Поред изловљавања, ловци имају и дужност да брину о дивљачи, да им обезбеђују храну и воду, одржавају ловишта и ловно-узгојне објекте, а, у овом периоду, изврше и све потребне припреме за зиму.
На 11,5 хиљада хектара о којем брину ловци из Иђоша и Сајана, уједињени у Ловачком удружењу „Старе баре“, у току су изградња и поправка хранилишта, каже Веселин Веселинов, председник Удружења.
– Имамо око 80 хранилишта која морају да буду од природног материјала, а за следећу сезону морамо обезбедити и најмање десетак појилишта, како бисмо били сигурни да дивљач стално има воду током зиме – наводи Веселинов.
Како би се фонд дивљачи сачувао и одржао у доброј кондицији, у зимском периоду важна је правовремена набавка хране за дивљач – кабаста за срнећу и зрнаста за пернату дивљач.
– Морамо имати довољно хране све до пролећа, односно до периода године када крену инсекти, тек тада престаје прехрана. Само за фазанску дивљач годишње изнесемо око 20 тона хране. Фазанске пилиће купујемо и пуштамо у ловишта. Сарађујемо са ресорним покрајинским секретаријатом, и ове године, у ту сврху, добили смо 400 хиљада динара – напомиње Веселинов.
У ловишту и даље постоји проблем опадања броја јединки и то из неколико разлога.
– Велику штету наносе шакали који уништавају и одрасле и мање пернате врсте, као и срнећу дивљач. На опадање популације дивљачи велики утицај има и интензивна пољопривредна производња са огромном механизацијом. Трећи проблем је суша.
Колико је стање озбиљно, показује и податак да је активна срнећа дивљач, са 650, опала на само 500 јединки. Јако је лош и прираштај зечева, подмлатка је све мање; зечице се коте два до три пута годишње и имају три до пет младунаца, наводи Веселинов и додаје да Ловачко удружење, упркос томе што имају чак 83 активна и посвећена члана, опстаје само захваљујући ловном туризму.
– На одстрел фазана долазе странци, углавном Малтежани и Италијани. У овој туристичкој ловној сезони било их је двадесетак и за њих је лов завршен – каже Веселинов. – Наши чланови лове само фазане и то до половине јануара. Ловили смо и зечеве, али смо престали јер смо добили резултате по којима је њихово бројно стање у опадању.
За цело ловиште задужен је и један ловочувар, а у Ловачком удружењу забринути су, кажу, и због опадања чланства. У Иђошу и Сајану има и мање становника, па је, каже Веселинов, и број чланова овог ловачког удружења све мањи.
С. В. О.
У међувремену, у свим основним школама на територији града и у свим огранцима Народне библиотеке „Јован Поповић“, за основце и предшколце одржана су предавања и “Совембарски читањци”, а проглашени су и најбољи дечији ликовни и литерарни радови на конкурсу Туристичке организације.
„Свет сова ушара“, квиз знања, биће одржан у Културном центру од 10 сати, а пола сата касније и догађај који се највише ишчекује – “Сова патрола – путем станишта сова ушара” – прво бројање сова уз помоћ чланова Друштва за заштиту птица Србије.
– Програме смо започели научним скупом, али смо, у претходном периоду, укључивали ученике који су код нас у радионицама израђивали копије грбова места која су припадала Дистрикту и на тај начин се упознавали са овим делом наше историје – рекао је Сивчев. – Ово дело не базира се стриктно на историографији, потрудили смо се да представимо повеље, укупно их има пет, које се односе и на Дистрикт, тако и на сам град. Сада су се, први пут, све нашле на једном месту, са упоредним преводима на модеран српски језик и са кратким објашњењима. Дело је капитално због габарита и квалитета, као и због обиља фотографија и информација, и драго ми је што можемо да га понудимо свим грађанима и истраживачима.
Поред Сивчева, Монографију потписују и Драган Белеслић и Владимир Дудић из кикиндског архива. Рецензент, др Борис Булатовић из Архива Војводине, такође ангажован и на Институту за словенску филологију универзитета у Вроцлаву, истакао је да је постојање привилегија које су Срби имали у Хабсбуршкој монархији, као изузетна чињеница, готово потпуно непознато широј јавности.
– Постојање Великокикиндског привилегованог дистрикта је, само на први поглед, податак из локалне историје и потпуно је нерасветљен у јавној културној и политичкој свести код Срба. Ово је једна од тема од изузетног националног значаја јер је подручје Дистрикта, у времену у којем је постојао, уз Потиски крунски дистрикт, био једини простор у Европи који су насељавали Срби, а који је имао некакав вид аутономног статуса у политичком, економском, културном и верском смислу. Оно што делује као маргинално и локално, заправо је важна тема за целокупни српски културни простор – навео је др Булатовић. – Никада се, на једном месту, нису нашле све повеље које се односе и на Дистрикт и на Велику Кикинду. Често се овакви подухвати заврше скромном публикацијом која нема значајан ефекат ни у научној ни у културној јавности, тако да је важно и то да Монографија буде овако капитално дело.
Издавач монографије „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ је Историјски архив, а њено објављивање помогли су Град Кикинда, организација „Српски лоби”, и донатори, Петер Вишњеи и Бојан Пањевић.
Драмска група старијих основаца припрема пригодне програме, кратке представе, учествује у тематским приредбама „Еђшега“, изводи и монодраме и рецитаторске наступе. Ових дана, са текстовима у рукама, дочекало нас је петоро несташних Крампуса који, по предању, стижу пре Микулаша.
Виола Чемере глуми већ четири године и такође је завршни разред.
Искуство у глуми има и Мате Комарек који је и успешан рецитатор.
Поред логистичке подршке, из „Еђшега“, „Спадала“ увек добијају и асистенцију редитеља и глумца Шандора Кираља.
Млади глумци групе „Спадала“ до сада су урадили 10 представа.
Многи таленти из „Спадала“ бивају регрутовани у ансамбл групе „Јожеф Атила“ КУД „Еђшег“. Премијера представе коју управо припремају заказана је за 6. децембар, када ће деца, традиционално, добити поклоне од Микулаша.