сам у глумачке воде, и то је резултирало наградом. Сигурна сам да су моји суграђани били поносни на мој успех, а многи то и нису крили.

Фото: Лидија Антоновић

Често наводите како вам је управо поменути филм помогао да врло рано сазрете и да вас не понесе слава. Како је текло то сазревање? 

– Као натуршчик и као неко ко је стао први пут пред камере, није било једноставно. Али, дивно сам се снашла. Тада сам открила и љубав према глуми, а касније се показало да је и награда дошла за уложени труд. Сазрела сам можда пребрзо, јер сам као дете убачена у чаролију филма. Као дете имала сам тенденцију да будем доминантна, како у друштву, тако и у породици. Ушушкана испод маминог и татиног крила, осећала сам се безбрижно. Чак и када ми се догодио филм имала сам снажну подршку родитеља. Уживала сам у свом детињству.

СЛАЂА СТРАНА СВЕТА

Почетком деведесетих сте, бар у рекламном споту за „Банини”, осетили слађу страну живота? Да ли сте тада смели да приуштите Банинијеве слаткише, или је и онда за глумце важило правило да је пожељно да пазе на линију? 

– Реклама за „Банини” ме враћа у детињство. Много сам волела њихове кексиће. Били су заиста чаробни. Сви волимо слаткише, не бисмо их се одрицали тако лако. Када је линија у питању, строго водим рачуна о исхрани, пуно вежбам и посвећена сам здравом телу. Такође сам то пренела и на сина, јер најлакше је додати килограме, а тешко их се отарасити. Зато, само здраво!

Немања Савић

 

 

 

саобрацајна-полиција

На подручју Полицијске управе Кикинда током викенда догодила се саобраћајна несрећа у којој је једна особа изгубила живот. Акош Р. (19) из Аде погинуо је на мотициклу када је на њега налетело возило којим је управљао 56-годишњак. Младић је преминуо на лицу места, а несрећа се догодила јер возач путничког возила није уступио првенство пролаза. Против возача је поднета кривична пријава за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја.

Од укупно шест саобраћајних незгода, колико их је било, пет особа задобило је тешке, а две лаке телесне повреде. У незгодама је причињена материјална штета од 630.000 динара. Највише незгода, четири, догодило се услед радње возило, а две су се десило због неуступања првенства пролаза.

Због учињених саобраћајних прекршаја против 19 учесника у саобраћају поднети су захтеви за покретање прекршајног поступка и издато је 109 налога. Због вожње под дејеством алкохола и психоактивних супстанци из саобраћаја је искључено 10 возача од којих је двоје задржано до 12 сати јер су имали више од 1,2 промила алкохола у организму. Откривено је и 30 прекршаја прекорачења дозвољене брзине, 16 прекршаја некоришћења сигурносног појаса и 75 осталих прекршаја.