најчитанији портал Севернобанатског округа
Превентивни стоматолошки прегледи и поправке данас су могући у здравственим установама широм Србије. Грађани бесплатно, и без књижице могу да провере у каквом су стању њихови зуби и да им се изврше мање поправке, потврђено нам је у кикиндском Дому здравља.
До 17 сати, за децу и студенте до 26 година отворена је стоматолошка амбуланта у Школском диспанзеру, а за све остале у Првој здравственој станици у Кикинди.
Промоција књиге „Сасвим личне приче” Станиславе Бакић Јоканић биће одржана у ОШ „1. октобар” у Башаиду у уторак 1. октобра са почетком у 19 сати.
Књига „Сасвим личне приче“ садржи двадесет две приче у седам тематски различитих целина. Од прича о прецима и завичају, оних о мом граду Новом Саду, преко текстова инспирисаних савременим књижевним ствараоцима до текстова о сликама и сликарима и сасвим личних прича потеклих из животног искуства и неких животних увида. Иако тематски и жанровски различити, сви текстови су инспирисани личним интересовањима и обојени личним тоном и емоцијма.
Ова књига је, садржином и изгледом, попут породичног споменара. Објављена са надом да, бар у фрагментима, надраста лично и локално и нуди другачији и особени поглед и израз те да таква може привући пажњу читалаца, речи су ауторке Станиславе Бакић Јоканић.
Након одличног одјека њеног првенца, књиге за децу „Совембарска бајка”, чији је коаутор, Јелка Кнежевић објавила је своју другу књигу. Реч је о поетској збирци намењеној одраслој публици, а тема се назире већ самим насловом – „Кад љубав замирише”.
Иначе, необична је Јелкина одлука да се бави књижевношћу. Како сама наводи, читала је и писала од малена, али се тек пре две године одважила да своје стихове презентује јавности.
Запослена је као послужитељка у Основној школи „Жарко Зрењанин”, а та чињеница је и одредила њену књижевну биографију. Наиме, Ружица Недин, библиотекарка у овој школи је једном приликом прочитала Јелкине поетске радове, одушевила се и упознала је с тадашњом директорком Културног центра Кикинда Тањом Ножицом, која је такође била одушевљена Јелкиним књижевним умећем. Уследило је охрабрење да даље пише, па је врло брзо у издању Културног центра изашла сада већ чувена књига за малишане „Совембарска бајка”.
– Реч је о књизи који сам урадила у коауторству са Ружицом Голубовић из Београда и илустраторком Наташом Јовановић из Параћина. Нисмо се раније познавале. Упознале смо се путем фејсбука и дошло је до креативне сарадње. Књигу је издао кикиндски Културни центар и имала је одличан одјек. То ме је охрабрило да наставим да пишем. Прошле године ми је изашла и ова друга књига „Кад љубав замирише” у издању Банатског културног центра – наводи песникиња и додаје да поменута књига садржи стотинак песама, али да има спремних радова за још две, три збирке. Једино је, како наводи, помало обесхрабрује чињеница да људи све мање читају, а поготову поезију.
-Морам да нагласим да имам велико разумевање колега у школи у којој радим. Наиме, кад год ми дође инспирација за неку песму, увек се нађе неки празан кабинет или учионица у школи и колеге ми дозволе да се начас осамим и забележим почетну песничку идеју. Касније стихове дотерујем и дорађујем, али сам јако захвална особљу школе што ми омогући да ту прву песничку мисао ухватим и забележим.
Најинтензивније је писала у време злогласне короне, када смо сви били у некој врсти психозе. Велико растерећење донело јој је баш писање песама. Бележење стихова јој је, каже, много помогло и у другим тешким животним тренуцима. И тугу и радост сажела је у песми „Жена”: „Сузе које је научила/да сакрива по џеповима/да у њима нико/ не препозна тебе”.
– Много сам захвална Тањи Ножици, која ми заиста даје додатни ветар кад посустану моја песничка једра. Сви се понекад преиспитујемо, а нарочито су песници несигурни у вредност тога што напишу, међутим кад год имам неке поетске дилеме, Тања је ту да ме охрабри. Захвална сам јој много за подршку коју ми пружа.
Књига „Кад љубав замирише” представљена је у Јелкином родном Иђошу. Очекује се и кикиндска промоција у Културном центру, а с обзиром на то да је љубав основни мотив Јелкине књиге, како би она сама рекла: „Нацртај јој најлепши осмех/по њему нека је памте/и воли је…”.
Н. С.
Радови др Милорада Степанова, сликара и професора из Кикинде, изабрани су, по конкурсу Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) за традиционалну Јесењу изложбу „5+: Преко граница изванредности“.
Професор Степанов учествује са радом “Кикинда – Београд”, диптихом (сликом из два дела) осликаних конзерви.
Изложба чланова УЛУС-а ове године се одржава у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду, од 26. септембра до 17. октобра.
Женски црквени Хор „Свети Јосиф Темишварски“ вечерас је, у Храму светих Козме и Дамјана, обележио своју славу и рођендан.
– На нашем светом славском концерту наступамо уз гостујуће хорове и тако обележавамо и свој девети рођендан. Желимо да наставимо са овом традицијом и веома смо захвални и гостима и публици – рекла је диригенткиња Хора, Даница Мандић.
Женски црквени хор одговара на литургији Храма светих Козме и Дамјана, а поред њих, наступили су и Црквени хор „Свети Стефан Дечански“ при Алмашком храму у Новом Саду, Женски хор „Лира“ из Новог Кнежевца и новоосновани Дечији црквени хор при Храму светих Козме и Дамјана, „Свети Јован Шангајски“. У програму су учествовале и песникиње из Кикинде, Драгица Оличков и Десанка Ристић.
Догађају је присуствовало и свештенство из других епархија, као и гости из католичке бискупије. Председник Градског парламента Младен Богдан и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, представљали су локалну самоуправу на овом догађају.
– Локална самоуправа и кикиндско намесништво Српске православне цркве имају дугу традицију добрих односа. Пуна подршка и најбољи односи који постоје потребни су нам у овим изазовним временима када морамо сви заједнички да делујемо на добробит свих грађана, Кикинде и наше Србије – рекао је Богдан. – И убудуће ћемо сарађивати и заједно учествовати у обележавању важних датума и у другим пројектима. Помагаћемо у побољшању положаја кикиндског намесништва у складу са нашим могућностима. Верујем да ћемо, у наредном периоду, имати чиме да се похвалимо и да ће сарадња бити на још вишем нивоу.
Свети Јосиф Темишварски који се слави 28. септембра, на дан његове смрти, био је темишварски митрополит од 1650. године, јер су Банат и Темишвар, у време турске владавине, били под јурисдикцијом Пећке патријаршије. Развио је широку пастирску делатност: путовао је по епархији, рукополагао свештенике, проповедао и поучавао. Основао је и свештеничку школу у Темишвару у којем се, у саборном храму, чувају његове мошти. Свети Јосиф сматран је светитељем и чудотворцем још за живота.
Вечерашњем концерту поводом славе хора са његовим именом присуствовао је велики број верника.
С. В. О.
Сусрет хорова у Културно-уметничком друштву „Еђшег“ одржан је вечерас осми пут, са гостима из Румуније, Мађарске и наше земље. Ревијални концерти сваке године окупе хорове из региона који се радо одазивају позиву из „Еђшега“, рекла је председница КУД-а, Рамона Тот.
– Ове године први пут нам је дошао хор из Жомбоља, наступили су и цитрарски оркестар и хор из Мађарске, као и хорови из Новог Кнежевца, Нове Црње, Руског Села, Чоке, и два хора из Кикинде – КУД-а „Сунчана јесен“ и наш новоосновани хор, „Пачирта“. Сусрет организујемо ради дружења, упознавања и размене искустава – рекла је Рамона Тот.
Публици се представило осам хорова са укупно 130 чланова. Манифестацију је осмислила бивша секретарка КУД „Еђшег“, Магдолна Комарек.
У име локалне самоуправе, манифестацију су подржали председник Скупштине Града, Младен Богдан, и чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Мелита Гомбар. Присуствовао јој је и Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
– Вечерас имамо прилику да уживамо у хармонији и лепоти хорског наступа у нашем граду. Овај сусрет учесницима пружа прилику да, осим дружења, успостављања сарадње и размене искустава, прикажу и део богатства културне традиције предела из којих долазе. Наш град је препознатљив по богатом културном наслеђу, мултикултуралности и вишејезичју на које смо поносни, које негујемо и чувамо, а музика и песма у томе имају непроцењив значај – рекла је Мелита Гомбар.
Разнолики репертоар и изврсна извођења учинила су ово вече посебним и оправдали мотив организатора за одржавање манифестације – јачање заједничких веза и културног наслеђа.
С. В. О.
На меморијалном туниру „Мирко Петровић Пићина”, у Степановићеву код Новог Сада, млади џудисти кикиндског Партизана освојили су седам медаља. Никола Исаков био је победник у својој тежинској категорији, други су били: Милош Ракин, Вељко Вишњеи и Иван Ковачев, а трећи: Филип Срејин, Миа Мортвански и Катарина Исаков.
Д. П.
На 14. „Питијаду“, такмичење у прављењу најбоље пите од кромпира, ове године стигло је чак 60 ових специјалитета, чиме је оборен рекорд у броју учесника.
Најукуснију кромпирушу, по оцени жирија, направила је млада Козарчанка, тридесетдвогодишња Зорана Војновић Буљин.
– Никада до сада нисмо учествовали на „Питијади“. Овога пута то сам учинила на молбу ћерке Мире која данас слави рођендан и која ми је помагала. Пите правим од малена, уз своју баку, која ме је томе и научила – рекла је Зорана.
Победнички пехар, диплому и слику, примила је управо слављеница.
– Данас пуним шест година. Помагала сам мами, није тешко, пуно се ренда и онда мама направи питу и највише једем ја – рекла нам је Мира.
И друго и треће место отишло је у руке Козарчанки, чланица Удружења жена „Нови Козарци“. Другопласирану питу направила је Наташа Вујић, а треће место заузела је Ивана Ступар.
На манифестацији одржаној на малим теренима поред фудбалског стадиона, упркос лошем времену и по ветру, 27 жена из удружења из овог места правило је питу за Гиниса. Ове године она је била два центиметра дужа од прошлогодишње – измерено је 30,55 метара, а утрошено је по 25 килограма кромпира и брашна,16 килограма лука, 10 литара уља и, по укусу, соли и бибера.
– Пита има посебан значај за нас, наши преци су је донели у ове крајеве и она је, на неки начин, очувала наше детињство и младост. Сада и млађе генерације знају да је праве јер су схватили да ова традиција треба да остане и да је пренесу својим потомцима – рекла је Јадранка Ступар, председница Организационог одбора „Питијаде“. – Поред рекорда који су постигнути, морам да истакнем да никада до сада није било толико укусних пита.
Она је додала да су пите стигле из удружења жена из Кикинде, Кумана, Честерега и многих других места, али највише их је направљено у кухињама домаћица из Нових Козараца.
Питу су ове године правили и најмлађи Козарчани, ђаци ОШ “Иво Лола Рибар”. Ову традиционалну манифестацију организује Удружење жена „Нови Козарци“, уз подршку Месне заједнице и Града. Својим присуством подржали су је градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента, Младен Богдан.
– Нови Козарци се препознају по „Питијади“ која је симбол очувања обичаја и културе Крајишника који су се овде населили. То је и разлог да се, у наредном периоду, још више уложи у манифестације које чувају традицију, као што је ова у Новим Козарцима – истакао је градоначелник.
По проглашењу победника уследила је хуманитарна продаја пите за Гиниса. Велики број Козарчана и гостију испратио је своју омиљену манифестацију и позвао све да и следеће године дођу, на јубиларну, 15. „Питијаду“.
С. В. О.
Због отварања нове аутобуске станице у Београду, у Блоку 42, од недеље, 29. септембра, аутобуси на линији Кикинда-Београд, више неће саобраћати преко Борче и Крњаче, наводи се на сајту „Аутопревоза“.
Подсећамо, „Аутопревоз“ поново користи стајалиште код Микронасеља, у улици Јована Јовановића Змаја јер су завршени радови који су стајалиште били изместили у Светосавску улицу.
Представници Кикинде на овогодишњем такмичењу „Ритам Европе”, Јован Божин и Дуња Шкапик, учествовали су у преносу финалне вечери ове манифестације на Палама у Републици Српској.
На највећем дечијем музичком такмичењу, у Републици Српској су наступили млади певачи из 12 градова и гости из Будве и Кикинде. Победили су представници Прњавора, Маја Китић и плесна група “Гема”, које су извеле песму “Тату” шведске победнице „Евровизије“, Лорин.
Осим у Републици Српској и Србији, Фестивал “Ритам Европе” одржава се и у Црној Гори, Северној Македонији и на Кипру.
Захваљујући победи Ене Гогић, Ене Шошић, Иве Племић и Милане Рајков прошле године у Зрењанину, наш град биће домаћин овогодишњег такмичења у Србији које ће се емитовати на Првој српској телевизији.
С. В. О.
(Фото: Културни центар и РТРС)
