Miholjdan je praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, u narodu poznatom kao Sveti Miholj koji je čitavog života bio posvećen hrišćanskoj veri i borbi protiv jeresi.
Otšelnik, odnosno pustinjak, je onaj koji se, iz verskih razloga, duhovno i materijalno odvoji od sveta, da bi živeo na osamljenom mestu. Sveti Kirijak Otšelnik je skoro ceo život proveo u pustinji.
Bio je moćni iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih, ali je bežao od ljudske slave. Upokojio se 557. u 109. godini.
Sveti Kirijak je zaštitnik moreplovaca. Na ovaj dan održavaju se vašari, zavetine, preslave, litije, a mnoge porodice Miholjdan imaju za krsnu slavu.
Praznik je obeležen crnim podebljanim slovom u kalendaru. Po narodnom verovanju, ne radi se po kući, ali valja završavati sve poslove izvan četiri zida, kako bi se spremno dočekala zima. Dozvoljene su sve vrste poslova u bašti i dvorištu, jer se smatra da prava jesen nastupa upravo od Miholjdana. Ko nije spremio zimnicu, to obavezno treba da uradi na Miholjdan ili nekoliko dana oko ovog praznika.
Jedina stvar koja je zabranjena na Miholjdan su venčanja. Ovo verovanje je utemeljeno na tome što se smatra da mladenci ne bi mogli da okupe svatove jer su isti zauzeti u polju.
Sa Miholjdanom nastupa prava jesen, ali ako su dani još topli, to doba se naziva Miholjsko leto.
– Posle više godina uspeli smo da, uz pomoć Grada, okrečimo celo Pozorište, pa će sezona početi malo kasnije. Takođe, zahvaljujući sredstvima iz Pokrajinske vlade u iznosu od 1,2 miliona dinara koja su dobijena po konkursu uz podršku lokalne samouprave, uspeli smo da kupimo 20 novih reflektora i prateću opremu, što nam je bilo neophodno za izvođenje predstava – kaže direktor „Laneta“, Aleksandar Maletin. – Svi radovi biće završeni do kraja meseca, kada ćemo nastaviti redovno da igramo svoje predstave i da održavamo probe dva nova novogodišnja komada.
Prva premijera očekuje se već polovinom decembra, a od početka tog meseca, kao i uvek, u „Lanetu“ počinje novogodišnja čarolija.
– Od prvog decembra naše dvorište biće okićeno, i ove godine će biti u još lepšem prazničnom ruhu – dodaje Maletin. – Tokom decembra igraćemo samo naše novogodišnje predstave, uz dve nove, premijerne.
U međuvremenu, najmlađa dečija dramska grupa probe održava u prostoru „Čigre“, a iz „Laneta“ najavljuju formiranje još tri grupe – za niži i viši osnovnoškolski uzrast, i za srednjoškolce. Svi zainteresovani mogu da se prijave lično u Pozorištu ili na broj telefona 0641589314.
Plaćanje debitnim i kreditnim platnim karticama na POS terminalima je višegodišnji standard i kod nas, dok se putem SoftPOS aplikacija (preko mobilnog telefona ili tableta koji se koriste za prihvatanje platnih kartica), odnosno instant plaćanja (IPS NBS sistem), uveliko praktikuje u razvijenom svetu. Instant plaćanja (IPS NBS sistem) obezbeđuju pružaocima platnih usluga izvršavanje pojedinačnih transfera 24/7 svakog dana u godini, u roku od nekoliko sekundi, rečeno je na skupu.
Prisutni u Regionalnoj privrednoj komori Severnobanatskog upravnog okruga imali su mogućnost da, na interaktivnoj radionici, saznaju i druge informacije važne za unapređenje njihovog poslovanja, kao i činjenicu da je bezgotovinsko plaćanje moguće i za registrovana poljoprivredna gazdinstva i za fizička lica koja su pružaoci usluga smeštaja, a registrovani su u sistemu e-Turista.
Kroz program “Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture, ovim projektom finansiraju se rekonstrukcija i osavremenjavanje foajea i enterijera Kulturnog centra u Kikindi.
– Ciljna grupa su maturanti koji, sa napunjenih 18 godina, postaju sposobni za upravljanje motornim vozilima i najviše su ugroženi u saobraćaju – istakao je Dučić. – Teme su prilično potresne i iskustva članova Udruženja paraplegičara izazivaju zaista snažne reakcije đaka. Praksa je pokazala da ovakav vid interakcije sa nekim ko je doživeo nesreću, ostavlja jak utisak i pozitivno deluje na učesnike u saobraćaju koji se tek formiraju.
Današnja edukacija sprovodi se u okviru kampanje „Um na drum“, rekao je Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.
Značajan deo edukacije svake godine su i priče osoba sa invaliditetom koje su ih zadobile u saobraćajnim nesrećama. Slaviša Savić iz Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, saradnik Agencije za bezbednost saobraćaja, uveren je da ovakav vid iskustvenog učenja može da doprinese bezbednosti mladih u saobraćaju.
– Nažalost, moja koleginica Biljana i ja ćemo danas pokazati sa koliko ozbiljnih posledica može da se susretne neko ko ne poštuje saobraćajne propise i na taj način pokušati da im istaknemo ozbiljnost učešća u saobraćaju – rekao je Savić. – Ovi mladi ljudi su veoma obrazovani i poznaju saobraćajna pravila, ali sam siguran da apsolutno nisu upoznati sa svim posledicama neodgovornog ponašanja u saobraćaju koje će danas imati priliku da vide. Oni veoma pažljivo prate naša predavanja, očekujem i verujem da će ih dobar deo njih zapamtiti i da će ih se setiti u ključnim momentima. U prilog tome govori i činjenica da naše stranice na društvenim mrežama pod nazivom „Još uvek vozim, ali ne hodam“ prati veliki broj mladih ljudi.
Edukacije o bezbednosti u saobraćaju Agencija organizuje i za starije osobe, traktoriste i roditelje – o pravilnom korišćenja dečijih auto-sedišta. Takođe, sprovodi kampanje namenjene najmlađim učesnicima u saobraćaju: „Pažljivkova pravila u saobraćaju“ i „Pažljivkovu smotru“ kako bi se ostvarili glavni ciljevi Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja 2023-2030. godine – da imamo 50 odsto manje poginulih i teško povređenih u odnosu na 2019. godinu i da u saobraćaju život ne izgubi nijedno dete.
S. V. O.