Најновије

bolnica-pregledi-(1)

Превентивни прегледи организовани су у Дому здравља данас од 8 до 17 часова у амбуланти у Светосавској 53.

Грађани могу да код лекара опште праксе обаве преглед  и преконтролишу комплетну крвну слику, хемоглобин А1 и Ц и тумор маркери. Поред тога пацијенти који желе моћи ће да приме и сезонску вакцину против грипа.

Сви који желе да ваде крв требало би да дођу до 12 сати.

У Општој болници Кикинда грађани су у прилици да од 8 до 17 часова обаве кардиолошки и уролошки преглед, измере крвни притисак, а од лабораторијских анализа комплетну крвну слику, ниво шећера у крви, тумор маркере ПСА за мушкарце као и ЦЕА, ЦА 19-9 и АФП. Овом приликом биће омогућено да ураде и анализу просечног нивоа шећера у крви у последња два до три месеца (хба1ц ).

Прегледи уролога обављаће се у поликлиничком делу где се иначе налази амбуланта за урологију, а остали, као и досад, у простору где су интернистичке амбуланте.

tera-muzej-zatvaranje-sezone-(4)

Радионицама за децу и одрасле, посетом сталној поставци и музичким програмом Музеј „Тера“ затворио је летњу сезону у овом простору. Организована су дружења под називом „Психоарт Лаб“, цртање пантографом, а деца и њихови одрасли пратиоци су имали прилику да уживају у вајању скулптура од глине уз помоћ вајарке Соње Белош.

-И овога пута имали смо заинтересоване да науче како да обликују глину, а сигурна сам да је стална поставка, али и сам простор Музеја био инспиративан. Глина је лака за обраду, а помаже и развоју ситне моторике тако да је деци увек интересантно да стварају кроз игру – истакла је Соња Белош.

Александар Липован, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ подсетио је да је летња сезона у Музеју отворена у марту и да је сада завршена. И током наредних месеци Музеј „Тера“ биће отворен за посетиоце, али неће се у њему организовати пратећи садржаји.

-Задовољни смо посетом у протеклим месецима.Трудили смо се да сваких пет, шест недеља имамо нове поставке у изложбеном простору уз радионице које ће их пратити. Циљ је да негујемо постојећу и градимо нову публику у чему смо успели јер су овај простор посећивала нова лица. Музеј „Тера“ је током лета живнуо и успели смо у намери да промовишемо комплетан простор око њега. Највећу посету забележили смо током Европске ноћи музеја када је само у игри отчитавања QR кодова учествовало 450 особа – истакао је Липован.

До краја године у Галерији „Тера“ биће отворене још две изложбе у оквиру којих ће бити одржано неколико занимљивих предавања, најавио је Александар Липован. Током зиме радионице и пратећи програми биће организовани у Галерији „Тера“ и у новом простору, зимском атељеу, у атељеу „Тера“.

А.Ђ.

skembe-fest-(5)

Најбоље шкембиће на 5. „Шкембе фесту“ припремила је екипа кикиндског удружења Мултипла склероза. Ову одлуку донео је трочлани жири након што је оценио рекордних 32 узорка од истог броја екипа које су се надметале на овогодишњем гастрономском такмичењу.

-Први пут сам видела и припремала шкембиће. То сам учинила за моју мајку која више није са нама, а прошле године била је део ове манифестације. Моји пријатељи, врсни кувари, открили су ми њихове рецепте и комбинација је донела победу. Поред пехара освојили смо прасе које ћемо ових дана испећи и почастити све чланове удружења – истакла је председница удружења Мултипла склероза Бранкица Мишков.

Ове године додељено је пет награда тако да је пето место припало екипи из Мађарске, четврти су били чланови екипе „Панонија“, треће место заузео је суграђанин Срђан Јеринкић, док су други чланови екипе „Песак“.

Шкембићи традиционално банатско јело, а Кикинда једини град у Војводини у ком се одржава такмичење у њиховом кувању. Осим екипа из Србије учествовали су и такмичари из Хрватске, Мађарске и Румуније. Дејан Благојевски са члановима олдтајмер клуба „Курбла“ из Гарешнице из Хрватске први пут је у Кикинди.

-Лепо се проводимо и имали смо изузетан дочек. Шкембиће често припремам јер их сви волимо. Нема велике тајне у припреми овог јела и најважније је да су шкембићи најпре добро очишћени, а потом и скувани. Све остало је ствар укуса – сазнали смо Дејана Благојевског.

Из Темишвара је са мајком и братом у такмичењу учествовао и Кристијан Војку.

-Трећи пут сам у Кикинди. Недавно смо били и на „Данима лудаје“ и одушевљени смо. Волимо Кикинду, а шкембићи су јело које волимо на нашој трпези. Уживали смо у данашњем дану – открио нам је Кристијан Војку.

Подршку овом догађају пружили су локална самоуправа и Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

А.Ђ.

 

rusko-selo-dan-oslobodjenja-(2)

Представници града, Севернобанатског управног округа, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Председник Скупштине града Душан Попесков напоменуо је да је важно сећати се свих који су дали живот за слободу.

-Ове године обележава се 80 година од ослобођења. Наша дужност је да негујемо како културу сећања, тако и да је преносимо на млађе генерације како нам се не би поновили ратови – рекао је Попесков.

Руско Село поштује своју историју и сећа се свих предака, додао је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.

-Наш циљ је да мештанима обезбедимо најбоље услове за живот. Желим да поручим мојим Рускоселцима да на своју месну заједницу, али и градску управу увек могу да рачунају. Најважнији пројекат у овом моменту је санација Дома културе у центру села. Циљ нам је да се из садашњег објекта преселимо просторије месне заједнице у Дом културе, како би добили неопходан простор за проширење капацитета вртића. У протеклих пет година у нашем селу куће је купило доста брачних парова са децом, тако да имамо потребе за већим капацитетом целодневног боравка и јаслица. Наставићемо са улагањима у путну инфраструктуру и парка у центру села који је стигао до треће фазе. Ове године постављено је једно дечије игралиште, а у наредној се надамо још једном, као и фитнес на отвореном – открио је Марјановић.

Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаној седници петооктобарска плакета додељена Андрији Сави, запосленом у Канцеларији за пројекте градске управе који је пружио значајну помоћ да млади парови у Руском Селу купе куће по основу конкурса Министарства за бригу о селу.

 

-Хвала Савету Месне заједнице на овом признању. И наш циљ је да што више младих конкурише и на овај начин добије кров над главом. За четири године, колико смо у овој причи, у девет села млади су добили више од 100 кућа. У Руском Селу свој дом пронашло је десетак породица. Наш посао је да помогнемо и драго ми је што је тимски рад препознат – казао је Сава.

Захвалнице су припале Црквеном одбору римокатоличке цркве Светог Петра и Павле у Руском Селу, Владимиру Дивљакову, свештенику Српске православне цркве, хору Свети Николај Српски и запосленима у Месној заједници Дуњи Ненадић, Драгославу Петровићу ,Еники Ленер, Радовану Бајковићу, Габи Фазекаш, Весни Пабди, Гордани Марчетић и Мирославу Врбљанцу.

А.Ђ.

 

trka-ck-3

Јубиларна, 35. Трка за срећније детињство под мотом „Имамо циљ, дођи на старт” организована је у нашем граду. Ово је највећа и најмасовнија рекреативно-хуманитарна манифестација у нашем граду чији је циљ промовисање здравих стилова живота, хуманости и волонтеризма, а организатор Црвени крст Кикинде.

Прва је била шетња родитеља са бебама до годину дана. Награду Црвеног крста Војводине, породични викенд у одмаралишту Вршачки брег, освојила је Јована Петров, мајка.

-Први пут учествујем јер сам желела да заједно са својим седмомесечним сином Јаковом и двоипогодишњим Павлом подржим овај хумани догађај. Старији син Лука такође је учесник као предшколац и заједно ћемо га подржати. Нисам очекивала награду и драго ми је што ћемо имати прилику да проведемо викенд на Вршачком брегу – сазнали смо од Јоване Петров.

Трку је отворио градоначелник Младен Богдан који је поздрављајући учеснике и њихове навијаче истакао да још једном шаљемо најлепшу слику из Кикинде.

-Дуга традиција ове трке показује колико је важно да се окупљамо око хуманих вредности, као и да нашу децу учимо да поштују једни друге, родитеље, баке и деке – рекао је Богдан.

Секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац  напоменула да је трку подржало 4. 100 учесника односно да је продат тај број стартних бројева.

-Задовољство нам је што можемо нашим предшколцима, основцима, средњошколцима, али и свим суграђанима да приуштимо овакав догађај. Циљ нам је да учимо децу да буду хумани, да промовишемо праве вредности и да многи од њих  постане део породице Црвеног крста – рекла је Данијела Бјељац.

Ни ове године није изостала подршка локалне самоуправе која као генерални покровитељ  препознаје значај ове манифестације.

-Хуманост, солидарност, породица то су вредности којима желимо да учимо децу. Трка све нас, који смо били учесници враћа у детињство – истакао је члан Градског већа Жељко Раду.

Сва средства од стартних бројева и донатора биће враћена школама и вртићима сразмерно броју учесника. Трку су подражале  и компаније „Јафа”, „Гриндекс” и „Колачић среће”.

A.Ђ.

 

 

nakovo-dan-oslobodjenja-(3)

Полагањем венаца на споменик у центру села у Накову је обележен 5. октобар Дан ослобођења села у Другом светском рату, али и Дан колонизације. Сенима предака поклонили су се представници Савета месне заједнице, Града и СУБНОР-а. Наковчани негују тековине Народноослободилачке борбе, али се на овај  дан сећају и својих најмилијих који су се пре 80 година са обронака Шатора, Грмеча и Пљешевице, вођени жељом за животом достојним човека, доселили у Наково.

-Трудимо се да на достојан начин обележимо важне датуме у селу. Морамо да се сећамо и не смемо да заборавимо времена која су била тешка, времена у којима су људи давали своје животе да би  ми данас могли да живимо у миру и слободи – рекао је Бранислав Чубрило, члан Савета месне заједнице.

Овом догађају присуствовали су Александар Аћимов, члан Градског већа и Гордана Трнић Иличић, заменица председника Скупштине града.

-Морамо да негујемо културу сећања на наше претке који су населили Наково. Пре 80 година у ово село стигли су људи из Босанског Грахова и Босанског Петровца, а за њима су стигли и становници Кључа, Приједора и осталих места. Данас имамо развијено и лепо уређено село, а градска управа потрудиће се да буде још боље, посебно што је на самој граници Румунији – истакао је Аћимов.

Овом приликом истакнуто је и шта је урађено у селу, као и какви су планови у наредном периоду.

-Најважнија инвестиција која је завршена је реконструкција крова на Основној школи „Петар Кочић“ којој је враћен изглед какав заслужује. И на језеру и дечијем игралишту, у оквиру спортско рекреативног центра, константно се ради. Постављена је јавна расвета и видео надзор. У плану нам је да се избетонирају стазе око игралишта и самог језера, да се постави још клупа, као и да се поставе плочице. Потрудићемо се да асфалтирају и две улице  – навео је Чубрило.

Почело је и уређење објекта у центру села који је дуго празан и који је био ругло. Ускоро ће Наковчани добити пекару, а за наредну годину планирано је уређење платоа у самом центру који је у лошем стању.

А.Ђ.

lukac-i-bogdan

Градоначелник Никола Лукач 3. октобра поднео је оставку на ову функцију, а истог дана оставку је поднео и председник Скупштине града Младен Богдан. На седници су изабрани нови градски функционери.

Никола Лукач образлажући своју оставку рекао је да му је била велика част што је у протеклом периоду био први међу једнакима.

– Залагањем, марљивошћу, визијом заједнички смо покренули велике пројекте, поједини су завршени, а поједини су у току. Са новим задужењима и задацима и даље ћу се свим срцем борити за још бољу и напреднију Кикинду. Градићемо још више и обезбедити свима у региону лепши и квалитетнији живот – навео је Лукач.

Након гласања за новог градоначелника изабран је Младен Богдан. Обраћајући се окупљенима најпре се захвалио досадашњем градоначелнику Лукачу на успешном вођењу града у претходном периоду, и коалиционим партнерима Српске напредне странке. Посебно је истакао сарадњу са посланицима, али и суграђанима запосленим у републичким и покрајинским органима и позвао их да и даље заједнички наставе да помажу развој Кикинде.

 

-И у наредном периоду наставићемо да подстичемо долазак нових инвеститора у наш град, али и развој малих и средњих предузећа. Циљ ми је да мој тим посебну пажњу посвети развоју информационих технологија и пољопривреди. На нама је да створимо услове да се у наш град враћају млади и образовани суграђани, као и да наставимо са уређењем комуналне инфраструктуре. Пошто је завршена изградња фабрике воде за грађане Кикинде, започећемо изградњу мини постројења за пречишћавање воде у селима, али и наставити реконструкцију водоводне мреже и изградњу канализационе мреже на Стрелишту и Железничком Новом Реду. Ревитализација и изградња путне инфраструктуре на читавој територији града такође ће бити један од приоритета, а као најважнији пројекат морам да истакнем изградњу брзе саобраћајнице Кикинда – Сомбор. И изградња пруге која ће Кикинду повезати са престоницом пројекат је од посебног значаја. Неопходно нам је још паркинг места на Микронасељу, али и да уредимо паркиралишта у центру, Галадској и посебно око Опште болнице. Долази време да Кикинда буде транзитна зона за путнике и робу – прецизирао је Богдан.

У свом експозеу нови градоначелник навео је и наставак улагања у здравствене установе, а посебно у Општу болницу као и да локалну самоуправу чека борба за ангажовање медицинског особља, пре свега лекара. Изградњом Центра за социјални рад унапредиће се социјална заштита.

-Мораћемо у наредном периоду  да почнемо да тражимо решење за започињање станоградње и да пронађемо одговарајуће парцеле које би понудили инвеститорима. Развој села важан је чинилац просперитета наше средине, да се месне заједнице боље повежу са градом кроз иницијативе за побољшање превоза, бољи сигнал свих мобилних оператера и интернет провајдера. Значајна нам је здрава животна средина те ћемо наставити да помажемо суграђанима са субвенционисањем мере енергетске ефикасности. Образовање, култура, спорт, туризам такође су високо међу нашим приоритетима. Наш циљ је исти, стварање, модерне, инклузивне и успешне локалне заједнице – закључио је Богдан.

За новог председника Скупштине града изабран је Душан Попесков, запослен као стручни сарадник за физичко образовање у ПУ „Драгољуб Удицки“ и досадашњи шеф одборничке групе „Александар Вучић – Кикинда сутра“.

Дејан Пудар остао је заменик градоначелника. Нова чланица Градског већа је Маријана Мирков, задужена за културу и туризам,  док су у већу остали Мирослав Дучић, Александар Аћимов, Мелита Гомбар, Жељко Раду, Тихомир Фаркаш, Ђорђе Тешин.

 

А.Ђ.

Attendite-20-(2)

Нови, 20. број годишњака Историјског архива Кикинда представљен је вечерас у свечаној сали Народног музеја. “Attendite” у континуитету излази од 2004. године и једини је историографски архивистички часопис у Банату, рекао је в. д. директор Архива, Срђан Сивчев.

– Теме су из области друштва, политике, културе, спорта, економије, привреде, из историје Кикинде и насељених места града, као и из општина Чока и Нови Кнежевац – рекао је Сивчев. – Веома смо поносни на овај јубилеј, часопис је драгуљ Историјског архива и жеља нам је да, следеће године, добијемо категоризацију научног часописа и да стално проширујемо круг сарадника.

Сивчев додаје да је специфичност сада и у томе што су аутори млади и пишу стилом прихватљивијим за ширу публику, а радови могу да се читају као романи.

– Први пут за часопис пише музиколог и истраживач Александар Митревски који је за тему изабрао музичку критику у периоду од 1920. до 1930. године у кикиндској штампи. Владимир Дудић писао је о Повељи цара Јосифа Другог Кикиндском дистрикту из 1784. године. Објавили смо, први пут и рад Драгољуба Мандића, младог истраживача, о првим вишестраначким изборима у Кикинди 1990. године и о томе какве су импликације имали на друштвени и политички живот града – навео је Сивчев.

За овај број писало је 14 аутора, а од првог издања, “Attendite” је публиковао више од 200 радова чак 89 сарадника.

О новом броју говорио је и Драган Белеслић, архивиста у Историјском архиву. Он је, такође и аутор рада о зачецима јеврејске заједнице у Кикинди крајем 18. и почетком 19. века.

– Инспирисан сам био књигом „Историја Јевреја у Великој Кикинди“ чији је један од аутора Срђан Сивчев. Истражио сам мало више, и тражио старије изворе јер сам хтео да дођем до зачетака јеврејске заједнице у граду – каже Белеслић. – Због њихових страдања у Другом светском рату, намера ми је била да од заборава отргнем ту тему и да, у мултикултурној средини, истакнем тај период толеранције.

Представљању часописа присуствовао је велики број публике и аутора. “Attendite” може да се купи у Историјском архиву, по цени од 500 динара.

С. В. О.

IMG-7060

Акција бесплатне вакцинације “Заједно у борби против ХПВ инфекције” почиње следеће седмице и спроводи се у сарадњи Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ), Дома здравља и Савета за здравље Града. Тим поводом, у Заводу је данас одржана конференција за новинаре на којој је апеловано на децу и младе од 9 до 19 година да се вакцинишу против хуманог папилома вируса (ХПВ).

– Имамо јако мали одзив, иако је ХПВ инфекција веома распрострањена – рекла је др Ружица Цветићанин, епидемиолог у ЗЗЈЗ. – Већина људи се, у току живота, пре или касније, сретне са ХПВ вирусом, неки се излече, прођу са благим последицама, а код неких, посебно перзистентних инфекција, то може да прогредира у малигне промене, најчешће у карцином грлића материце, пениса, вулве ануса и орофарингеалне регије. Зато апелујемо на све да дођу са својом децом код изабраног лекара, како би извршили имунизацију.

Бесплатна имунизација односи се на девојчице и дечаке од 9 до 19 година. У читавом Севернобанатском округу, од када је започета вакцинација, 2022, до средине ове године, вакцинисано је само 6,7 одсто наведене узрасне категорије, односно 5,6 одсто на територији града. У Округу је дато укупно 1.576 доза, навела је др Цветићанин.

Вакцина је у употреби од 2014. и Светска здравствена организација је сматра изразито безбедном  и ефикасном, са високом имуногеношћу, нагласила је др Драгана Грујић, педијатар Службе за здравствену заштиту деце и омладине Дома здравља.

– То значи да вакцина даје добар имунитет. Она штити од девет најчешћих онкогених сојева, оних типова ХПВ који изазивају карциноме гениталија и уста и усне дупље. Препорука је да се деци до 15 година даје у две дозе, са размаком од шест месеци, а старијима од 15 година у три дозе, у периоду од осам месеци – рекла је др Грујић. – Вакцина има мало нежељених ефеката, најчешће благих: црвенило на месту убода, повишену температуру, грозницу и малаксалост, они су и једини забележени. Контраиндикације за давање вакцине су акутно обољење, као и за све друге вакцине,  и алергија на кваснице.

Др Грујић је додала да се хумани папилома вирус преноси искључиво са човека на човека и то директним контактом. Најбоље је да се вакцина прими пре ступања у сексуални однос, посебна препорука је да то буде до 26 године, али се сматра да треба да се вакцинишу и старији, приликом промене партнера.

Заштита од свих изазивача болести која се стиче вакцинацијом, је чак 90 одсто. За ову вакцину је карактеристично да даје бољи имуногени одговор од прележане болести који врло кратко траје и могућа је реинфекција. Двадесетогодишње испитивање показало је да се ниво антитела одржао у току читавог тог периода, навела је др Грујић.

Акција бесплатне вакцинације против ХПВ инфекције почиње идуће седмице и биће стална. Вакцина се добија у Школском диспанзеру, у делу за превенцију болести, без заказивања, од понедељка до петка, од 12 до 18 сати.

С. В. О.