Најновије

песацки-бвс-2-768x576

Уочи поласка у школу, пешачки прелаз у Омладинској улици у Банатском Великом Селу премештен је неколико метара даље.

Стари пешачки прелаз на самој кривини поменуте улице више није у функцији, па се из тог разлога апелује на становнике да не прелазе коловоз на тој деоници него да користе нов прелаз.

Новим пешачким прелазом, који је обележен одговарајућом вертикалном и хоризонталном сигнализацијом ближе школи и аутобуском стајалишту, омогућен је сигурнији и лакши прелаз са стране улице на другу.

мала-лекција

Вечерас почиње дводневни музички фестивал „Кикинда Опен Аир” који ће под слоганом „Излет” бити одржан на Старом језеру.

Први догађај, од 18 сати биће у позоришту под ведрим небом,  представа ,,Мала лекција против кича” Цветина Аничића.

У монодрами ће подједнако уживати и деца и одрасли.

Премијера представе је изведена 2018.године на фестивалу монодраме за децу у организацији Змајевих дечијих игара у Новом Саду освојила је прво место као најбоља. Монодрама на комичан начин упознаје публику са светским композиторима класичне музике као што су Моцарт, Бах, Бетовен, Вивалди, док је централни лик у представи чувени композитор Доменико Ђузепе Скарлати.

Кроз ову дивну представу публика ће имати прилику да се упозна са значајем класичне музике кроз период одрастања и како водити борбу против кича и шунда који нас окружује.

Књизара-Хелм

Књижевни клуб књижаре „Хелм“ организује у суботу, 31. августа, од 18 сати, у дворишту Народне библиотеке, Културно вече под ведрим небом на тему „Прећутана историја и наш идентитет“.

Гост вечери биће власница Издавачке куће „Пешић и синови“.

Стефан-краљ-(1)

Музичко-сценско дело, део Рок опере „Стефан, краљ“, иначе на сталном репертоару Мађарске државне опере, изведено је вечерас за кикиндску публику у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“. Наступили су, тенор Тивадар Киш, иначе Кикинђанин, и његове колеге из ансамбла Опере, Силвија Добротка и  Жофија Калнаи, као и Тивадаров брат, певач групе „Кум“, Тихамер Киш.

У име локалне самоуправе, догађају је присуствовала Мелита Гомбар, у Градском већу задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Ово је изузетно музичко вече и велика нам је част што имамо јединствену прилику и привилегију да угостимо уметнике из Мађарске државне опере у нашем граду и да уживамо у нашем наступу. Обрада приче о Светом Стефану, донета на нов, занимљив и савремен начин, у синтези различитих музичких жанрова,  класичне оперске изведбе и рок музике обогаћује културне садржаје у нашем граду – рекла је Мелита Гомбар.

Рок-оперу о Светом Иштвану/Стефану написао је, 1977. године, Левенте Серењи, а ово дело је, у Мађарској државној опери режирао доајен Миклош Шинетар.

– Прича је из хиљадите године, о првом мађарском краљу којем је круну послао Папа Силвестер Други и како су Мађари, за његове владавине, постали римокатолици. Дело је први пут изведено 1983. године – казала је Рамона Тот, чланица Извршног већа Мађарског националног савета.

Гостовање је организовало КУД „Еђшег“, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

– Јако нам је драго што су Тивадар и колеге прихватили да део опере донесу Кикинђанима, а било нам је и важно да титлујемо цео концерт, да сви добију део те приче. Тивадар, иначе, редовно гостује са својим колегама у нашем граду, а бар једном годишње има концерт и у „Еђшегу“ у којем је радила његова мајка и у којем је провео детињство – додала је Рамона Тот.

Како би приближили ову причу значајну у историји Мађарске, извођачи су комбиновали аудио и видео снимке, и послали јасну поруку – човечанство ће опстати ако останемо једни другима људи оплемењени добротом.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

С. В. О.

саобрацајна-полиција-муп-2

Агенција за безбедност саобраћаја (АБС), поводом почетка нове школске године, апелује на све учеснике у саобраћају да буду посебно опрезни, јер се очекује повећан интензитет саобраћаја, посебно у зонама школа и у насељима.

“Подсећамо да је ограничење брзине у зонама школа у насељу до 30 километара на сат, док је ограничење брзине у зонама школа на путевима ван насеља до 50 километара на сат”, истиче се у саопштењу АБС.

Из Агенције апелују на возаче да поштују ограничења брзине у зонама школа, односно да не прекорачују брзину кретања, како би могли да се благовремено зауставе у случају опасне ситуације и на тај начин избегну настанак евентуалне саобраћајне незгоде и страдање деце.

Истраживањем понашања деце основношколског узраста, када је реч о преласку улице у зони школе, утврђено је да троје од четворо деце (скоро 77 одсто) прелази коловоз прописно, на обележеном пешачком прелазу у близини школе.

Посебну пажњу треба обратити на кретање деце у групама, јер су тада склонији да сву пажњу посвете међусобном игрању, а не учешћу у саобраћају, указује се у саопштењу.

Пошто деца пешаци највише страдају у условима смањене видљивости и у ноћним условима, саветује се родитељима да облаче деци светлију одећу, јарких боја и да, приликом куповине опреме за школу, бирају опрему са светлоодбојним елементима, како би децу учинили што видљивијом возачима и на тај начин омогућили возачу да правовремено види дете и благовремено реагује.

Родитељи, такође, треба својим позитивним примером да утичу на безбедније понашање деце у саобраћају, а то се посебно односи на децу узраста од девет до 12 година, што, према искуству, представља најкритичнији период, када и самостално започињу учешће у саобраћају.

АБС позива родитеље да припреме своју децу за самостално учествовање у саобраћају и да властитим примером покажу позитивно понашање.

“Пожељно је детету показати најсигурнији пут од куће до школе, указати на опасне деонице, раскрснице и делове пута са слабом прегледношћу”, наводи се у саопштењу.

Резултати најновијег истраживања показују да мање од половине деце (47 одсто) правилно користи сигурносни појас у возилу, па АБС апелује на родитеље да децу на путу до школе превозе безбедно, користећи одговарајућа ауто-седишта и сигурносни појас и да, својим примером коришћења сигурносног појаса, укажу деци на важност употребе заштитних система приликом превоза у возилу, да поштују ограничења брзине, као и саобраћајне прописе и остала правила саобраћаја.

АБС скреће пажњу родитељима да, када децу превозе од куће до школе, воде рачуна да, приликом изласка или уласка у возило, деца не претрчавају улицу, већ да, уколико је то могуће, возило зауставе или паркирају тако да дете приликом изласка или уласка у возило не мора да прелази или да претрчава улицу.

Такође, апелује се на возаче да се не паркирају непрописно, посебно у зонама школе, на тротоарима, као ни на пешачким прелазима, јер тако ометају безбедно кретање деце на путу од куће до школе, али и безбедан прелазак улице.

Агенција за безбедност саобраћаја ће, и ове, као и претходних година, сваком ђаку прваку на територији Србије поклонити бесплатан примерак књиге „Пажљивкова правила у саобраћају“, која има за циљ да едукује децу о правилном понашању у саобраћају.

(Извор: РТВ)

фијакери-град

Поподневне вожње фијакером одвијаће се и наредног месеца, недељом, 1, 8, 15. и 29. септембра, од 18 сати. Поласци су на почетку Доситејеве улице.

Својеврсну атракцију „Кикиндског лета“ Туристичка организација је, и ове године, од јуна, уприличила за суграђане и госте, у сарадњи са Кикиндским коњичким удружењем „Банат“.

С. В. О.

Бордо-бенд

На најстаријем рок фестивалу на Балкану, Гитаријади у Зајечару, наши суграђани ће имати за кога да навијају. Међу десет одабраних полуфиналиста, изабран је и кикиндски бенд „Бордо“. Ова манифестација ће се одржати 57. пут и трајаће од 29. до 31. августа. У случају да „Бордо“ успешно преброди полуфиналну препреку, гледаћемо их и завршне вечери. „Противници” на бини нашим суграђанима биће још девет бендова из Београда, Загреба, Челарева, Тузле, Лесковца, Ниша и Смедеревске Паланке. Као што је познато, осим такмичарског, Гитаријада има и ревијални део програма, а међу познатијим извођачима, ове године ће наступити „Ван Гог”, „Ритам Нереда” и „Дивље Јагоде”.

Ауторски бенд „Бордо“ чине Јована Јовановић (клавир), њен супруг, басиста Никола Јовановић, Јован Бјељац (гитара) и Бојан Хорват (бубњеви). За вокалне деонице у бенду задужени су Јована и Никола.

-Ми смо алтернативни рок бенд – каже вођа састава Никола – настали смо као креативни одговор на унутрашњу потребу чланова да кроз музику изразе своја осећања, ставове и искуства. Инспирација за нашу музику долази из мешавине савременог алтернативног звука и мелодичних елемената.

Никола каже да њихови текстови говоре о темама издаје, губитака и борбе са тешком стварношћу. Истражујемо – додаје – осећаје изолације, отпора и заједничке борбе кроз тешкоће, а бенд пева искључиво на српском језику. Тренутно имају пет властитих песама, а раде и на пет нових, које би, како каже, требало да заокруже њихову причу.

– „Бордо“ је бенд који се не плаши експериментисања са звуком и темама. Чланови бенда су посвећени аутентичности и искрености у свом стваралаштву, што нам, верујемо, даје посебан печат – наглашава Никола.

Иако северни Банат има велики број бендова, одличних музичара и разноврсну сцену, већина група је репродуктивног карактера и ређе се одлучују за изворне стваралачке излете, највише због (не)комерцијалних разлога. Снимање званичног носача звука једна је од награда коју ће понети победник Гитаријаде, а да ли ће то бити кикиндски бенд „Бордо“, сазнаћемо 31. августа.

Н. Савић

епс-рацун

На територији Дистрибутивног подручја Нови Сад, којем припада и Погон Кикинда,  одређеном броју корисника касне рачуни за електричну енергију за јул, јер нису били мигрирани сви подаци у нови софтверски систем Електродистрибуције Србије, наводе из овог предузећа.

– Корисници ће, у најкраћем року, добити рачуне који су већ одштампани и достављени Пошти Србије, а како не би били оштећени, Електропривреда Србије је рок за плаћање са попустом продужила до 5. септембра – наглашавају из ЕПС-а.

Сунцана-јесен-2024-(5)

Концерт који се сваког лета са нестрпљењем очекује свакако је наступ Културно-уметничког друштва „Сунчана јесен“ Градског удружења пензионера. На  „Кикиндском лету“ Туристичке организације, у дворишту Курије, за своју публику приредили су незаборавно вече лепих нота, старих песама и игара.

Вечерашњи програм подржали су и представници локалне самоуправе, председник Градског парламента Младен Богдан и чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

– Чланови КУД-а „Сунчана јесен“ имају огромну енергију и вољу и честитамо им на томе – рекао је Богдан. – Требало би сви да се угледамо на њих и због њихових ставова јер су наши старији суграђани највише разумели све наше потезе у претходном периоду, они су били први који су нас подржали знајући да све мере које се доносе, а нису у том моменту популарне, касније могу да се покажу корисним за народ и државу. Они су то препознали и на томе смо им захвални. Увек подржавамо рад Удружења, не само у њиховом раду, него и у инфраструктурном опремању просторија, као и приликом путовања и наступа. Ту смо за њих и у свакодневним контактима јер имамо велико поштовање због свега што су учинили за нашу земљу. Они су је изградили, али су то и наше комшије, мајке, баке, тетке, учитељи, васпитачи, људи који су умногоме учествовали у нашем одрастању и у целокупном животу овог града. Хвала им на великој подршци коју нам дају.

Милан Периз, председник Градског удружења пензионера, захвалио је Градској управи на значајној и континуираној подршци и напоменуо да је ово удружење пензионера једно од малобројних које има изузетно разумевање локалне самоуправе.

– Захвални смо и на прилици да публици прикажемо рад нашег културно-уметничког друштва. Једва смо дочекали да дамо свој допринос овој лепој свечаности коју Град изванредно организује. Нама то много значи, чланови су неуморно одржавали пробе како би приредили што лепши наступ. И овом приликом позивамо све Кикинђане који су у пензији и имају неки таленат да нам се придруже јер су активности наших чланова лековите. Они се осећају јако добро, њихов дух је ведар, немају великих здравствених проблема. Овакав ангажман је веома потребан свима, посебно пензионеркама и пензионерима – истакао је Периз.

Председница КУД „Сунчана јесен“, Радојка Грујић, подсетила је да Друштво има пет секција: хорску, фолклорну, спортску, креативну и литерарну.

– На репертоару су познате песме са нашег поднебља и сплет банатских и староградских игара, а ту су и наши солисти и песници. Увек се радујемо сусрету с публиком и желели бисмо да што више путујемо и наступамо. Сви смо уложили наше искуство, радно и животно, да нам Удружење што боље функционише – навела је председница КУД-а.

„Сунчана јесен“ има укупно 90 чланова, од којих је, у хору, фолклору, мушкој певачкој групи и оркестру наступило њих 50. На концерт којем су се толико радовали и извели га са огромним задовољством, позвали су, кажу све своје пријатеље и сараднике. Двориште Курије поново је било препуно и публика је уживала у нотама и играма које се не заборављају. После концерта, дружење је настављено у Удружењу, не само због изванредног наступа већ и зато што, како је напоменула председница КУД-а, живот нема репризу.

С. В. О.

Депоније-Покрајина-(1)

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине определио је Граду 12 милиона динара за уклањање отпада на сметлиштима у насељеним местима Башаид, Банатска Топола и Кикинда.

Уговор о додели бесповратних средстава по конкурсу, са покрајинским секретаром Немањом Ерцегом, у Покрајинској влади потписала је секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, Мирослава Наранчић.

На овогодишњем конкурсу ресорног секретаријата опредељено је укупно 50 милиона динара за пројекте уклањања дивљих депонија и за санацију и рекултивацију деградираних површина у: Кикинди, Зрењанину, Новом Саду, Белој Цркви, Оџацима, Житишту, Сремским Карловцима и Беочину.

Ерцег је, овом приликом, истакао значај подршке локалним самоуправама да збрину нелегални, најчешће комунални отпад из домаћинстава, и да реше проблем дивљих депонија.

„Годинама уназад радимо на решавању овог проблема и до сада је издвојено више стотина милиона динара за уклањање дивљих депонија“, казао је Ерцег додајући да је, од 600 дивљих депонија, тај број данас преполовљен.