најчитанији портал Севернобанатског округа
Врхунски извођачи, одлична организација и изузетна посећеност другог „Кикинда Опен ер” фестивала одржаног протеклог викенда на Старом језеру, показали су да је Кикинда озбиљан претендент не само за националну престоницу културе, већ да се организацијом оваквог музичког фестивала уписује великим словима на регионалну културну мапу.
Продукција Кикиндског портала забележила је незаборавне тренутке дводневног музичког спектакла.
Средња стручна школа „Милош Црњански“ и ове године је у програму „Супершкола“ који је посвећен промовисању мобилности младих, пружа јединствену прилику за повезивање вршњака из региона и подстиче интеркултурални дијалог и сарадњу међу средњошколцима Западног Балкана.
-Регионална канцеларија за сарадњу младих, РYЦО у оквиру пројекта под називом „Помирење западног Балкана“ оценила је да је наша школа одлично спровела пројект у прошлој школској години. Стога нам је у овој наставној години поново одобрен наставак сарадње са Гимназијом из албанског града Љеша која ће бити реализована од 15. октобра до 15. априла. Из наше школе 15 ученика и два професора посетиће Љеш, након чега ће нам наши домаћини узвратити посету – рекао је за Кикиндски портал директор ССШ „Милош Црњански“ Милорад Карановић.
Овим поводом недавно је организован састанак на ком су поред представника одабраних школа, присуствовали и министарка просвете, Славица Ђукић-Дејановић, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жофре, амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србије Анке Конрад, заменица министра туризма и омладине Ивана Антонијевић и директорка РYЦО локалне канцеларије у Србији Марија Булат.
-Овакви програми су кључни не само за јачање процеса помирења и интеркултуралног дијалога међу младима на Западном Балкану, већ и за развој критичког мишљења и стицање нових вештина и знања. Европска комисија, заједно са немачким Савезним министарством за економску сарадњу и развој, поносна је што наставља да подржава ову иницијативу, која не само да промовише помирење и сарадњу, већ и подстиче младе људе широм Западног Балкана да обликују будућност – изјавио је Емануеле Жофре, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији.
Овом приликом је истакнуто да је Европска комисија, у сарадњи са немачким Савезним министарством за економску сарадњу и развој, поносна што наставља да подржава ову иницијативу која не само да подстиче помирење и сарадњу, већ и оснажује младе да критички истражују и преиспитују наслеђе региона.
А.Ђ.
Поставка радова новосадског уметника Владимира Илића свечано је отворена синоћ у Галерији „Тера“. Илић је дипломирао вајарство, али се његов рад, како сам каже, последњих година развио у посебном смеру, насталом, суштински, из самог стварања. Изложба носи назив „Задње двориште“.
– Вајарство ми је донело задовољство самим процесом. Већ годинама у раду користим пантограф, специфичан алат за увећање или умањивање цртежа – каже Илић. – Интересују ме нека општа места, какво је, рецимо, задње двориште. Посматрајући његове елементе, заигравам ствари које су око мене, и када пустим да се саме односе једна према другој, и са светлом у односу на њих, добијем решења са којима могу свашта да урадим. У задње двориште односите нешто што вам је драго. Тамо сам видео и цикорије које су овде на плочицама. И линије на изложеним сликама припадају њој. Било ми је изазовно да се повежем са „Тером“ и да уђем у процес цртања по плочицама, био је то искорак у мом раду, био сам на том терену и направио нешто што припада „Терином“ опусу.
Владимир Илић је учествовао на многобројним изложбама, а бавио се и сценографијом у независним позоришним пројектима. Подршка је пројекту „Шок задруга“ Мултимедијалног центра „Лед арт“. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине и у статусу је самосталног уметника.
Његова изложба у „Тери“ биће доступна до 14. октобра.
С. В. О.
Фестивал за децу који их учи значају екологије и културе, „Лименка театар фест“, свечано је отворен вечерас на тргу и већ је рециклирано много лименки, а најмлађа публика испунила је позоришну салу у којој је гостовала прва представа, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.
У програму свечаног отварања на тргу наступили су чланови Хора „Кикиндијанци“ Културног центра и Бубњарске секције Студија „Маус“. Прве посетиоце Међународног позоришног фестивала поздравио је градоначелник Никола Лукач.
– Желимо да покажемо да знамо како да чувамо и заштитимо нашу природу. „Лименка театар фест“ нам показује како да спојимо екологију и љубав према култури – рекао је градоначелник.
Фестивал је отворио првак Позоришта на Теразијама, глумац Мирољуб Турајлија.
– Хвала што сте претходних дана сакупљали лименке и тиме заслужили награду, улазницу за позоришну представу. А позориште је место где станују срећа, радост, весеље, смех, музика и плес, лутке и костими, и ја сам убеђен да ћете уживати у представама које су пред вама – рекао је Турајлија фестивалској публици и прогласио Фестивал отвореним.
Валентина Павличић, глумица и уметнички директор „Лименка театар феста“ објаснила је да је Фестивал настао као позив деци и грађанству да рециклирају, сачувају животну средину и да, у исто време, уживају у позоришној уметности.
– „Лименка театар фест“ постоји три године и наставак је пројекта „Лименкица-улазница“ који је настао пре 15 година. Након Новог Сада и Сомбора, ове године се обрео у Кикинди на наше велико задовољство – рекла је Павличићева и додала да су резултати пројекта фантастични.
– За 15 година прикупљено је скоро милион лименки за пиће које су отишле на рециклажу и кроз пројекте је прошло близу 90 хиљада деце и родитеља. Деца врло брзо науче да лименку не треба бацити, да је треба сачувати и послати на рециклажу. Оно што деца најбоље запамте као кратку и ефектну поруку је да, када рециклирамо само једну празну лименку, уштедимо толико енергије да три сата могу бесплатно да гледају цртаће на телевизији. Малишани врло брзо постају прави рециклери и чувари природе, а уз све то уживају у дивним позоришним садржајима што је, свакако, много боље од мобилног телефона.
Суорганизатор Фестивала је Народно позориште Кикинда у којем ће се, до недеље, одиграти девет представа из шест земаља.
– Фестивал за децу је најлепши почетак сезоне. У нашем позоришту, нажалост, деца су протеклих година била мало запостављена, па смо одлучили да ове године отворимо позоришну сезону са „Лименка театра фестом“ и да, на прави начин, посветимо пажњу нашој деци. Велико је задовољство бити домаћин овако значајном фестивалу који је и међународног карактера и угостити све глумце и мале љубитеље позоришта који ће, овога пута, бити и у улози еколога – рекла је директорица Позоришта, Милена Живков.
Први позоришни гости стигли су из Кикинди братског града Приједора, са представом „Мала сирена“.
– Идеја је изнад свега племенита, подржавамо је и са задовољством учествујемо. Први пут смо на Фестивалу, али се трудимо да у својим представама имплементирамо идеју екологије. Донели смо бајку о малој принцези која има диван глас, па га изгуби и онда настају разне перипетије како да га врати – испричао је Срђан Књегињић, глумац и директор Позоришта.
Неки од првих најмлађих рециклера за Фестивал су се дуго припремали. Мангул Каменовић има 13 година и донео је лименке у џаковима.
– Дошао сам са својом породицом, два брата и родитељима, донели смо данас 500 лименки и сутра ћемо донети још 250. Сакупљамо их од почетка августа. Битно је да чувамо планету, како би остала и за следеће генерације – рекао је Мангул.
Деветогодишња Нађа Велемиров дошла је на Фестивал са мамом и братом.
– Донели смо 25 лименки – каже Нађа. – Важно је да чувамо природу због чистог ваздуха јер, ако га не буде, може јако пуно људи да се разболи.
Концепција Фестивала је да, на Еко-базару испред Позоришта, који ће радити сат времена пре сваке представе, деца предају лименке на за то одређеним штандовима, где добијају средство плаћања – један „алу-коин“ (лимени новчић) за пет лименки. Новчићима „плаћају“ улазак на представу (један новчић), књиге (два или три новчића) и разгледнице на којима одмах пишу бакама и декама и убацују их у сандуче, а могу и да „плате“ цртање свог портрета.
Вечерас су, пред препуном салом расположене најмлађе публике са родитељима, глумци из Приједора одиграли представу „Мала сирена“.
Сутра, 5. септембра, од 11 сати, биће одиграна представа „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда; Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће, од 19 сати, гостовати са представом „Папирна магија“.
Трећег дана, у петак, 6. септембра, у термину од 11 сати, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“; од 19 сати на репертоару је „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.
У суботу, 7. септембра, у 11 сати почиње „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша; од 13 сати, у фоајеу Народног позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“; представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, почеће у 19 сати.
Последњег Фестивалског дана, у недељу, 8. септембра, од 11 сати, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“; последња Фестивалска представа биће „Пинокио“ Позоришта лутака из Кошица у Словачкој, која је на репертоару од 19 сати, а затим следи свечаност затварања ове важне, корисне и лепе фестивалске манифестације.
С. В. О.
Најмлађи амбасадори Кикинде од сутра, 5. септембра, промовисаће „Дане лудаје“ у локалним самоуправама у нашој земљи, али и у Румунији. Прва дестинација наранџастог каравана су Нови Сад и Зрењанин где ће предшколци из „Лептирића“ песмом и игром бити најслађи промотери. Градоначелник Никола Лукач и в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков, у пратњи Кристине Дрљић, директорице ПУ „Драгољуб Удицки“ имали су прилику да виде како ће изгледати програм.
-Сваке године наши малишани позивају наше комшије, али и становнике осталих места да буду гости у граду добрих људи за „Дане лудаје“. Представљамо им део атмосфере и трудимо се да из године у годину програм који припремамо буде лепши и богатији. Осим деце из вртића „Лептирић“ ове године у промоцији ће учествовати и предшколци из „Микија“, „Плавог чуперка“, „Колибрија“, „Златне рибице“ из Иђоша, „Маслачак“ из Башаида. Сваке године одабирамо друге вртиће како би сви равномерно учествовали у представљању наше највеће манифестације – рекла је Кристина Дрљић.
Малишани из вртића на трговима и главним улицама извешће пригодан програм, а делиће се и пита од лудаје. Управо овом посластицом градоначелник Лукач почастио је децу, али и заиграо са њима.
-За све Кикинђане „Дани лудаје“ су најзначајнија манифестација. То је прилика да угостимо пријатеље, рођаке, али и да се породице окупе. Деца из вртића су најлепши део наранџастог каравана, а на овај начин учимо их да чувају и негују нашу најстарију манифестацију, као и да буду део ње. Надам се да ћемо и ове године оборити рекорд у најдужој и најтежој лудаји и да сви уживамо у богатом програму. Позивам све да буду наши гости и увере се колико је лепо бити у нашем граду од 19. до 22. септембра – навео је Лукач.
Програм 39. „Дана лудаје“ биће представљен и у Суботици, Сомбору , Београду и Темишвару.
А.Ђ.
Прва изложба паса мешанаца „СТРАY ДОГ СХОW“ биће одржана у недељу, 8. септембра, на полигону поред Прихватилишта, на адреси Тополски пут број 10, у организацији ЈП „Кикинда“. Циљ је подизање свести о добробити кућних љубимаца, значају удомљавања напуштених паса и одговорног власништва.
За изложбу која почиње у 10 сати се пријавило 44 учесника, а власнике најлепшхих мешанаца чекају лепе награде. Посетиоци имати прилику да од ветеринара и запослених у Прихватилишту чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника истих, као и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање.
Кикинда је међу градовима у којима је забележена врло висока засићеност ваздуха поленом амброзије. Према подацима Агенције за заштиту животне средине, амброзија је свих претходних дана у „црвеном“, виша од 300 поленових зрна у једном дану у локалним самоуправама у којима је забележена висока засићеност.
Амброзија је у великим прекорачењима и очекује се да ће од половине септембра кренути да пада њена концентрација, без великих пикова. Симптоми алергије на амброзију су: цурење носа, сузне очи и свраб, често кијање, кашаљ, отежано дисање, главобоља и несаница.
Ради се о типичном сврабу: алергична особа има утисак да је уши изнутра јако сврбе, очи сврбе, у носу се јавља нелагода. Највеће вредности амброзије, у дугогодишњем просеку, је од 20. августа до 10. септембра. У протеклих пет узастопних година највећи пикови су између 3. и 4. септембра, када цветају бочне гране и када се грана.
По мерењима највеће вредности полена амброзије су у три, четири или пет часова ујутру, како се буди дан тако и ова биљка креће у продукцију полена. Зато не треба отварати прозоре ујутру, треба избегавати боравак у природи током преподнева. Савет је се промена одеће по повратку, прање косе, као и да се не суши веш у спољашњим условима. Климатизовани аутомобили и просторије помажу, јер филтери задржавају поленове честице, али и прописана терапија док не прође.
Новак Деспотовић био је на пријему у Старом двору који је организовао градоначелник Београда Александар Шапић за младе математичаре који су постигли запажене резултате и освојили медаље на најпрестижнијим светским и европским такмичењима из природних наука у 2024. години. Ђаци су добили лаптопове и ваучере у износу од 30 хиљада динара, а Шапић је овом приликом рекао да се нада да ће им ови поклони улепшати почетак школске године, а родитеље растеретити. Обраћајући се младима градоначелник Београда истакао је да они заслужују велико поштовање јер ће сутра бити ослонац нашег друштва у различитим областима.
-Мислим да је важно да све локалне самоуправе, у складу са могућностима, покажу поштовање и знак пажње према младима који остварују добре резултате на такмичењима, како би видели да њихов труд неко цени. Све што радите пре свега је намењено вама самима и вашим породицама, али и вашем граду и вашој земљи. Човек који води рачуна о себи и својој породици, „сутра” ће исто тако водити рачуна о свом комшилуку, општини, граду и држави. Желео бих да поручим младима да је то прави „рецепт” и начин на који би требало поставити ствари – нагласио је Шапић.
Подсетимо да је суграђанин Новак Деспотовић ученик четвртог разреда Математичке гимназије у Београду и међу бројним успесима које је остварио су и овогодишње златна медаља на математичкој олимпијади у Казахстану и сребро на олимпијади у Великој Британији.
Изузетан ентузијазам, љубав према свом месту и много, много рада неопходно је да би се, на једном месту, у музеју, у овом случају мокринском, сакупила тако обимна грађа – документи, фотографије, слике, књиге, скулптуре, све што сведочи о овој вароши од најраније прошлости до данас.
Овог подухвата прихватио се, пре четири и по деценије, Драгољуб Бата Бадрљица, професор у пензији, који својим Мокринчанима чини, историјски и културолошки, највећу могућу услугу – чува их од заборава захваљујући дародавцима, а има их више од 500 из читавог света. Људе, напомиње, они су важни, тачније њихова достигнућа, о којима је прикупљао доказе.
Можда најпознатији и, свакако, најстарији експонат је скулптура названа „Мокринска лепотица“, винчанска фигурина (Винча Б слоја, како ју је одредио археолог Милорад Гирић), репрезент изузетних уметничких домета ове културе.
– То је мала скулптура у теракоти која представља торзо жене и стручњаци су проценили да је стара између шест хиљада и седам хиљада година. Пронађена је на подручју Мокрина и поклоњена је кикиндском Народном музеју у чијој је сталној поставци – каже професор Бадрљица.
Мокрин има и поморску битку, тврди професор, зато што се у Музеју чува фотокопија гравуре поморске битке између руске и турске флоте из 1788. године.
– Прича о Атилином благу има основа – тврди професор. – То сам чуо од Луке Надлачког. Немци су вршили војно гађање од Кинђе ка западном делу мокринског атара. Онда су узели детекторе и на једном месту пронашли отисак који је далеко већи од неексплодиране артиљеријске гранате. У току ноћи су се вратили са официрима и ископали око шест тона нечега и то су однели. Тежина је процењена по количини земље која је остала. О томе је био обавештен и Гестапо у Берлину са др Рајсвицом, археологом. Сматра се да је у питању било благо неког пљачкашког народа.
С. В. О.
Део приче о Мокринском музеју, објављене у 67. броју „Комуне“.
Из бање у Меленцима, где је била на опоравку после можданог удара, нестала је Мара Величковски (71). Висока је 160 цм, има седу, кратку косу и, у време нестанка, носила је розе мајицу.
Из Бање је изашла у среду, 28. августа, у поподневним сатима. Породица је нестанак пријавила Полицијској управи у Зрењанину, и моли за помоћ да је пронађу.
Уколико имате било какву информацију о несталој жени, можете се јавити њеној деци, на бројеве телефона 063/189-73-99 и 063/149-19-76 или најближој полицијској станици.
