Суша није у великој мери пореметила приносе меда и пчелари са нашег подручја бележе од 12 до 17 килограма изврцаног меда по кошници. Мед добијен од уљане репице, тамо где је било, био је довољан да пчеле дочекају сунцокрет који је главна паша на овом терену, оцењује Саша Чолак, искусни и познати пчелар из Банатског Великог Села. Чолак је, такође, и председник Савеза пчеларских организација Војводине, први на том месту из Кикинде и околине.

– Када је почела суша и сунцокрет почео да цвета, мислио сам да ће све изгорети, што се и догодило, али су пчеле успеле да накупе што им је било потребно и  ја сам задовољан – каже Чолак. – Уз то, година је прошла без озбиљнијих болести. Није било ни тровања јер су апели уродили плодом, пољопривредници су уважили наше молбе у вези са применом пестицида отровним за пчеле.

Мед је изврцан крајем јула, почетком августа, и приступило се утврђивању здравственог стања пчелињих заједница. Припреме за зиму су увелико у току, негде су и завршене.

– Решавали су се проблеми са пчелињим крпељима, вароом, која је најгора за пчеле. Раде се третмани, подељени су лекови и пчеле су очишћене од штеточина. Сам ћу, у својим кошницама, извршити још један, контролни преглед, евентуално ћу допунити зимску резерву хране уочи периода мировања и то је крај послова пре мировања – објашњава Чолак.

Када је у питању прихрана пчела, овај пчелар који већ 38 година убира мед изузетног квалитета, каже да се не би усудио да произведе нешто што не би могло да се назове медом, те савесно и паметно додавање хране у кошнице, без дилеме, не сматра лошим, на против.

– Пчеле прихрањујем шећерним сирупом у размери 1:1, који им дајем у оброцима, да би их оне благовремено повукле у саће и потрошиле их у току јесени и зиме. Пчеле прво једу храну коју су последње унеле. Значи, ако сам решио да некој заједници дам сируп, он иде испод меда и у сто одсто случајева потроши се већ до новембра или децембра, и тек онда пчеле почињу да једу мед. Ако не обезбедимо прихрану, сасвим сам сигуран, нисмо само на губитку, већ и пчелама не чинимо добро, оне могу, у крајњем случају, и да угину од глади.

Каже да он лично оставља од 13 до 16 килограма меда по кошници и примењује формулу по којој на 15 килограма меда додаје три литре сирупа. Не шкоди ни да се пчелама за зиму остави и до 20 килограма меда, напомиње. Важно је да имају довољно хране за зиму и за рани пролећни развој, када је потрошња зимских резерви хране највећа, од марта до почетка цветања.

Према неки проценама, на подручју града има око 300 пчелара са 12 до 13 хиљада кошница. Килограм меда се од куће продаје за 600 до 700 динара, док цена на велико, што је, како указује Чолак, дугогодишњи проблем, драстично пада, и сада је само 1,8 евра за килограм.

С. В. О.