Најновије Архиве | Паге 398 оф 703

(ВИДЕО) Љубитељи паса мешанаца: Прошетали своје љубимце на првој изложби

Aleksandra Djuran Септембер 8, 2024

Прва изложба паса мешанаца „СТРАY ДОГ СХОW“ у организацији ЈП „Кикинда“ окупила је више од 40 учесника који су довели своје љубимце на оцењивање, али и дружење.

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Ана Јуркић довела је, како каже свог најбољег пријатеља.

-Мој пас је Оги и моја жеља је била да га доведем да се дружи са осталим куцама. Мешанац је лабрадора и ретривера, а мислим да има мало и пулина. Код мене је већ четири године и изузетан је – рекла нам је Ана Јуркић.

Свог, али и пса својих родитеља на изложбу је довела и Драгана Кљајић Борић.

-Оваквих догађаја треба да буде што више. Одлична идеја и морам да признам да ме је пријатно изненадила и сама организација. Мој пас је Меда, пронашла сам га на путу за викендицу пре четири године и одмах сам га усвојила. Маша је код мојих родитеља већ три године и била је градски пас – појаснила је Драгана Кљајић Борић.

Циљ изложбе је подизање свести о добробити кућних љубимаца, значају удомљавања напуштених паса и одговорног власништва, навео је в.д. директор ЈП „Кикинда“.

-У протеклих осам месеци организовали смо радионице о одговорном власништву у основним школама и вртићима у којима је учествовало око 500 малишана. Упознали смо их са тиме шта значи чипован пас, која је опасност од беснила, зашто је важна вакцинација. Жеља нам је да најмлађим суграђанима укажемо на то да морају бити одговорни према својим кућним љубимцима. И прва изложба паса мешанаца је део наше кампање о одговорном власништву коју ћемо наставити и у наредном периоду јер желимо да у наредних пет година смањимо број паса луталица на улицама – истакао је Гверо.

Посетиоци су имали прилику да од ветеринара и запослених у Прихватилишту чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, али и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање.

-Желимо да се захвалимо грађанима који су одговорни према својим кућним љубимцима. Овај скуп је показао да у граду имамо доста љубитеља мешанаца, а не само расних паса. Позивамо све да дођу у Прихватилиште и одаберу пса који је чипован, стерилисан и вакцинисан и коме треба само љубав. Тренутно имамо око 140 паса који чекају своје власнике – додала Тања Савин, шеф службе Зоохигијене.

Служба Зоохигијене, која је задужена за Севернобанатски округ, годишње ухвати више од хиљаду паса луталица. У највећој мери су то пси који су имали власника, али знатан број њих нема чип. Проблем је што су људи лако одричу својих паса и када их пусте на улицу сматрају да су решили свој проблем.

А.Ђ.

Успех ракетних моделара из Кикинде: Миодраг и Кристина Чипчић европски прваци

Aleksandra Djuran Септембер 8, 2024

Миодраг (29) и Кристина Чипчић (22) из Кикинде европски су прваци у ракетном моделарству. Као чланови сениорске репрезентације Србије освојили су прва места на Европском првенству одржаном у Зрењанину. Миодраг је био најбољи у дисциплини С6 ракете са траком, а његова сестра Кристина у С9 односно ракете за спуштање ауторотацијом тачније жирокоптерима. Поред њих европски прваци су и сениор Михаило Петровић из Земуна у дисциплинама С1 која се односи на ракете за постизање висине и С3 ракете са падобраном и јуниорка Бојана Јевтић из Сремске Митровице такође у дисциплини С1.

Тимове Србије предводили су директор репрезентације Драган Јевтић и тим менаџери Зоран Катанић и Владимир Чипчић.

-Поред четири европска првака наш тимови освојили су укупно 29 медаља и током прва дана такмичења шест пута заредом се чула наша химна. Ракетно моделарство је захтеван спорт и све ракете, стабилизаторе, главе, системе за безбедно спуштање на земљу ручно се праве у аеро клубовима. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу – каже Владимир Чипчић.

Такмичење је организовано у осам дисциплина тако да је у првој за постизање висине било потребно да ракета има два мотора и да код јуниора достигне висину 400, а код сениора 700 метара. Код ракета са падобраном она треба да остане у ваздуху минимално пет минута, дисциплина слободно летећи клизачи подразумева мале авионе који треба да остану у ваздуху најмање три минута.Код израде макета ракета за постизање висина реч је правим метеоролошким ракетама које постоје и користе се за испитивање свемира.

-Такмичари морају да направе идентичну ракету као праву са свим детаљима и признаје се само 10 одсто грешака. Код ракета са траком она мора да лети три минута и на њој је трака која такође мора да буде у ваздуху три минута. Макете ракета су такође минијатуре постојећих попут Сатурна 1, Аријане, Спејс шатла. Њихова израда траје и до годину дана. Морају бити идентичне правим укључујући сваки шраф, заставицу и најмању ситницу, а мора и да опонаша прави лет. Радио управљани модели клизача су већи авиони са распоном крила од једног метра, имају задато време лета од шест минута и приликом слетања морају да слете на циљ на земљи који је раније постављен. Ракете за спуштање ауторотацијом имају на себи краке као хеликоптер – појаснио је наш саговорник.

Такмичење се одвија на ливади, стрњишту, у близини канала, усева.

-Једна ракета се пушта три пута и такмичар када је пусти трчи за њом како би је ухватио и поново се вратио на место пуштања. Захтевно је и интересантно такмичење за које припреме трају читаве године, а понекад и дуже – наводи Владимир Чипчић.

Репрезентација Србије проглашена је и за екипно најбољу у Европи и освојила је пехар.

-За нешто више од десет дана очекује нас државно такмичење. Кристина и Миодраг надају се добрим пласманима које су и до сада имали – открио нам је отац Владимир Чипчић.

Међу Миодраговим највећим успесима су прва места у Европи и свету, као и два златна орла која су најпрестижнија награда у ваздухопловном спорту и једном годишње додељује га Ваздухопловни савез Србије. Кристина је успела да освоји треће место на светском такмичењу.

А.Ђ.

Кикинда на „Данима породице“ у Перлезу: Промоција правих вредности

Aleksandra Djuran Септембер 7, 2024

Кикинда се и ове године представила на „Данима породице“ у Перлезу. Потенцијале града и „Дане лудаје“ по четврти пут представили су градоначелник Никола Лукач и његови сарадници. Манифестацију је отворио премијер Србије Милош Вучевић поручивши грађанима да чувају породицу и да се држе заједно.

-Верујем у Србију која жели да буде боља, модернија, сигурнија, безбеднија. Србију која не жели и не сме да се одрекне онога што јесте. Ми не желимо да нас услове да бисмо били модерни да морамо да не будемо оно што јесмо. Не желимо да будемо модерни и напредни тако што ћемо да заборавимо како нам је име и презиме, које смо вере и којим писмо пишемо. Наш скок у будућност не значи да се одричемо историје и културе. Наш скок у будућност има сигуран падобран. То је оно што је чувало нашу државу када смо били заједно, веровали у Бога. Ми када смо поштовали очеве и мајке, васпитали децу и чували отаџбину били смо најорганизованији и сабрани. Немојте да нас декодирају да би нас убедили да смо успешни и напредни. Ми смо заједница која живи на истом простору – рекао је премијер Вучевић.

Градоначелник Лукач навео је да је манифестација посвећена очувању и промоцији правих вредности и да је наш град учесник од самог почетка.

-На нама је да чувамо породицу као основну ћелију друштва, да чувамо мајке и очеве, баке и деке, али и да поштујемо синове и ћерке. Наш град, размењујући искуства са представницима осталих локалних самоуправа, труди се да усвоји све што је добро и да то примени у пракси. Пронаталитетна политика и подстицаји за рађање су нам важни и желимо да помогнемо родитељство како би нас било више. Џаба нам реконструисани путеви, Болница, ритејл парк, нове фабрике уколико нема деце која ће нас наследити – прецизирао је Никола Лукач.

А.Ђ.

У оквиру „Лименка театар феста“: Панел дискусија о значају правилног одлагања отпада и рециклаже

Aleksandra Djuran Септембер 7, 2024

Панел дискусија под називом „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“ организована је у оквиру „Лименка театар феста“. Циљ је да се укаже на значај креативних приступа у рециклажи алу амбалаже, али и да се укаже на примере добре корпоративне праксе у овој области. Најважније је подизање јавне свести о значају заштите животне средине кроз разне креативне приступе утемељене на принципима креативне економије, рекао је Ненад Ђурђевић, комерцијални директор „Балл Пацкагинг СЕЕ, Туркеy анд ЦИС“ и председник Алијансе за циркуларна паковања Србије.

-О значају правилног одлагања амбалаже и амбалажног отпада треба учити децу у вртићима. Неопходно је да им се предочи пут тог отпада како би схватили колико је важна рециклажа амбалаже у односу на производњу. Учимо их да за 60 дана, уколико се лименка правилно одложи и пошаље на рециклажу, искоришћена и згужвана лименка поново постаје лименка неког новог производа. Тако избегавамо нова копања у природи. Сваки почетак школске године треба искористити да деца што више науче о овој области – истакао је Ђурђевић.

Гордана Кнежевић –Орлић, генерална директорка издавачке куће „Клет“ напоменула је да неколико година уназад подржавају „Лименка театар фест“.

-Ми смо образовни издавач и кроз све што радимо желимо да мотивишемо децу да уче о екологији и да чувају животну средину. Градиво се, на жалост, не мења довољно брзо, колико напредују технологије. Без обзира на то, на нама је да децу мотивишемо да истражују и читају што више како би и сами дошли до сазнања и закључака – додала је Кнежевић – Орлић.

Учесници панела били су и др Христина Микић, професор финансија и креативне економије, универзитета Метрополитен и

директорка у Институту за креативно предузетништво и иновације, Бојан Милосављевић, редитељ и пројектни менаџер Деска Креативна Европа Србија и др Сандра Кнежевић антрополог и ауторка прелиминарног пројекта „Лименкица улазница“.

А.Ђ.

(ВИДЕО) „Мамутфест“ постао пунолетан: Јединствена манифестација која промовише мамутицу Кику

Aleksandra Djuran Септембер 7, 2024

„Мамутфест“, 18. по реду, свечано је отворен у дворишту Народног музеја. Након што су првог дана манифестације деца цртала честитке Кики, другог дана могла су да учествују у бројним радионицама на „Базару музеја и идеја“, које су за њих припремили гостујући музеји.

Директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић подсетио је на велико пријатељство између два музеја.

-Наша сарадња почела је још давне 1996. године када су стручњаци Природњачког музеја у Београду били у Кикинди на ископавању, конзервацији и реконструкцији мамутице Кике. До сада смо били део бројних манифестација и изложби које смо представљали у вашем граду. И овог пута сви посетиоци „Мамутфеста“ моћи ће да уживају у изложби која је у протеклих девет месеци изазвала велику пажњу публике и била је једна од најпосећенијих код нас – рекао је Спасић.

Гостујућа изложба под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“ чији је аутор Уроша Бузуровића, кустос Природњачког музеја у Галерији „Нова“ први пут је приказана ван Београда.

-Приказан је историјат зачина тачније како су путовали из државе у државу. Зачини су у прошлости били „папрено“ скупи и били су привилегија богатих, за разлику од данашњице када су свима доступни по повољним ценама. На изложби се може сазнати одакле потиче који зачин, како се користе у кулинарству, како их најбоље комбиновати са разним јелима и различитим другим зачинима. Ту су и разне занимљивости попут митолошких прича о зачинима – додао је Бузуровић.

„Мамутфест“ отворила је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.

-Ово је најлепша и најпосећенија дечија манифестација у Кикинди и важна је јер спаја историју, науку, културу и забаву. Све радионице прилагођене су најмлађима и циљ им је да пробуде њихову пажњу и интересовање. Кроз сарадњу са бројним музејима из других локалних самоуправа сви посетиоци имају прилику да се упознају са њиховим радом – напоменула је Мелита Гомбар.

Директорица Народног музеја Лидија Милашиновић напоменула је да је јединствена манифестација постала пунолетна.

-Када смо почињали 2007. године нисмо знали колико ћемо трајати. Првенствени циљ „Мамутфеста“ је да промовише кикиндског мамута који је постао препознатљив бренд града. Ово је начин да га још више промовишемо, али и да нови клинце уче о Кики – рекла је Лидија Милашиновић.

Посетиоци фестивала могу да погледају већ постављену изложбу „Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру се организују радионице. Ту је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати. За родитеље са бебама и млађом децом биће приређен „Концерт за бебе“ . Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати своје знање из праисторије моћи ће да провере деце у оквиру „Квиза из доба Јуре“. Од 19 часова је плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.

А.Ђ.

Продужен јавни позив за доделу бесповратних средстава за развој женског предузетништва

Aleksandra Djuran Септембер 7, 2024

Министарство привреде је, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, донело је одлуку да Јавни позив за доделу бесповратних средстава за Програм подршке за развој предузетништва жена на селу буде продужен до 10. октобра.

Додела бесповратних средстава намењена је микро привредним друштвима чији је оснивач и законски заступник жена и предузетницама, које се баве производњом прехрамбених производа и своју делатност обављају у сеоском подручју, наводи се у саопштењу министарства.

Укупно расположива бесповратна средства за реализацију програма су 30 милиона динара и намењена су за финансирање куповине нове опреме и репроматеријала.

Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто вредности инвестиционог улагања и то у распону од 300.000 до 500.000 динара.

Помоћ развоју женског предузетништва у руралним срединама један је од приоритета политике председника и Владе Србије, додаје се.

“Захваљујући средствима које је држава обезбедила, жене из сеоских подручја кроз овај програм могу додатно да развијају и повећавају обим свог пословања и доприносе развоју домаће економије. Министарство привреде наставиће и убудуће кроз своје програме да подржава напредак жена предузетница на селу”, наводе из Министарства привреде.

„Ковачи“ кикиндског позоришта на гостовањима у Бачком Петровцу и у Београду

Igor Crnogorac Септембер 7, 2024

Народно позориште гостовало је, са представом „Ковачи“, на 29. Петровачким позоришним данима у Бачком Петровцу.

Са истим комадом, ансамбл нашег позоришта гостоваће у београдском Позоришту „Славија“ 14. септембра. Рађена по тексту Милоша Николића, представа је премијерно одиграна 2020. године.

С. В. О.

Уочи Кикиног рођендана, „Мамутфеста“, одржана радионица израде честитки за слављеницу

Igor Crnogorac Септембер 6, 2024

У Народном музеју сутра ће бити одржан 18. „Мамутфест“, јединствена манифестација у част мамутице Кике, чији је костур пронађен у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“ 1996. године. Уочи Кикиног рођендана, данас је за малишане организована радионица у дворишту Музеја.

– Већ четврту годину имамо претфестивалски дан када основци и предшколци израђују честитке за Кику. Организовано нам долазе ђаци и деца из вртића, али и сви који желе да учествују – каже Драган Киурски, виши музејски педагог.

На радионици су били и ученици трећег разреда ОШ „Петар Кочић“ из Накова.

– Дошао сам да видим Кику и да цртам за њу, да јој направим честитку и да јој честитам рођендан – каже Лука Буцало.

Његова другарица Бојана Грбић објаснила је шта јој је занимљиво на радионици.

– Хтела сам Кики да пожелим срећан рођендан јер је јако лепа и сви смо ту да јој данас поклањамо пажњу. Нацртала сам јој рођенданску торту.

Нина Керкез додаје да су на њеној честитки торта, ватромет, свећице и заставице.

Деца су честитке окачила испред Кикинде реплике у дворишту, где ће и остати у току сутрашњег „Мамутфеста“.

Као Кикин рођендан одређен је други викенд у септембру, када је костур и пронађен. На 18. „Мамутфесту“ ће сутра (субота, 7. септембар), у 11 сати, бити отворена гостујућа изложба “Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса”, аутора Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја у Београду.

На отварању изложбе и Фестивала присутнима ће се обратити аутор изложбе, директор Природњачког музеја Славко Спасић, директорица кикиндског Народног музеја Лидија Милашиновић, а церемонију отварања употпуниће наступ хора “Чуперак”.

Осим гостујуће, посетиоци Фестивала имаће прилику да разгледају већ постављену изложбу “Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру које ће бити реализована два блока радионица.

Након отварања, уследиће програм подељен у две целине – “Базар музеја идеја” (чине га радионице у извођењу представника седам гостујућих музеја и једног факултета) од 11 до 15 сати, и колаж едукативно-креативних радионица од 15 до 18 сати.

Програм намењен родитељима са бебама и млађом децом, “Концерт за бебе”, биће одржан у свечаној сали Музеја у поподневним сатима. Нешто старијој деци намењени су стреличарска радионица и “Квиз из доба Јуре”.

У вечерњим терминима, за крај овогодишњег издања фестивала планирана је плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија “Јессy”.

Сви програми „Мамутфеста“ су бесплатни.

С. В. О.

У Дому здравља: Превентивни прегледи одраслих и деце

Aleksandra Djuran Септембер 6, 2024

Превентивни прегледи одраслих биће организовани у недељу, 8. септембра у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53. Од 8 до 17 биће могуће проверити крвну слику, крвни притисак, шећер у крви, ЕКГ, тумор маркере. Из Дома здравља напомињу да суграђани који желе да да ваде крви треба да дођу од 8 до 12 сати.

У Дечијем диспанзеру такође ће од 8 до 17 сати бити организовани прегледи. Обављају се по системима и то: локомоторни, кардиоваскуларни, говорни и друго. Уколико родитељи желе може да се провери крвна слика и лабораторијски преглед урина.

(ВИДЕО) Највеће улагање у Дом ученика од изградње: Енергетска санација смањила рачуне

Aleksandra Djuran Септембер 6, 2024

Дом ученика средњих школа „Никола Војводић“ један је од седам јавних објеката на територији АП Војводине на ком су завршени радови радови чији је циљ енергетска санација. Урађена је фасада, односно изолација читаве зграде, замена алуминијумских прозора, урађена је спољна керамика, а постављене су и ролетне и термо главе на радијаторима.

Објекат је, приликом посете Кикинди, обишао Бојан Врањковић, покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај у пратњи Николе Лукача, градоначелника, Дејана Пудара, заменика градоначелника и чланова Градског већа Мирослава Дучића и Тихомира Фаркаша.

-За радове су издвојена 92 милиона динара, а када томе додамо и средства која су опредељена за уградњу штедљиве расвете, кикиндски Дом ученика пример је примене свих мера енергетске санације које ће значајно уштедети електричну и топлотну енергију које ће се кретати до 60 одсто. Покрајинска влада је са Европским банком за обнову и развој потписала уговоре о зајму и донацији и овим средствима више од 50 објеката ће бити енергетски санирано. Већ је договорено да се наредне године овим послом обухвати Економско-трговинска школа за шта је издвојено 60 милиона динара -прецизирао је Бојан Врањковић.

За кориснике је значајно јер ће имати пуно боље услове лети ће им бити хладније, а зими топлије. Љубомир Васичин, управник Дома ученика , казао је да га радује што Покрајинска влада прати рад ове установе.

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Ефекат се видео већ ове зиме. На свим рачунима за струју уштеда је била до 50 процената и то док су трајали радови. Наши гости, спортисти, који долазе током лета приметили су разлику с обзиром на то да долазе сваке године. Посебно се овог лета видело колико значи изолација. Ова инвестиција највећа је од изградње Дома ученика чији капацитет је 190 ученика и студената. Уписали смо 100 средњошколаца и очекујемо око тридесетак студената – рекао је Васичин.

Дом ученика простире се око 4.500 метара квадратних и има 196 места и важан је објекат за град.

-Континуирана је брига локалне самоуправе за ученике и студенте. По завршетку радова можемо да се похвалимо да имамо један од бољих Домова ученика у Србији. Хвала покрајинским и републичким институцијама које препознају наше проблеме и са којима заједнички реализујемо пројекте не само из енергетике, него о из области саобраћаја. И у наредном периоду сарађиваћемо још квалитетније и више како би заједнички унапредили живот у нашој средини – навео је први човек града.

Врањковић је похвалио локалну самоуправу која, како је навео, има проактиван приступ када је реч о аплицирању на конкурсима који расписују покрајински секретаријати.

-У овом моменту Кикинда је један од центара улагања. Сигуран сам да ће градоначелник са својим тимом имати пуне руке посла у наредном периоду – казао је Бојан Врањковић.

БОЉА БЕЗБЕДНОСТ УЧЕНИКА

У фокусу Секретаријата је и безбедност саобраћаја, посебно најмлађих учесника.

-Издвојена су средства за 12 пројеката безбедности саобраћаја у зонама школа у Кикинди и месним заједницама. Реч је о вертикалном и хоризонталном обележавању зона школа и постављању ограда. Не могу, а да не истакнем и брзу саобраћајницу „Осмех Војводине“ која је од великог значаја за развој града – прецизирао је Бојан Врањковић.

А.Ђ.