Најновије

јесен

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) објавио је да се очекује топла јесен, са температурама изнад просечних вредности.

Септембар ће, како је наведено, у већем делу Србије бити топлији и просечно влажан. Средња минимална температура и средња максимална температура ваздуха у овом месецу биће, у просеку, више за око један степен у односу на вишегодишњи просек. Средња максимална температура ваздуха биће око 24.3 степена.

Октобар ће, у односу на вишегодишњи просек, бити топлији и сувљи, са средњом максималном температуром од 18 степени.

За новембар се прогнозира средња највиша температура од око 13 степени.

У најтоплијим деловима дана, средња температуре ће у децембру бити, такође, изнад вишегодишњег просека, али само за један степен и очекује се да ће износити осам степени.

Месечна суме падавина биће у границама вишегодишњег просека.

амброзија-1

На подручју града бележи се висока засићеност поленом коприве, затим и амброзије, најјачег алергена.

Полени траве, пелина, конопље, штирева и боквице бележе средње вредности. Полен киселице има ниску вредност у ваздуху, док полени липе и четинара имају веома ниске вредности, показују подаци сајта xецо.инфо који користи податке са портала Агенције за заштиту животне средине.

На територији града механичко уништавање амброзије почело је половином јула и обухватиће укупно 20 хектара, речено је у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Притом је наглашено да су сви, и физичка и правна лица, дужни да уклањају амброзију – у градском грађевинском рејону, испред својих објеката, и у атару, на њивама под усевима.

С. В. О.

сумске-заврзламе-туристицка

Представа за децу на програму је Кикиндског лета сутра (недеља, 18. август), од 19 сати, у дворишту Курије. У „Шумским заврзламама“ Академије 28 у Београду. играју: Немања Јаничић, Дејан Стојаковић и Биљана Митровић.

Представа је намењена деци узраста од три до девет година, траје 45 минута и улазак је бесплатан.

Базени-БВС-(14)

Топле летње дане становници Кикинде и околних места, и недостатку река и језера, проводе на отвореним базенима Спортског центра „Језеро“ – у Кикинди и у Банатском Великом Селу, једином селу које има овакво купалиште. У овом месту постоји велики базен дубине два метра и мали, са косим дном, што посебно одговара малишанима. Купачи које смо затекли у току викенда су, кажу, стални посетиоци и посебно им одговарају чистоћа и мирна атмосфера, без гужве.

Седмогодишњи Душан Војновић и његова десетогодишња сестра Јелена из Банатског Великог Села похвалили су се да су скоро сваког дана на базену.

– Све је овде лепо и супер је што је вода мало хладнија и тако се расхлађујемо.  Нађемо друштво и играмо се. Идемо и у велики и у мали базен – каже Јелена и додаје да Лука није баш редован на базенима.

– Ја не долазим увек, некада ми је хладна вода – признаје Лука. – Овог лета два дана нисам долазио.

У хладовини у малом парку поред базена затекли смо део породице Радин која из Кикинде стиже бициклима.

– Идем и на базен у Кикинди, а суботом, кад мама не ради, дођемо овде. Лепше је,  нема толико људи, и нико не баца смеће. У малом базену постепено улазим у дубину и то ми се допада – каже Лука који је завршио други разред у Основној школи „Фејеш Клара“.

Лукин брат, дванаестогодишњи Вања, припрема се за седми разред у истој школи.

– Није ми тешко да долазим бициклом – похвалио се Вања. – Ја сам најбржи, па их успут проверавам да ли ме прате. И мени је овде лепше него у Кикинди, мања је гужва.

Можда је један од разлога што се Радини купају баш на овим базенима и тај што је мама Јелена из Банатског Великог Села.

– Ово је за нас целодневни доживљај – објашњава Јелена – Док возимо бицикле дружимо се и проводимо време заједно на ваздуху. После 12 сати, кад супруг заврши са послом, придружује нам се и он са најстаријим сином. И они дођу бициклима и онда останемо цео дан.

Хигијена на високом нивоу, мирна атмосфера и чиста вода резултат су поштовања кућног реда, потврђује Александра Пашић из Кикинде, један од спасилаца.

– Поштују се правила – нема скакања у воду, не сме да се уноси храна и забрањено је пушење осим у кафићу и у малом парку поред. То сви поштују и презадовољни су.  Вода се редовно контролише, исправна је и чиста. Поред спасилаца, стално имамо и дежурног лекара.

Мало већа гужва била је, каже Александра, две седмице када су биле тропске температуре.

Моника Сењи из Кикинде управо се вратила са мора и решила да дође, како каже, на мирније место.

– Лепши су ми ови базени, и атмосфера је и мирнија и приснија, може лепо да се плива – додаје Моника.

На базену смо затекли све генерације – долазе и целе породице са малом децом, али и озбиљнији рекреативци који у миру препливавају своје деонице.

У комплексу има доста природне хладовине, а Великоселци у летњим данима заиста могу да се осећају привилегованима. По читавом селу виде се купачи са опремом за плажу у одласку или повратку са овог лепог, у парку у центру села, смештеног купалишта.

С. В. О.

 

музика-90-их

У оквиру „Кикиндског лета“ за вечерас (субота, 17. август), за 21 сат, на отвореним базенима СЦ „Језеро“ заказан је програм Музика 90-их. Музику ће пуштати Бокса Беат Хеат.

Улазак је бесплатан.

ЈYСК-и-Сербиен

Поводом отварања продавнице у Кикинди, на наградном конкурсу ЈYСК- а, донацију производа у вредности од сто хиљада динара добила је Општа болница у Кикинди, за опремање чекаонице, сестринске собе и Одељења хемодијализе.

На конкурс су имале право да се пријаве удружења и установе. За опремање простора конкурисали су: Предшколска установа, Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“, ОШ „Ђура Јакшић“ , Удружење мултипле склерозе, Дечије позориште „Лане“, КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, Удружење „Заједно растимо 2007“, Удружење спортског плеса „Ритмик“, и Удружење за унапређење развоја у раном детињству „Респонзивни родитељ“. Гласање се одвијало 24 сата, на Инстаграм страници ЈYСК- а, а Болница је добила 73 одсто укупног броја гласова.

Отварање прве продавнице ове компаније у Кикинди, у Милоша Великог 54, заказано је за среду 28. август, у 9 сати.

ЈYСК је дански малопродајни ланац који у свом асортиману има опрему за домаћинство: намештај, душеке, кућни текстил, декорацију ентеријера. Са више од 3.100 продавница у 51. земљи, ова компанија је највећа данска трговина на мало која послује на међународном нивоу. Због скандинавског дизајна, познат је и под називом „данска ИКЕА”. Лого ЈYСК- а приказује гуску, заштитни знак бренда.

С. В. О.

(Фото: Дортхејyск и Кикиндски портал)

Лила-кабаре

Комбинацију кабареа и стендап-а, извела је вечерас, у оквиру “Кикиндског лета” у дворишту Курије глумица Моника Ромић. Пред овдашњом публиком наступила је трећи пут, сада са најновијим ауторским пројектом који је премијеру имао у фебруару. „Лила кабаре“ јој је, каже, најдража од 12 представа у којима потписује ауторство.

– Врло радо је играм, ту су и песма и плес, што је у мојој бити. Ово је добронамерна представа, велича добро. Необична је форма, публика ужива у песмама и дирнута сам њиховим реакцијама. Нема циљну групу, воле је све генерације, и мушкарци и жене, а посебно су ганути старији гледаоци јер се присећају тренутака из педесетих и шездесетих година. Млади науче, старији се подсете, а сви заједно уживамо – каже Моника Ромић.

У извођењу музике, углавном хитова из педесетих, шездесетих и једног из четрдесетих година прошлог века, уз Монику Ромић наступају и вокали Нађа Прочковић и Вероника Вања, док у представи пружа техничку подршку и глуми и Војислав Савић.

Драмски предложак стендапа заснива се на причама о великим женама какве су биле глумица и проналазачица Хеди Ламар, Џозефина Бејкер, плесачица, певачица и глумица, али и борац против расизма, научница Марији Кири, затим прва Африканка добитница Нобелове награде за мир, Вангари Матаи, прва наша позоришна и филмска редитељка Софија Соја Јовановић, јапанска алпинисткиња која се прва попела на Монт Еверест, Џунко Табеј и друге, али глумица на сцени говори и о личним искуствима.

Моника Ромић рођена је у Добоју, дипломирала је на Академији у Новом Саду. Остварила је бројне улоге у позориштима, многе и у представама за децу. Играла је, између осталог, у телевизијским остварењима: „Жене са Дедиња“, „Луд, збуњен, нормалан“, „Тајна винове лозе“, „Закопане тајне“.

Ауторка је и шест едукативних мјузикала за децу и вечерњих пројеката: „Ево кабаре“, „Откачене“, „Повратак откачених“, „Балон“, „Живот је лото“, и већ најављује следећи кабаре.

Кикиндска публика која је, и овога пута, напунила двориште Курије, пажљиво је пратила представу и уживала у музици и уиграном извођењу кабареа у боји носталгије.

Ѕев-(6)

Ликовна колонија „Душан Керкез Џев“ која се, од 2017. године, одржава у част првог сликара академца из Банатског Великог Села, свечано је отворена вечерас, у парку поред Завичајне куће. Овде ће, наредна два дана, стварати сликари-гости из Београда, Ниша, Ковиља, Сремских Карловаца, као и домаћини.

– На самом отварању изложбу је уприличио наш мештанин, Марко Цветићанин. Сликари на истом простору почињу да раде већ сутра и добродошли су сви који желе да нас посете и да виде њихове радове – каже Марко Ђаковић, председник Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села, организатора колоније.

Ђаковић је подсетио да ће једна од тема уметника бити и колонизација, у сусрет обележавању осам деценија од досељавања  следеће године.

С. В. О.

лане-премијера-(4)

Позориште „Лане“ последње две недеље у августу припремило је премијерно извођење представа „Збрка у шуми“ и „Шашава бајка“ . Текст је написао Александар Малетин, директор позоришта, а режија је колективна.

-Наши најмлађи глумци, уз помоћ старијих, извешће нови комад. Игра седморо деце од којих од предшколаца до најстаријег члана који је четврти разред. Реч је комедији у којој три зеца покушавају да се освете ловцу, вуку, лисици и свима који су им, на неки начин, одмагали  у животу. Заједнички кују план како да им напакосте – сазнали смо од Малетина.

Црвенкапу глуми Мика Кнежевић, Сову Петра Баровић, зечеви су: Немања Лазић, Анђела Кнежевић и Дуња Велемиров. У улози лисице нашла се Мина Бјелић, а најмлађима ће помагати глумци Милан и Милош Вујић.

Већ 25. августа први пут ће бити изведена представа „Шашава бајка“ по режији Драгана Остојића.

-У комаду играју Милан Вујић, Александар Круљ, Александар Малетин и Тамара Танацков. Милан и ја смо већ играли у овој представи пре много година и сада смо решили да је обновимо и „обучемо“ у ново одело. И ово је комедија у којој имамо интересантних ситуација кна радост публике – казао је наш саговорник

Представе се играју недељом од 19 сати. Ове године позориште „Лане“ обележава 30 година од настанка театра за децу.

А.Ђ.

цикови-идјос-(5)

Удружење „Вретено“ из Иђоша организовало је први „Фестивал чикова“ ком се одазвало десетак удружења. На овом догађају, које је део обележавања Дана села, а у припреми слане варијанте овог јела  победиле су чланице грађанског удружења „Сувача“, друге су биле чланице удружења „Пирот Тулипан“ и треће место заузела је Смиљана Гецић из Иђоша. У категорији слатких најбоље чикове припремила је Милена Јованов из Иђоша, друга је била такође Иђошанка Олгица Николин и треће место припало је удружењу „Дора“ из Кикинде.

-На идеју смо дошли јер су чикови традиционално јело овог дела Баната. Не постоји кућа у којима их жене не кувају. Разне су варијанте тако да постоје слатки и слани чикови и идеја да се организује фестивал радо је прихваћена. Надамо се да ће овај фестивал трајати дуго – сазнајемо од Бранкице Микалачки, председнице удружења „Вретено“.

Чикови се радо праве, а још рађе једу.  Циљ је и да се очува ово јело од заборава, а учеснице су правиле и слатке и слане.

-Чикови се припремају од кромпира, брашна, јаја. Најпре се кромпир скува и пошто се охлади изгњечи се, дода се со, јаје и замеси се са брашном. Тесто треба да буде меко и од њега се праве већи ваљушци који се секу на ситније парчиће које се протрља са рукама да би се добио ваљушак. Кува се у врелој води и посебно се прави запршка од црног лука, масти и алеве паприке у коју се чикови уваљају. Постоје и слатки чикови који се уваљају у млевени мак, орахе, рогач и слично – открила је наша саговорница.

Екипе су дошле из Остојићева, Кикинде, Српске Црње и Иђоша.

А.Ђ.