Најновије Архиве | Page 408 of 703 | Кикиндски портал

Болници уручен ваучер компаније JYSK: биће замењене столице у чекаоницама и амбулантама

Igor Crnogorac August 22, 2024

Поводом отварања своје продавнице у Кикинди, представници компаније JYSK данас су Општој болници уручили ваучер у вредности сто хиљада динара. Болница је једна од установа и удружења из нашег града који су конкурисали за донацију коју ова трговина додељује по свом програму друштвено одговорног пословања – укључености у локалне заједнице. Ова здравствена установа одабрана јер је добила највећу поршку корисника Инстаграма на којем се одвијало гласање.

Запослени у JYSK-у чек су уручили заменику директора Болнице, доктору Владимиру Прунићу.

– Свака донација је добродошла. Ову ћемо искористити да заменимо старе столице у чекаоницама, сестринским и лекарским собама, амбулантама, на Одељењу хемодијализе и у другим просторијама где је то потребно – рекао је доктор Прунић.

Свечано отварање првог продајног салона у Кикинди ове данске компаније која послује у 51 држави у свету, заказано је за среду, 28. август, у 9 сати. Продајни објекат у Милоша Великог 54 ће, на 1.030 квадрата, овдашњим купцима понудити пун асортиман својих производа – намештаја, покућства, употребних и украсних предмета препознатљивог, скандинавског дизајна. Продавница ће бити отворена сваког дана од понедељка до суботе, од 9 до 21 сата.

С. В. О.

Хитови рок сцене југословенског простора у петак у Курији

Igor Crnogorac August 22, 2024

„YU Rock носталгија“ назив је музичке вечери и музичког избора који за публику припрема ди-џеј Лука Момчилов.

Програм ће се, у оквиру „Кикиндског лета“, одржати у петак, 23. августа, од 21 сата, у дворишту Курије. Улазак је бесплатан.

Загарантован смех: Комедија „Љубав на сеоски начин” у суботу у дворишту Курије

Jelena Trifunović August 22, 2024

И ове суботе у дворишту Курије имаћемо прилику да у оквиру Кикиндског лета, погледамо још једну позоришну представу. Реч је о лакој комедији „Љубав на сеоски начин” коју ће извести глумци позоришта „Славија”, по тексту и у режији Радета Вукотића.

Према речима редитеља и писца текста Вукотића, ради се о комаду из такозваног „булеварског” миљеа, а то подразумева забавну форму и једноствне и лако разумљиве ликове. Представе оваквог типа су намењене искључиво забави и не пропагирају ни једну идеологију, а посебо се труде да избегну осетљива подручја политике и религије. Дакле, наводи редитељ, једини циљ је да се забави публика и нада се да ће тако бити и у Кикинди.

У глумачкој подели ове представе видећемо и многа позната лица са малих и великих екрана – Сашу Пантића (знан из “Курсаџија”), Немању Јаничића (“Камионџије Д.О.О”, “Радио Милева”) Миру Ђурђевић (“Дрим тим, “Од јутра до сутра”), Славицу Љујић (“Цаца и Уки”), Даницу Тодоровић (“Село гори а баба се чешља”, “Закопане тајне”) и можда као најпознатијег Миљана Прљету (“Сложна браћа next đeneration”, “Шетња са лавом”), који се и успешан ТВ водитељ, најпре квизова на РТС-у, а у последње време и јутaрњег програма на Блиц телевизији.

Иначе, у комаду “Љубав на сеоски начин” радња је заснована на мештанину Илији који сазнаје да га жена вара са локалним ветеринаром. Одлучује да јој се реваншира и да нађе љубавницу, како би је направио љубоморном. Заплет се догађа кад се у причу укључи и комшиница Брана која признаје да је већ имала кратку везу са Илијом, али и са ветеринаром. Кад то дозна Бранин муж Милоје, доћи ће до велеобрта.

Представа cе игра у суботу у 2о сати у дворишту Курије, а улазак је бесплатан.

Н. Савић

Башаид данас до 13 сати повремено без воде

Jelena Trifunović August 22, 2024

Због радова на водоводној мрежи, у четвртак, 22. августа повремено без воде биће становници Башаида у временском периоду од 9 до 13 часова.

Радови ће се одвијати на следећим локацијама:

Светозара Милетића број 26 – улични вод и
угао Ј. Ј. Змаја и Жарка Зрењанина – улични вод.

Отворен стечајни поступак над земљорадничком задругом

Jelena Trifunović August 21, 2024

У Привредном суду у Зрењанину донето је решење о отварању поступка стечаја над Земљорадничком задругом “Бонус Агрикола” Кикинда из Кикинде.

Судија Љиљана Попов донела је решење одлучујући о предлогу ДП Шпедиција Кикинда, а за стечајног управника именована је Милица Богуновић из Зрењанина.

Рочиште ради испитивања потраживања заказано је за 28. новембар ове године, док ће прво поверилачко рочиште бити одржано 13. септембар у 12 часова у Привредном суду у Зрењанину.

(Бета)

Овог лета више купача – високи стандарди за спас од врућина

Igor Crnogorac August 21, 2024

Високе летње температуре уз тропске таласе који су трајали и по две седмице, али и бројни попусти, допринели су да ове сезоне, у Спортском центру „Језеру“, на отвореним базенима, бележе рекордну посету. Кикинђани су овде освежење тражили управо у најтоплијим данима, каже Наташа Брканлић, руководилац пријема и хигијене у СЦ Језеро“.

– Почели смо 20. јуна и прва три дана био је бесплатан улазак за све. Према нашој статистици, до половине августа имали смо, у просеку, од 1.000 до 1.200 људи дневно на базенима у Кикинди. На нашим базенима у Банатском Великом Селу по дану је било, просечно, 200 купача. Наше стандардно радно време смо, приликом првог тропског таласа, продужили, па су базени били отворени од 8 до 19 сати. Тада су нам, у јутарњим сатима, долазили и наши стални корисници који, иначе, током целе године, рекреативно пливају на затвореним базенима. Највеће гужве су после 15 сати, када успевају да дођу и они који нису на годишњем одмору – каже Наташа Брканлић и додаје да су на базенима дежурне стручне службе и да нису забележени инциденти.

Рекорд је, каже Брканлићева, забележен 28. јула, када је на базенима у Кикинди било тачно 2.158 купача. Поред топлог лета, великој посети допринели су и попусти за, до сада, највећи број категорија грађана.

– У Кикинди је продато 10.500 дневних карата и 2.000 допуна од 10, 20 и 50 улазака, у суштини имали смо, до сада, 48.000 улазака само преко картица. То је 20 одсто већа продаја у односу на прошлу годину. Допуне карата могу да се искористе до 31. маја следеће године – прецизира Наташа Брканлић.

Она подсећа да и базени у Кикинди, као и у Банатском Великом Селу, имају своју зелену површину са природном хладовином, столовима, клупама, столом за стони тенис и са лежаљкама које се не наплаћују. Простор се налази поред терена за одбојку у песку и привлачи многе који у хладовини и миру овде проводе дан са књигом.

С. В. О.

У Курији гостује српски КУД из Мађарске

Igor Crnogorac August 21, 2024

У четвртак, 22. августа, од 19 сати, у дворишту Курије концерт ће одржати КУД „Банат“ Српског културно-уметничког друштва из Деска код Сегедина у Мађарској. Концерт се одржава по програму „Кикиндског лета“, улазак је бесплатан.

Граде се кишни канали – слив Моравске тече по плану, нема непредвиђених радова

Igor Crnogorac August 21, 2024

Крајем јуна почела је изградња атмосферске канализације у такозваном сливу Моравске. Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. У инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара, а средства су заједнички обезбедили Покрајинска влада и локална самоуправа, истакао је Мирослав Дучић, члан Градског већа.

-Планом је обухваћено 16 деоница и динамика радова је добра. У деловима улица Ивана Јакшића и Јована Стерије Поповића од Војина Зиројевића већ су завршени. У току су радови у Моравској и улици Војина Зиројевић. Очекујемо да ће се задати рокови испоштовати и да ће комплетан слив бити завршен до краја године. Радови су били неопходни јер су суграђани у овом делу града имали проблема са одвођењем вода – напомиње наш саговорник.

Осим пројектованих канала потребно је изградити и известан број објеката, као што су ревизиони шахтови, сливници и пропусти. Предвиђено је 79 сливника и 290, 6 метара сливничких прикључака.

-У плану нам је изградимо атмосферску канализацију и у наставку у улицама Ивана Јакшића у дужини од 460 метара и Јована Стерије Поповић у дужини од 550 метара до Омладинске улице где такође постоји проблем са одвођењем кишнице. Пројектовање ће бити завршено у овој да би радови могли да се ураде наредне године с обзиром на то да је реч о деоници укупне дужине око километар улагања ће бити знатно мања. Без обзира на то за наш град су капитална улагања – навео је Мирослав Дучић и апеловао на грађане да буду стрпљиви јер су делови улица у којима се ради затворени за саобраћај.

Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.

Подсетимо и да је прошле године, захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, 150 милиона динара уложено у изградњу секундарне атмосферске канализације. Овим пројектом били су обухваћени делови улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке.

Покрајинска влада подржала је и изградњу мини постројења за пречишћавање воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу. За радове је опредељено 160 милиона динара.

-Документација је спремна, средства су обезбеђена и чекамо сваког дана да се уведе извођач радова и да се започне са реализацијом ове значајне инвестиције – рекао је Дучић.

А.Ђ.

У Сајану се обележавају Дан села и црквена слава: важно је очувати и унапређивати заједништво и добросуседске односе

Igor Crnogorac August 20, 2024

Обележавање Дана села и црквене славе Свети Стефан окупило је данас у Сајану мештане и госте, а са скупа је послата важна порука о очувању и унапређењу заједништва.

– Овај велики празник обележавамо свечаном мисом коју је водио зрењанински бискуп, док се у току поподнева одржавају културни и забавни програми прославе Дана села. Савет Месне заједнице одржаће свечану седницу на којој ће, грађанима и удружењима који су у току године радом и трудом допринели добробити мештана доделити захвалнице и признања – рекао је председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот. – Важно је да, овом приликом, укажемо на то колико је битно да размишљамо о заједништву јер можемо да живимо боље и лепше у добром суседству и у пријатељским односима.Свечана миса одржава се на дан када је освештана Црква Светог Стефана Краља, изграђена 1880. године. Први краљ Мађарске светац је заштитник овог места и на његову бисту у дворишту Цркве положени су венци.

Миси су присуствовали потпредседник Покрајинске владе Роберт Отот, државни секретари Атила Јухас из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јожеф Керекеш из Министарства финансија, посланица у Скупштини Србије, Елвира Ковач, Рамона Тот, чланицa Савета мађарске националне мањине, и представници локалне самоуправе, Шандор Талпаи, помоћник градоначелника и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.– Обележавање Дана села и прослава Светог Стефана представљају идеалну прилику да се окупимо као заједница, да прославимо нашу историју, наслеђе и традицију. У данашњем програму оживљава се богата историја и одаје се поштовање претходним генерацијама које су дале свој допринос развоју и просперитету ове заједнице која је кроз векове очувала свој специфични идентитет, културу, традицију, обичаје и вредности. Слављење свеца заштитника који симболизује веру, снагу и одлучност подсетник нам је колико је важно очувати веру и вредности заједнице, не само у тешким временима, већ и у свакодневном животу – рекла је Мелита Гомбар.Чланови удружења из овог места припремили су културни и забавни програм за мештане и госте. Током дана одржава се традиционални Буч.

С. В. О.

Ко се сећа „Слоге”? Њихове ципеле од гужвањца биле су хит, салонке шетале Швеђанке и Рускиње

Jelena Trifunović August 20, 2024

Радионицу за производњу и поправку ципела „Слогу” основало је седам кикиндских обућара 1935. године. Крајем четрдесетих година прошлог века прешли су на машинску производњу. Шездесетих су њихов најпознатији производ биле женске салонке.

Далеке 1970, предузеће за израду модне обуће „Слога” пратећи пулс тржишта и у складу са захтевима потрошача и модним новитетима, произвело је ципеле и сандале од гужвањца (гужваног лака).

Дневно су производили 400 пари ципела, а овај новитет био је прави бум на тржишту. Продавале су се у 110 продавница у свим републикама тадашње СФРЈ. Добри пословни резултати повећали су лична примања запослених за 22 одсто.

У последњој деценији рада фабрика је више десетина хиљада пари ципела извезла у СР Немачку, Шведску и Совјетски Савез. Партнерство са Италијанима склопљено 1990. није спречило стечај који је уследио годину дана касније. Убрзо је 350 радника остало без посла.

Зграда некадашње „Слоге” налази се у улици Краља Петра Првог. Објекте бивше фабрике општина је 2015. путем јавног надметања продала привреднику Саши Манчићу који је ту отворио млекару.

Ј. Ц.