Најновије

LUDAJE-KRNIC-1-obr

Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу на јутру земље. Узгојем лудаја бави се безмало 15 годинa. Ова једногодишња биљка није захтевна за узгој, међутим суша је допринела да род буде десеткован.

-И поред тога што сам редовно заливао, јер на њиви имамо систем кап по кап, род ће бити испод просека. Тамбурице су боље родиле у односу на украсне и „хеловин“ лудаје. Оне нису могле да се оплоде током јула када цветају јер су температуре биле високе – каже Никола Крнић.

Лудаја је заснована почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Крнић је производњу наследио од оца који је тикву почео да узгаја на мањој парцели да би је са годинама повећавао и улагао у њу.

– Лудаје за колаче увек се траже и биле су јако добре. Продајемо и семенке за цепкање јер сам у разговору са купцима схватио да је и за њима потражња велика. Иако лудаја воли доста сунца и топлије земљиште ове године имамо екстремно топло време које не одговара ниједној култури. На мојој парцели је првенствено песак то јој савршено одговара, када су температуре просечне. Ове године то није предност јер се песак пуно више загреје  – каже Никола Крнић.

Лудаја пошто никне неопходна су два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељ ове биљке је племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести штеточина.

Никола Крнић је и председник удружења “Кикиндска лудаја” које окупља произвођаче такмичарских бундева. Чланови удружења на највећој кикиндској манифестацији наћи ће се у улози судија.

-У сарадњи са Туристичком организацијом и ове године бираће се најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и тамбурице, а уз помоћ аутоматског рефлектометра одредићемо сласт.  Реч је о апарату који утврђује количину шећера у воћу и поврћу. Управо тамбурица је лудаја коју желимо да брендирамо као кикиндску. Прошле године ово надметање организовали смо први пут. На такмичењу је учествовало десет произвођача, а прву награду освојио је Радован Закић, члан нашег удружења – истакао је Крнић.

И ове године најстарија кикиндска манифестација је у међународној асоцијацији „Great Pumpkin Commowealth“. Све лудаје које се нађу на „Данима лудаје“ могу да се такмиче за светски рекорд.

А.Ђ.

 

jysk

Познати скандинавски ланац малопродаје за уређење дома стиже у Кикинду!

JYSK-oвa 46. продавница отвориће се ове среде, 28. августа у 9 часова, на адреси Милоша Великог 54.

Поводом отварања своје прве продавнице у Кикинди, ЈYСК је припремио значајне попусте до 70 одсто, а током прва два дана, првих 100 купаца може очекивати посебне поклоне изненађења.

Нова продавница која запошљава 7 нових радника, простире се на нешто више од 1000 м2, а уређена је према новом скандинавском концепту 3.0 који нуди још инспиративније излагање производа, уређење и осветљење, што ће купцима омогућити ново искуство куповине.

saobracajna-policija-mup-4

На подручју Полицијске управе у Кикинди, за дане викенда догодиле су се две саобраћајне несреће, обе са настрадалим лицима, у којима је једна особа погинула, а једна задобила тешке телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 380.000 динара.

Једна саобраћајна несрећа догодила се због неосветљености возила, док узрок друге, за сада, још није утврђен, наводе у Полицијској управи Кикинда.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 18 учесника у саобраћају и издато је 78 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 15 возача, од којих су четири лица задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл.

Такође, откривена су 22 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 39 прекршаја прекорачења дозвољене брзине и 28 осталих прекршаја.

Svet-magije-i-djuske-(5)

Много магије и смеха уз ђускање донео је синоћ надахнути мађионичар Буби на сцену у дворишту Курије малишанима, родитељима и свима који су пратили програм „Свет магије и ђуске“.

– Публици представљам оно што називам комичном магијом – рекао нам је мађионичар пре наступа. – Деца данас знају готово све, моја магија је стварна, али забавна јер волим да се деца смеју, као и родитељи, Често ми кажу да су се више одушевили него деца. Имамо и ђуску на крају, прави мини диско са кореографијом.

Мађионичар Буби познат је кикиндској публици са прошлогодишњег „Кикиндског лета“. Са изузетним смислом за анимацију и сјајном комуникацијом са публиком свих узраста, сасвим је сигурно да је управо овај наступ на најлепши начин заокружио бројне и квалитетне програме за малишане које је, и овог лета, понудила Туристичка организација Града.

С. В. О.

Rusko-Selo-Pasuljijada

Четвородневна манифестација, Великогоспојински дани којом се, у Руском Селу, обележавају и сеоска и црквена слава, започела је данас и дружењем на традиционалној Пасуљијади. Подршка је стигла и из локалне самоуправе – програмима је присуствовао председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Подржавамо Великогоспојинске дане и све манифестације у свим селима. Овакве прилике много значе и учесницима, домаћинима и гостима да се друже, да поделе своја искуства, и, такође, показују да имамо добру сарадњу и да ширимо везе и ван Кикинде – рекао је Богдан.

На спортским теренима поред стадиона, у кувању се такмичило чак 20 екипа.

– Ту су нам пријатељи из суседних села и из Старе Молдаве са којом смо збратимљени и посећујемо се већ 18 година. Важно нам је да се поштујемо и дружимо што више, то нам је милина – каже Милан Кесић из Удружења „Руско Село завичај мој“, организатора манифестације.

Иако је, сви су се сложили, резултат најмање важан, ваља истаћи да су победу однели домаћини, екипа Месне заједнице. Другопласирани су били кувари из ЈП „Кикинда“, док је треће место припало организаторима, Удружењу „Руско Село  завичај мој“.Сутра, у понедељак, 26. августа, од 19 сати, у Дому културе ће своја дела представити књижевница Ранка Танасић Барлов из Руског Села која живи и ради у Београду. На истом месту, у уторак, такође од 19 сати, биће приређена изложба слика и стрипова мештанина Миливоја Вукојевића.

С. В. О.

Фото: Чедомир Вујанић и Рускоселски гласник

Colak-(1)

Суша није у великој мери пореметила приносе меда и пчелари са нашег подручја бележе од 12 до 17 килограма изврцаног меда по кошници. Мед добијен од уљане репице, тамо где је било, био је довољан да пчеле дочекају сунцокрет који је главна паша на овом терену, оцењује Саша Чолак, искусни и познати пчелар из Банатског Великог Села. Чолак је, такође, и председник Савеза пчеларских организација Војводине, први на том месту из Кикинде и околине.

– Када је почела суша и сунцокрет почео да цвета, мислио сам да ће све изгорети, што се и догодило, али су пчеле успеле да накупе што им је било потребно и  ја сам задовољан – каже Чолак. – Уз то, година је прошла без озбиљнијих болести. Није било ни тровања јер су апели уродили плодом, пољопривредници су уважили наше молбе у вези са применом пестицида отровним за пчеле.

Мед је изврцан крајем јула, почетком августа, и приступило се утврђивању здравственог стања пчелињих заједница. Припреме за зиму су увелико у току, негде су и завршене.

– Решавали су се проблеми са пчелињим крпељима, вароом, која је најгора за пчеле. Раде се третмани, подељени су лекови и пчеле су очишћене од штеточина. Сам ћу, у својим кошницама, извршити још један, контролни преглед, евентуално ћу допунити зимску резерву хране уочи периода мировања и то је крај послова пре мировања – објашњава Чолак.

Када је у питању прихрана пчела, овај пчелар који већ 38 година убира мед изузетног квалитета, каже да се не би усудио да произведе нешто што не би могло да се назове медом, те савесно и паметно додавање хране у кошнице, без дилеме, не сматра лошим, на против.

– Пчеле прихрањујем шећерним сирупом у размери 1:1, који им дајем у оброцима, да би их оне благовремено повукле у саће и потрошиле их у току јесени и зиме. Пчеле прво једу храну коју су последње унеле. Значи, ако сам решио да некој заједници дам сируп, он иде испод меда и у сто одсто случајева потроши се већ до новембра или децембра, и тек онда пчеле почињу да једу мед. Ако не обезбедимо прихрану, сасвим сам сигуран, нисмо само на губитку, већ и пчелама не чинимо добро, оне могу, у крајњем случају, и да угину од глади.

Каже да он лично оставља од 13 до 16 килограма меда по кошници и примењује формулу по којој на 15 килограма меда додаје три литре сирупа. Не шкоди ни да се пчелама за зиму остави и до 20 килограма меда, напомиње. Важно је да имају довољно хране за зиму и за рани пролећни развој, када је потрошња зимских резерви хране највећа, од марта до почетка цветања.

Према неки проценама, на подручју града има око 300 пчелара са 12 до 13 хиљада кошница. Килограм меда се од куће продаје за 600 до 700 динара, док цена на велико, што је, како указује Чолак, дугогодишњи проблем, драстично пада, и сада је само 1,8 евра за килограм.

С. В. О.

SA-IZVODJENJA-U-KURIJI-(1)

Поново је синоћ било препуно двориште Курије. Глумци позоришта „Славија“ су у оквиру „Кикиндског лета” извели представу „Љубав на сеоски начин“.

Иако насловом подсећа на истоимену ТВ серију снимљену пре више од пола века, овај позоришни комад, по тексту и у режији Радета Вукотића, доноси много савременије сеоске згоде и незгоде. Вечна тема брачне прељубе основни је мотив овог водвиља. Глумци Саша Пантић, Немања Јаничић, Мира Ђурђевић, Славица Љујић, Даница Тодоровић и Миљан Прљета су духовитим репликама доводили публику у ситуацију да се на моменте зацени од смеха.

Наравно, ова „пучка забава“, како су је самоиронично назвали сами глумци, није ни имала амбицију да прикаже сву раскош позоришне уметности, него да забави, што је у великој мери и успела. Радња је наизглед банална, а заснована је на чињеници да мештаних Илија сазнаје да га супруга Брана вара са сеоским ветеринаром, па одлучује да јој се освети и да и он „прибави“ љубавницу. Испоставља се касније да је та љубавница прешла не само у табор Илије, него игра и, фудбалски речено, на двојну регистрацију, па познаје и „квалификације“ ветеринара, а у игру се укључују и законити муж љубавнице, као и похотна медицинска сестра која још додатно компликује ионако холивудски замршене љубавне односе.

Врцав, али не и приземан хумор, дозирана, понека бенигна псовка, али без вулгарности, и гегови, али не по сваку цену, све су то одлике овог комада. Чини се да је сеоски амбијент само оквир у који је смештена радња, а ова „Љубав на сеоски начин“ сценаристички и глумачки у великој мери превазилази већину серија и филмова на сличну тему, јер не игра на „прву лопту“ и јефтин хумор, већ напротив, уверљивост постиже вишеслојношћу и текста и глуме.

Све у свему, довољно да публика у дворишу Курије позитивно одреагује на дешавања на сцени, о чему сведоче и утисци глумице Данице Тодоровић, која тумачи лик Бране, једне од актерки овог (ван)брачног четвороугла:

– Ово је један веома занимљив водвиљ и публика јако лепо реагује. Добра је екипа и увек се радујем кад играм ову представу. Ми на сцени смо уживали, а видим и да је публика задовољна. У Кикинди сам, иначе, други пут у животу и ближа је него што сам очекивала(смех).

У питању је, дакле, био садржај више из категорије забаве, него уметности, уз прегршт духовитих реплика, али без маниризама и општих места. Глумци су те вечери показали да је и за забаву потребно познавање глумачке вештине, и они су је и демонстрирали, упркос томе што је у питању водвиљ, који се иначе игра „с пола гаса“.

Поменуту посвећеност и глумачку вештину показао је и актер представе Немања Јаничић, који је тумачио Милоја. Наиме, кључеви за разрешење целе ујдурме око овог „брачног сагрешенија“ налазе се управо код поменутог Милоја, „играча с клупе“ који улази при крају, кад су сви актери љубавних афера већ потрошили све алибије и међусобно се раскринкали и дискредитовали. Он зналачким глумачким средствима повезује релације и конце овог замршеног љубавног клупка. А његов глумачки домет је тим већи, кад знамо да је у питању такозвана „ускочка“ улога:

– Моје учешће у овој представи је специфично, зато што су колеге направиле представу, па два-три глумца нису могла да прихвате ангажман, и онда су позвали мене, па смо завршили представу такорећи за пет дана – сумира Јаничић.

Фамозног ветеринара, сеоског Казанову, око којег се и отимају жене и на којем је и базиран заплет врло изражајно је донео популарни глумац Миљан Прљета, који је још једном поновио да је врло наклоњен Банату, али нажалост због обавеза није одавно био у нашим крајевима:

– Генерално, волим Војводину, а Кикинду обожавам. Нисам скоро играо у вашем граду, али ми ово није први пут да играм. Додуше, у овом дворишту Курије ми јесте први пут и ово је заиста фантастичан простор. Ми смо дали све од себе, јер је ово пре свега једна лепа питка комедија и ја сам увек узбуђен кад играм овакве представе, а Кикинђани су нас заиста врло лепо прихватили.

Н. Савић

 

Sasla-susreti-(2)

Иако се чинило да ће род грожђа бити десеткован дуготрајном сушом, на данас одржаним Сусретима виноградара и винара Војводине у Иђошу оцењено је да ће година, ипак, бити запамћена као релативно добра. Домаћини и гости су, после обиласка винограда, разменили искуства и саслушали савете стручњака о преради грожђа у овим условима.

– Много труда уложено је у винограде, али је жега учинила своје. У грожђу има превише шећера, али не и киселине и не можемо очекивати стабилна вина – указао је Ласло Хорват, сертификовани енолог из Темерина. – Прошла година била је кишовита, било је и пепелнице, ова је ипак била добра, и постоје разлике од парцеле до парцеле, у зависности од тога колико је било кише. На оваквим скуповима чујемо корисне савете о примени нових метода и можемо да напредујемо. Много значи и то да једни од других учимо. Нажалост, време је такво већ три, четири године, ако се тако и настави, на овим њивама производићемо банане.

Бранислав Бројчин, председник Управног одбора Удружења виноградара и винара “Шасла”, организатора већ 24. Сусрета, каже да, нажалост, управо због временских услова, нису могли да се одазову сви који су позвани, а то су сарадници из петнаестак удружења из Покрајине.

– Дошли су нам виноградари из Темерина, Чуруга, Кљајићева и из Новог Бечеја, остали нису успели јер се труде да што пре склоне грожђе са ових високих температура – објашњава Бројчин. – Ова година је веома специфична, и много старији од мене не памте нешто слично. Жеге су почеле пре два месеца и све биљне културе су сазреле брже. Већ је велики део винограда обран, грожђе је прерађено и све ће бити, верујем, завршено до краја августа. Не очекујем јако лоше резултате, мислим да ће бити осредњи, да ће година бити солидна, са нешто мањим количинама. Гроздови су изгубили доста влаге и то ће узроковати мање вина.

Удружење „Шасла“ има дугогодишњу и успешну сарадњу са Градском управом, истакао је члан Градског већа за пољопривреду и заштиту животне средине, Ђорђе Тешин.

– Надлежни секретаријат већ годинама интензивно сарађује са овим удружењем које користи стручне савете и координира своје активности са Градом у смислу коришћења подстицајних мера.Заједно дефинишемо мере и виноградари учествују у њиховом креирању. Настојаћемо да још више унапредимо ту сарадњу – рекао је Тешин.

После разговора, саветовања и предавања организованих за виноградаре, Сусрети су настављени дружењем уз наду да ће, на „Данима вина“ у фебруару вредни иђошки виноградари и винари још једном моћи да представе квалитетне производе.

С. В. О.

 

 

Sasava-bajka-(4)

После „Збрке у шуми“, нове представе изведене прошле недеље, у Дечијем позоришту „Лане“ у току су последње припреме за још једну премијеру. Сутра, у недељу, 25. августа, биће изведена „Шашава бајка“, представа која је обновљена после шест година и која од сада у ансамблу има три нова глумца: Марту Катаи, Александра Круља и Тамару Танацков. Из старе поставе у подели су Милан Вујић и Александар Малетин.

– Представа је занимљива и лепа, дијалози су феноменални и веома је интересантно било радити на њој. „Љубав побеђује“, то је наша и порука представе- каже Тамара Танацков.

Тамара је глумица са дугогодишњим стажом, у представама игра од самих почетака, из времена „Арт театра“. Како већ годинама живи у иностранству, приликом сваког боравка у Кикинди искористи прилику да се врати у своје позориште и на сцену.

У „Шашавој бајци“ додељена јој је улога вештице Веце Штреце. Остали ликови су: Миш са двора, Софроније који пева, Бела Рада и вампир Тоза Мимоза. Комад је, пре осам година, режирао Драган Остојић, по тексту Тоде Николетића. Аутор сонгова је Светлана Цеца Милић.

„Лане“ тренутно има чак 30 активних представа.

– План је да „оживимо“ и оне које се, због потребе замене глумаца, не играју – каже директор Александар Малетин.- Ниједна представа није скинута са репертоара и када пронађемо замене, имаћемо чак 46 представа и десет новогодишњих. У проширеном саставу глумачки ансамбл броји десетак одраслих глумаца и децу из Школице глуме.

За своју дечију публику, овог лета играли су у својој сали, на сцени у дворишту, на Градском тргу и у дворишту Курије. Школица глуме не ради до половине септембра, када ће поново почети да окупља полазнике понедељком, средом и петком, од 19 сати. Са њима је већ одиграна премијера, а у плану је још једна представа, прецизира Малетин.

С. В. О.