Најновије

цикови-идјос-(5)

Удружење „Вретено“ из Иђоша организовало је први „Фестивал чикова“ ком се одазвало десетак удружења. На овом догађају, које је део обележавања Дана села, а у припреми слане варијанте овог јела  победиле су чланице грађанског удружења „Сувача“, друге су биле чланице удружења „Пирот Тулипан“ и треће место заузела је Смиљана Гецић из Иђоша. У категорији слатких најбоље чикове припремила је Милена Јованов из Иђоша, друга је била такође Иђошанка Олгица Николин и треће место припало је удружењу „Дора“ из Кикинде.

-На идеју смо дошли јер су чикови традиционално јело овог дела Баната. Не постоји кућа у којима их жене не кувају. Разне су варијанте тако да постоје слатки и слани чикови и идеја да се организује фестивал радо је прихваћена. Надамо се да ће овај фестивал трајати дуго – сазнајемо од Бранкице Микалачки, председнице удружења „Вретено“.

Чикови се радо праве, а још рађе једу.  Циљ је и да се очува ово јело од заборава, а учеснице су правиле и слатке и слане.

-Чикови се припремају од кромпира, брашна, јаја. Најпре се кромпир скува и пошто се охлади изгњечи се, дода се со, јаје и замеси се са брашном. Тесто треба да буде меко и од њега се праве већи ваљушци који се секу на ситније парчиће које се протрља са рукама да би се добио ваљушак. Кува се у врелој води и посебно се прави запршка од црног лука, масти и алеве паприке у коју се чикови уваљају. Постоје и слатки чикови који се уваљају у млевени мак, орахе, рогач и слично – открила је наша саговорница.

Екипе су дошле из Остојићева, Кикинде, Српске Црње и Иђоша.

А.Ђ.

Плава-Буба-(2023)

„Плава Буба“ („Блуе Беетле“), суперхеројски филм из 2023. године биће на репертоару Биоскопа на отвореном Туристичке организације вечерас (петак, 16. август).

У филму који је режирао Анхел Мануел Сото, недавно дипломирани Хаиме Рејес стиче оклоп који му даје супермоћи након што га је случајно одабрала древна ванземаљска реликвија позната као Скарабеј.

Почетак пројекције на Старом језеру је у 21 сат и улазак је бесплатан.

С. В. О.

Тера-атеље

Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ објавио је позив за подношење пријава за учешће на 44. Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ који ће се одржати од 1. до 31. јула 2025. године.

Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте, које ће бити трајно постављено у „Терином“ парку скулптура. Уметничка дела колекције су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине. Заинтересовани се позивају да писмене предлоге за учешће на 44. сазиву доставе до 30. септембра. Одабрани кандидати биће контактирани за детаљније информације и обавештени о учешћу најкасније до 18. октобра.

Детаљан текст конкурса (на српском језику) и пријавни формулар налазе се на линку : https://terra.rs/symposium-open-call/.

ВРТИЦИ-УПИС

Објекти Предшколске установе „Драгољуб Удицки“од петка, 16. августа, па до почетка нове школске године неће радити. Овај период биће искориштен да се сви вртићи припреме за 2. септембар, када ће око 1.600 деце кренути каже директорица Кристина Дрљић. Радиће се дезинфекција, дезинсекција и дератизација.

-У нову школску годину у вртићу „Јеленак“ у Накову биће отворена још једна група деце јасленог узраста. У ову групу ићи ће малишани од две године, тако да имамо места и за децу која ће током лета напунити две године. И вртић „Наша радост“ потпуно прелази у целодневни боравак. Оформили смо више група целодневног боравка, тако да смо додатно обезбедили креветиће, постељину, судове, планирана је и већа количина хране – истакла је Кристина Дрљић.

Вртићи „Полетарац“, „Плави чуперак“ и део „Микија“  малишане ће дочекати окречени. Кречењем ће бити обухваћене и кухиње у свим вртићима.

-У „Микију“ смо урадили и нову расвету у комплетном објекту. За јаслену групу у Мокрину изграђена је ограда, као и за малишане у „Колибрију“. После 60 година замењена је капија у вртићу „Лептирић“. Опремили смо радну собу за јаслице у Накову, а за „Колибри“ је обезбеђена професионална машина која пере и дезинфикује посуђе, адаптирали смо вешерај наше установе и обезбедили машину за прање и сушење веша капацитета 2.000 деце. Како би брже, боље и квалитетније припремали храну за децу купљен је и нови казан капацитета 300 литара. За све напоменуто имали смо огромну помоћ и разумевање локалне самоуправе која је изашла у сусрет нашим потребама – додала је наша саговорница.

Прелиминарна листа уписане деце објављена је 2. јуна, а коначна 28. јуна.

-На кончаним листама које су истакнуте у вртићима написано је ког датума и у колико сати ће бити организован родитељски састанак. Желим да напоменем да је потписивање уговора између родитеља и установе услов да деца бораве у вртићима, о чему се договорити са васпитачима  – казала је Кристина Дрљић.

Деца која први пут долазе у вртић првих дана пролазе кроз период адаптације.

УРЕЂЕНА ДВОРИШТА

У августу су у највећем броју вртића уређивана дворишта вртића. Замењене су поломљене справе и све су проверене.

-Посебно бих истакла да ће у вртићу „Полетарац“ бити постављена трава у бусенима која се користи на стадионима. У овом вртићу постоји велико дрво од чијег хлада трава не расте, те смо заједно са инжењерима хортикултуре дошли смо до овог решења.

А.Ђ.

 

наградајованпоповиц-1

На први наградни конкурс Издавачке кућа „Партизанска књига“, расписан у јуну, јавила су се 242 аутора − два из Словеније, осам из Црне Горе, 14 из Хрватске, 29 из Босне и Херцеговине и 189 из Србије. У већини су песничке збирке – 166, уз 76 рукописа кратке прозе.

„Партизанска књига“ расписала је конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда ће бити додељена за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама.

Шири избор стручни жири ће објавити до 1. октобра, а име лауреата биће познато 18. новембра, на дан рођења Јована Поповића. Истог дана ауторки/аутору награђеног рукописа у Кикинди ће бити уручена плакета, а „Партизанска књига“ ће објавити награђено дело, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Јован Поповић (1905-1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Кикиндска „Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела. Конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ подржао је Град Кикинда.

крофнијада-(6)

Крофнијада, седма по реду, организована је поводом Дана села у Иђошу. Окупила је удружења седам удружења из Војводине, а организатор је удружење жена „Иђош“.

-Постојимо 24 године и где год да се појавимо правимо крофне. Испечено је око хиљаду крофни које смо делили Иђошанима и свим посетиоцима. Ни високе температуре нису нас спречиле да их умесимо и печемо. За лепе и укусне крофне потребна је лака рука и пуно љубави – истакла је Биљана Ђурђулов председнице удружења жена „Иђош“.

 

Прво место у прављењу крофни освојило је удружење жена „Великоселке“ из Банатског Великог Село, друге су биле Новомилошевчанке из удружења „Коло српских сестара“, а трећи су били чланови удружења пензионера „Треће доба“. Оцењивани су изглед, текстура и укус.

Ово место познато је по домаћој посластици, а Горан Станчул, члан Савета месне заједнице истакао је да су иђошке крофне најбоље.

-Значајно је што наше место чува традиционално јело од заборава. Иђош се препознаје по добрим крофнама, а удружење жена је ту да наше место промовише где год да се појаве. Месна заједница има добру сарадњу са свим удружењима у селу, а и међусобно се помажу. Тако је Културно – уметничко друштво „Миливој Оморац“ које је дало допринос манифестацији. Најмлађи су извели неколико кореографија и нашим гостима показали шта знају, а учествовали су и у прављењу крофни – додао је Станчул.

Локална самоуправа подржала је обележавање Дана села и рад и манифестације удружења, напоменуо је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

-Бренд Иђоша су крофне и вино и на нама је да им помогнемо да га очувају и унапреде. По крофнама се ово место мето познаје, не само у Банату, него и шире. Подржаћемо, како програме, тако и месну заједницу у реализацији њихових планова – навео је Тасовац.

У Крофнијади су учествовале екипе из Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Лазарева, Боке, Новог Милошева.

Програми обележавања ће трајати до 19. августа када је и црквена слава овог места Преображење, које је познато и као летње Богојављење. Раније је постојао обичај да се у цркви преноћи ноћ уочи Преображења. Болесни из сваког села и околине раније су долазили пешице носећи крст, а током вечери се чита молитва. У поноћ се служи Света Литургија, свети се вода и уз воду гранчице босиљка. Сви који преноће у цркви остају и на јутарњој литургији.

А.Ђ.

дусан-керкез-ѕев

Осмо дружење сликара у знак сећања на Душана Керкеза Џева, одржаће се од петка, 16, до недеље, 18. августа, у парку код Завичајне куће у Банатском Великом Селу.

Ликовна колонија која носи име рано преминулог сликара из овог места окупиће, ове године, 34 уметника из Ковиља, Сремских Карловаца, Београда, Ниша, Кикинде и околних места.

– Душан Керкез Џев био је први студент новосадске Ликовне академије из нашег места и, нажалост, преминуо је рано, у 35. години, када је био на завршној години Академије, 1981. године. Стварао је од ране младости и ми га се сећамо и на овај начин – подсећа Марко Ђаковић, председник Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села, организатора колоније.

Учесници ће, и ове године, на колонији радити на слободну тему, али ће неколико њих, као уметничку премису, имати колонизацију јер се наредне године обележава 80 година од досељавања, напомиње Ђековић и додаје да, иако немају своје просторије, у Удружењу планирају и изложбу насталих дела.

Отварање Ликовне колоније „Душан Керкез Џев“ званично ће бити сутра (петак, 16. август), у 19 сати. Одржавање овог уметничког скупа подржали су Месна заједница, Град и пријатељи.

С. В. О.

КУКУРУЗ-НАСЛОВНА-(1)

Суша и високе температуре које нас прате читаво лето, а које су данима биле и 40 степени, довели су да усеви на северу Баната подбаце трећу годину заредом. Ратари увелико скидају сунцокрет и кукуруз са парцела на којима су засновани. Овај посао започет је две недеље раније.

-Жетва сунцокрета завршена је на 40 одсто парцела на којима је посејана ова уљарица. Принос је нижи око 25 одсто од вишегодишњег просека. На бољим парцелама род је око две тоне по хектару, а на лошијим је од 600, 700 килограма до 1,5 тона. Високе температуре скратиле су вегетацију, кише није било, а ове године значајан је био и одабир сорте. Ипак, временске (не) прилике биле су кључне када говоримо о роду – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Кише су заобилазиле нашу средину малтене читаво лето, тако да код кукуруза није било наливања зрна у мери у којој је то потребно.

-Код кукуруза очекујем значајније смањење приноса. Прошле године род је подбацио на њивама северно од Кикинде, али ове године погођен је комплетан атар. На незнатном броју њива кукуруза ће бити пет, шест тона по хектару, али на већини парцела биће за око 60 процената „златног зрна“ мање у односу на вишегодишњи просек – додаје наш саговорник.

Кукуруз и сунцокрет су најраспрострањеније културе у кикиндском атару.

-Малтене је подједнако кукуруза и сунцокрета. Сунцокрет је одговор пољопривредника на катастрофалан род кукуруза у протеклих неколико година, јер боље подноси недостатак падавина. Прошле године лоше приносе имао је северни део атара Иђош, Мокрин, као и део кикиндских њива. Сада је стање свугде исто – каже Симић.

Шећерна репа је такође у лошем стању. „Краљица ратарства“ има проблема и са болестима са којима се боре пољопривредници. Још крајем маја је почела заштита ове биљке, али није могло пуно да се уради.

-Да је било кише почетком августа шећерна репа пребродила би високе температуре. Како до тога није дошло, она је значајно пропала. На жалост сада се ништа не може учинити до почетка кампање вађења. Тада очекујем да ће шећеране бирати парцеле које су у бољем стању, како би се извукао какав такав род – закључио је Зоран Симић.

На подручју Пољопривредне стручне службе кукуруза је засновано на око 35.000, а сунцокрета на више од 20.000 хектара. У време када је ранијих година почињало скидање усева, око 15. септембра, у атару неће бити шта да се бере или жање.

А.Ђ.

 

 

 

Бубњари 4

Бубњарска секција кикиндског Студија „Маус“ наступиће у програму „Кикиндског лета“.

Концерт са гостима најављен је за вечерас (четвртак, 15. август), од 20 сати, у дворишту Курије, улазак је бесплатан.

басаид-скола-опрема

Основна школа „1. октобар“ из Башаида добила је 250.000 динара од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Средства су опредељена за куповину опреме за школицу спорта, сазнајемо од директора Мирка Влајкова.

-Новац који смо добили утрошићемо за куповину струњача, лопти, чуњева и друге спортске опреме и реквизита који су нам потребни. Школицу спорта реализоваћемо у оквиру истоименог пројекта који нам је одобрен од стране Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Одвијаће се као ван наставна активност и почеће у септембру. Укључићемо ученике од првог до четвртог разреда са којима ће радити наставник физичког васпитања. Циљ је да код деце нижег школског узраста развијамо моторику и утичемо на здрав физички развој – истакао је Влајков.

У овој образовној установи у току је припрема за почетак нове школске године.

-Кречимо учионице и сређујемо их за долазак ученика. Окречићемо четири учионице у оквиру редовног одржавања. У школу је у претходном периоду доста уложено, а оно што је потребно урадити је реконструкција бетонског платоа у дворишту и уређење хидрантске мреже – додао је наш саговорник.

Башаидска школа у новој школској години имаће два одељења првог разреда јер је уписано 40 првака. Укупно је у школи 250 ученика.

А.Ђ.